Манастир Поганово — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 62: | Ред 62: | ||
[[Категорија:Средњовековни манастири у Србији]] |
[[Категорија:Средњовековни манастири у Србији]] |
||
[[Категорија:Православни манастири]] |
[[Категорија:Православни манастири]] |
||
[[Категорија:Верски објекти у Пироту]] |
|||
Верзија на датум 14. април 2017. у 20:24
| Манастир Поганово | |
|---|---|
 Поглед на цркву Св. Јована Богослова | |
| Опште информације | |
| Место | Поганово |
| Општина | Димитровград |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Манастир |
| Време настанка | 1130. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Манастир Поганово смештен је на левој обали реке Јерме у близини села Поганово. Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Положај и прошлост манастира
Удаљен је десетак километара од ауто-пута Ниш-Софија, уз долину реке Јерме, путем који је седамдесетих година 20. века заменио трасу некадашње ускотрачне железнице. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927.г, до израдње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача.
На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен светом Јовану Богослову. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130. године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира. Манастир је подигнут крајем 14. века (1395. године) а живописан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне Грчке.[1] Основао и подигао га је српски племић Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана и посветио га Св. Јовану Богослову[2] [3] [4]Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке Јерме био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове, јер добро се зна да освајачи кад надиру униште све од културних обележја, док овде нису ни могли јер нису знали да постоји.[5] Код познавалаца уметности и самих византолога, овај манастир се прославио и постао веома познат по својим иконама. Неке од њих су:
- двострана икона[6] са чудом у Латомском манастиру са једне стране и ликовима Богородице и Св. Јована Богослова са друге, која је настала у другој половини 14. века, која је након Првог светског рата конфискована од стране Бугара и однешена за Софију. Та икона је била поклон царице Јелене, жене Византијског цара Манојла II Палеолога у знак сећања на оца Константина Дејана;[7]
- икона са попрсјем мртвог Исуса Христа, настала крајем 15. века која се налази у Београду.[8]
Манастирска црква
Темељ манастирске цркве грађен је од неистесаног камена који је учвршћен огромном количином малтера. Зидови, као и горњи делови грађевине урађени су од обрађених блокова, сиге, са веома ситним и поприлично плитким рељефом. Што се тиче изгледа крова, све док није дошао период рестаурирања и конзервационих радова, био је покривен такозваном ћеремидом, а након рестаурације обичним лимом.[9] Манастир има одлике моравске архитектуре.[10]
Црква поседује једнобродни наос и куполу, а саграђена по шеми развијеног крста а све то допуњава олтар са две бочне апсиде-певнице. Као унутрашњи нартекс служи партер, први спрат је исихастичка молчалница док је највиши спрат имао сврху осматрачнице и места где стоји звоно. Спољни нартекс је додат тек крајем 19. века и она се не сматра органским делом храма. [11] Око самог манастира имамо неколико економских зграда које су изграђене у оријенталном стилу и које се перфектно уклапају у цео крајолик и сам комплекс манастира.[12]
Данашњи изглед трема пред црквом и грађевина у порти дугују великој обнови која се одвијала 1876. године. Конзерваторски и рестаураторски радови су изведени између 1966. и 1974. година на цркви, мутваку и конаку.[3]
-
Фреска са приказом Константина и Јелене
-
Фреска са приказом Светог Стефана, Симеона и Саве
Види још
Извори
- ^ Жуте стране - Манастир Поганово О нама - 1. пасус, 4. ред
- ^ PanaComp Манастир Поганово, 1. пасус, 1.-3. ред
- ^ а б „Манастир Поганово — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ Туристичка организација Димитровград - Манастир поганово, 6. пасус
- ^ Туристичка организација Димитровград - Манастир поганово, 2. пасус
- ^ ЈП Службени гласник и Општина Пирот, Лексикони градова Србије: Пиротски лексикон, Београд, 2012, страна 66, ISBN 978-86-519-1244-6
- ^ Жуте стране - Манастир Поганово О нама - 2. пасус, 2-5. ред
- ^ Туристичка организација Димитровград - Манастир поганово, 5. пасус
- ^ Туристичка организација Димитровград - Манастир поганово, 3. пасус
- ^ Жуте стране - Манастир Поганово, О нама - 1. пасус, 3. ред
- ^ Туристичка организација Димитровград - Манастир поганово, 4. пасус
- ^ Жуте стране - Манастир Поганово, О нама - 2. пасус, 1. ред
Спољашње везе
- Фејсбук страна Манастира Поганово
- Видео на "YouTube"-у о Манастиру Поганово у својству слајдова слика које приказују манастир и његов комплекс
- Епархија Нишка Списак манастира
- [1]
