Слатко
Слатко је типичан српски специјалитет. У међународној терминологији, слатко би се могло описати као кандирано воће. Церемонија гостопримства у Србији често започиње са слатком и чашом воде.[1]
Слатко се традиционално припрема на шпорету на дрва у отвореним шерпама које се користе само једном годишње, само за кување слатка. Слатко се састоји од целог воћа које се може препознати у густом сирупу. Служи се у малим чинијама уз чашу свеже воде. Обично гост узима једну кашичицу слатка из чиније и гутљај воде (ако неко пожели више, то мора учинити новом кашичицом).[2]
Најчешће врсте воћа које се користе за кување слатка су: шумске јагоде, шљиве, дуње, вишње, смокве, боровнице и купине.
Слатко је познато исто бугарској и грчкој кухињи, те као сладко ушло је и у јеврејску кухињу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Slatko & voda”. Vreme. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Slatko”. Маde in Montenegro. Архивирано из оригинала 05. 11. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020.
Види још
[уреди | уреди извор] | Овај чланак везан за храну или кулинарство је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |