Астма — уређивање

{{Болест

| назив = Бронхијална астма

| латински = Asthma bronchiale

| слика = Two Peak Flow Meters.jpg

| текст уз слику = Мерачи брзине протока издисања

| ICD10 = {{ICD10|J|45||j|40}}

| ICD9 = {{ICD9|493}}

| DiseasesDB = 7580

| ICDO =

| OMIM = 600807

| MedlinePlus = 000141

| eMedicineSubj = article

| eMedicineTopic = 806890

| eMedicine_mult = {{eMedicine2|article|796274}} {{eMedicine2|article|800119}} {{eMedicine2|article|137501}} {{eMedicine2|article|296301}} {{eMedicine2|article|1000997}} {{eMedicine2|article|353436}} {{eMedicine2|article|88849}}

| MeshName = Asthma allergy

| MeshNumber = C08.127.108

}}

'''Астма''' (од грчког ἅσθμα, ''ásthma'', „дахтање“) је често [[Hroničan (medicina)|хронично]] упално [[болест|обољење]] [[bronhija|дисајних путева]] које карактеришу различити и понављајући симптоми, реверзибилна опструкција протока ваздуха и [[бронхоспазам]].<ref name="британика 1">{{Cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=76}}</ref><ref name="NHLBI07p11-12">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=11–12}}</ref> У уобичајене симптоме спадају [[тешко дисање]], [[кашаљ]], стезање у грудима и [[Диспнеја|кратак дах]].<ref name="bts2009p4">{{harvnb|British Guideline|2009|p=4}}</ref>

Сматра се да астму изазива комбинација [[генетика|генетских]] и фактора средине.<ref name="Martinez_geneenvir">{{cite journal|last=Martinez|first = FD| title = Genes, environments, development and asthma: a reappraisal | journal = Eur Respir J | volume = 29| issue = 1 |year=2007| pmid = 17197483 | doi = 10.1183/09031936.00087906|pages=179-84}}</ref> Дијагноза се обично заснива на обрасцу симптома, одговору на терапију и [[спирометрији]].<ref name="lemanske">{{cite journal|vauthors=Lemanske RF, Busse WW | title = Asthma: clinical expression and molecular mechanisms| journal = J. Allergy Clin. Immunol. | volume = 125 | issue = 2 Suppl 2 |pages=S95–102|year=2010| pmid = 20176271 | pmc = 2853245 | doi = 10.1016/j.jaci.2009.10.047}}</ref> Клинички се класификује на основу учесталости симптома, форсираног експираторног волумена у једној секунди ([[спирометрија|ФЕВ1]]) и [[највиши ниво експираторног протока|највишег нивоа експираторног протока]].<ref name="Yawn2008"/> Астма се такође може класификовати као [[Атопија|атопијска]] (урођена) или неатопијска (стечена),<ref name="RobbinsCotran2010"/> где се атопија односи на предиспозицију према развоју реакција [[хиперосетљивост типа 1|хиперосетљивости типа 1]].<ref>{{Cite book|title=Stedman's Medical Dictionary | publisher=Lippincott Williams and Wilkins | edition=28 |year=2005|isbn=978-0-7817-3390-8|pages=}}</ref>

Лечење актутних симптома се обично спроводи инхалирањем краткоделујућих [[Бета 2-адренергички агонисти|бета-2 агониста]] (као што је [[салбутамол]]) и узимањем оралних [[Kortikosteroidi|кортикостероида]].<ref name="NHLBI07p214">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=214}}</ref> Код веома тешких случајева потребни су интравенски кортикостероиди, [[магнезијум сулфат]] и хоспитализација.<ref name="NHLBI07p373">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=373–375}}</ref> Симтоми се могу спречити избегавањем покретача, као што су [[алергени]]<ref name="NHLBI07p169">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=169–172}}</ref> и [[иритација|иританти]], као и употребом инхалационих кортикостероида.<ref name="GINA_2011_page71">{{harvnb|GINA|2011|p=71}}</ref> [[Дугоделујући бета-адреноцепторни агонист|Дугоделујући бета агонисти]] (ЛАБА) или [[леукотриненски антагонист]]и се могу користити заједно са инхалационим кортикостероидима ако се симптоми астме не могу контролисати.<ref name="GINA_2011_page33">{{harvnb|GINA|2011|p=33}}</ref> Преваленција астме се знатно повећала од 1970-их година. Од 2011. године, 235 – 300 милиона особа широм света болује,<ref name="WHO2011"/><ref name="GINA_2011_page3"/> од чега је преминуло око 250.000 људи.<ref name="GINA_2011_page3">{{harvnb|GINA|2011|p=3}}</ref>

