Веб-прегледач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 31. август 2018. у 17:23

Веб-прегледач (енгл. web browser; обично се помињe само као прегледач, енгл. browser) је алатка која кориснику омогућава прегледање веб-страница и мултимедијалних садржаја везаних за исте.^[1] Служи за проналажење, прегледање, преузимање и представљање података на светској мрежи (вебу), чије је одредиште одређено веб-адресом (URL-ом), а осим саме веб-странице може бити и чисто слика, снимак или нека друга врста датотеке (фајла).^[2] Хипервезе које се налазе на страницама интернет прегледача омогућавају корисницима лакше проналажење жељених података.

Иако су прегледачи првенствено намењени за коришћење светске мреже (веба), они се могу користити и за приступање подацима веб-сервера приватних мрежа или датотекама датотечних система.

Најпопуларнији прегледачи данас су:

Гугл кроум — Гуглов бесплатни прегледач пројектован с идејом да искористи све могућности Гуглових услуга,
Мозила фајерфокс (или само: фајерфокс) — бесплатан прегледач отвореног кода,
Интернет експлорер — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације Мајкрософт,
Опера — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације Опера софтвер и
Сафари — Еплов бесплатни прегледач.^[3]^[4]^[5]

Сви наведени програми су графички, што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје. Осим графичких постоје и текстуални прегледачи, који могу приказивати искључиво текст (нпр. Линк, енгл. Lynx; Линкс, енгл. Links) и специјализовани говорни прегледачи какве могу да користе слепе или слабовиде особе.

Историја прегледача

HTML као метајезик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио Тим Бернерс-Ли (радник CERN-а) 1990/1991. године. Први прегледачи били су строго текстуални, а велику промену је 1993. године донео NCSA Mosaic, који је изворно био програм за јуникс, али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.

Марк Андресен (водитељ пројекта NCSA Mosaic) је, 1994. године, покренуо властиту фирму — Нетскејп те издао Нетскејп навигатор. Убрзо након тога је и Мајкрософт избацио Интернет експлорер (IE), чиме је започет „рат прегледача”.

Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејп навигатора претворио у отворени код (пракса у производњи и развоју софтвера која промовише приступ изворном коду крајњих производа), но то није успело зауставити опадање заступљености прегледача. Ипак, из тог потеза развио се прегледач Мозила и његова изведеница Фајерфокс.

Од текстуалних прегледача још увек се — иако у врло малом постотку — користе претходно поменути Линк и Линкс.

На линуксу је популаран још и К-освајач (енгл. Konqueror), а на Mac OS X-у Сафари.

Функционисање прегледача

Сваки прегледач је интерпретатор. Дакле, страница је писана у коду који прегледач интерпретира као 'нешто свакоме разумљиво'.

Види још

Референце

^ Steven Holzner, PHP 5, Beograd, 2006.
^ Jacobs, Ian; Walsh, Norman (15. 12. 2004). „URI/Resource Relationships”. Architecture of the World Wide Web, Volume One. World Wide Web Consortium. Приступљено 30. 6. 2009.
^ Fitzpatrick, Jason (22. 3. 2009). „Five Best Web Browsers”. Lifehacker. Gawker Media.
^ Wayner, Peter (27. 4. 2011). „Battle of the Web browsers”. Infoworld. IDG.
^ Tibken, Shara (17. 10. 2012). „Aereo TV streaming expands to major Web browsers”. CNET. CBS Interactive.

Спољашње везе

(језик: енглески) Architecture of the World Wide Web, Volume One
(језик: енглески) WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project
(језик: енглески) How Browsers Work: Behind the scenes of modern web browsers

[1] Steven Holzner, PHP 5, Beograd, 2006.

[2] Jacobs, Ian; Walsh, Norman (15. 12. 2004). „URI/Resource Relationships”. Architecture of the World Wide Web, Volume One. World Wide Web Consortium. Приступљено 30. 6. 2009.

[3] Fitzpatrick, Jason (22. 3. 2009). „Five Best Web Browsers”. Lifehacker. Gawker Media.

[4] Wayner, Peter (27. 4. 2011). „Battle of the Web browsers”. Infoworld. IDG.

[5] Tibken, Shara (17. 10. 2012). „Aereo TV streaming expands to major Web browsers”. CNET. CBS Interactive.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 }}</ref> [[Хипервеза|Хипервезе]] које се налазе на страницама интернет прегледача омогућавају корисницима лакше проналажење жељених података.
-Иако су прегледачи првенствено намењени за коришћење светске мреже (веба), они се могу користити и за приступање подацима [[Server|веб-сервера]] [[Приватна мрежа|приватних мрежа]] или датотекама [[Датотечни систем|датотечних система]].
+Иако су прегледачи првенствено намењени за коришћење светске мреже (веба), они се могу користити и за приступање подацима [[веб-сервер]]а [[Приватна мрежа|приватних мрежа]] или датотекама [[Датотечни систем|датотечних система]].
 Најпопуларнији прегледачи данас су: