Aerootitis

Barotrauma uva
Prikaz organa uva
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	ОРЛ
MKB-10	T70.0
MKB-9-CM	993.0
[uredi na Vikipodacima]

Aerootitis je poremećaj rada bubne opne i drugih organa i tkiva srednjeg uva, uzrokovan disfunkcijom Eustahieve tube u toku promene pritiska vazduha unutar i izvan srednjeg uva.^[1]

Eustahijeva tuba je mali kanal koji spaja srednje uvo sa zadnjim zidom gornjeg sprata ždrela i nosa (lat. nasopharynx). Njegova svrha je da omogući izjednačenje pritiska vazduha u srednjem uvu sa pritiskom van njega.^[2]

Zbog disfunkcija Eustahijeve tube, koje nastaju kada se njen kanal ne otvara tokom gutanja ili zevanja, javlja se razlika između pritiska vazduha unutar i izvan srednjeg uva, što izaziva nelagodnost u uvu, bolove i druge, najčešće, privremene probleme.^[3]

Aerootitis — barotitis — lat. otitis med.barothraumatica — barotrauma srednjeg uva.^[3]

Učestalos arootitisa je oko 10% kod odraslih osoba, a 20% u dece. U studiji objavljenoj 2004, Stangerup SE., navodi da je 14% од 188 putnika 24. novembra 2001. u toku leta avionima kompanije SAS i Kastrup et Heathrow, zadobilo aerootitis.^[1]

Trogodišnja studija sprovedena kod 111 bolesnika koji su lečeni 2.394 puta rutinskom hiperbaričnom oksigenoterapijom u barokomori pokazala je da je ukupna stopa barotrauma uva i sinusa 3,05 slučajeva na 100 seansi. Većina simptoma dogodila se tokom početna tri tretmana uz minimalano povećanje pritiska. Barotarauma sinusa u ovom istraživanju registrovana je u 5% a barotrauma uva u 95% slučaja. Osnovna bolest zbog koje su lečeni bolesnici HBOT nije bila od uticaja na pojavu aerosinuzitisa i aerootitisa. ^[2]

Svoju ventilaciju u koju spada i regulacija barometarskog pritisaka, srednje uvo obavlja pravilno, samo ako je obezbeđena normalna prohodnost Eustahieve tube. Poremećaji u ventilaciji srednjeg uva, kod većine slučajeva su najčešće bez posledica, i stanje se normalizuje za nekoliko dana uz primenu dekongestiva i antibiotika. Međutim, moguća su i oštećenja, kao što su; gubitak sluha, zujanje u ušima (lat - tinnitus), vrtoglavica, koji mogu biti privremeni ili trajni.^[4]

Funkciju E.tube mogu poremetiti različiti faktori među kojima su najučestaliji;^[3]

• Akutna infekcija gornjih disajnih puteva,(koja zbog pojave otoka u ždrelu zatvara ždrelni otvor tube, ali i otok cele tube),
• Iskrivljena nosna pregrada (lat Deviatio septi nassi) značajno otežava ventilaciju zbog stvaranja vrtložnih struja vazduha u toku disanja.
• Polipoza nosa, (polipozni izraštaji stvaranju prepreku u nosu i ždrelu i remete normalnu ventilaciju E.tube)
• Zapaljenje sinusa, sa obilnom sekrecijom (podržava pojavu zapaljenja ždrelnog dela E.tube koja je praćena njenim otokom i suženjem lumena)
• Anomalije u položaju donje vilice (skraćuju tetivu mišića zatezača mekog nepca i otežavaju otvaranje tube u toku gutanja)

Sa porastom pritiska u atmosferi, vazduh u srednjem uvu se sabija, što u slučaju prepreke u E.tubi dovodi do utiskivanja bubne opne prema unutrašnjosti. Ovaj poremećaj karakteriše:^[3]

• uvlačenje bubne opne i sabijanje lanca slušnih koščica,
• hiperemija ako se poveća ili duže traje, pojava izliva tećnosti koja ispunjava šupljinu srednjeg uva,
• tačkasta krvarenja,
• odlepljenje sluzokože od kosti,
• hematotimpanon ako je povećanje pritiska veće od 40kPa (300 mmHg) ili
• pucanje bubne opne (perforacija).