{{TOC limit| limit = 3}}

== Знаци и симптоми ==

{{listen

| filename = Wheeze2O noise reduced.ogg | title = Шиштање

| description = Звук шиштања као што се чује помоћу стетоскопа.

| format = [[Ogg]]

}}

Астму карактеришу понављајуће епизоде [[отежаног дисања]], [[Диспнеја|кратког даха]], стезања у грудима и [[Кашаљ|кашља]].<ref name="GINA2011p2">{{harvnb|GINA|2011|pp=2–5}}</ref> Из плућа кашљањем може доћи до појаве испљувка али обично се тешко искашљава.{{sfn|Jindal|||p=242}} Током опоравка од напада, испљувак може личити на гној због високог нивоа белих крвних зрнаца под званих [[еозинофил]]и.{{sfn|George|2005|p=62}} Симптоми су често снажнији ноћу и рано ујутру или када представљају одговор на вежбање или хладан ваздух.<ref name="bts2009p14">{{harvnb|British Guideline|2009|p=14}}</ref> Неке особе са астмом ретко доживљавају симптоме, обично као одговор на покретаче, док друге особе могу имати снажне и трајне симптоме.<ref name="GINA2011_p8-9">{{harvnb|GINA|2011|pp=8–9}}</ref>

=== Повезана стања ===

Велики број других медицинских стања се јављају код особа оболелих од астме, укључујући: [[Гастроезофагеална рефлуксна болест|гастроезофагеалну рефлуксну болест]] (ГЕРБ), [[Упала синуса|риносинуситис]] и [[Опструктивна апнеја током спавања|опструктивну апнеју током спавања]].<ref name="Boulet2009">{{cite journal|last=Boulet|first = LP| title = Influence of comorbid conditions on asthma | journal = Eur Respir J | volume = 33 | issue = 4 |year=2009| pmid = 19336592 | doi = 10.1183/09031936.00121308 |pages=897-906}}</ref> Психолошки поремећаји су такође чести<ref name="Boulay2011">{{cite journal|last=Boulet|first = LP|others = Boulay, MÈ| title = Asthma-related comorbidities.| journal = Expert review of respiratory medicine| year = 2011 | volume = 5| issue = 3| pmid = 21702660|pages=377-93}}</ref> где се [[анксиозни поремећаји]] јављају код између 16%–52% случајева, а [[Афективни поремећај|поремећаји понашања]] код 14%–41% случајева.<ref name="Andrew2010">{{harvnb|Harver|Kotses|2010|p=315}}</ref> Међутим, није познато да ли астма изазива психолошке проблеме или психолошки проблеми доводе до астме.<ref>{{cite journal|last=Thomas|first = M|others = Bruton, A; Moffat, M; Cleland, J.| title = Asthma and psychological dysfunction.| journal = Primary care respiratory journal : journal of the General Practice Airways Group| year = 2011 | volume = 20| issue = 3| pmid = 21674122|pages=250-6}}</ref>

== Узроци ==

Асмту изазива комбинација сложених генетских интеракција и интеракција средине које се не разумеју у целини.<ref name="Martinez_geneenvir"/><ref>{{cite journal|last=Miller|first = RL |others=Ho SM| title = Environmental epigenetics and asthma: current concepts and call for studies | journal=American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine| volume=177 | issue=6 |year=2008| pmid=18187692| doi = 10.1164/rccm.200710-1511PP | pmc=2267336 |pages=567-573}}</ref> Ови фактори утичу и на тежину и одговор на лечење.<ref>{{cite journal|last=Choudhry|first = S| last2 = Seibold | first2 = MA |author3=Borrell LN | display-authors = et al | title = Dissecting complex diseases in complex populations: asthma in latino americans | journal = Proc Am Thorac Soc | volume = 4 | issue = 3 |year=2007| pmid = 17607004 | doi = 10.1513/pats.200701-029AW | pmc = 2647623|pages=226-33}}</ref> Сматра се да је недавни раст броја оболелих од астме изазван променом [[Епигенетика|епигенетике]] ([[Херитабилност|наследних]] фактора осим оних који се не односе на [[Sekvenca nukleinskih kiselina|секвенцу ДНК]]) и животне средине.<ref>{{cite journal|last=Dietert|first = RR| title = Maternal and childhood asthma: risk factors, interactions, and ramifications.| journal = Reproductive toxicology (Elmsford, N.Y.)| year = 2011 | volume = 32| issue = 2| pmid = 21575714|pages=198-204}}</ref>

=== Животна средина ===

Многи фактори животне средине су повезивани са развојем астме и њеним погоршањем, укључујући: алергене, загађење ваздуха и друга хемијска једињења у животној средини.<ref>{{cite journal|last=Kelly|first = FJ|others = Fussell, JC| title = Air pollution and airway disease.| journal = Clinical and experimental allergy : journal of the British Society for Allergy and Clinical Immunology| year = 2011 | volume = 41| issue = 8| pmid = 21623970|pages=1059-71}}</ref> [[Пушење и трудноћа|Конзумација цигарета током трудноће]] и након порођаја је повезана са повишеним ризиком од симптома налик астми.<ref name="GINA2011_p6">{{harvnb|GINA|2011|p=6}}</ref> Низак [[индекс квалитета ваздуха|квалитет ваздуха]], због загађења од саобраћаја или високог нивоа [[озон]]а,<ref name="GINA2011_p61">{{harvnb|GINA|2011|p=61}}</ref> се повезује и са развојем астме и погоршањем стања.<ref name="Gold">{{cite journal|vauthors=Gold DR, Wright R | title = Population disparities in asthma | journal = Annu Rev Public Health| volume = 26 |year=2005| pmid = 15760282| doi = 10.1146/annurev.publhealth.26.021304.144528 |pages=89-113}}</ref> Изложеност [[Isparljivo organsko jedinjenje|испарљивим органским једињењима]] може изазвати астму; на пример, изложеност [[формалдехид]]у има позитивну везу.<ref>{{cite journal|last=McGwin|first = G|others = Lienert, J; Kennedy, JI| title = Formaldehyde exposure and asthma in children: a systematic review.| journal = Environmental health perspectives| year = 2010 | volume = 118| issue = 3| pmid = 20064771|pages=313-7}}</ref> Такође, [[фталати]] у [[Polivinil hlorid|ПВЦ]] материјалима су повезани са астмом код деце и одраслих<ref>{{cite journal|vauthors=Jaakkola JJ, Knight TL | title = The role of exposure to phthalates from polyvinyl chloride products in the development of asthma and allergies: a systematic review and meta-analysis|url=https://archive.org/details/sim_environmental-health-perspectives_2008-07_116_7/page/845 | journal = Environ Health Perspect | volume = 116 | issue = 7 |year=2008| pmid = 18629304 | pmc = 2453150 | doi = 10.1289/ehp.10846 |pages=845-53}}</ref><ref>{{cite journal|last=Bornehag|first = CG|others = Nanberg, E.| title = Phthalate exposure and asthma in children.| journal = International journal of andrology| year = 2010 | volume = 33| issue = 2| pmid = 20059582|pages=333-45}}</ref> као и висока изложеност [[ендотоксин]]у.<ref>{{cite journal|last=Liu|first = AH| title = Something old, something new: indoor endotoxin, allergens and asthma | journal = Paediatr Respir Rev| volume = 5| issue = Suppl A |pages=S65–71|year=2004| pmid = 14980246| doi = 10.1016/S1526-0542(04)90013-9}}</ref>

