Абуџа
| Абуџа Abuja | |
|---|---|
 Колажни приказ градских знаменитости | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Нигерија |
| Савезна држава | Федерални дистрикт Нигерије |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. | 1.693.400 [1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 9° 05′ 00″ С; 7° 32′ 00″ И / 9.083333° С; 7.533333° И |
| Апс. висина | 840 m |
| Површина | 713[2] km2 |
  Абуџа Абуџа на карти Нигерије | |
| Веб-сајт | |
| fct.gov.ng/fcta | |
Абуџа (енгл. Abuja)[3] је главни град Нигерије. Град је 2022. године имао 1 693 400 становника, и осми је по величини у Нигерији.[4] Налази се близу ушћа реке Бенуе у Нигер, у региону савана са умереном климом.
Да не би фаворизовали ниједну од три главне етничке групе 1976. донесена је одлука да се главни град пребаци из Лагоса,[5] којим је доминирао народ Јоруба, у неутралан регион.[6] Нацртавши укрштене линије „Х“ на карти Нигерије, бивши шеф државе Муритала Мохамед је дошао до слабо насељене зоне повољне за развој. Тако је формиран Федерални дистрикт Нигерије, површине 7.315 km², у коме је изграђена Абуџа. Радови су започети тек 1981. Парламент је пребачен 1987, и Абуџа је постао главни град 1991. Име је добио по једном селу удаљеном 50 km од града. Абуџа је подељена у четири дистрикта: Централни дистрикт, дистрикт Гарки, дистрикт Вусе и дистрикт Маитама.
Географију Абуџе дефинише Асо Рок, монолит висине 400 m (1.300 ft) који је остао од водене ерозије. Председнички комплекс, Народна скупштина,[7] Врховни суд и већи део града протежу се јужно од стене. Зума Рок, монолит од 792 m (2.598 ft), лежи северно од града на брзом путу за Кадуну.
На попису становништва из 2006. године, град Абуџа имао је 776.298 становника[8] што га је учинило једним од десет најмногољуднијих градова у Нигерији (заузевши осмо место од 2006. године). Према Уједињеним нацијама, Абуџа се увећала за 139,7% између 2000. и 2010. године, што је чини најбрже растућим градом на свету.[9] Према подацима из 2015, град бележи годишњи раст од најмање 35%, задржавајући своју позицију најбрже растућег града на афричком континенту и једног од најбрже растућих на свету.[10] Од 2016. године градско подручје Абуџе процењује се на шест милиона људи, што је ставља иза само Лагоса као најмногољуднијег метро подручја у Нигерији.[11][12]
Главна верска места укључују Нигеријску националну џамију и Нигеријски национални хришћански центар. Град опслужује Међународни аеродром Намди Азикиве. Абуџа је позната по томе што је један од ретких наменски изграђених главних градова у Африци, као и један од најбогатијих.[13]
Абуџа је нигеријски административни и политички главни град. Такође је кључни главни град на афричком континенту због геополитичког утицаја Нигерије у регионалним пословима.[14] Абуџа је такође конференцијски центар и сваке године угошћује разне састанке, попут састанка шефова влада Комонвелта 2003. и састанака Светског економског форума (Африка) 2014. године.[15][16]
Географија
[уреди | уреди извор]
Абуџа је смештена у средишњем делу Нигерије. Рељеф око града је брдовит. На северном улазу у град је високи монолит (камено брдо у једном комаду) Зума Рок који се успоређује с познатим аустралским монолитом Улуру. На њему је необичан облик који подсећа на лице човека. Преко града тече више водених токова. Западно од града је језеро Џаби које је рекреацијски центар. Надморска висина је 360 m (1.180 ft).[17]
Клима
[уреди | уреди извор]Абуџа под Кепеновој климатској класификацији има тропску влажну и суву климу (Кепен: Aw). Абуџа годишње има три сета временских услова. То укључује топлу, влажну кишну сезону и јарко сушну сезону. Између њих две, постоји кратка комбинација харматана коју изазива североисточни пасат, са главним обележјем прашњаве сумаглице и сувоће. Сезона киша почиње од априла и завршава се у октобру, када дневне температуре достижу од 28 °C (82,4 °F) до 30 °C (86,0 °F), а ноћне најниже око 22 °C (71,6 °F) до 23 °C (73,4 °F). У сушној сезони дневне температуре могу да досегну и до 40 °C (104,0 °F), а ноћне моду пасти до 12 °C (53,6 °F). Чак и најхладније ноћи могу да прате дневне температуре знатно изнад 30 °C (86,0 °F). Велике надморске висине и таласасти терен Абуџе делују као модерирајући утицај на временске прилике на територији. Положај града у унутрашњости доводи до тога да су дневне разлике у температури много веће од приморских градова са сличном климом као што је Лагос.
