Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Веб-прегледач — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.216.155 (разговор) на последњу измену корисника Kolega2357
м Робот: додато vep:Kaclim
Ред 138: Ред 138:
[[uk:Браузер]]
[[uk:Браузер]]
[[ur:متصفح حبالہ]]
[[ur:متصفح حبالہ]]
[[vep:Kaclim]]
[[wa:Betchteu waibe]]
[[wa:Betchteu waibe]]
[[yi:בלעטערער]]
[[yi:בלעטערער]]

Верзија на датум 21. новембар 2012. у 20:17

Интернет прегледач (web browser, Internet browser) је програм који кориснику омогућава прегледање веб страница и мултимедијалних садржаја везаних за њих. Из једног од њих тренутно читате овај текст.

Најпопуларнији прегледачи данас су:

Сви наведени програми су графички (што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје). Осим графичких постоје и текстуални прегледачи који могу приказивати само текст (нпр. „links“ „ „lynx“) и специјализовани говорни прегледачи какве могу користити слепе особе.

Историја прегледача

HTML као мета-језик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио Тим Бернерс-Ли (радник CERN-а) 1990/1991. године. Први прегледачи били су строго текстуални, а велику промену је 1993. године донео NCSA Mosaic - који је изворно био програм за UNIX, али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.

1994. године, Марк Андресен (водитељ пројекта NCSA Mosaic) је покренуо властиту фирму – Нетскејп и издао Нетскејп навигатор. Убрзо након тога је и Мајкрософт избацио Интернет експлорер (ИЕ), чиме је започет рат прегледача.

Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејпа претворио у отворени код, но то није успело зауставити опадање заступљености тог прегледача. Ипак, из тог потеза развио се прегледач Мозила и његова изведеница Фајерфокс.

Од текстуалних прегледача још увек се, иако у врло малом постотку, користе Lynx и Links.

На линуксу је популаран још и К-освајач (Conqueror), а са Macintosh OS X се комерцијализује Сафари.

Функционисање прегледача

Сваки прегледач је интерпретатор. Дакле, страница је писана у коду који ваш прегледач након тога интерпретира као нешто свакоме разумљиво.

Види још