Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Papaja

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Papaja
Drvo papaje i voće, iz Kohlerove Medicinske-biljke (1887)
Photograph showing a papaya in cross section, with orange flesh and numerous black seeds
Longitudinal section of fruit showing orange flesh and numerous black seeds
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Brassicales
Porodica: Caricaceae
Rod: Carica
Vrsta:
C. papaya
Binomno ime
Carica papaya

Papaja (lat. Carica papaya) je drvenasta biljka iz porodice Caricaceae.[3] Poreklom je iz tropskih krajeva Amerike. Prvi put je kultivisana u Meksiku,[4][5][6] a trenutno se uzgaja u većini tropskih zemalja, i u Sjedinjenim Američkim Državama (savezne države Florida, Havaji i dr). Indija je 2020. proizvela 43% svetske ponude papaje.

Papaja raste kao drvo, sa stablom visine 5–10 m. Listovi rastu na gornjim delovima grana, dužina liske je 50–70 cm. Plod je botanički gledano bobica, jestiv, ima glatku koru žute ili zelenkaste boje, ovalnog je oblika. Mesnati dio ploda je jarko narandžast, mekan i sladak. Unutar mesnatog dela ploda nalazi se veliki broj crnog, naboranog semenja.

Papaja se koristi za pripremu voćnih salata i sokova. Kora se mora ukloniti, jer sadrži štetne materije. Papaja sadrži proteolitički enzim papain, koji se koristi za proizvodnju lekova za lečenje gastrointestinalnih poremećaja i resorpciju hematoma. Nutricionisti preporučuju papaju za ishranu, jer je bogata likopenom (u proseku 3,39 mg na 100 g), vitaminom C, kao i mineralima važnim za ljudsko telo. Što je zrelija, to je veća koncentracija hranjivih materija. Papaja je prvo voće, čiji je genom bio sekvenciran.[7]

Opis

[уреди | уреди извор]
Mapa za proizvodnju papaje širom sveta
Genomske informacije
NCBI genom ID513
Ploidijadiploid
Veličina genoma372 million bp
Broj hromozoma36
Godina završetka2014

Papaja je malo, slabo razgranato drvo, obično sa jednom stabljikom koja raste od 5 do 10 m (16 do 33 ft) u visinu, sa spiralno raspoređenim listovima ograničenim na vrh debla. Donji deo debla je upadljivo izrabljen na mestu gde su lišće i plodovi stojali. Listovi su veliki, 50—70 cm (20—28 in) u prečniku, sa dubokim dlanovima, sa sedam režnjeva. Svi delovi biljke sadrže lateks u zglobnim laticiferima.[8] Papaje su dvodomne. Cvetovi su petodelni i veoma dimorfni; muški cvetovi imaju prašnike spojene sa laticama. Ženski cvetovi imaju gornji jajnik i pet izobličenih latica labavo spojenih u osnovi.[9]‍:235 Muški i ženski cvetovi nalaze se u pazuhu listova; muški cvetovi su u višecvetnoj dihaziji, a ženski u malocvetnoj dihaziji. Polenova zrna su izdužena i dugačka oko 35 mikrona. Cvetovi su slatkog mirisa, otvoreni noću i oprašuju se vetrom ili insektima.[8][10][11]

Plod je velika bobica duga oko 15—45 cm (5,9—17,7 in) i 10—30 cm (3,9—11,8 in) u prečniku.[8]‍:88 Zrela je kada je omekša što se može detektovati dodirom (meka kao zreli avokado ili mekša), kad koža poprimi jantarnu do narandžaste nijanse i duž zidova velike centralne šupljine su pričvršćene brojne crne semenke.[12]

Poreklo i distribucija

[уреди | уреди извор]
Drvo papaje, Zanzibar

Poreklom iz tropske Amerike, papaja potiče iz južnog Meksika i Centralne Amerike.[5][8][6] Papaja se takođe smatra poreklom iz južne Floride, a uneli su je prethodnici Kalusa najkasnije oko 300. godine.[13] Španci su papaju uveli u Stari svet u 16. veku.[5] Uzgoj papaje je sada skoro pantropski, obuhvatajući Havaje, centralnu Afriku, Indiju i Australiju.[5]

