Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Википедија

Милан Лучић

канадски хокејаш

Милан Лучић (енгл. Milan Lucic; Ванкувер, 7. јун 1988) канадски је професионални хокејаш српског порекла који тренутно игра за НХЛ екипу Бостон бруинсе. Игра на позицији левог крила, а краси га чврста и јака игра и велика покретљивост.[1][2]

Милан Лучић
Milan Lucic
Лучић у дресу Калгари флејмса, 2021. године
Лични подаци
Датум рођења (1988-06-07)7. јун 1988. (36 год.)
Место рођења Ванкувер, Канада
Држављанство Канада}
Висина 1,93 м
Маса 107 кг
Играчке информације
Позиција лево крило
Лига НХЛ лига
Тренутни клуб Бостон бруинси
НХЛ драфт 2006. / 50. пик
Одабрао: Бостон бруинси
Репрезентација  Канада
Про каријера 2007—
Сениорска каријера
Године Клуб
2007—2015
2015—2016
2016—2019
2019—2023
2023—		 Бостон бруинси
Лос Анђелес кингси
Едмонтон ојлерси
Калгари флејмси
Бостон бруинси
Награде и медаље
Национална хокејашка лига
Златна медаља — прво место Стенли куп 2011. Бостон бруинси
Светско првенство
Златна медаља — прво место Тампере/Рига 2023. Канада

Играчку каријеру започео је у екипи Ванкувер џајантса са којима је током три сезоне освојио Меморијални куп и титулу најкориснијег играча турнира 2007. године. Изабран је као 50. пик на драфту 2006. године од стране Бостон бруинса.[3] Са деветнаест година ушао је у први тим Бруинса у сезони 2007/08. Три године касније са истом екипом освојио је трофеј Стенли купа. Сезону 2015/16 провео је у Лос Анђелес кингсима, а од 2016. до 2019. године наступао је у Едмонтон ојлерсима. Након четири сезоне проведене у Калгари флејмсима, 2023. године се вратио у Бостон бруинсе.

Био је капитен јуниорске репрезентације Канаде. Са репрезентацијом Канаде освојио је златну медаљу на Светском првенству 2023. године.

Детињство и младост

уреди

Рођен је у Источном Ванкуверу у српској породици, од оца Добривоја Лучића и мајке Снежане Кесе.[4] Добривоје, који је био лучки радник, је 1986. године дошао у Канаду када је имао 27 година и ту се оженио Снежаном, која је у Канаду дошла када је имала две године. Осим Милана имају још двоје деце, Јована и Николу.[4][5] Миланов ујак Драган „Дан“ Кеса је такође био професионални хокејаш, који је играо за НХЛ екипе Ванкувер канакси, Питсбург пенгвинси, Тампа беј лајтнингси и Далас старси.[6] Лучић је ишао у средњу школу „Киларни“ у Ванкуверу.[7] У то време био је навијач Ванкувер канакса, а омиљени играч му је био Том Беруци.[8] Када је имао 15 година лекари су установили да има обољења које доводи до кривљења горњег дела кичме.[1] Лучић је играо у нижој хокејашкој лиги, али је замало одустао од хокеја пошто није изабран на ВХЛ Бантам драфту 2003. године.[9] Ипак убрзо после драфта уследио је позив од екипе Коквитлем која се такмичила у Џунијор Еј лиги Британске Колумбије. Међутим пошто није успео да се избори за место у првој постави прешао је у нижи ранг такмичења у екипу Делта ајс хоксе. Након свега пет одиграних утакмица у новом тиму убрзо је враћен у екипу Коквитлема.[9]

Каријера

уреди

Ванкувер Џајантси (2004—2007)

уреди
 
Лучић прима прстен за освојену титулу у дресу Џајантса

Лучић је јуниорску каријеру почео у тиму Coquitlam Express у БКХЛ лиги (British Columbia Hockey League) у сезони 2004/05. Исте сезоне дебитовао је за Ванкувер џајантсе у БХЛ лиги (Западна хокејашка лига). За тим из свог родног града одиграо је једну утакмицу у регуларном току и два меча у плеј-офу. Следеће сезоне одиграо је целу сезону постигавши 19 поена на 62 утакмице. У плеј-офу је остварио још седам поена на 18 утакмица, и тиме помогао екипи да освоји титулу. На крају сезоне Лучића су на драфту бирали Бостон бруинси као 50. пика на драфту.[10]

