Лентицела — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. јануар 2015. у 20:50

Уздужни пресек кроз лентицелу касне сремзе (*Prunus serotina* Ehrh.).

Лентицеле на кори стабла тибетанске трешње (*Prunus serrula* Franch.).

Лентицеле на врху "лажне" пнеуматофоре мочварног чемпреса.

Лентицеле на кори стабла мелије (*Melia azedarach* L.).

Лентицела (лат. Lens – сочиво, због често сочивастог облика) је мала елиптична пора са растреситим паренхимским ћелијама која служи размени гасова у перидерму биљног стабла и корена (мртвој кори) дрвенастих биљака. Лентицеле су аналоге стомама примарних ткива, и за разлику од њих не могу да регулишу величину отвора. Променљиве су код различитих врста биљака по облику и величини. Величина варира од микроскопски малих до дужине од преко 1 cm. Лентицеле често могу да послуже као диференцијална особина при детерминацији дрвенастих биљака^[1].

Настанак

Лентицеле најчешће настају испод стома и то обично пре него што је активношћу фелогена (плутиног камбијума) почело образовање плуте. При томе ћелије примарне коре испод стомине коморе и дубље у кори се деле, а новообразоване ћелије диференцирају у лоптасте ћелије танких зидова и без хлоропласта, између којих су пространи интерцелулари. Нова ткива притискају епидермис који се издиже у облику квржице и пуца чиме се лентицела отвара. За разлику од ћелија плуте перидерма, паренхимске ћелије лентицеле нису тесно међусобно спојене него су местимично раздвојене интерцелуларима. На тај начин унутрашња ткива преко лентицела имају везу са спољашњом атмосфером. Фелоген лентицеле касније се бочно спаја са фелогеном перидерма, градећи јединствен прстен. Пред зиму фелоген лентицеле продукује тешње спојене ћелије плуте, градећи поклопац који затвара лентицелу. На пролеће продукцијом растреситих ћелија плуте, поклопац се раскида^[2].

Лентицеле на плоду

Лентицеле су присутне и на епидермису многих плодова, јабуке и крушке, на пример. Код крушке, изглед лентицела може да послужи као показатељ времена брања: кад светле лентицеле незрелог плода потамне и постану браон и плитко формирају ћелије плуте^[3]. Поједине бактеријске и гљивичне инфекције могу продрети у воће преко лентицела, а осетљивост се понекад повећава са старошћу.

Лентицеле на метаморфисаним органима

Подземна стабла типа кртоле могу да имају лентицеле, као код кромпира. А пнеуматофоре (респираторни коренови) такође имају крупне лентицеле на врху, као код мочварног чемпреса.

Референце

^ Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.
^ Рот, Х. (1973): Енциклопедијски лексикон мозаик знања - Биологија, Том 19. Интерпрес, Београд
^ Pyzner, J. (2005): Pick pears before completely ripe, advises LSU AgCenter horticulturist. Louisiana State University Agricultural Center

[1] Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.

[2] Рот, Х. (1973): Енциклопедијски лексикон мозаик знања - Биологија, Том 19. Интерпрес, Београд

[3] Pyzner, J. (2005): Pick pears before completely ripe, advises LSU AgCenter horticulturist. Louisiana State University Agricultural Center

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 [[Датотека:Lenticel serrula.jpg|мини|л|220п|<center>Лентицеле на кори стабла [[Тибетанска трешња|тибетанске трешње]] (''Prunus serrula'' Franch.).]]
 [[Датотека:Lenticel pyrus.jpg|мини|д|220п|<center>Лентицеле на епидермису плода крушке.]]
-[[Датотека:Lenticel taxodium.jpg|мини|д|220п|<center>Лентицеле на врху пнеуматофоре [[Мочварни чемпрес|мочварног чемпреса]].]]
+[[Датотека:Lenticel taxodium.jpg|мини|д|220п|<center>Лентицеле на врху "лажне" пнеуматофоре [[Мочварни чемпрес|мочварног чемпреса]].]]
 [[Датотека:Lenticel melea.jpg|мини|л|220п|<center>Лентицеле на кори стабла [[Мелија (ботаника)|мелије]] (''Melia azedarach'' L.).]]
 '''Лентицела''' (лат. ''Lens'' – [[Сочиво (биљка)|сочиво]], због често сочивастог облика) је мала елиптична пора са растреситим [[Паренхимска ткива|паренхимским]] [[Ћелија (биологија)|ћелијама]] која служи размени гасова у [[перидерм]]у биљног [[Стабло|стабла]] и [[корен]]а (мртвој кори) дрвенастих биљака. Лентицеле су аналоге [[стома]]ма примарних ткива, и за разлику од њих не могу да регулишу величину отвора. Променљиве су код различитих врста биљака по облику и величини. Величина варира од микроскопски малих до дужине од преко 1 cm. Лентицеле често могу да послуже као диференцијална особина при детерминацији дрвенастих биљака<ref>Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.</ref>.