Divlje populacije papaje su uglavnom ograničene na prirodno poremećene tropske šume.[6] Papaja se nalazi u izobilju na krošnjama Everglejdsa nakon velikih uragana, ali je inače retka.[13] U kišnim šumama južnog Meksika, papaja uspeva i brzo se razmnožava u prazninama među krošnjama, dok odumire u zreloj šumi sa zatvorenim krošnjama.[6]

Papaja sa žutim mesom

Kultivacija

[уреди | уреди извор]

Biljke papaje rastu u tri pola: muški, ženski i hermafrodit. Mužjak proizvodi samo polen, nikada plod. Ženka daje male, nejestive plodove ako se ne oprašuju. Hermafrodit može da se samooprašuje, jer njegovi cvetovi sadrže muške prašnike i ženske jajnike. Skoro svi komercijalni zasadi papaje sadrže samo hermafrodite.[11]

Poreklom iz južnog Meksika (posebno Čijapasa i Verakruza), Centralne Amerike, severne Južne Amerike i južne Floride[5][13] papaja se sada uzgaja u većini tropskih zemalja. Pri kultivaciji brzo raste, plodonoseći u roku od 3 godine. Međutim, veoma je osetljiva na mraz, što ograničava njenu proizvodnju na tropsku klimu. Temperature ispod −2 °C (29 °F) su veoma štetne ako ne i smrtonosne. Na Floridi, Kaliforniji i Teksasu, rast je generalno ograničen na južne delove tih država. Preferira peskovito, dobro drenirano tlo, jer stajaća voda može ubiti biljku u roku od 24 sata.[14]

Kultivari

[уреди | уреди извор]

Obično se uzgajaju dve vrste papaje. Jedna ima slatko, crveno ili narandžasto meso, a druga žuto meso; u Australiji se to zovu „crvena papaja“ i „žuta papaja“, respektivno.[15] Bilo koja vrsta, ubrana zelena, naziva se „zelena papaja”.

Papaje 'Maradol', 'Sanrajz' i 'Karibijan Red' sa velikim plodovima i crvenim mesom koje se često prodaju na američkim tržištima obično se uzgajaju u Meksiku i Belizu.[5][16]

Godine 2011, filipinski istraživači su izvestili da su hibridizacijom papaje sa Vasconcellea quercifolia razvili papaju otpornu na virus papaje ringspot (PRV).[17]

Genetski modifikovane sorte

[уреди | уреди извор]

Carica papaya je bila prva transgenetska voćka kojoj je sekvenciran genomom.[18] Kao odgovor na izbijanje virusa papaje ringspot na Havajima, 1998. godine, genetski izmenjena papaja je odobrena i stavljena na tržište (uključujući sorte 'SunUp' i 'Rainbov'). Sorte otporne na PRV imaju deo DNK ovog virusa ugrađen u DNK biljka.[19][20] Od 2010. godine, 80% biljaka papaje na Havajima je bilo genetski modifikovano. Modifikacije su napravili naučnici sa Univerziteta Havaji, koji su modifikovano seme učinili dostupnim farmerima bez naknade.[21][22]

Produkcija papaje – 2020
Zemlja (milioni tona)
 Indija 6,0
 Dominikanska Republika 1,3
 Brazil 1,2
 Meksiko 1,1
 Indonezija 1,0
Svet 13,9
Izvor: FAOSTAT Ujedinjenih nacija[23]

Produkcija

[уреди | уреди извор]

Godne 2020, globalna proizvodnja papaje iznosila je 13,9 miliona tona, predvođena Indijom sa 43% ukupne svetske proizvodnje (tabela). Globalna proizvodnja papaje je značajno porasla početkom 21. veka, uglavnom kao rezultat povećane proizvodnje u Indiji i potražnje u Sjedinjenim Državama.[24] Sjedinjene Države su najveći potrošač papaje na svetu.[10]

