Ispravka na dvema prikazanim freskama koje su obrnuto i pogresno potpisane . Na Fresci gde se nalaze Jovan Boglsovo Sveti Simeon i Sava Srpski.Su podtisani da se ne nalaze "Konstantin i Jelelna Dragas "?! Koji se nalaze na slici ,odnosno fresci iznad .Gde je opet pogresno potpisano umesto Konstantin i Jelelna Dragas ,napisano je da se nalaze "Sveti Sava i Simeon Srpski"?! Dakle samo sam izmenio tekst da bi ,bio relana i tacan prikaz onog sto se zaista nalazi na Freskama.
[[Датотека:Poganovo konak.jpg|200px|мини|лево|Конак у комплексу манастира]]
[[Датотека:Poganovo konak.jpg|200п|мини|лево|Конак у комплексу манастира]]
Удаљен је десетак километара од ауто-пута Ниш-Софија, уз долину реке Јерме, путем који је седамдесетих година [[20. век]]а заменио трасу некадашње ускотрачне железнице. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927.г, до изградње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача.
Удаљен је десетак километара од ауто-пута Ниш-Софија, уз долину реке Јерме, путем који је седамдесетих година [[20. век]]а заменио трасу некадашње ускотрачне железнице. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927.г, до изградње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача.
Стари назив места, па и самог манастира је био [["Доброшево"]], а Турци су га преиначили у Поганово. Назив Доброшево је званично враћен селу јануара 1934. године, одлуком надлежног министарства.<ref>"Бранич", Београд 1934. године</ref> М. Милојевић (1881) назива тај манастир [["Доброшевски"]].<ref>"Наш језик", часопис, Београд 1937. године</ref> О прошлости манастира код села Доброшева сведоче три округла камена са натписима, узидана на западној страни храма.<ref>"Отаџбина", Београд 1881. године</ref> На њима су уклесана имена: Јован Богослов (патрон), Господин Константин и Госпођа Јелена.<ref name="#1">"Српске недељне новине", Будимпешта 2010.</ref> Бугари су за време Другог светског рата опљачкали манастир Поганово, и однели иконостас (из 1620. године) са чудотворном иконом Богородице, која је сачувана и налази се у Софијском Народном музеју.
Стари назив места, па и самог манастира је био [["Доброшево"]], а Турци су га преиначили у Поганово. Назив Доброшево је званично враћен селу јануара 1934. године, одлуком надлежног министарства.<ref>"Бранич", Београд 1934. године</ref> М. Милојевић (1881) назива тај манастир [["Доброшевски"]].<ref>"Наш језик", часопис, Београд 1937. године</ref> О прошлости манастира код села Доброшева сведоче три округла камена са натписима, узидана на западној страни храма.<ref>"Отаџбина", Београд 1881. године</ref> На њима су уклесана имена: Јован Богослов (патрон), Господин Константин и Госпођа Јелена.<ref name="#1">"Српске недељне новине", Будимпешта 2010.</ref> Бугари су за време Другог светског рата опљачкали манастир Поганово, и однели иконостас (из 1620. године) са чудотворном иконом Богородице, која је сачувана и налази се у Софијском Народном музеју.
