Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Веб-прегледач — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5
 
(Није приказано 7 међуизмена 5 корисника)
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Browser Market Map June 2015.svg|мини|Највише кориштени браузер по земљи, према подацима из јуна 2015.
[[Датотека:Browser Market Map June 2015.svg|мини|Највише кориштени браузер по земљи, према подацима из јуна 2015.
{{Legend|#0B610B|Гугл хром}}
{{Legend|#0B610B|[[Google Chrome|Гугл хром]]}}
{{Legend|#FF8000|[[Firefox|Мозила фајерфокс]]}}
{{Legend|#FF8000|[[Mozilla Firefox|Мозила фајерфокс]]}}
{{Legend|#2E2E2E|[[Safari (web browser)|Сафари]]}}
{{Legend|#2E2E2E|[[Safari (web browser)|Сафари]]}}
{{Legend|#FFFF00|[[UC Browser|УЦ]]}}
{{Legend|#FFFF00|[[UC Browser|УЦ]]}}
Ред 25: Ред 25:
* [[Интернет експлорер]] — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације [[Мајкрософт]],
* [[Интернет експлорер]] — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације [[Мајкрософт]],
* [[Опера (веб прегледач)|Опера]] — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације [[Опера софтвер]] и
* [[Опера (веб прегледач)|Опера]] — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације [[Опера софтвер]] и
* [[Сафари (веб-прегледач)|Сафари]] — [[Епл]]ов бесплатни прегледач.<ref>{{cite web|last=Fitzpatrick|first=Jason|title=Five Best Web Browsers|url=http://lifehacker.com/5178564/five-best-web-browsers|website=Lifehacker|publisher=Gawker Media|date=22. 3. 2009}}</ref><ref>{{cite web|last=Wayner|first=Peter|title=Battle of the Web browsers|url=http://www.infoworld.com/article/2623985/applications/battle-of-the-web-browsers.html|website=Infoworld|publisher=IDG|date=27. 4. 2011}}</ref><ref>{{cite web|last=Tibken|first=Shara|title=Aereo TV streaming expands to major Web browsers|url=http://www.cnet.com/news/aereo-tv-streaming-expands-to-major-web-browsers/|website=CNET|publisher=CBS Interactive|date=17. 10. 2012}}</ref>
* [[Сафари (веб-прегледач)|Сафари]] — [[Епл]]ов бесплатни прегледач.<ref>{{cite web|last=Fitzpatrick|first=Jason|title=Five Best Web Browsers|url=http://lifehacker.com/5178564/five-best-web-browsers|website=Lifehacker|publisher=Gawker Media|date=22. 3. 2009|access-date=19. 06. 2015|archive-date=24. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170824074144/http://lifehacker.com/5178564/five-best-web-browsers|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|last=Wayner|first=Peter|title=Battle of the Web browsers|url=http://www.infoworld.com/article/2623985/applications/battle-of-the-web-browsers.html|website=Infoworld|publisher=IDG|date=27. 4. 2011}}</ref><ref>{{cite web|last=Tibken|first=Shara|title=Aereo TV streaming expands to major Web browsers|url=http://www.cnet.com/news/aereo-tv-streaming-expands-to-major-web-browsers/|website=CNET|publisher=CBS Interactive|date=17. 10. 2012}}</ref>