Већ следеће сезоне (2006/07) Лучић је постао један од лидера Џајантса и убедљиво најкориснији играч тима са 68 бодова на 70 утакмица. Додао је још 19 поена на 22 меча у плеј-офу. Ипак то није било довољно да Џајантси освоје титулу јер су у финалу доигравања изгубили од екипе Тајгерса након 7 утакмица. Без обзира на пораз Ванкувер се појавио на финалном турниру Меморијалног купа, као домаћин. У финалу турнира Лучић је постигао одлучујућу асистенцију ка Михалу Репику која је резултовала победоносним голом домаћег тима. Лучић је на том турниру награђен Стафорд-Смитовим трофејом намењеним најбољем играчу турнира. На десетогодишњицу оснивања клуба, проглашен је за најбољег играча свих времена.[11]

Бостон Бруинси

уреди
 
Лучић у дресу Бруинса у првој сезони

Први професионални, додуше отворени уговор потписао је са екипом Бостона, већ у предсезони 2. августа. 2007. године.[12] То је значило да у случају да не прође камп Бостон бруинса, у Џајантсима му остаје резервисано место капитена.[13] Тренер Бруинса је ипак био задовољан његовим способностима због чега је потписао професионални уговор са бостонским лигашем.

Прву утакмицу је одиграо 5. октобра 2007. године, у поразу 4:1 од Далас старса.[14] Недељу дана касније 12. октобра 2007. године постигао је свој дебитантски НХЛ гол, у победи Бруинса над Лос Анђелес кингсима од 8:6.[15]

Изабран је да учествује 2008. на НХЛ утакмици младих звезда (NHL YoungStars Game).[16] Прву сезону у НХЛ-у је завршио са осам голова и 27 поена. Пред крај сезоне, навијачи Бруинса су га изабрали као седмог играча по успешности у екипи, чиме је превазишао сва очекивања у првој сезони.[17] У трећем мечу првог кола плеј-офа 13. априла 2008. против првих носилаца, Монтреал канадијанса Лучић је постигао свој први гол у плеј-офу. Дебитантску НХЛ сезону окончао је са два гола у седмом мечу плејофа против Канадијанса који су те сезоне елиминисали Бруинсе.

На почетку сезоне 2008/09, Лучић је остварио свој први НХЛ хет-трик 25. октобра 2008. и тиме помогао Бруинсима у победи против Атланта трешерса од 5:4.[18] Касније те недеље, са повратком у родни град уочи утакмице коју су његови Бруинси играли против Ванкувер канакса у локалним Vancouver's The Province newspaper осванула је слика Милана Лучића у којој је приказан као беба.[19] Раније те године, Лучићу је из његове куће 10. јула 2008. у Ванкуверу украден прстен, који је добио освајањем меморијалног турнира са Џајантсима.[20] У церемонији пред утакмицу против Канакса, додељена му је копија украденог прстена.[21]

Лучић је изабран за свој други НХЛ меч младих звезда у јануару 2009. у Монтреалу. Међутим, морао је да откаже учешће због повреде грудног коша.[22] При крају сезоне, 4. априла, 2009, награђен је од стране Бруинса наградом „Еди Шор“ за борбеност и пожртвованост.[23] Другу НХЛ сезону окончао је са укупно 17 погодака и 42 поена у 72 утакмице, играјући углавном у линији са центром Марк Савардом.[24]

Бруинси су ушли у плеј-оф као први носиоци у Источној конференцији. У другој утакмици првог кола Лучић је добио једну утакмицу суспензије због ударања штапом у главу играча Канадијанса Максим Лапиера.[25] После издржане суспензије, Лучић и Бруинси су успели да елиминишу Канадијансе, али су у другом дуелу изгубили у седам утакмица од Каролина харикенса. Милан Лучић је додао девет поена у 10 утакмица у плеј-офу.

 
Лучић прославља освајање Стенли купа након победе против Ванкувера

Из менаџмента Бруинса 6. октобра 2009. саопштено је да је Лучић је потписао нови уговор на три године, који важи до 2013. године у вредности од 12,25 милиона америчких долара.[26] Десет дана касније, 16. октобра због лома прста десне руке морао је да се подвргне хируршкој интервенцији због које је пропустио наредних месец дана.[27][28] Лучић се вратио у састав Бостона 19. новембра, али је поново повређен после свега четири утакмице, овог пута у питању је била повреда зглоба задобијена на утакмици против Минесота вајлдса 25. новембра 2009. године.[29] Због ове повреде пропустио је наредних осамнаест утакмица.[30] На крају треће сезоне у НХЛ-у одиграо је укупно 50 утакмица, постигао 9 погодака и имао 11 асистенција. Додао је још 9 голова у 13 одиграних утакмица у плеј-офу. Међутим Бруинси су опет елиминисани, овај пут од Филаделфија флајерса.[31] Постали су тек трећа екипа у историји НХЛ-а која је испала иако је водила 3:0 у победама. Свих пет голова које је Лучић постигао у плеј-офу забележене су у другом колу, укључујући и два у одлучујућем седмом мечу, који су Бруинси изгубили 4:3.[31]