[[Датотека:Poganovo Konstantin i Jelena.jpg|мини|Фреска са приказом Константина и Јелене Драгаш ]]
На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен светом Јовану Богослову. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130. године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира. [[Манастир]] је подигнут крајем [[14. век]]а (1395. године) а [[живопис]]ан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне [[Грчка|Грчке]].<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }} О нама - 1. пасус, 4. ред</ref> Основао и подигао га је српски [[Племство|племић]] [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Дејановић Драгаш]]<ref>"Време", Београд 1929. године</ref>, сестрић [[Стефан Душан|цара Душана]] и посветио га [[Апостол Јован|Св. Јовану Богослову]]<ref>[http://www.panacomp.net/srbija?mesto=srbija_poganovo ''PanaComp''] Манастир Поганово, 1. пасус, 1.-3. ред</ref><ref name="pog1">{{СК-САНУ|Линк=751|Име=Манастир Поганово}}</ref><ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 6. пасус</ref> Ктитор храма је и Константинова кћерка Јелена Драгаш, која је била удата за византијског цара Манојла II Палеолога. Манастир је завршила након смрти оца, сада као монахиња [[Хипомена]]. Један од познатих приложника манастиру био је Константин, унук великог војводе Десимира. Он је даровао књигом манастир "Светог Јована Теолога".<ref name="#1"/> Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке [[Јерма|Јерме]] био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове, јер добро се зна да освајачи кад надиру униште све од културних обележја, док овде нису ни могли јер нису знали да постоји.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 2. пасус</ref> Бугари су међутим 1917. године однели велики део манастирских драгоцености, који се сада налазе у софијској цркви Александра Невског. Код познавалаца уметности и самих византолога, овај манастир се прославио и постао веома познат по својим [[икона]]ма. Неке од њих су:
На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен светом Јовану Богослову. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130. године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира. [[Манастир]] је подигнут крајем [[14. век]]а (1395. године) а [[живопис]]ан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне [[Грчка|Грчке]].<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }} О нама - 1. пасус, 4. ред</ref> Основао и подигао га је српски [[Племство|племић]] [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Дејановић Драгаш]]<ref>"Време", Београд 1929. године</ref>, сестрић [[Стефан Душан|цара Душана]] и посветио га [[Апостол Јован|Св. Јовану Богослову]]<ref>[http://www.panacomp.net/srbija?mesto=srbija_poganovo ''PanaComp''] Манастир Поганово, 1. пасус, 1.-3. ред</ref><ref name="pog1">{{СК-САНУ|Линк=751|Име=Манастир Поганово}}</ref><ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 6. пасус</ref> Ктитор храма је и Константинова кћерка Јелена Драгаш, која је била удата за византијског цара Манојла II Палеолога. Манастир је завршила након смрти оца, сада као монахиња [[Хипомена]]. Један од познатих приложника манастиру био је Константин, унук великог војводе Десимира. Он је даровао књигом манастир "Светог Јована Теолога".<ref name="#1"/> Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке [[Јерма|Јерме]] био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове, јер добро се зна да освајачи кад надиру униште све од културних обележја, док овде нису ни могли јер нису знали да постоји.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 2. пасус</ref>
[[Датотека:Wiki.Južnije II Manastir Poganovo 408.jpg|мини|лево|Поглед на манастирску порту са пешачког моста преко Јерме.]]
Бугари су међутим 1917. године однели велики део манастирских драгоцености, који се сада налазе у софијској цркви Александра Невског. Код познавалаца уметности и самих византолога, овај манастир се прославио и постао веома познат по својим [[икона]]ма. Неке од њих су:
