Кратон
Кратон је стари и стабилни дио континенталне коре које је преживио стварање и разбијање континената и суперконтинената барем 500 милиона година. Кратони су углавном пронађени у унутрашњости континента и састоје се од коре сачињене од лагане киселе магматске стене, као што је гранит причвршћене уз дио горњег омотача. Кратон се може простирати у дубину од 200 km.
Термин кратон везан је за теорију о геосинклиналама, која више није важећа у објашњавању тектонских процеса. Она је, шездесетих година 20. века замењена теоријом тектонике плоча.
Кратони су по географским критеријима подијељени у геолошке провинције, од којих је свака према годишту класификована као Архон, Протон и Тектон:
- Архони: састоје се од стијена из Архејске ере, старијих од 2,5 милијарде година (2.5 Ga).
- Протони: састоје се од стијена од ране до средње протерозојске ере, старијих од 1.6 Ga.
- Тектони: састоје се од стијена из касног Протерозоика, старих између 1.6 Ga и 800 милиона година (800 Ma).
С обзиром да минерали (укључујући племените метале и дијаманте) у Земљиној кори могу да се раздвоје с временом, најстарији кратони су предмет највећег занимања рударских фирми. Кратоне дан-данас откривају проспектори широм глобуса.
Именовани кратони, наведени по континетима, укључују:
- Аустралија
- Altjawarra кратон
- Централ кратон
- Curnamona кратон, Јужна Аустралија
- Gawler кратон, централна Јужна Аустралија
- Пилбара кратон, Западна Аустралија
- Yilgarn кратон, Западна Аустралија
- Америка
- Амазонски кратон
- Канадски штит (или Лаурентијски или Пракамбријски штит)
- Гуиана Штит
- Сјеверноамерички кратон
- Slave кратон, сјеверозападна Канада
- Супериор кратон, Канада
- Wyoming кратон
- Африка
- Арабијски кратон
- Конго кратон, централна јужна Африка
- Bangweulu Блок, Замбија
- Kaapvaal цратон, Јужна Африка (3.6 - 2.5 Ga)
- Калахари кратон
- Сахаран кратон, Алжир
- Танзанијски кратон
- Западноафрички кратон
- Заирски кратон
- Зимбабвеански кратон (3.5 Ga)
- Евроазија
- Источноевропски кратон
- Балтички штит (или Феноскандијски штит), дио Источноевропског кратона
- Дарвар кратон, Индија (3.4 - 2.6 Ga)
- Источноиндијски кратон
- Индијски кратон
- Карелијски кратон, Финска (3.1 - 2.7 Ga)
- Мидленд кратон у Енглеској и Велсу
- Сјевернокинески кратон (2.5 Ga)
- Сарматски кратон (3.7 - 2.8 Ga)
- Сибирски кратон
- Сино-корејски кратон, Сјеверна Кина
- Тарим кратон, Кина
- Волго-уралски кратон, Русија (3.0 - 2.7 Ga)
- Јангце кратон
- Сјеверноатлантски кратон
- Источноевропски кратон
Литература
[уреди | уреди извор]- Dayton, Gene (2006). Geological Evolution of Australia. Sr. Lecturer, Geography, School of Humanities, Central Queensland University, Australia.
- Grotzinger, John P.; Jordan, Thomas H. (2010). Understanding Earth (Sixth изд.). W. H. Freeman. ISBN 978-1429219518.
- Hamilton, Warren B. (1999). „How did the Archean Earth Lose Heat?”. Department of Geophysics, Colorado School of Mines, Journal of Conference Abstracts. 4 (1). Архивирано из оригинала 14. 05. 2006. г. Приступљено 21. 01. 2012.. Symposium A08, Early Evolution of the Continental Crust.
- Hamilton, Warren B. (1998). „Archean magmatism and deformation were not products of plate tectonics”. Precambrian Research. 91 (1–2): 143—179. doi:10.1016/S0301-9268(98)00042-4.
- Petit, Charles (18. 12. 2010). „Continental Hearts - Science News”. Science News. Society for Science & the Public. 178 (13): 22—26. ISSN 0036-8423. Приступљено 8. 1. 2011.
- Stanley, Steven M. (1999). Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company. стр. 297-302. ISBN 978-0-7167-2882-5.