<!--Алергени -->

Астма је повезана са изложеношћу алергенима у затвореном простору.<ref>{{cite journal|last=Ahluwalia|first = SK|others = Matsui, EC| title = The indoor environment and its effects on childhood asthma.| journal = Current opinion in allergy and clinical immunology| year = 2011 | volume = 11| issue = 2| pmid = 21301330|pages=137-43}}</ref> У честе алергене у затвореном простору спадају: [[кућне гриње|гриње]], [[бубашваба|бубашвабе]], животињске длаке и буђ.<ref name="Arshad">{{cite journal|last=Arshad|first = SH| title = Does exposure to indoor allergens contribute to the development of asthma and allergy?| journal = Current allergy and asthma reports| year = 2010 | volume = 10| issue = 1| pmid = 20425514|pages=49-55}}</ref><ref>{{cite journal|last=Custovic|first = A|others = Simpson, A.| title = The role of inhalant allergens in allergic airways disease.| journal = Journal of investigational allergology & clinical immunology : official organ of the International Association of Asthmology (INTERASMA) and Sociedad Latinoamericana de Alergia e Inmunologia|year=2012| volume = 22| issue = 6|pages=393-401; qiuz follow 401| pmid = 23101182}}</ref> Напори са циљем смањивања гриња су се показали као неефикасни.<ref name="Gotzsche2008"/> Одређене вирусне респираторне инфекције могу повећати ризик од развоја астме код младе деце као што су:<ref name="NHLBI07p11">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=11}}</ref> ''[[респираторни синцициални вирус]]'' и ''[[риновирус]]''.<ref name="M38"/> Неке дурге инфекције могу смањити ризик.<ref name="M38"/>

==== Хигијенска хипотеза ====

[[Хигијенска хипотеза]] је теорија која покушава да објасни глобално повећање броја оболелих од астме као директан и случајан резултат смањеног излагања особа незаразним бактеријама и вирусима током детињства.<ref>{{cite journal|last=Ramsey|first=CD |others = Celedón JC | title=The hygiene hypothesis and asthma | journal=Current Opinion in Pulmonary Medicine| volume=11 | issue=1 |year=2005| pmid = 15591883 | doi=10.1097/01.mcp.0000145791.13714.ae |pages=14-20}}</ref><ref>{{cite journal|last=Bufford|first=JD |others=Gern JE | title=The hygiene hypothesis revisited |url=https://archive.org/details/sim_immunology-and-allergy-clinics-of-north-america_2005-05_25_2/page/247| journal = Immunology and Allergy Clinics of North America | volume=25 | issue=2 |year=2005| pmid=15878454 | doi=10.1016/j.iac.2005.03.005|pages=247-262}}</ref> Сматра се да је разлог смањене изложености бактеријама и вирусима делом повећана чистоћа и смањени број чланова породица у модерном друштву.<ref name="Brook2013">{{cite journal|last=Brooks|first = C|others = Pearce, N; Douwes, J.| title = The hygiene hypothesis in allergy and asthma: an update.| journal = Current opinion in allergy and clinical immunology| year = 2013 | volume = 13| issue = 1| pmid = 23103806|pages=70-7}}</ref> Доказ који говори у прилог хипотези у вези хигијене обухвата смањени број астме на фармама и у домаћинствима са кућним љубимцима.<ref name="Brook2013"/>