* двострана икона<ref>ЈП Службени гласник и Општина Пирот, ''Лексикони градова Србије: Пиротски лексикон'', Београд, 2012, страна 66, {{ISBN|978-86-519-1244-6}}</ref> са чудом у Латомском манастиру са једне стране и ликовима [[Богородица|Богородице]] и [[Апостол Јован|Св. Јована Богослова]] са друге, која је настала у другој половини 14. века, која је након Првог светског рата конфискована од стране [[Бугари|Бугара]] и однесена за [[Софија|Софију]]. Та икона је била поклон [[Јелена Драгаш|царице Јелене]], жене Византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II Палеолога]] у знак сећања на оца Константина Дејана;<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }} О нама - 2. пасус, 2-5. ред</ref>
* двострана икона<ref>ЈП Службени гласник и Општина Пирот, ''Лексикони градова Србије: Пиротски лексикон'', Београд, 2012, страна 66, {{ISBN|978-86-519-1244-6}}</ref> са чудом у Латомском манастиру са једне стране и ликовима [[Богородица|Богородице]] и [[Апостол Јован|Св. Јована Богослова]] са друге, која је настала у другој половини 14. века, која је након Првог светског рата конфискована од стране [[Бугари|Бугара]] и однесена за [[Софија|Софију]]. Та икона је била поклон [[Јелена Драгаш|царице Јелене]], жене Византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II Палеолога]] у знак сећања на оца Константина Дејана;<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }} О нама - 2. пасус, 2-5. ред</ref>
* икона са попрсјем мртвог Исуса Христа, настала крајем 15. века која се налази у [[Београд]]у.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 5. пасус</ref>
* [[Датотека:Poganovo Sv. Sava.jpg|мини|Фреска са приказом Јована Богослова Светог Симеона и Светог Саве Српског]]икона са попрсјем мртвог Исуса Христа, настала крајем 15. века која се налази у [[Београд]]у.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 5. пасус</ref>
[[File:Poganovski manastir 1945.jpg|thumb|мини|десно|Погановски манастир 1945. године]]
[[File:Poganovski manastir 1945.jpg|thumb|Погановски манастир 1945. године]]
== Манастирска црква ==
== Манастирска црква ==
[[Датотека:Wiki.Južnije II Manastir Poganovo 369.jpg|мини|лево|Прочеље цркве са отвореном припратом]]
[[Темељ]] [[манастир]]ске [[Црква (грађевина)|цркве]] грађен је од неистесаног [[камен]]а који је учвршћен огромном количином [[малтер]]а. [[Зид]]ови, као и горњи делови [[Грађевина|грађевине]] урађени су од обрађених блокова, [[Бигар|сиге]], са веома ситним и поприлично плитким рељефом. Што се тиче изгледа [[кров]]а, све док није дошао период [[Рестаурација|рестаурирања]] и конзервационих радова, био је покривен такозваном [[ћерамиде|ћерамидом]], а након рестаурације обичним [[Лим (метални)|лимом]].<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 3. пасус</ref> Манастир има одлике моравске архитектуре.<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }}, О нама - 1. пасус, 3. ред</ref>
[[Темељ]] [[манастир]]ске [[Црква (грађевина)|цркве]] грађен је од неистесаног [[камен]]а који је учвршћен огромном количином [[малтер]]а. [[Зид]]ови, као и горњи делови [[Грађевина|грађевине]] урађени су од обрађених блокова, [[Бигар|сиге]], са веома ситним и поприлично плитким рељефом. Што се тиче изгледа [[кров]]а, све док није дошао период [[Рестаурација|рестаурирања]] и конзервационих радова, био је покривен такозваном [[ћерамиде|ћерамидом]], а након рестаурације обичним [[Лим (метални)|лимом]].<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 3. пасус</ref> Манастир има одлике моравске архитектуре.<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }}, О нама - 1. пасус, 3. ред</ref>
