Тарафа

Тарафа (арап. طرفة بن العبد بن سفيان بن سعد أبو عمرو البكري الوائلي‎‎ / АЛА-ЛЦ: Ṭарафах ибн ал-‘Абд ибн Суфyāн ибн Са‘д Абū ‘Амр ал-Бакрī ал-Вā’или), је био арапски песник из 6. века из племена Бакр. Био је полубрат или нећак елегисте Ел Кирника бинт Бадра.^[1]

После дивљe и раскалашне младости проведене у Бахреину, напустио је своју родну земљу након што је успостављен мир између племена Бакр и Таглиб и отишао са својим ујаком Ел Муталамисом (такође песником) на двор краља Хире, Амр ибн Хинда (умро од 568-69), и постао пратилац краљевог брата. Хира је у то време била вазал персијског Сасанидског царства. Пошто је исмевао краља у неким стиховима, послат је са писмо, Азад Перозу, персијском гувернеру јужних обала Персијског залива, али су Тарафа и његов ујак успели да побегну током путовања. У другој причи спомиње се да је Тарафа убијен након доласка.

Једна од његових песама је садржана у Мо'алакату. Његов диван је објављен у делу Вилхема Ахлвардта Дивани шест дравних арапских песника (Лондон, 1870). Неке од његових песама су преведене на латиницу са белешкама Б. Ванденхофа (Берлин, 1895).

• University at Albany: The Mu'Allaqa of Ibn Tarafa Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2017)
•  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Tarafa”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 26 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 415. 
• Mohammadi Malayeri, M.: Tarikh va Farhang-e Iran Vol. I, Yazdan Publishers, Tehran 1372 Hsh. pp. 242، 267، 291، 292، 374.