Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

IKEA

С Википедије, слободне енциклопедије
Inter IKEA Systems B.V.
приватно
Индустријамалопродаја
Основано28. јул 1943.; пре 81 године (1943-07-28)[1]
Шведска
ОснивачИнгвар Кампрад
СедиштеДелфт, Холандија
Подручје покривености
Европа
Средњи исток
Северна Африка
Источна Азија
Индија
Југоисточна Азија
Океанија
Северна Америка
Руководиоци
  • Јеспер Бродин (председник и извршни директор)[2]
  • Јон Абрахамсон Ринг (председник и извршни директор)[3]
Производинамештај спреман за монтажу, кућни прибор, прехрамбене производе
ПриходРаст 41,9 милијарди евра (2021)[4]
Веб-сајтwww.ikea.com

IKEA је шведски међународни конгломерат са седиштем у Холандији који дизајнира и продаје намештај спреман за монтажу, кухињске апарате и кућне додатке, између осталих добара и кућних услуга. Основана у Шведској 1943. од стране 17-годишњег Ингвара Кампрада, IKEA је највећи продавац намештаја на свету од 2008. године.[5][6][7][8][9] Назив групе представља акроним који је настао од иницијала оснивача, породичне фарме на којој је рођен и оближњег села.[10][11]

Група је првенствено позната по свом модернистичком дизајну за различите врсте апарата и намештаја, а свој рад на дизајну ентеријера често повезује са еколошком једноставношћу.[12] Поред тога, позната је по својој пажњи према контроли трошкова, оперативним детаљима и континуираном развоју производа што јој је омогућио да снизи цене у просеку за два до три процента.

Веб-сајт групе садржи око 12.000 производа и имао је преко 2,1 милијарде посетилаца од септембра 2015. до августа 2016. године.[13][14] Група је одговорна за приближно 1% светске потрошње дрвета за комерцијалне производе, што је чини једним од највећих корисника дрвета у малопродајном сектору.[15]

Историја

[уреди | уреди извор]
Ингвар Кампрад (десно) рукује се са Хансом Аксом, првим менаџером продавнице, 1965.

Године 1943. Ингвар Кампрад је основао продајни посао поштом, а пет година касније почео је да продаје намештај.[16] Прва продавница отворена је 1958. године у Елмхулту, у Шведској, под именом Möbel-IKÉA (Möbel значи „намештај” на шведском). Прве продавнице ван Шведске отворене су у Норвешкој (1963) и Данској (1969).[17] Продавнице су се 1970-их прошириле на друге делове Европе, а прва продавница ван Скандинавије отворена је у Швајцарској (1973), а затим у Западној Немачкој (1974).[17]

До 1973. године експанзија предузећа је била толико велика да је оптерећивала ресурсе. Немачки руководиоци су случајно отворили продавницу у Констанцу (Немачка),[18] који се налази око 320 km од Кобленца (Немачка) где је претходно било планирано отварање продавнице.[16] Касније исте деценије продавнице су отворене у другим деловима света, као што су Јапан (1974), Аустралија, Канада (1975),[19][20] Хонгконг (1975), Сингапур и Холандија (1978).[21] IKEA се додатно проширила 1980-их, отварајући продавнице у земљама као што су Француска и Шпанија (1981), Белгија (1984),[22] Сједињене Америчке Државе (1985),[23] Уједињено Краљевство (1987)[24] и Италија (1989).[25][21] Немачка је са 53 продавница највеће тржиште предузећа, а следе САД са 51 продавницом.

Прва IKEA продавница у данашњој Србији отворена је 1991. године, али је затворена 1992. године због санкција УН према Југославији.[26] IKEA се вратила у Србију после 25 година и званично је отворила своју прву продавницу 10. августа 2017. године.[27] Планира да, поред робне куће у Бубањ Потоку,[28] развије продајни парк од 40.000 квадратних метара у Београду и отвори још једну робну кућу у главном граду и још три локала у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу за које је земљиште већ купљено 2013. године. Београдска канцеларија IKEA је регионални центар за бившу Југославију и Румунију.

IKEA је ушла у Латинску Америку у фебруару 2010. године, отварајући продавницу у Доминиканској Републици.[29] Што се тиче највећих тржишта у региону, 8. априла 2021. године отворена је продавница у Мексико Ситију.

У августу 2018. године IKEA је отворила своју прву продавницу у Индији, у Хајдерабаду.[30][31]

У новембру 2021. године IKEA је отворила своју највећу продавницу на свету, површине 65.000 квадратних метара,[32] на Филипинима у у Пасају.[33][34][35]

У марту 2022. године IKEA је објавила затварање свих 17 продавница у Русији, као резултат инвазије Русије на Украјину 2022. године, чиме је Русија постала прво тржиште на којем је обустављено пословање. У мају 2022. IKEA је најавила трајно затварање свих својих продавница у Русији. Међутим поседује 14 тржних центара широм Русије који раде под брендом Mega који су остали отворени.[36]

Отварање прве продавнице по држави

[уреди | уреди извор]
Мапа са државама које имају макар једну IKEA продавницу
Legend:
  Тренутне тржишне локације
  Будуће тржишне локације
  Бивше тржишне локације
  Без тренутних или планираних тржишних локација