На почетку сезоне 2010/11, Лучић бележи хет-трик 18. новембра 2010, током победе од 4:0 над Флорида пантерсима.[32] Нешто касније управа лиге га је казнила са 3.500 долара због неприкладног понашања на утакмици са Трашерсима одиграној 23. децембра. Наиме у борби за пак Лучић је палицом ударио одбрамбеног играча противничког тима Фредија Мејера, због чега је поред новчане кажњен и суспензијом од једне утакмице.[33] У јануару 2011. је пропустио три утакмице због повреде рамена.[34] Сезону је завршио са рекордних 30 голова, 32 асистенцији и 62 поена на 79 утакмица. У лигашком делу сезоне био је први стрелац Бостона док је титулу најбољег поентера поделио са Давидом Крејчијем.[35]

Лучић је предводио Бруинсе током плеј-офа на путу ка трофеју Стенли купа. У прве три рунде су елиминисали Канадијансе, Флајерсе, и Тампа беј лајтнингсе, да би у великом финалу након седам утакмица били бољи од Ванкувер канакса. Био је то први трофеј за екипу из Бостона након пуне 42 године.[36] Његова ефикасност током плеј-оф серије је била знатно скромнија у односу на неке раније наступе, а један од разлога је вероватно лежао у чињеници да је током тог плеј офа имао учесталих проблема са повредама. Током финала Источне конференције поломио је ножни прст током тренинга, а вратили су се и проблеми са синусима које је задобио током сезоне 2009/10 и који су му стварали доста потешкоћа у дисању. У сваком случају током плеј-оф серије у 25 утакмица имао је учинак од 12 поена, 5 голова и 7 асистенција.

Занимљиво је да су се након седме финалне утакмице навијачи Канакса спонтано окупили у центру Ванкувера скандирајући против Лучића и цепајући његове постере. Лучић је реагујући на ово изјавио да разуме њихов бес и њихова осећања јер је и сам одрастао као навијач Канакса. Управо због тога он није излагао Стенлијев трофеј у јавности у Ванкуверу, пошто је као освајач истог имао право да према правилима „поседује највреднији хокејашки трофеј на један дан.“[37]

По завршетку сезоне подвргао се хируршком захвату због проблема са синусима.[38]

Месец дана од почетка нове сезоне Лучић је често био мета новинских натписа након ударања голмана Сејберса Рајана Милера током утакмице између два тима. Милер је напустио свој гол како би узео пак, пошто је Лучић изгубио контролу над њим. Након што је Милер одиграо пак, Лучић није успео да се заустави, већ је наставио да се креће након чега се сударио са голманом кога је оборио на лед. Милер је задобио потрес мозга након чега је пропустио неколико утакмица. Дан након меча управа лиге је на седници посвећеној овом инциденту одлучила да Лучић неће бити кажњен, пошто је казна коју је задобио током самог меча била довољна.[39] Недељу дана касније зарадио је суспензију од једног меча након што је ударио нападача Филаделфија флајерса Зака Риналда. Зарадио је суспензију након што је ударио Риналда са леђа током борбе за пак.[40]

На почетку сезоне 2013/14 је постигао први гол у продужетку у некој НХЛ утакмици. Он је при резултату 2:2 против Коламбус блу џакетса погодио у продужетку и донео победу Бостону.[41]

Лос анђелес кингси

уреди
 
У дресу Лоса Анђелес кингса

Дана 26. јуна 2015. године, Милан Лучић је трејдован у Лос Анђелес кингсе у замену за Мартин Џоунса, Колина Милера и 13. пика на НХЛ драфту 2015. године.[42] Први гол за Кингсе постигао је 22. новембра у победи од 4:1 против Сан Хозе шаркса.[43] У победи против Њујорк ајландерса од 2:1, Лучић је постигао један гол и био проглашен за играча утакмице.[44][45]

Први пут је као играч Кингса гостовао у Бостону 9. фебруара 2016. године и том приликом постигао гол и имао асистенцију у убедљивој победи од 9:2. На крају меча приликом изласка са терена добио је овације публике која није заборавила његове заслуге за освајање Стенли купа, након чега се вратио на лед и отклизао почасни круг.[46] Лучић је за Кингсе одиграо 81 утакмицу и на њима постигао 20 голова, 35 асистенција, укупно 55 поена. У плеј−офу је има 3 асистенције у 5 утакмица, али то није било довољно да Кингси прођу даље пошто су поражени са 4:1 од Шаркса.