Сви наведени програми су [[графички прегледачи|графички]], што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје. Осим графичких постоје и [[текстуални прегледачи]], који могу приказивати искључиво текст (нпр. [[Линк (интернет прегледач)|Линк]], {{јез-енгл|Lynx}}; [[Линкс (интернет прегледач)|Линкс]], {{јез-енгл|Links}}) и [[специјализовани говорни прегледачи]] какве могу да користе слепе или слабовиде особе.
Сви наведени програми су [[графички прегледачи|графички]], што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје. Осим графичких постоје и [[текстуални прегледачи]], који могу приказивати искључиво текст (нпр. [[Линк (интернет прегледач)|Линк]], {{јез-енгл|Lynx}}; [[Линкс (интернет прегледач)|Линкс]], {{јез-енгл|Links}}) и [[специјализовани говорни прегледачи]] какве могу да користе слепе или слабовиде особе.
Ред 67: Ред 67:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite web |url=http://www.w3.org/TR/webarch/#id-resources |title=URI/Resource Relationships |publisher=[[World Wide Web Consortium]] |date = 15. 12. 2004 |access-date = 3. 11. 2016 |archive-date = 9. 2. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150209063216/http://www.w3.org/TR/webarch/#id-resources |url-status=live }}
* {{cite web |url=http://www.w3.org/People/Berners-Lee/WorldWideWeb.html |title=Tim Berners-Lee: WorldWideWeb, the first Web client |publisher=W3.org |access-date = 25. 11. 2011 |archive-date = 4. 9. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080904111724/http://www.w3.org/People/Berners-Lee/WorldWideWeb.html |url-status=live }}
* {{cite web |url=http://www.w3.org/People/Berners-Lee/FAQ.html#browser |title=Frequently asked questions by the Press&nbsp;– Tim BL |publisher=W3.org |access-date=11 October 2011 |archive-date=3 October 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181003222504/http://www.w3.org/People/Berners-Lee/FAQ.html#browser |url-status=live }}
* {{cite web |url=https://www.bloomberg.com/video/67758394 |title=Bloomberg Game Changers: Marc Andreessen |publisher=Bloomberg L.P. |date = 17. 3. 2011 |access-date = 7. 3. 2017 |archive-date=16 May 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120516093712/http://www.bloomberg.com/video/67758394/ |url-status=live }}
* {{cite web |url=http://mashable.com/follow/topics/browser/ |title=Browser |publisher=[[Mashable]] |access-date = 2. 9. 2011 |archive-date = 2. 9. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110902145020/http://mashable.com/follow/topics/browser/ |url-status=live }}
* {{cite web|last=Vetter |first=Ronald J. |title=Mosaic and the World-Wide Web |url=http://vision.unipv.it/wdt-cim/articoli/00318591.pdf |date=October 1994 |publisher=[[North Dakota State University]] |access-date = 20. 11. 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140824192903/http://vision.unipv.it/wdt-cim/articoli/00318591.pdf |archive-date=24 August 2014 }}
* {{Cite journal|author=John Dickinson|url=http://archive.org/details/PC-Mag-1986-03-25|title=FEATURES: WORD PROCESSING. The Business of Words: Outliners - MaxThink 3.1|date=1986-03-25|language=en|journal=[[PC Magazine]]|volume=5|issue=6|pages=191, 208–209}}
* {{Cite journal|author=William Hershey|url=http://archive.org/details/byte-magazine-1985-07|title=Reviews: MaxThink. An outline processor that has its own programming language|date=July 1985|journal=[[Byte (magazine)|BYTE]]|volume=10|issue=7|pages=279–282, 284}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8aYdAQAAIAAJ&q=%22Maxthink+89%22|title=PC AI.|date=1989|publisher=Knowledge Technology|language=en|page=77}}
* {{Cite book|chapter-url=http://chiclassiccomp.org/docs/index.php?dir=/computing/MaxThink|title=MaxThink<sub>tm</sub>. Max94 HyperText Outline / Idea Processor|page=[http://chiclassiccomp.org/docs/content/computing/MaxThink/Maxthink_Max94.pdf#page=211 D-2 (211)]|website=chiclassiccomp.org|access-date=2019-12-31|chapter=Changes since Max91: Reprint of Max91 changes - Faster hypertext jumps}}{{Мртва веза}}
* {{Cite web|url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1986-12-08-fi-1779-story.html|title=2 New Atari STs Tackle Wide Range of Chores|date=1986-12-08|website=Los Angeles Times|language=en-US|access-date=2020-01-01|archive-date = 1. 1. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200101153822/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1986-12-08-fi-1779-story.html|url-status=live}}
* {{Cite web|url=http://maxthink.com/hou/hou1.html|archive-url=https://web.archive.org/web/19970420213046/http://maxthink.com/hou/hou1.html|url-status=dead|archive-date=1997-04-20|title=What is HOUDINI Network / System Processor|date=1997-04-20|access-date=2019-12-31}}
* {{Cite journal|author=Alfred Poor|url=https://books.google.com/books?id=GTCqxkyZXhwC&pg=PA148|title=COVER STORY. Classified Intelligence: Managing Personal Information - PC-Hypertext. More Magic|date=1988-12-13|publisher=Ziff Davis, Inc.|language=en|journal=[[PC Magazine]]|volume=7|issue=21|page=148}}