Кише у Абуџи одражавају положај територије на ветровитој страни платоа Јос и зони растућих ваздушних маса, а град прима честе падавине током кишне сезоне од априла до октобра сваке године.[18]
| Клима Абуџе | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,0 (96,8) |
38,4 (101,1) |
39,7 (103,5) |
39,0 (102,2) |
39,3 (102,7) |
34,0 (93,2) |
32,0 (89,6) |
31,2 (88,2) |
31,0 (87,8) |
35,0 (95) |
37,9 (100,2) |
37,6 (99,7) |
39,7 (103,5) |
| Максимум, °C (°F) | 33,7 (92,7) |
37,1 (98,8) |
37,0 (98,6) |
34,9 (94,8) |
33,7 (92,7) |
30,4 (86,7) |
28,9 (84) |
28,4 (83,1) |
29,3 (84,7) |
30,1 (86,2) |
34,7 (94,5) |
34,8 (94,6) |
32,75 (90,95) |
| Просек, °C (°F) | 26,1 (79) |
28,7 (83,7) |
30,5 (86,9) |
28,9 (84) |
28,6 (83,5) |
26,9 (80,4) |
25,9 (78,6) |
24,8 (76,6) |
25,4 (77,7) |
27,0 (80,6) |
28,0 (82,4) |
27,6 (81,7) |
27,37 (81,26) |
| Минимум, °C (°F) | 19,2 (66,6) |
22,2 (72) |
25,4 (77,7) |
24,5 (76,1) |
24,4 (75,9) |
23,4 (74,1) |
23,1 (73,6) |
22,4 (72,3) |
22,7 (72,9) |
23,6 (74,5) |
21,1 (70) |
20,8 (69,4) |
22,73 (72,93) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 15,0 (59) |
18,6 (65,5) |
20,0 (68) |
21,7 (71,1) |
21,6 (70,9) |
20,8 (69,4) |
20,3 (68,5) |
20,0 (68) |
20,0 (68) |
21,6 (70,9) |
17,0 (62,6) |
17,0 (62,6) |
15 (59) |
| Количина кише, mm (in) | 3 (0,12) |
7 (0,28) |
16 (0,63) |
73 (2,87) |
137 (5,39) |
187 (7,36) |
216 (8,5) |
272 (10,71) |
233 (9,17) |
117 (4,61) |
7 (0,28) |
2 (0,08) |
1,270 (50) |
| Дани са кишом | 0,1 | 0,2 | 1,3 | 3,2 | 9,4 | 10,3 | 13,0 | 17,2 | 15,9 | 8,0 | 0,3 | 0,1 | 79 |
| Извор: Deutscher Wetterdienst.[19] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Нигеријска влада је након проглашења независности државе често размишљала о пресељењу главног града из Лагоса, који је један од највећих афричких градова и у то доба се брзо повећавао. Нигеријска влада је сматрала да ће пресељењем главног града смањити притисак становништва на Лагос и да ће он престати да брзо расте. Настао је проблем око избора локације новог главног града с обзиром да Нигерија има много разних етничких група и појавило се питање на чијој ће територији бити главни град.
Изабрана је територија у средишту државе који је издвојена као Савезна територија главног града (енгл. Federal Capital Teritory) и на њој је крајем 1970-их година почела изградња новог главног града. Позван је један од најпознатијих светских архитеката, Кензо Танге из Јапана, који је дизајнирао основну структуру града. Створен је конзорцијум америчких подузећа који је плански градио град. У нови град су брзо почели долазити досељеници, тако да се врло брзо ширио. Већи део града је саграђен до 1980. године, а 1991. је службено постао главним градом. Абуџа је изабрана за седиште Економске заједнице западноафричких земаља (ECOWAS).
Становништво
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/40px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| 2011. |
|---|
| 1.235.880 |
Привреда
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Образовање
[уреди | уреди извор]Абуџа је такође позната као једна од држава у Нигерији која пружа квалитетно универзитетско образовање. Овај град брзо постаје атракција за студенте због све већег присуства и јавних и приватних универзитета.[20]. Испод је листа јавних универзитета у Абуџи.