Едмонтон ојлерси

уреди

Као неограничени слободни играч, Лучић је 1. јула 2016. године пристао на седмогодишњи уговор вредан 42 милиона долара са Едмонтон Ојлерсима.[47] Пошто је број 27 повучен из употребе у Едмонтону, Лучић је изабрао да на дресу носи број 17.[48] Први гол за нови клуб постигао је 16. октобра 2016. године у поразу на домаћем леду од Буфало сејберса од 2:6. То му је уједно био 400 поен у НХЛ−у у каријери.[49] У првој сезони за клуб, одиграо је 82 утакмице и на њима постигао 23 голова, 27 асистенција, укупно 50 поена.[50] Едмонтон ојлерси су 28. марта 2017. године први пут након 11 година обезбедили учешће у плеј−офу. У плеј−офу је одиграо још 13 утакмица, и остварио 6 поена (2 гола и 4 асистенција). У првом кругу Ојлерси су победили Шарксе са 4:2, али су у полуфиналу западне конференције поражени након седам утакмица од Анахајм дакса.[51][52][53]

Након прве сезоне у Едмонтону, Лучићева ефикасност почела је драматично опадати. У разочаравајућој другој сезони, је постигао само 10 погодака и имао 34 поена. У својој трећој сетони у Ојлерсима постигао је само 6 голова и 20 поена, укључујући 40 утакмица без голова.

Калгари флејмси

уреди

Трејдован је 19. јула 2019. године у Калгари флејмсе у замену за Џејмса Нила.[54] Лучић свој мандат у Флејмсима није почео добро и на почетку сезоне није успевао да постигне погодак, за разлику од Нила који је постигао седам голова у седам утакмица за Ојлерсе.[55] Ситуација се још више погоршала након суспензије од два меча коју је зарадио 2. новембра 2019. године због грубог напада на Кол Шервуда у утакмици против Колумбус блу џекетса. Очајан почетак сезоне доводио га је до размишљања о завршетку играчке каријере.[56]

Коначно, у својој 28. утакмици у сезони, Лучић је постигао свој први гол за Флејмсе, искористивши асистенцију Дерека Рајана у победи од 4:3 над Буфало сејберсима.[57] У наредне три утакмице постигао је још две поготка. До марта, када је сезона прекинута због пандемије ковида 19, Лучић је имао осам голова.[58]

У време размене Лучића за Нила, Флејмси и Ојлерси су се договорили да ће, уколико Нил постигне најмање 21 гол у сезони 2019/20, а Лучић најмање 10 голова мање од Нила, Ојлерси бити дужни Флејмсима избор за трећу рунду на драфту 2020. године. Због непотпуног завршетка сезоне настао је проблем. Нил је завршио са 19 голова (два мање од потребног прага), али је био близу да оствари услов ако се сезона одигра до краја. Дана 31. јула 2020. године, НХЛ је пресудио да Ојлерси дугују Флејмсима избор у трећој рунди драфта 2020. или 2021. године.[59]

Лучић је 13. априла 2021. године званично одиграо своју 1000. утакмицу у Националној хокејашкој лиги. Тиме је постао 352. играч који је достигао број од 1000 утакмица.[60][61][62]

Повратак у Бостон

уреди

Милан Лучић се 1. јула 2023. вратио у Бостон, потписавши једногодишњи уговор вредан милион долара.[63] Након само 4 утакмице у сезони, Лучић је задобио повреду на глежњу и стављен је на дугорочну листу повређених од стране Бруинса.[64][65] До краја сезоне није наступао за Бруинсе.

Репрезентативна каријера

уреди

Након што је изабран за најкориснијег играча на Меморијалном турниру 2007. године Лучић је постао капитен канадске јуниорске репрезентације у Super series мечу 2007. године против Русије.[66] Series је такмичење између Канаде и Русије које се састоји од осам мечева тимова до 20 година, која се игра од 1972. године.[67] Забележио је 3 асистенције, а Канада је победила у такмичењу са 7 добијених мечева и једним нерешеним мечом.[67]

Две године касније Лучић је позван у национални тим Канаде на припреме за Зимске олимпијске игре 2010.[68] али на крају није уврштен у тим који је бранио боје Канаде на домаћем леду у Ванкуверу током олимпијског турнира.

Лучић је био део тима Канаде који је на Светском првенство 2023. године освојио злато.[69]

Занимљивости

уреди
 
Прослава освајања Стенли купа

Према правилима НХЛ лиге сваки од играча екипе која је освојила трофеј Стенли купа има право да на један дан „задржи“ трофеј у свом власништву. Пошто су његови Бруинси освојили тај трофеј у сезони 2010/11. Милан је своје „право на пехар“ добио током августа месеца 2011. године.