Sa sniženjem pritiska u atmosferi vazduh u srednjem uvu se širi i na 15 mmHg nasilno otvara ždrelno ušće E.tube i dovodi do izlaska viška vazduha i izjadnačenje pritiska. Ukoliko postoji poremećaj (prepreka) u E.tubi regulacija provetravanja je onemogućena, što uvećava pritisak na 50, 100, 200 mmHg pa i više, da bi se otvorio ždrelni deo tube. Ovaj pritisak vrši snažano nagnječenje sluzokože srednjeg uva i potiskuje bubnu opnu prema spolja. Ovaj poremećaj karakteriše;

• ispupčna bubna opna,
• rastezanje lanca slušnih koščica,
• anemija (malokrvnost) sluzokože (teži oblik),
• nagnjećenje i razderotina sluzokože,
• hematotimpanon,
• pucanje (perforacija) bubne opne,
• prolazna ili trajna nagluvost.

Najteži oblik aerootitisa, (sa značajnim oštećenjima bubne opne i unutrašnjeg uva), izaziva eksplozivna ili blast barotrauma, koja nastaje zbog dekompresije izazvane dejstvom jakog vazdušnog talasa u toku eksplozije. Pojava nagle razlika u pritisku između unutrašnjosti organizma i spoljne površine tela uzrokuje povrede unutrašnjih organa ispunjenih vazduhom, kao što su pluća, gastrointestinalni trakt i uvo.^[5]

Predisponirajući faktori rizika za nastanak aerootitisa su; faktori koji potiču iz sredine i faktori koji nastaju zbog različitih stanja i poremećaja u organizmu.

• Aktivnosti sa velikim i brzim promenama nadmorske visine, kao što je;
  • letenje avionom, balonom ili paraglajderom,
  • skakanje padobranom,
  • ronjenje,
  • boravak u hipo i hiperbaričnim komorama,
  • prindno napuštanje podmornice,
• Eksplozija; izazivana talasom pritiska u medijumu u kojem se odigravaju, (pod zemljom, u vodi, u vazduhu)

• Alergija ili hronične infekcije gornjih disajnih puteva,
• Upale uha ili sinusna
• Suženje Eustahijeve tube,
• Prisutnost tumora uz opstrukciju latnasopharynx-a
• Deca sa velikim adenoidnim vegatacijama
• Starost: deca (njihova eustahijeva tuba je uža.)

Kod podvodnih ronioca pojava aertootitisa koji oni popularno zovu „gnječenje srednjeg uva“, relativno je česta pojava. Ronioci moraju stalnim provetravanjem, preko E.Tube da obezbede da se pritisak u srednjem uvu izjednači sa povećanim pritiskom koji se javlja kod zaranjanja. Međutim, ako ronilac ima probelema ili ne može da izjednači pritisak, a on postane značajno veći u srednjem uvu se javlja krvarenje. U težim slučajevima ovo vodi do rascepa bubne opne, a kroz tako stvoreni otvor može da uđe hladna voda i da izazove vrtoglavicu i dezorijentaciju. Kod težih oštećenja može doći i do barotraume unutrašnjeg uva koja vodi nastanku perilimfatičnih fistula i dekompresione bolesti, u kojoj gasni mehurići mogu oštetiti labirint.

Pritisak vazduha u toku leta, u kabinama vazduhoplova, održava se na nivou koji obezbeđuje potreban komfor pilotima i putnicima aviona. Komforni pritisak vazduha u kabini vazduhoplova se tokom leta održava kompresorima i ekvivalentan je atmosferskom pritisaku na nadmorskoj visini od 1.500 do 2.000 metara iznad mora. Obzirom na činjenicu da postoji razlika u pritisku vazduha na nivou mora i na nadmorskoj visini, u toku uspona ili sletanja aviona mogu se javiti bolovi u ušima, sinusima, zubima.