Универзитети
[уреди | уреди извор]- Афрички универзитет науке и технологије[21]
- Бејз универзитет[22]
- Национални отворени универзитет Нигерије[23]
- Нигеријски турски Нил универзитет[24]
- Нил универзитет Нигерије[25][26]
- Универзитет Абуџе[27]
- Веритат универзитет[28][29]
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ population 2022
- ^ „Federal Capital Territory (Nigeria)”. City Population. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ „Define Abuja's at Dictionary.com”. dictionary.com. Random House, Inc. Приступљено 14. 4. 2015.
- ^ https://www.citypopulation.de/en/nigeria/admin/
- ^ Cybriwsky, Roman A., author. Capital cities around the world : an encyclopedia of geography, history, and culture. ISBN 9781610692489. OCLC 862077105.
- ^ „Life of poverty in Abuja's wealth”. news.bbc.co.uk. BBC News, Tuesday, 13 February 2007. 2007-02-13. Приступљено 2007-08-10.
- ^ „National Assembly | Federal Republic of Nigeria”. www.nassnig.org. Архивирано из оригинала 01. 06. 2020. г. Приступљено 2020-05-30.
- ^ „Legal Notice on Publication of 2006 Census Final Results” (PDF). Policy and Legal Advocacy Centre. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 3. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2012.
- ^ „World's Fastest Growing Cities are in Asia and Africa”. Euromonitor. 2. 3. 2010. Архивирано из оригинала октобар 2015. г. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ „Top 5 Cities To Do Business in Nigeria. ABUJA Is 2nd”. Abuja Facts. 22. 4. 2015. Архивирано из оригинала 4. 2. 2016. г. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ Jaiyeola, Andrews. „FCT Minister Harps on Development of Satellite Towns”. Архивирано из оригинала 6. 8. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ „Abuja Nigeria”. ftan.org.ng. Архивирано из оригинала 08. 08. 2021. г. Приступљено 2020-05-30.
- ^ Murray, Senan. "Life of poverty in Abuja's wealth." BBC. Tuesday 13 February 2007. Retrieved 12 September 2011.
- ^ „The Nigeria Capital City – AMLSN – Salt City 2020” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 02. 2022. г. Приступљено 2021-01-23.
- ^ „The Nigeria Capital City – AMLSN – Salt City 2020” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 02. 2022. г. Приступљено 2020-05-12.
- ^ „Aso Rock Declaration on Development and Democracy: Partnership for Peace and Prosperity | The Commonwealth”. thecommonwealth.org. Архивирано из оригинала 26. 01. 2022. г. Приступљено 2020-05-30.
- ^ „Abuja”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ „Abuja Nigeria Tourist Information”. Touristlink.com. Архивирано из оригинала 24. 3. 2013. г. Приступљено 2013-08-30.
- ^ Klimatafel von Abuja. Retrieved 1 October 2012.
- ^ says, George Kato (2021-06-13). „2021 Update List Of Private Universities in Abuja Accredited By NUC”. Latest JAMB News | All Nigerian Universities News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-06.
- ^ „Welcome to AUST — AUST”. aust.edu.ng. Архивирано из оригинала 18. 09. 2023. г. Приступљено 2021-06-29.
- ^ „Discover Baze University”. bazeuniversity.edu.ng. Приступљено 2021-06-29.
- ^ „Home | National Open University of Nigeria”. nou.edu.ng. Приступљено 2021-06-29.
- ^ „NUC releases names of universities approved for post-graduate programmes (FULL LIST)” (на језику: енглески). 2018-05-24. Приступљено 2021-06-29.
- ^ siteadmin (2021-06-18). „Buhari’s Minister, Keyamo At University Lecture Says Nigerians Will Beg For Return Of Disbanded SARS, Students Mock Him”. Sahara Reporters. Архивирано из оригинала 29. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-29.
- ^ editor (2020-05-10). „Covid 19: Lockdown Has not Disrupted Our Academic Activities, Says Nike Varsity”. THISDAYLIVE (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-29.
- ^ editor (2021-06-15). „UniAbuja Calls for Good Governance, Holds Maiden Leadership Retreat”. THISDAYLIVE (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-29.
- ^ „Veritas University Abuja”. www.veritas.edu.ng. Приступљено 2021-06-29.
- ^ „Police asked us to have minimal activities on campus — Veritas varsity VC”. Vanguard News (на језику: енглески). 2021-05-08. Приступљено 2021-06-29.
<ref> таг са именом „Demographia” дефинисан у <references> није употребљен у претходном тексту.Литература
[уреди | уреди извор]- Cybriwsky, Roman A., author. Capital cities around the world : an encyclopedia of geography, history, and culture. ISBN 9781610692489. OCLC 862077105.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