Лучић је Стенлијев пехар донео у српску православну цркву светог Архангела Михаила у Барнабију која се налази веома близу његове родне куће. Овом чину је поред његове породице и пријатеља присуствовало око 350 припадника српске дијаспоре из Ванкувера.[70]

Коментаришући свој поступак, Лучић је изјавио да је на овај начин само желео да се захвали својој породици, али и целој српској заједници која му је увек пружала велику подршку, не само у Канади, него и у целом свету, посебно у домовини како је навео.[тражи се извор]

Било ми је веома битно да пехар однесем у моју цркву, јер знам да сам први Србин који га је освојио. Желео сам то на свој начин да прославим са нашим људима. Као мали овде смо играли фолклор, учили српски, ћирилицу, окупљали се за славу, Божић, Васкрс. Нисмо дозволили да изгубимо ту везу са Србијом.[71]

Занимљиво је да је та иста црква свега пар месеци касније била на мети вандала и гневних навијача Канакса који су желели да се на тај начин освете Лучићу због пораза Канакса тима у финалу те сезоне.[72] На крају дана пехар је завршио на планини Грос у северном Ванкуверу, месту где је Милан Лучић као јуниор са Ванкувер џајантсима 2007. освојио први трофеј у хокејашкој каријери.[73]

Познат је као „Тајсон на леду” и био је актер око 50 туча на утакмицама. Његов брат Јован је то објаснио тиме што је Милан тучом покушао да се наметне тренерима:

Када је дошао у Бостон бруинсе, то је таква екипа, да њихови навијачи воле чврсту игру и тучу. Ту је опет почео у четвртој постави и тукао се сваки меч, а пошто се доказао, до краја сезоне је дошао до прве поставе. Требало је да гине да би успео и то му се вратило.[74]

Донирао је 30.000 долара за православну цркву светог Архангела Михаила у Барнабију, а током поплава у Србији 2014. године преко фондације „Новак Ђоковић” угроженима је уплатио 50.000 долара. На леђима му се налази тетоважа српски грб са два хокејашка штапа испод којих пише “Слобода или смрт.” Навија за Црвену звезду.[71][75]

Миланов ујак је Драган Кеса, бивши канадски професионални хокејаш српског порекла који је наступао у НХЛ-у за Далас старсе, Питсбург пенгвинсе, Ванкувер канаксе и Тампа беј лајтнингсе. Играо је на позицији десног крила.[76] Брат Јован Лучић је голман и био је на проби у фудбалском клубу Партизан, али није успео да потпише уговор. Наступао је за Српске беле орлове из Ванкувера, а у Србији је играо за неколико друголигашких и трећелигашких клубова.[71][77]

Милан је од 2012. године у браку са Британи са којом има две ћерке Валентину и Николину и сина Милана.[78] Лучић је у рано јутро 18. новембра 2023. године ухапшен у Бостону, јер га је супруга пријавила да „је покушао да је угуши.” Када је полиција дошла негирала је да је било покушаја гушења, већ да је муж чупао за косу. Он се 21. новембра изјаснио да није крив по оптужби за напад и злостављање супруге и након плаћања кауције пуштен је да се брани са слободе.[79][80] Суђење је заказано за 16. фебруар 2024. године.[81] У фебруару 2024. године, супруга је одлучила да не сведочи против њега на суду. Судија је на суду рекао „да је била гушена, имала би ознаке на врату”.[82] [83] Након тога све оптужбе против њега су одбаћене.

Статистика

уреди
    Регуларна сезона   Плеј оф
Сезона Екипа Лига ОУ Г A П КМ ОУ Г А П КМ
2004/05 Coquitlam Express БЦХЛ 50 9 14 23 100 — — — — —
2004/05 Ванкувер џајантси ВХЛ 1 0 0 0 2 2 0 0 0 0
2005/06. Ванкувер џајантси ВХЛ 62 9 10 19 149 18 3 4 7 23
2006/07 Ванкувер џајантси ВХЛ 70 30 38 68 147 22 7 12 19 26
2007/08 Бостон бруинси НХЛ 77 8 19 27 89 7 2 0 2 4
2008/09 Бостон бруинси НХЛ 72 17 25 42 136 10 3 6 9 43
2009/10 Бостон бруинси НХЛ 50 9 11 20 44 13 5 4 9 19
2010/11 Бостон бруинси НХЛ 79 30 32 62 121 25 5 7 12 63
2011/12 Бостон бруинси НХЛ 81 26 35 61 135 7 0 3 3 8
2012/13 Бостон бруинси НХЛ 46 7 20 27 75 22 7 12 19 14
2013/14 Бостон бруинси НХЛ 80 24 35 59 91 12 4 3 7 4
2014/15 Бостон бруинси НХЛ 81 18 26 44 81 — — — — —
2015/16 Лос Анђелес кингси НХЛ 81 20 35 55 79 5 0 3 3 4
2016/17 Едмонтон ојлерси НХЛ 82 23 27 50 50 13 2 4 6 20
2017/18 Едмонтон ојлерси НХЛ 82 10 24 34 80 — — — — —
2018/19 Едмонтон ојлерси НХЛ 79 6 14 20 91 — — — — —
2019/20 Калгари флејмси НХЛ 68 8 12 20 54 10 1 5 6 17
2020/21 Калгари флејмси НХЛ 56 10 13 23 46 — — — — —
2021/22 Калгари флејмси НХЛ 82 10 11 21 84 12 0 1 1 33
2022/23 Калгари флејмси НХЛ 77 7 12 19 43 — — — — —
2023/24 Бостон бруинси НХЛ 4 0 2 2 2 — — — — —
НХЛ укупно 1.177 233 353 584 1.301 136 29 48 77 229
ВХЛ укупно 133 39 48 87 298 42 10 16 26 49