Aerootitis je jedna od najčešćih barotrauma u toku boravka u barokomori. Najčešće se javlja kod dugih protokola na većim atmosferskim pritiscima (rekompresiona terapije ronilaca, lečenje gasne gangrene i sličnih stanja) ili zbog;^[6]

• Nepravilno obavljene dijagnostike (vidi kontraindikacije za primenu HBOT)
• Neadekvatna priprema bolesnika (nisu preventivno stavljene kapi u nos,nije otstranjena ušna mast, bolesnik nije upoznat sa načinom izjednačavanja pritiska u E.tubi itd)
• Nepridržavanje protokola propisanog za kompresiju/dekompresiju barokomore
• Nagla dekompresija (preventivna ili havarijska)
• Otkaz opreme zbog kvara i nedostatka gasa.

Kada govorimo o standardnom protokolu HBOT, (a to je u celom svetu prihvaćeni radni pritisak 1.5 – 2.5 bara,u jednodnevnim tretmanima od 60 do 90 minuta), pri čemu se kiseonik primenjuje sve vreme terapije, uz pravilno izabranu brzinu kompresije/dekompresije i korektno izvrešen pregled (uz strogo poštovanje propisanih kontranidikacija), pojava aerootitisa je jako retka.

Kliničku sliku ovog poremećaja, koji se može javiti na jednom uvu ili obostarno, karakteriše sledeća simptomatologija;

• Osećaj punoće ili (eng - „clogging“) u uvu
• Nelagodnost ili bol u uvu
• Nagluvost
• Osećaj zvonjenja u uvu (zujanje u ušima)
• Vrtoglavica

Bolesnik se ne može osloboditi ovih simptoma, gutanjem zevanjem ili za žvakanjem i ako se blokada E.tube nastavi duže vreme može doći do infekcije i pojave klasične upale srednjeg uva (lat- Otitis med.acuta)

• Otoskopski se vidi ispupčena ili uvučena bubna opna (koja kod jačeg pritiska sliči akutnoj upali srednjeg uva)i defekt bubne opne u vidu linearne ili nepravilne, jednostruke ili višestruke pukotine, sa raskidanima i krvlju podlivenim ivicama.
• Pri težim povredama može se videti kvavljenje iz spoljnejeg ušnog kanala.
• Najozbiljnija komplikacija nelečene traumatske perforacije bubne opne je holestaeatom usled urastanja pločastog epitela u srednje uvo, a kod jačih oštećenja moguća je reverzibilna ali ređe i trajna nagluvost.

Diferencijalna dijagnoza ima za cilj da razmotri alternativna stanja koja mogu izazvati iste simptome. U zavisnosti od aktuelnih simptoma, ova stanja mogu uključivati:^[7]

• zapaljenje srednjeg uha,

• zapaljenje spoljašnjeg uha,

• ušnu mast (cerumen),

• dekompresijsku bolest unutrašnjeg uha,

• kaloričnu stimulaciju,

• benignu paroksizmalnu pozicionu vrtoglavicu,

• vestibularni neuronitis,

• Menijerovu bolest,

• akustični neurom.

Ako postoji senzorneuralni gubitak sluha ili vrtoglavica nakon izlaganja velikoj promeni ambijentalnog pritiska ili promene gasa za disanje, treba razmotriti mogućnost istovremene barotraume i dekompresijske bolesti unutrašnjeg uha, jer simptomi mogu biti veoma slični, i leč se rekompresijom i hiperbaričnim kiseonikom.^[7]

Kod većine ljudi aerootitis sa lako može korigovati nakim od metoda.^[8]

Kada se simptomi poremaćaja ne normalizuju potrebno je lečenjem postići izjednačenje pritiska u srednjem uvu, uspostavljanjem normalne funkcije E.Tube, sprečiti simptome upale srednjeg uva, a bolesniku olakšati tegobe.^[9]

U lečenju se primenjuju ovi lekovi i metode;

• Lekovi za smanjenje otoka nosne sluzokože,
• Antihistaminici,
• Analgetici i antipiretici,
• Valsalva manevar,koji se izvodi na sledeći način: prstima zatvorite nozdrve, zatvoriti usta i umerenom silom duvajte vazduh prema nosu kao kada Vam je zapušen nos (manevar ponoviti više puta)
• Prema potrebi sprovesti hirurški tretman koji se sastoji u hirurškom rezu na bubnoj opni u cilju izjednačavanja pritiska vazduha i drenaže nakupljenog sekreta u srednjem uvu,

Konzervativno i hirurško lečenja je potrebno i kod komplikacija aerootitisa: nekontrolisanog rascepa bubne opne izazvan razlikom pritiska (obično se javlja kod eksplozivne dekompresije i blast povrede).^[10]

Komplikacije povezane sa barotraumom uha mogu se sažeti kao:^[11][8]

• serozni izliv,

• seroznosukrvičavi izliv,

• otvoreno krvrenje u srednjem uhu,

• perforacija bubne opne i dekompresijske bolesti unutrašnjeg uha.