Црква поседује једнобродни [[наос]] и куполу, а саграђена по шеми развијеног [[крст]]а а све то допуњава [[олтар]] са две бочне [[Апсида|апсиде]]-певнице. Као унутрашњи [[нартекс]] служи партер, први спрат је исихастичка молчалница док је највиши спрат имао сврху осматрачнице и места где стоји [[звоно]]. Рударско-жељезничко предузеће "Јерма" АД је приложило манастирском храму велико звоно, које је освећено августа 1930. године. Претходно је та фирма изградила звонару, на коју ће бити постављено звоно. На звону је поред државног грба и година "1926-1927." био угравиран натпис: "У славу Бога а за срећу и дугу владавину Његовог Величанства Краља/ Александра I Карађорђевића/Приложи ово звоно Рударско-Жељезничко предузеће "Јерма" АД из Београда, које сагради кроз ове непроходне врлети жељезницу и олакша народу/инжењер Ђорђе Златковић из Пирота/финансијер Драгиша Матејић из Тополе".<ref>"Правда", Београд 1930. године</ref> Спољни нартекс је додат тек крајем [[19. век]]а и она се не сматра органским делом [[храм]]а.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 4. пасус</ref> Око самог манастира имамо неколико економских зграда које су изграђене у оријенталном стилу и које се перфектно уклапају у цео крајолик и сам комплекс манастира.<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }}, О нама - 2. пасус, 1. ред</ref>
Црква поседује једнобродни [[наос]] и куполу, а саграђена по шеми развијеног [[крст]]а а све то допуњава [[олтар]] са две бочне [[Апсида|апсиде]]-певнице. Као унутрашњи [[нартекс]] служи партер, први спрат је исихастичка молчалница док је највиши спрат имао сврху осматрачнице и места где стоји [[звоно]]. Рударско-жељезничко предузеће "Јерма" АД је приложило манастирском храму велико звоно, које је освећено августа 1930. године. Претходно је та фирма изградила звонару, на коју ће бити постављено звоно. На звону је поред државног грба и година "1926-1927." био угравиран натпис: "У славу Бога а за срећу и дугу владавину Његовог Величанства Краља/ Александра I Карађорђевића/Приложи ово звоно Рударско-Жељезничко предузеће "Јерма" АД из Београда, које сагради кроз ове непроходне врлети жељезницу и олакша народу/инжењер Ђорђе Златковић из Пирота/финансијер Драгиша Матејић из Тополе".<ref>"Правда", Београд 1930. године</ref> Спољни нартекс је додат тек крајем [[19. век]]а и она се не сматра органским делом [[храм]]а.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир поганово, 4. пасус</ref> Око самог манастира имамо неколико економских зграда које су изграђене у оријенталном стилу и које се перфектно уклапају у цео крајолик и сам комплекс манастира.<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }}, О нама - 2. пасус, 1. ред</ref>
Данашњи изглед [[трем]]а пред црквом и грађевина у [[порта|порти]] дугују великој обнови која се одвијала [[1876]]. године. Конзерваторски и рестаураторски радови су изведени између 1966. и 1974. година на цркви, мутваку и [[Конак (манастир)|конаку]].<ref name="pog1" />
Данашњи изглед [[трем]]а пред црквом и грађевина у [[порта|порти]] дугују великој обнови која се одвијала 1876. године. Конзерваторски и рестаураторски радови су изведени између 1966. и 1974. година на цркви, мутваку и [[Конак (манастир)|конаку]].<ref name="pog1" />
* [https://www.facebook.com/ManastirSvetiJovanBogoslovPoganovo ''Фејсбук страна Манастира Поганово'']
* [https://www.facebook.com/ManastirSvetiJovanBogoslovPoganovo ''Фејсбук страна Манастира Поганово'']
* [https://www.youtube.com/watch?v=sL6XMB1om50 ''Видео на "YouTube"-у о Манастиру Поганово''] у својству слајдова слика које приказују манастир и његов комплекс
* [https://www.youtube.com/watch?v=sL6XMB1om50 ''Видео на "YouTube"-у о Манастиру Поганово''] у својству слајдова слика које приказују манастир и његов комплекс
Удаљен је десетак километара од ауто-пута Ниш-Софија, уз долину реке Јерме, путем који је седамдесетих година 20. века заменио трасу некадашње ускотрачне железнице. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927.г, до изградње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача.
Стари назив места, па и самог манастира је био "Доброшево", а Турци су га преиначили у Поганово. Назив Доброшево је званично враћен селу јануара 1934. године, одлуком надлежног министарства.[1] М. Милојевић (1881) назива тај манастир "Доброшевски".[2] О прошлости манастира код села Доброшева сведоче три округла камена са натписима, узидана на западној страни храма.[3] На њима су уклесана имена: Јован Богослов (патрон), Господин Константин и Госпођа Јелена.[4] Бугари су за време Другог светског рата опљачкали манастир Поганово, и однели иконостас (из 1620. године) са чудотворном иконом Богородице, која је сачувана и налази се у Софијском Народном музеју.