ОУ = одигране утакмице, Г = голови, А = асистенције, П = поени КМ = казнени минути

Репрезентативна статистика

уреди
Сезона Екипа Такмичење   ОУ Г A П КМ
2007 Јуниорска репрезентација Канаде СС 8 0 3 3 16
Укупно 8 0 3 3 16

Награде

уреди

Јуниор

уреди
Награда Година
Председнички куп (Ванкувер џајантси) 2006
Меморијални куп (Ванкувер џајантси) 2007
Стефорд Смит меморијални трофеј 2007[84]
Меморијални куп Ол-стар тим 2007

НХЛ

уреди
Награда Година
НХЛ јанг старс 2008,[16] 2009*[22]
Стенли куп шампион 2011

*Није играо због повреде

Бостон бруинси

уреди
Награда Година
Седми играч 2008[17]
Награда Еди Шор 2009[23]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Wigge, Larry (02. 12. 2008). „Lucic endearing himself to fans all over”. National Hockey League. Приступљено 21. 2. 2012. 
  2. ^ Murphy, James (02. 10. 2009). „Milan Lucic Has the Ability to Be the Textbook Power Forward”. New England Sports Network. Приступљено 17. 02. 2012. 
  3. ^ „Milan Lucic hockey statistics & profile”. hockeyDB.com. Приступљено 17. 2. 2012. 
  4. ^ а б „Lucic is big, tough and scary”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2008. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  5. ^ Јован Лучић - Бели орао брани Графичар („Вечерње новости“, 9. октобар 2013)
  6. ^ „Milan Lucic Player Profile”. Hockey Canada. Архивирано из оригинала 04. 06. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  7. ^ Chong, Andrew. „Lucic steps up again and again”. Hockey Now. Архивирано из оригинала 23. 12. 2008. г. Приступљено 21. 2. 2012. 
  8. ^ Murphy, James (01. 06. 2011). „Milan Lucic has hometown advantage”. ESPN. Приступљено 21. 2. 2012. 
  9. ^ а б „Lucic almost quit in 2003”. The Province. 28. 10. 2008. Архивирано из оригинала 05. 03. 2009. г. Приступљено 21. 2. 2012. 
  10. ^ Shinzawa, Fluto (03. 06. 2007). „Bruins rookie Lucic punches up résumé”. Boston Globe. Приступљено 17. 2. 2012. 
  11. ^ „Top 10 Giants of the Decade”. Vancouver Giants. Приступљено 17. 2. 2012. 
  12. ^ „Boston Bruins sign left wing Milan Lucic”. Boston Bruins. 8. 2. 2007. Архивирано из оригинала 09. 03. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  13. ^ „Vancouver honours conquering Giants”. Victoria Times Colonist. 30. 5. 2007. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  14. ^ „Turco limits Bruins to power-play goal as Stars win home opener”. ESPN. 06. 10. 2007. Приступљено 17. 2. 2012. 
  15. ^ „Boston 8, Los Angeles 6”. USA Today. 12. 10. 2007. Приступљено 17. 2. 2012. 
  16. ^ а б Shinzawa, Fluto (17. 2. 2012). „Bruins' Lucic heads to YoungStars game”. Boston Globe. Приступљено 20. 1. 2010. 
  17. ^ а б Muir, Allan (28. 3. 2008). „Boston's new hope”. CNN Sports Illustrated. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  18. ^ „Lucic's hat trick leads Bruins past Thrashers”. National Hockey League. 25. 10. 2008. Приступљено 17. 2. 2012. 
  19. ^ „City gives Lucic a welcome homecoming”. Boston Herald. 29. 10. 2008. Приступљено 17. 2. 2012. 
  20. ^ „Burglars take Milan Lucic's Memorial Cup ring”. The Province. 11. 7. 2008. Архивирано из оригинала 09. 08. 2008. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  21. ^ „New kid can't wow them all the time”. The Province. 29. 10. 2008. Архивирано из оригинала 05. 03. 2009. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  22. ^ а б „YoungStars selected, expect wide-open contest”. Sporting News. 9. 1. 2009. Архивирано из оригинала 24. 01. 2010. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  23. ^ а б Harris, Stephen (05. 04. 2009). „Tim Thomas deal puts cap pressure on Chiarelli”. Boston Herald. Архивирано из оригинала 13. 06. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  24. ^ „Bruins winger Milan Lucic confident he’ll bounce back from injury-plagued season”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2011. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  25. ^ „Bruins' Lucic handed one-game suspension”. The Sports Network. 19. 4. 2009. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  26. ^ Shinzawa, Fluto (07. 10. 2009). „Bruins sign Lucic to three-year contract”. Boston Globe. Приступљено 17. 2. 2012. 