Komplikacije se mogu biti udružene sa prolaznim i/ili hroničnim gubitkom sluha, vrtoglavicom i nestabilnošću hoda. Prijavljeni su i lezije spoljašnjed slušnog kanal, infekcije srednjeg uha, hronični bol, kao i prolazna paralizacija facijalnog nerva.^{[8][12][11][13]}

Većina ronilačkih klubova roniocima savetuju brojne mere prevencije aerootitisa. Citiramo neke od mera koje su navedene u Uputstvu za medicinsko obezbeđenje podvodnih aktivnosti;^[14]

Medicinska kontrola nad svim vidovima podvodnih aktivnosti ima izvanredan znacaj za sigurnost ronjenja. Kontrola treba da obuhvati: nastavu, obučenost i osposobljenost ucesnika u ronjenju, planiranje i pripremu za ronjenje, ronilačku opremu, ronilacki medij za disanje, uređaje za rekompresiju, proces ronjenja i ispravnost vođenja ronilacke dokumentacije.

Preventivne mere koje treba sprovesti kod osoba koje se leče ili borave u barokomorama su;

• Pre izlaganja HBO obavezno obaviti otorinolarinološki pregled, savesno i korektno,
• U slučaju pojave ušne masti u spoljnem ušnom hodniku isti treba temeljno isprati
• Pacijente u aktutnoj fazi bolesti uha, nosa i sinusa ne izlagati HBOT
• Pre ulaska u komoru preventivno staviti kapi u nos a po potrebi dati i antihistaminik
• Obučiti pacijenta za izjednačavanje pritiska u srednjem uvu,
• Kompresiju i dekompresiju kod hroničnih bolesnika ili pri najavi od strane pacijenta pojave pritiska u ušima i bolova u predelu sinusa, maksimalno usporiti, uz povremene zastanke ako je potrebno do stabilizacije stanja.
• Po završenoj HBOT pacijent mora najmanje 20 min biti pod kontrolom lekara

Većina avio-kompanije putnicima pre letenja avionom savetuju brojne mere prevencije aerootitisa.^[15]

Citat iz brošure jedne od avio-kompanija;

• Pre leta konsultujte se sa svojim lekarem, ukoliko ste imali tegobe pri ranijim letovima ili ste bolovali od ove bolesti.
• Odložite putovanje avionom ako je hladno, ili imate infekciju sinusna ili je prisutna alergija paranazalnih šupljina.
• Pacijenti u dobrom zdravstvenom stanju preventivno mogu uzeti jednu tabletu ili lek za smanjivanje kongestije nosa (nosni sprej) oko sat vremena pre poletanja ili sletanja.
• Izbjegavajte spavanje tokom, sletanja.
• Sišite ili žvaćite žvakaću gumu ili tvrde bombone, neposredno pred poletanje i tokom sletanja.
• Kada osetite tegobu u ušima, nemojte koristiti silu. Ispravna tehnika uključuje samo stvaranje pritiska uz pomoć mišića obraza i grla,(Valsalva manevar).

Blagi simptomi mogu nestati u roku od 1 do 2 nedelje.^[16] Svi simptomi treba da budu rešeni pre ponovnog ronjenja, letenja i lelenja u barokomori, uključujući zarastanje bilo koje perforacije bubne opne, kako bi izjednačavanje pritiska u uvu bilo moguće,^[16] bez abnormalnih zvukova, a sluh normalan.^[17]

• Barotrauma
• Aerosinusitis
• Ronjenje
• Vazduhoplovna medicina
• Hiperbarična medicina
• Kiseoničko uvo

Mediji vezani za članak Aerootitis na Vikimedijinoj ostavi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).