Ishrana

[уреди | уреди извор]
Papaja, sirova
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija179 kJ (43 kcal)
10,82 g
Šećeri7,82 g
Prehrambena vlakna1,7 g
0,26 g
0,47 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(6%)
47 μg
(3%)
274 μg
89 μg
Tiamin (B1)
(2%)
0,023 mg
Riboflavin (B2)
(2%)
0,027 mg
Niacin (B3)
(2%)
0,357 mg
Vitamin B5
(4%)
0,191 mg
Folat (B9)
(10%)
38 μg
Vitamin C
(75%)
62 mg
Vitamin E
(2%)
0,3 mg
Vitamin K
(2%)
2,6 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
20 mg
Gvožđe
(2%)
0,25 mg
Magnezijum
(6%)
21 mg
Mangan
(2%)
0,04 mg
Fosfor
(1%)
10 mg
Kalijum
(4%)
182 mg
Natrijum
(1%)
8 mg
Cink
(1%)
0,08 mg
Ostali konstituenti
Voda88 g
Lycopene1828 µg
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Sirova pulpa papaje sadrži 88% vode, 11% ugljenih hidrata i zanemarljivu količinu masti i proteina (tabela). U količini od 100 g, voće papaje obezbeđuje 43 kilokalorije i značajan je izvor vitamina C (75% dnevne vrednosti, DV) i umeren izvor folata (10% DV), ali inače ima nizak sadržaj hranljivih materija (vidi tabelu).

Fitohemikalije

[уреди | уреди извор]

Koža, pulpa i semenke papaje sadrže razne fitokemikalije, uključujući karotenoide i polifenole,[25] kao i benzil izotiocijanate i benzil glukozinate, sa nivoom kože i pulpe koji se povećava tokom zrenja.[26] Karotenoidi, lutein i beta-karoten, su prominentni u žutoj koži, dok je likopen dominantan u crvenom mesu (tabela).[27] Seme papaje takođe sadrži cijanogenu supstancu prunasin.[28]

Tradicionalna medicina

[уреди | уреди извор]

U tradicionalnoj medicini, listovi papaje su korišćeni kao lek za malariju,[29] kao abortiv, purgativ ili dimljeni za ublažavanje astme.[5]

Alergije i neželjeni efekti

[уреди | уреди извор]