  27. ^ „Bruins' Lucic placed on injured reserve”. The Sports Network. 15. 12. 2009. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  28. ^ Shinzawa, Fluto (18. 10. 2009). „Broken finger KOs Lucic”. Boston Globe. Приступљено 17. 2. 2012. 
  29. ^ Dumont, Kevin Paul (27. 11. 2009). „Lucic diagnosis: sprained ankle, sidelined a month”. Boston Globe. Приступљено 17. 2. 2012. 
  30. ^ „Milan Lucic”. The Sports Network. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  31. ^ а б „Flyers complete historic comeback, rally to beat Bruins 4-3 in Game 7”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  32. ^ „Rask and Lucic lead Bruins past Panthers”. Приступљено 12. 4. 2013. 
  33. ^ „"NHL opts not to suspend Bruins forward Milan Lucic for match penalty against Thrashers".”. ESPN 2010-12-26. 26. 12. 2010. Приступљено 21. 2. 2012. 
  34. ^ „Milan Lucic back from injury”. Приступљено 12. 4. 2013. 
  35. ^ „"2010-2011 Regular Season Boston Bruins Points Leaders".”. Приступљено 21. 2. 2012.  National Hockey League.
  36. ^ „2010-11 NHL Playoff Results”. Hockeydb.com. Приступљено 17. 2. 2012. 
  37. ^ Hoban, Jim (2011-08-13). „"Lucic's day to be private".”. Приступљено 21. 2. 2012.  Boston Globe.
  38. ^ Kalman, Matt (2011-08-25). „"Surgeries won't slow Lucic, Rask this season".”. Приступљено 21. 2. 2012.  National Hockey League.
  39. ^ „Bruins' Milan Lucic off the hook from NHL for hit that sidelined Sabres' Ryan Miller”. The Vancouver Sun. 14. 11. 2011. Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  40. ^ „Bruins Lucic suspended one game for hit on Rinaldo”. The Canadian Press. 19. 12. 2011. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  41. ^ Switaj, Caryn (14. 11. 2013). „Home Cookin' Helps Bruins Find Their Way”. bruins.nhl.com. Boston Bruins. Приступљено 15. 11. 2013. 
  42. ^ „Bruins deal Lucic to Kings”. TSN. 26. 6. 2015. Приступљено 26. 6. 2015. 
  43. ^ Lucic picks up his first goal as a King
  44. ^ Enroth, Lucic star as LA Kings beat Islanders 2-1
  45. ^ U INAT KRITIČARIMA: Milan Lučić junak Kingsa, Los Anđeles u najboljoj formi u NHL-u! (VIDEO)
  46. ^ „Povratak srpskog hokejaškog sina! Boston je plakao, aplaudirao i divio se Lučiću!”. Приступљено 4. 5. 2016. 
  47. ^ „Milan Lucic signs 7-year deal with the Edmonton Oilers”. Sportsnet.ca. 01. 07. 2016. Приступљено 01. 07. 2016. 
  48. ^ Matheson, Jim (2. 7. 2016). „Milan Lucic selects number with tough Edmonton Oilers history”. Edmonton Journal. Приступљено 4. 7. 2016. 
  49. ^ „Lučić počeo da otplaćuje 42 miliona dolara”. sportklub.rs. 17. 10. 2016. Приступљено 25. 2. 2018. 
  50. ^ „2015–2016 – Regular Season – Edmonton Oilers – All Skaters – Summary – Points – NHL.com – Stats”. NHL. 
  51. ^ Pollak, David (23. 4. 2017). „Oilers knock off Sharks, set up 2nd round date with Ducks”. Canadian Broadcasting Corporation. Приступљено 12. 5. 2017. 
  52. ^ Tychkowski, Robert (10. 5. 2017). „Oilers fall short in Game 7, bow out to Ducks”. Edmonton Journal. Приступљено 12. 5. 2017. Staples, David (4. 5. 2017). „Referees ruin the game as Ducks beat Oilers 4–3 in overtime”. Edmonton Journal. Приступљено 2. 5. 2017 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  53. ^ „VIDEO: Ducks Score Controversial Goal To Send Game Into OT”. Go Habs Go!. 6. 5. 2017. Архивирано из оригинала 10. 05. 2017. г. Приступљено 12. 5. 2017. 
  54. ^ Gilbertson, Wes. „Milan Lucic excited about move to Calgary”. Calgary Sun. Приступљено 19. јул 2019. 
  55. ^ Compton, Brian (8. 10. 2019). „Neal four-goal night signals rebirth with Oilers”. NHL.com. 