1 тада Британски Хонконг, 2 тада део Чехословачке, 3 тада део Југославије

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Кауч
    Кауч
  • Полица за књиге
    Полица за књиге
  • IKEA Bistro у близини излаза из продавнице
    IKEA Bistro у близини излаза из продавнице
  • Жена лежи на душеку, Москва 2016.
    Жена лежи на душеку, Москва 2016.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hitti, Natasha (2. 8. 2018). „IKEA celebrates 75th anniversary with vintage furniture collections”. Dezeen. Приступљено 25. 8. 2021. 
  2. ^ „IKEA Has a New CEO”. Fortune. 24. 5. 2017. Приступљено 5. 12. 2017. 
  3. ^ „IKEA finalizing its biggest overhaul in decades”. Reuters. Приступљено 19. 12. 2020. 
  4. ^ Ringstrom, Anna (18. 1. 2022). „IKEA's climate footprint shrinks from pre-pandemic level despite record sales”. Reuters. 
  5. ^ „Topic: Ikea”. www.statista.com. Приступљено 14. 1. 2017. 
  6. ^ Loeb, Walter. „IKEA Is A World-Wide Wonder”. Forbes. Приступљено 14. 1. 2017. 
  7. ^ „How IKEA creator Ingvar Kamprad built the world's largest furniture retailer – and a $39 billion fortune”. Business Insider. Приступљено 14. 1. 2017. 
  8. ^ Zuvela, Maja (8. 1. 2008). „IKEA mulls joint venture with Bosnia furniture maker”. Reuters. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2013. 
  9. ^ „Profiles of 50 major furniture retailers worldwide – Market Research – Report by CSIL”. www.worldfurnitureonline.com. CSILMilano Research and Studies. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2017. 
  10. ^ „The story behind Ikea's 'quirky' product names”. The Times of India. 
  11. ^ "Ingvar Kamprad and IKEA". Harvard Business School Publishing, Boston, MA, 02163. 1996
  12. ^ „IKEA cuts down old-growth forest!, 26 April 2012”. Protecttheforest.se. 30. 9. 2012. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2013. 
  13. ^ „FAQ – IKEA store – IKEA”. m.ikea.com. Архивирано из оригинала 19. 02. 2015. г. Приступљено 17. 10. 2020. 
  14. ^ „IKEA Highlights 2016”. Inter IKEA Systems B.v. Архивирано из оригинала 17. 6. 2017. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  15. ^ „IKEA Group Sustainability Report FY13” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 01. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2014. , Page 23.
  16. ^ а б Collins, Lauren (26. 9. 2011). „House Perfect”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 8. 9. 2021. г. Приступљено 8. 9. 2021. 
  17. ^ а б Ciment, Shoshy. „Here's what the first Ikea store ever looked like when it opened in Sweden more than 60 years ago”. Business Insider. Приступљено 27. 4. 2020. 
  18. ^ „Route from Aach (Konstanz) to Koblenz”. www.routekm.co.uk. Приступљено 2021-09-08. 
  19. ^ „Company news: IKEA”. The Globe and Mail. 11. 3. 1988. стр. B8. „North America's first IKEA store is closing. The Swedish furniture chain, whose Dartmouth, N.S., store opened in 1975, said it is shutting the doors on the store and warehouse in six months, putting 50 people out of work.” 
  20. ^ „For the love of Ikea”. Toronto Star. 3. 8. 2012. Приступљено 8. 5. 2014. 
  21. ^ а б Siegfried, Patrick (1. 10. 2014). Business Cases: Internationalisation Strategies in Global Player Companies (на језику: енглески). Akademische Verlagsgemeinschaft München. ISBN 978-3-96091-353-5. 
  22. ^ „Ikea blijft groeien”. De Standaard. Приступљено 7. 4. 2016. 
  23. ^ „How IKEA Leveraged The Art Of Listening To Global Dominance”. Forbes. Приступљено 7. 4. 2016. 
  24. ^ Finch, Julia (31. 5. 2002). „Democratic by design”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 7. 4. 2016. 
  25. ^ „1980s – IKEA”. www.ikea.com. Архивирано из оригинала 30. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  26. ^ „Assembly required: IKEA goes to Serbia”. The Economist. 2017-08-17. Приступљено 2020-02-08. 
  27. ^ „IKEA opens doors of its first store in Serbia”. B92.net. Приступљено 10. 8. 2017. 
  28. ^ „IKEA to construct second department store in Belgrade”. Serbianmonitor.com. Архивирано из оригинала 24. 07. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017. 
  29. ^ Publishing, Bloomsbury (6. 6. 2011). Business: The Ultimate Resource (на језику: енглески). A&C Black. ISBN 978-1-4081-5646-9. 
  30. ^ „IKEA is now open for business in India: Here's what it offers”. The Economic Times. 10. 8. 2018. Приступљено 30. 12. 2020. 
  31. ^ „IKEA Retail India moves the opening date to 9th of August, 2018”. IKEA. Приступљено 30. 12. 2020. 
  32. ^ "Ikea Opens World's Largest Outlet in Pasay", ABS-CBN News, November 25 2021
  33. ^ „World's biggest IKEA store opens in PH on Nov. 25”. CNN Philippines (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-25. 
  34. ^ Venzon, Cliff (25. 11. 2021). „Ikea opens first outlet in Philippines – its largest globally”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Приступљено 25. 11. 2021. 
  35. ^ Fenol, Jessica (25. 11. 2021). „IKEA Pasay City opens to public on Nov. 25 with 'no booking, no shopping' policy”. ABS-CBN News (на језику: енглески). Приступљено 25. 11. 2021. 
  36. ^ „IKEA Closes All 17 Stores in Russia” (на језику: енглески). 3. 3. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
IKEA на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=IKEA&oldid=28247649”