Papaja oslobađa tečnost od lateksa kada nije zrela, što može izazvati iritaciju i alergijsku reakciju kod nekih ljudi. Pošto enzim papain deluje kao alergen kod osetljivih osoba,[30] meso koje je omekšano njime može izazvati alergijsku reakciju.[5]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Contreras, A. (2016). „Carica papaya”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T20681422A20694916. Приступљено 4. 1. 2022. 
  2. ^ „Carica papaya L.”. U.S. National Plant Germplasm System. 9. 5. 2011. Приступљено 5. 9. 2017. 
  3. ^ „Carica”. 2013. 
  4. ^ „Papaya, Fruit of Angels”. Exotic Fruit for Health. 22. 9. 2011. Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2011. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Morton JF (1987). „Papaya”. NewCROP, the New Crop Resource Online Program, Center for New Crops & Plant Products, Purdue University; from p. 336–346. In: Fruits of warm climates, JF Morton, Miami, FL. Приступљено 23. 5. 2015. 
  6. ^ а б в г Chávez-Pesqueira, Mariana; Núñez-Farfán, Juan (1. 12. 2017). „Domestication and Genetics of Papaya: A Review”. Frontiers in Ecology and Evolution. 5. doi:10.3389/fevo.2017.00155 Слободан приступ. 
  7. ^ Papaya genome project bears fruit Preuzeto 27. februara 2012.
  8. ^ а б в г Heywood, VH; Brummitt, RK; Culham, A; Seberg, O (2007). Flowering plant families of the world. Firefly Books. ISBN 9781554072064. 
  9. ^ Ronse De Craene, L.P. (2010). Floral diagrams: an aid to understanding flower morphology and evolution. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49346-8. 
  10. ^ а б „Papayas” (PDF). University of California at Davis. 2016. Приступљено 10. 9. 2017. 
  11. ^ а б C. L. Chia and Richard M. Manshardt (2001). „Why Some Papaya Plants Fail to Fruit” (PDF). Department of Tropical Plant and Soil Sciences. Приступљено 1. 4. 2015. 
  12. ^ „papaya | Description, Cultivation, Uses, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-28. 
  13. ^ а б в Ward, Daniel (2011). „Papaya” (PDF). The Palmetto. Приступљено 1. 1. 2022. 
  14. ^ Boning, Charles R. (2006). Florida's Best Fruiting Plants: Native and Exotic Trees, Shrubs, and Vines. Sarasota, Florida: Pineapple Press, Inc. стр. 166—167. 
  15. ^ „Papaya Varieties”. Papaya Australia. 2015. Архивирано из оригинала 06. 02. 2016. г. Приступљено 9. 12. 2015. 
  16. ^ Sagon, Candy (13. 10. 2004). „Maradol Papaya”. Market Watch (13 Oct 2004). The Washington Post. Приступљено 21. 7. 2011. 
  17. ^ Siar, S. V.; Beligan, G. A.; Sajise, A. J. C.; Villegas, V. N.; Drew, R. A. (2011). „Euphytica, Volume 181, Number 2”. Euphytica. SpringerLink. 181 (2): 159—168. S2CID 40741527. doi:10.1007/s10681-011-0388-z. 
  18. ^ Borrell (2008). „Papaya genome project bears fruit”. Ugr.es. doi:10.1038/news.2008.772. 
  19. ^ „Genetically Altered Papayas Save the Harvest”. mhhe.com. 
  20. ^ „Hawaiipapaya.com”. Hawaiipapaya.com. Архивирано из оригинала 2015-01-07. г. Приступљено 2013-06-15. 
  21. ^ Ronald, Pamela and McWilliams, James (14 May 2010) Genetically Engineered Distortions The New York Times, accessed 1 October 2012
  22. ^ „TF5” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2012. г. 
  23. ^ „Papaya production in 2020; Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  24. ^ „An Overview of Global Papaya Production, Trade, and Consumption”. Electronic Data Information Source, University of Florida. Приступљено 2014-02-07. 
  25. ^ Rivera-Pastrana DM, Yahia EM, González-Aguilar GA (2010). „Phenolic and carotenoid profiles of papaya fruit (Carica papaya L.) and their contents under low temperature storage”. J Sci Food Agric. 90 (14): 2358—65. PMID 20632382. doi:10.1002/jsfa.4092. 
  26. ^ Rossetto MR, Oliveira do Nascimento JR, Purgatto E, Fabi JP, Lajolo FM, Cordenunsi BR (2008). „Benzylglucosinolate, benzylisothiocyanate, and myrosinase activity in papaya fruit during development and ripening”. J Agric Food Chem. 56 (20): 9592—9. PMID 18826320. doi:10.1021/jf801934x. 
  27. ^ Shen, Yan Hong; Yang, Fei Ying; Lu, Bing Guo; Zhao, Wan Wan; Jiang, Tao; Feng, Li; Chen, Xiao Jing; Ming, Ray (2019-01-16). „Exploring the differential mechanisms of carotenoid biosynthesis in the yellow peel and red flesh of papaya”. BMC Genomics. 20 (1): 49. ISSN 1471-2164. PMC 6335806 Слободан приступ. PMID 30651061. doi:10.1186/s12864-018-5388-0. 
  28. ^ Seigler DS, Pauli GF, Nahrstedt A, Leen R (2002). „Cyanogenic allosides and glucosides from Passiflora edulis and Carica papaya”. Phytochemistry. 60 (8): 873—82. PMID 12150815. doi:10.1016/s0031-9422(02)00170-x. 
  29. ^ Titanji, V.P.; Zofou, D.; Ngemenya, M.N. (2008). „The Antimalarial Potential of Medicinal Plants Used for the Treatment of Malaria in Cameroonian Folk Medicine”. African Journal of Traditional, Complementary and Alternative Medicines. 5 (3): 302—321. PMC 2816552 Слободан приступ. PMID 20161952. 
  30. ^ „Papain”. National Library of Medicine, US National Institutes of Health. 27. 4. 2019. Приступљено 29. 4. 2019. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Papaja&oldid=28853295”