  56. ^ Zuber, Andrew (16. 2. 2020). „Milan Lucic debated retirement after slow start to season with Flames”. Yahoo! Sports Canada. 
  57. ^ „Lucic scores first goal as a Flame, Calgary beats Buffalo”. Sportsnet. 6. 12. 2019. 
  58. ^ „2019-20 Calgary Flames Roster and Statistics”. Hockey-Reference.com. Приступљено 13. 4. 2020. 
  59. ^ „Ouch! Edmonton Oilers must give up a third round pick to Calgary to complete James Neal-for-Milan Lucic”. 
  60. ^ „Flames' Lucic turns back clock with complete performance in 1,000th game”. Sportsnet.ca (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2021. 
  61. ^ „Newest member of NHL's 1,000-game club, Lucic served notice with 'The Shift' during junior heyday”. calgarysun (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2021. 
  62. ^ MGMacGillivray (13. 4. 2021). „Milan Lucic: 1000 Games and Counting”. Matchsticks and Gasoline (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2021. 
  63. ^ „Milan Lucic returns to Bruins, signs contract on Day 1 of NHL free agency”. Јул 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  64. ^ „Bruins' Milan Lucic Pleads Not Guilty to Alleged Assault After Being Accused of Choking His Wife”. Peoplemag (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-10. 
  65. ^ „Bruins forward Milan Lucic on long-term IR after taking puck to ankle”. ESPN. 28. 10. 2023. 
  66. ^ „Canada names Lucic captain for Super Series”. CBC Sports. 25. 8. 2007. Приступљено 21. 7. 2008. 
  67. ^ а б „Canada completes Canada/Russia Super Series with undefeated record”. Hockey Canada. 09. 09. 2007. Приступљено 17. 2. 2012. 
  68. ^ „Lucic a longshot for Olympic team at Canada's camp”. CTV News. 24. 8. 2009. Приступљено 17. 2. 2012. 
  69. ^ „Milan Lučić odveo Kanadu do titule prvaka sveta: Ludo radovanje Srbina u svlačionici”. telegraf.tv. Приступљено 29. 1. 2024. 
  70. ^ „Stenli kup u pravoslavnoj crkvi!”. Приступљено 12. 4. 2013. 
  71. ^ а б в „Milan Lučić, najbolji udarač NHL lige”. intervju.rs. Архивирано из оригинала 26. 02. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018. 
  72. ^ Woo, Andrea (2012-02-16). „"Boston Bruins Milan Lucic's church vandalized".”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2012. г. Приступљено 21. 2. 2012.  The Vancouver Sun.
  73. ^ „"Lucic brings Cup to Vancouver for a special homecoming".”. Приступљено 21. 2. 2012.  National Hockey League. 2011-08-15.
  74. ^ „Брат хокејаша Лучића: Милан је због Нолета хтео да бије Канађане!”. Србин инфо. Приступљено 25. 2. 2018. 
  75. ^ „Milan Lučić: Doneću Stenli kup u Beograd samo da ga još jednom osvojim!”. mozzartsport.com. Приступљено 25. 2. 2018. 
  76. ^ NHL U SRBIJI! U Beogradu se stvaraju novi "Lučići"! на telegraf.rs
  77. ^ „Jovan Lučić - Beli orao brani Grafičar”. mozzartsport.com. Приступљено 25. 2. 2018. 
  78. ^ „EKSKLUZIVNO: Jedini Srbin u NHL karavanu govorio za Sportski žurnal - „Luč” nastavlja teror”. zurnal.rs. Приступљено 29. 1. 2023. 
  79. ^ „Milan Lučić na slobodi uz kauciju, supruga kaže da ju je napao”. b92.net. Приступљено 29. 1. 2024. 
  80. ^ „Ovo je žena koju je Milan Lučić divljački pretukao: Krije se od javnosti, nekada igrala fudbal”. nova.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  81. ^ „Bruins' Milan Lucic Pleads Not Guilty to Alleged Assault After Being Accused of Choking His Wife”. Peoplemag (на језику: енглески). Приступљено 29. 1. 2024. 
  82. ^ Meaney, Mackenzie (16. 2. 2024). „Milan Lucic's DV charges dropped after wife refuses to testify”. Dead Spin. Приступљено 19. 2. 2024. 
  83. ^ „Invisible scars of domestic violence”. News 4 Jax. 22. 1. 2013. 
  84. ^ „The 2007 Memorial Cup History”. Canadian Hockey League. Архивирано из оригинала 15. 01. 2010. г. Приступљено 21. 2. 2012. 

Спољашње везе

уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Лучић&oldid=28826117”