Фреска са приказом Константина и Јелене Драгаш
На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен светом Јовану Богослову. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130. године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира. Манастир је подигнут крајем 14. века (1395. године) а живописан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне Грчке.[5] Основао и подигао га је српски племићКонстантин Дејановић Драгаш[6], сестрић цара Душана и посветио га Св. Јовану Богослову[7][8][9] Ктитор храма је и Константинова кћерка Јелена Драгаш, која је била удата за византијског цара Манојла II Палеолога. Манастир је завршила након смрти оца, сада као монахиња Хипомена. Један од познатих приложника манастиру био је Константин, унук великог војводе Десимира. Он је даровао књигом манастир "Светог Јована Теолога".[4] Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке Јерме био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове, јер добро се зна да освајачи кад надиру униште све од културних обележја, док овде нису ни могли јер нису знали да постоји.[10]
Поглед на манастирску порту са пешачког моста преко Јерме.
Бугари су међутим 1917. године однели велики део манастирских драгоцености, који се сада налазе у софијској цркви Александра Невског. Код познавалаца уметности и самих византолога, овај манастир се прославио и постао веома познат по својим иконама. Неке од њих су:
двострана икона[11] са чудом у Латомском манастиру са једне стране и ликовима Богородице и Св. Јована Богослова са друге, која је настала у другој половини 14. века, која је након Првог светског рата конфискована од стране Бугара и однесена за Софију. Та икона је била поклон царице Јелене, жене Византијског цара Манојла II Палеолога у знак сећања на оца Константина Дејана;[12]
Фреска са приказом Јована Богослова Светог Симеона и Светог Саве Српскогикона са попрсјем мртвог Исуса Христа, настала крајем 15. века која се налази у Београду.[13]
Темељманастирскецркве грађен је од неистесаног камена који је учвршћен огромном количином малтера. Зидови, као и горњи делови грађевине урађени су од обрађених блокова, сиге, са веома ситним и поприлично плитким рељефом. Што се тиче изгледа крова, све док није дошао период рестаурирања и конзервационих радова, био је покривен такозваном ћерамидом, а након рестаурације обичним лимом.[14] Манастир има одлике моравске архитектуре.[15]
Црква поседује једнобродни наос и куполу, а саграђена по шеми развијеног крста а све то допуњава олтар са две бочне апсиде-певнице. Као унутрашњи нартекс служи партер, први спрат је исихастичка молчалница док је највиши спрат имао сврху осматрачнице и места где стоји звоно. Рударско-жељезничко предузеће "Јерма" АД је приложило манастирском храму велико звоно, које је освећено августа 1930. године. Претходно је та фирма изградила звонару, на коју ће бити постављено звоно. На звону је поред државног грба и година "1926-1927." био угравиран натпис: "У славу Бога а за срећу и дугу владавину Његовог Величанства Краља/ Александра I Карађорђевића/Приложи ово звоно Рударско-Жељезничко предузеће "Јерма" АД из Београда, које сагради кроз ове непроходне врлети жељезницу и олакша народу/инжењер Ђорђе Златковић из Пирота/финансијер Драгиша Матејић из Тополе".[16] Спољни нартекс је додат тек крајем 19. века и она се не сматра органским делом храма.[17] Око самог манастира имамо неколико економских зграда које су изграђене у оријенталном стилу и које се перфектно уклапају у цео крајолик и сам комплекс манастира.[18]
Данашњи изглед трема пред црквом и грађевина у порти дугују великој обнови која се одвијала 1876. године. Конзерваторски и рестаураторски радови су изведени између 1966. и 1974. година на цркви, мутваку и конаку.[8]
Србија