* {{Cite web|url=http://maxthink.com/hbbs/hyperbbs.html|archive-url=https://web.archive.org/web/19970420211017/http://maxthink.com/hbbs/hyperbbs.html|url-status=dead|archive-date=1997-04-20|title=Hypertext BBS system offers information annealing|date=1997-04-20|access-date=2020-01-01}}
* {{Cite web|url=https://groups.google.com/forum/#!search/HyperBBS$20$20hypercard%7Csort:relevance/comp.sys.mac.hypercard/zC0Wdo2pWyw/k4gy-_dwvAAJ|title=comp.sys.mac.hypercard: HyperBBS 1.0|website=groups.google.com|access-date=2020-01-01|date=1988|archive-date = 22. 1. 2011|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20110122130054/https://groups.google.com/forum/#!search/HyperBBS$20$20hypercard%7Csort:relevance/comp.sys.mac.hypercard/zC0Wdo2pWyw/k4gy-_dwvAAJ|url-status=live}}
* {{Cite web|url=http://maxthink.com/lan/lan2.html|archive-url=https://web.archive.org/web/19970420213116/http://maxthink.com/lan/lan2.html|url-status=dead|archive-date=1997-04-20|title=Software for LAN knowledge annealing|date=1997-04-20|access-date=2020-01-01}}
* {{Cite book|chapter-url=http://archive.org/details/lotus-magazine-v5i3/page/n13|title=Lotus Magazine Volume 5 Issue 3|last=IDG Publication|date=Mar 1989|language=en|page=12|chapter=HYPERTEXT CONNECTS DISPARATE DATA}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8aYdAQAAIAAJ&q=%22TransText+89%22|title=PC AI.|date=1989|publisher=Knowledge Technology|language=en|page=34}}
* {{Cite web|author=Nina Platt|url=https://www.llrx.com/1998/02/features-knowledge-management-part-ii/|title=Features – Knowledge Management: Part II|language=en-US|access-date=2019-12-31|date = 16. 3. 1998|website=[[LLRX]] web journal|archive-date = 31. 12. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191231180543/https://www.llrx.com/1998/02/features-knowledge-management-part-ii/|url-status=live}}
* {{cite web |url=http://people.cc.ku.edu/~grobe/early-lynx.html |title=An Early History of Lynx |publisher=People.cc.ku.edu |date = 10. 4. 1997 |access-date = 3. 6. 2008 |archive-date=1 May 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110501215327/http://people.cc.ku.edu/~grobe/early-lynx.html |url-status=live }}
* {{cite web|last=Ciaraldi |first=Mike |url=http://www.gbcacm.org/website/html/pastmeetings99-00.shtml#Bottoms |title=John Bottoms' short biography |publisher=Gbcacm.org |date=May 2002|archive-url=https://web.archive.org/web/20120306064929/http://www.gbcacm.org/website/html/pastmeetings99-00.shtml#Bottoms|archive-date=March 2012}}
* {{Cite book|chapter-url=http://chiclassiccomp.org/docs/index.php?dir=/publications/TheCDROMSourcebook|title=The CD-ROM Sourcebook|website=chiclassiccomp.org|access-date=2020-01-01|date=1986|chapter=SEARCH SOFTWARE FOR CD-ROM: SILVERSMITH|pages=[http://chiclassiccomp.org/docs/content/publications/TheCDROMSourcebook/DDRI_TheCD-ROMSourcebook1986.pdf#page=133 130-131]|archive-date = 16. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161116062733/http://chiclassiccomp.org/docs/index.php?dir=%2Fpublications%2FTheCDROMSourcebook|url-status=live}}
* {{cite web |url=http://www.oasis-open.org/cover/exeter-SGMLFAQ.txt |title=Sgml-Faq |access-date=20 May 2008 |archive-date = 24. 9. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060924133540/http://www.oasis-open.org/cover/exeter-SGMLFAQ.txt |url-status=live }}
* {{Cite journal|url=https://history.computer.org/annals/dtp/#ref-morecontent|title=The Latest Word: Taunton's SGML indexing and retrieval|journal=The Seybold Report on Publishing Systems|access-date=2020-01-01|page=[https://history.computer.org/annals/dtp/seybold-seminar-1988-smaller.pdf#page=39 37]|volume=17|issue=14|date=1988|archive-date=1 August 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200801143627/https://history.computer.org/annals/dtp/#ref-morecontent|url-status=live}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=BkUQAQAAMAAJ&q=%22silversmith%22|title=Optical Information Systems|date=1987|publisher=Meckler Pub.|language=en|pages=247–249}}
* Silversmith {{cite web |author= |url=https://catalogue.nla.gov.au/Record/131289 |title=1987 |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=01. 01. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200101010827/https://catalogue.nla.gov.au/Record/131289 |url-status= }}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=y0vbAAAAMAAJ&q=%22A+REVOLUTION+IN+AUTOMATED+RETRIEVAL+SYSTEMS+INTRODUCING+SILVERSMITH%22|title=CD-ROM Review|date=1987|publisher=CW Communications/Peterborough Incorporated|language=en|page=38|chapter=A REVOLUTION IN AUTOMATED RETRIEVAL SYSTEMS INTRODUCING SILVERSMITH|isbn=9780914845744}}
* {{cite web |url=http://www.freepatentsonline.com/5157783.html |title=United States Patent 5157783 |publisher=Freepatentsonline.com |access-date=20 May 2008 |archive-date=11 October 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071011194513/http://freepatentsonline.com/5157783.html |url-status=live }}