Употреба [[антибиотик]]а у раном животном добу је повезана са развојем астме.<ref>{{cite journal|last=Murk|first = W|others = Risnes, KR, Bracken, MB| title = Prenatal or early-life exposure to antibiotics and risk of childhood asthma: a systematic review.| journal = Pediatrics| year = 2011 | volume = 127| issue = 6| pmid = 21606151| doi = 10.1542/peds.2010-2092|pages=1125-38}}</ref> Такође, порођај [[Царски рез|царским резом]] је повезан са повећаним ризиком (процењеним на 20%-80%) од појаве астме – овај повећани ризик се приписује недостатку здравих колонија батерије које новорођенче добија проласком кроз порођајни канал..{{sfn|British Guideline|2009|p=72}}<ref>{{cite journal|last=Neu|first = J|others = Rushing, J.| title = Cesarean versus vaginal delivery: long-term infant outcomes and the hygiene hypothesis.|url=https://archive.org/details/sim_clinics-in-perinatology_2011-06_38_2/page/321| journal = Clinics in perinatology| year = 2011 | volume = 38| issue = 2| pmid = 21645799|pages=321-31}}</ref> Постоји веза између астме и степена материјалног богатства.<ref>{{cite journal|last=Von Hertzen|first = LC|others = Haahtela, T.| title = Asthma and atopy -the price of affluence?| journal = Allergy| year = 2004 | volume = 59| issue = 2| pmid = 14763924|pages=124-37}}</ref>

=== Генетско наслеђе ===

{| class="wikitable" style = "float: right; margin-left:15px; text-align:center"

|+ -{''CD14''}--ендотоксинска интеракција базирана на -{''CD14 SNP C-159T''}-<ref name="Martinez_CD14" />

|-

! Нивои ендотоксина !! CC генотип !! TT генотип

|-

! Висока експозиција

| Смањен ризик || Повишен ризик

|-

! Ниска експозиција

|Повишен ризик || Смањен ризик

|}

Породична историја представља фактор ризика за појаву астме при чему узимају учешћа различити гени.<ref name="El2010">{{harvnb|Elward|2010|pp=27–29}}</ref> Ако један идентичан близанац има астму, вероватноћа да ће други оболети је око 25%.<ref name="El2010"/> До краја 2005. године, 25 гена је повезано са астмом код шест или више засебних популација, између осталих укључујући:''[[Glutacion S-transferaza Mu 1|GSTM1]]'', ''[[Интерлеукин 10|IL10]]'',''[[CTLA-4]]'', ''[[SPINK5]]'',''[[Leukotrien-C4 sintaza|LTC4S]]'', ''[[Interleukin-4 receptor|IL4R]]'' и ''[[ADAM33]]''.<ref name="Hoffjan"/> Многи од ових гена су повезани са имуним системом или модулирајућим запаљењем. Чак и на овој листи гена која је подржана поновљеним студијама, резултати нису били доследни код свих тестираних популација.<ref name="Hoffjan" /> 2006. године преко 100 [[ген]]а је повезано са астмом само у једној студији [[генетског повезивања]];<ref name="Hoffjan">{{cite journal|vauthors=Ober C, Hoffjan S | title = Asthma genetics 2006: the long and winding road to gene discovery | journal = Genes Immun | volume = 7 | issue = 2 |year=2006| pmid = 16395390| doi = 10.1038/sj.gene.6364284 |pages=95-100}}</ref> и још многи треба да буду пронађени.<ref>{{cite journal|last=Halapi|first = E|others = Bjornsdottir, US| title = Overview on the current status of asthma genetics.| journal = The clinical respiratory journal| year = 2009 | volume = 3| issue = 1| pmid = 20298365|pages=2-7}}</ref>

Неке генетске варијанте могу изазвати астму само када се комбинују са одређеним изложеностима у средини.<ref name="Martinez_geneenvir" /> Пример је специфични [[Једнонуклеотидни полиморфизам|једнонуклеотидни полиморфизми]] у региону [[CD14]] и изложеност [[ендотоксин]]у (бактеријском продукту). Изложеност ендотоксину може потећи из неколико извора из окружења укључујући и дувански дим, псе и фарме. У том случају ризик за појаву астме се одређује уз помоћ генетике и нивоа изложености ендотоксину.<ref name="Martinez_CD14">{{cite journal|last=Martinez|first = FD| title = CD14, endotoxin, and asthma risk: actions and interactions | journal = Proc Am Thorac Soc | volume = 4 | issue = 3 |year=2007| pmid = 17607003 | doi = 10.1513/pats.200702-035AW | pmc = 2647622|pages=221-5}}</ref>

