Шарл IX Валоа

Шарл IX Валоа
Шарл IX
Лични подаци
Пуно име	Шарл IX
Датум рођења	(1550-06-27)27. јун 1550.
Место рођења	дворац Сен Жермен ан Ле, Француска
Датум смрти	30. мај 1574.(1574-05-30) (23 год.)
Место смрти	дворац Венсен, Француска
Породица
Супружник	Елизабета од Аустрије, краљица Француске
Потомство	Марија Елизабета Валоа, Charles de Valois, Duke of Angoulême
Родитељи	Анри II Валоа Катарина Медичи
Династија	Валоа
Претходник	Франсоа II Валоа
Наследник	Анри III Валоа

Шарл IX (фр. Charles IX de France; 1550 — 1574) био је краљ Француске од 1560. до 1574.^[1] Био је син краља Анрија II и Катарине Медичи. Проглашен је за краља после смрти старијег брата Франсоа II, када је имао само 10 година. Праву власт је све време имала његова мајка Катарина Медичи, хитра, лукава и славољубива италијанка, док је његов брат Анри контролисао војску.

Време Шарлове владавине обележио је верски рат у Француској између католика и калвиниста, и његов најпознатији догађај, масакр у Вартоломејској ноћи 1572.

Као сведок Вартоломејског масакра, за који није био одговоран, доживео је погоршање свога лабилног менталног и физичког стања. Ране 1574. почео је да показује јасне симптоме туберкулозе. Умро је маја исте године у 24. години живота.

Волео је лов и написао је књигу о лову. Био је мецена уметности и волео је градитељство, био је и импулсиван и упечатљив.

Наследио га је брат, Анри III.

Проглашен је за краља после смрти старијег брата Франсоа II, када је имао само 10 година. Праву власт је све време имала његова мајка Катарина Медичи, хитра, лукава и славољубива италијанка, док је његов брат Анри контролисао војску, али Шарл је био незадовољан својим положајем, пошто је хтео да у Француској држави игра већу улогу. Године 1570. Холандију му је понудио Луј де Насау, али његов тутор и адмирал Гаспар де Колињи је одбио и напао Луја де Насау, међутим, Шарл тајно скупља војску. За то време избија устанак сиромашних у Холандији против Шпанске власти. Шарл то користи и окупља војску од 4 000 Хугенота, коју предводи племићки господар Жанлиса. Племић из Жанлиса је поражен код Монса, а Шарл напушта ову акцију.

Катарина Медичи потом покушава да смакне Гаспара де Колињија, пошто је он био моћан скоро као она. 22. августа 1572. године она је испланирала атентат против адмирала у коме је он само рањен.

Особина је француске реформације у том: што овде приме протестанство углавном племићи и грађани, а народ — сељаци — већином оста веран римокатолицизму. Француски пак протестанти, и племићи и грађани, јаве се не само као нововерци, него и као противници ојачане власти краљевске, а народ оста веран и краљу, у ком је гледао заштитника мира, безбедности и благостања, и старој вери с којом се био сродио. После смрти Анрија II у ојачаној Француској наста потпуно слабљење краљевске власти за слабог Шарла IX и дуги верскограђански ратови, чиме су се хтели користити племићи и градови и повратити пређашње феудалне и муниципијалне слободе, а уз такву је опет тежњу племића и грађана згодно пристајало калвинство са својим политичким слободоумљем. У другој половини XVI столећа, кад у Француској букну верски ратови, сталешка скупштина и од протестаната и од католика поче проповедати врховну власт народну и покуша да краљевску власт потчини сталежима. Ту пак тежњу калвински писци излагаху и у књижевности, а она је у исто време раширена по Скотској, Немачкој и Нидерландији.

Када се у Француској рашири протестанство и калвинци се јаве као политичка странка, католици беху јаки, те између ових двеју вероисповести отпочну прави верски ратови. Још за владе Франсоа II истакну се за вође католицима Гизи а хугенотима Бурбонци, који воде своје порекло од Луја Светог, и то једни и други више из политичких разлога. Властољубива је краљица-мати прилазила час једној час другој страни, само да би се у власти одржала. Првобитно Катарина је учинила неке уступке хугенотима, али се то никако није допало католицима. И када један од Гиза продре кроз неко место где се вршило протестантско богослужење, његова пратња нападе обезоружане хугеноте, исече шездесет и рани двеста, међу којима је било и стараца, жена и деце. Ово је био знак за почетак читавог низа верских ратова (девет). Између обеју страна неколико је пута закључиван мир, али је постојано нарушаван, те је ратовање трајало око тридесет и пет година (1562-98).

Најзначајнији је догађај у овим верским ратовима Вартоломејска ноћ или Париска крвава свадба. После једнога рата би решено да се сестра Карла IX уда за младог Хенриха од Новаре, Бурбонца, вођу хугенотске странке. На њихову свадбу дође у Париз велики број протестаната, а Катарина Медичи, видећи да на њена сина поче утицати хугенотски вођа адмирал Колини, створи заверу у намери да истреби све хугеноте. Та, намера би извршена уочи Св. Вартоломеја (24. августа 1572.), када се на хугеноте, који се налажаху у Паризу, учини општи напад, с узвиком:

Смрт хугенотима!

Сам је Карло из дворца, кроз прозор, пуцао на јеретике. Убијање хугенота продужено је и другог дана и раширено из престонице и на области. Том приликом погибе неколико хиљада хугенота, а међу њима и сам Колини. Хенрих се Бурбонац спасе смрти само променом вере, али доцније опет пређе у протестанство. Овај покољ учини да се ратовање продужи с већом жестином, и друге се године хугеноти тако одупру краљевској војсци, да Карло мораде потписати рошелски мир (1573) и наскоро умре усред силних трзавица.

Шарл се 1570. године оженио Елизабетом Аустријском, са којим је имао само једну кћерку, Мари Елизабет. Поред Мари Елизабет имао је и сина Шарла, војводу од Ангулема, али му је тај син био ванбрачни, са љубавницом Мари од Тоушета.

Шарл IX Валоа на Викимедијиној остави.

Франсоа II

Француски краљеви (1560 — 1574)

Анри III