{{Литература крај}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Тренутна верзија на датум 10. јун 2024. у 16:59

Највише кориштени браузер по земљи, према подацима из јуна 2015.
  УЦ
  No info

Веб-прегледач (енгл. web browser; обично се помиње само као прегледач, енгл. browser) је алатка која кориснику омогућава прегледање веб-страница и мултимедијалних садржаја везаних за исте.[1] Служи за проналажење, прегледање, преузимање и представљање података на светској мрежи (вебу), чије је одредиште одређено веб-адресом (URL-ом), а осим саме веб-странице може бити и чисто слика, снимак или нека друга врста датотеке (фајла).[2] Хипервезе које се налазе на страницама интернет прегледача омогућавају корисницима лакше проналажење жељених података.

Иако су прегледачи првенствено намењени за коришћење светске мреже (веба), они се могу користити и за приступање подацима веб-сервера приватних мрежа или датотекама датотечних система.

Најпопуларнији прегледачи данас су:

Сви наведени програми су графички, што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје. Осим графичких постоје и текстуални прегледачи, који могу приказивати искључиво текст (нпр. Линк, енгл. Lynx; Линкс, енгл. Links) и специјализовани говорни прегледачи какве могу да користе слепе или слабовиде особе.

Историја прегледача

[уреди | уреди извор]

HTML као метајезик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио Тим Бернерс-Ли (радник CERN-а) 1990/1991. године. Први прегледачи били су строго текстуални, а велику промену је 1993. године донео NCSA Mosaic, који је изворно био програм за јуникс, али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.

Марк Андресен (водитељ пројекта NCSA Mosaic) је, 1994. године, покренуо властиту фирму — Нетскејп те издао Нетскејп навигатор. Убрзо након тога је и Мајкрософт избацио Интернет експлорер (IE), чиме је започет „рат прегледача”.

Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејп навигатора претворио у отворени код (пракса у производњи и развоју софтвера која промовише приступ изворном коду крајњих производа), но то није успело зауставити опадање заступљености прегледача. Ипак, из тог потеза развио се прегледач Мозила и његова изведеница Фајерфокс.

Од текстуалних прегледача још увек се — иако у врло малом постотку — користе претходно поменути Линк и Линкс.

На линуксу је популаран још и К-освајач (енгл. Konqueror), а на Mac OS XСафари.

Функционисање прегледача

[уреди | уреди извор]

Сваки прегледач је интерпретатор. Страница је писана у коду који прегледач интерпретира као 'нешто свакоме разумљиво'. Сврха веб прегледача је да донесе изворе информација са веба и да их прикаже на корисничком уређају. Тај процес почиње кад корисник унесе униформни локатор ресурса (URL), као што је https://sr.wikipedia.org/, у веб прегледач. Виртуално сви униформни локатори ресурса на вебу почињу са било http: или https: што значи да ће веб претраживач користити протокол за пренос хипертекста. У случају https: комуникација између претраживача и веб сервера је шифрована ради сигурности и приватности. Још један чест URL префикс је file: који се користи за приказивање локалних фајлова који су већ сачувани на корисничком уређају.

Када се веб страница прихвати, механизам за приказивање прегледача је приказује на корисниковом уређају. То укључује разне формате слика и видео записа које претраживач подржава. Веб странице обично садрже хипервезе на друге странице и ресурсе. Сваки линк садржи URL, а када се кликне, претраживач креће ка новом ресурсу. Тако поново почиње процес довођења садржаја кориснику.

Подешавања

[уреди | уреди извор]

Веб-прегледач типично могу да буду конфигурисани помоћу уграђеног менија. У зависности од прегледача, тај мени се може звати Подешавања, Опције, или Преференце. Тај мени има различите типова подешавања. На пример, корисници могу да промене своју почетну страницу и уобичајену претраживачку машину. Они исто тако могу да промене уобичајене боје веб страница и фонтове. Различите мрежне везе и поставке приватности су такође обично доступне.

Приватност

[уреди | уреди извор]

Током прегледавања, веб прегледач складишти такозване колачиће приспеле са разних веб сајтова. Неки од њих садрже акредитиве за пријаву или поставке локације сајтова.[6] Други се користе за праћење понашања корисника током дужег временског периода, тако да претраживачи обично обезбеђују подешавања за уклањање колачића приликом изласка из прегледача.[6] За прецизније управљање колачићима потребна су проширења претраживача.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Steven Holzner, PHP 5, Beograd, 2006.
  2. ^ Jacobs, Ian; Walsh, Norman (15. 12. 2004). „URI/Resource Relationships”. Architecture of the World Wide Web, Volume One. World Wide Web Consortium. Приступљено 30. 6. 2009. 
  3. ^ Fitzpatrick, Jason (22. 3. 2009). „Five Best Web Browsers”. Lifehacker. Gawker Media. Архивирано из оригинала 24. 08. 2017. г. Приступљено 19. 06. 2015. 
  4. ^ Wayner, Peter (27. 4. 2011). „Battle of the Web browsers”. Infoworld. IDG. 
  5. ^ Tibken, Shara (17. 10. 2012). „Aereo TV streaming expands to major Web browsers”. CNET. CBS Interactive. 
  6. ^ а б „Tracking Cookies: What They Are, and How They Threaten Your Privacy”. Tom's Guide. Приступљено 11. 3. 2019. 
  7. ^ „Alternatives to Cookie AutoDelete extension”. AlternativeTo. Приступљено 11. 3. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]