=== Медицинска стања ===

Присуство [[атопијски екцем|атопијског екцема]], [[алергијски ринитис|алергијског ринитиса]] и астме се назива атопија.<ref name="Bolognia"/> Најснажнији фактор ризика за развој астме је историја [[атопија|атопијског обољења]];<ref name="NHLBI07p11"/> где се астма јавља у знатно већем броју код оних који имају или [[екцем]] или [[ринитис|поленску кијавицу]].<ref name="GINA2011_p4">{{harvnb|GINA|2011|p=4}}</ref> Астма је повезивана са [[Чарг-Штраусов синдром|Чарг-Штраусовим синдромом]], аутоимунском болешћу и [[васкулитис]]ом. Појединци са одређеним типом [[Koprivnjača|уртикације]] такође могу доживети симптоме астме.<ref name="Bolognia">{{harvnb|Rapini|Bolognia|Jorizzo|2007|pp=}}</ref>

Постоји корелација између [[гојазност]]и и ризика од појаве астме од чега оба бележе повећање последњих година.<ref>{{cite journal|last=Beuther|first = DA| title = Recent insight into obesity and asthma | journal = Curr Opin Pulm Med| volume = 16 | issue = 1 |year=2010| pmid = 19844182 | doi = 10.1097/MCP.0b013e3283338fa7|pages=64-70}}</ref><ref name="holguin">{{cite journal|vauthors=Holguin F, Fitzpatrick A | title = Obesity, asthma, and oxidative stress|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-applied-physiology_2010-03_108_3/page/754 | journal = J. Appl. Physiol. | volume = 108 | issue = 3 |year=2010| pmid = 19926826| doi = 10.1152/japplphysiol.00702.2009 |pages=754-9}}</ref> Неколико фактора могу играти улогу укључујући смањену респираторну функцију услед нагомилавања масноће и чињенице да масно ткиво доводи до про-инфламаторног стања.<ref name="Woods 2009">{{cite journal|vauthors=Wood LG, Gibson PG | title = Dietary factors lead to innate immune activation in asthma | journal = Pharmacol. Ther.| volume = 123 | issue = 1 |year=2009| pmid = 19375453| doi = 10.1016/j.pharmthera.2009.03.015 |pages=37-53}}</ref>

[[Бета блокатори]] као што је [[пропранолол]] могу покренути астму код особа које су подложне.<ref>{{cite journal|author=O'Rourke ST | title = Antianginal actions of beta-adrenoceptor antagonists | journal = Am J Pharm Educ | volume = 71| issue = 5 |year=2007| pmid = 17998992 | pmc = 2064893 |pages=95}}</ref> [[Beta blokator|Кардиоселективни бета блокатори]], међутим, се сматрају безбедним код особа са благим или умереним обољењем.<ref>{{cite journal|last=Salpeter|first = S|others = Ormiston, T; Salpeter, E.| title = Cardioselective beta-blocker use in patients with reversible airway disease.| journal = Cochrane database of systematic reviews (Online)|year=2001| issue = 2| pmid = 11406056|pages=CD002992}}</ref> Други лекови који могу изазвати проблеме су [[ASA]], [[NSAID]], и [[Inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima|инхибитори ангионтензин-конвертујућег ензима]].<ref>{{cite journal|last=Covar|first = RA|others = Macomber, BA; Szefler, SJ| title = Medications as asthma trigers.|url=https://archive.org/details/sim_immunology-and-allergy-clinics-of-north-america_2005-02_25_1/page/169| journal = Immunology and allergy clinics of North America| year = 2005 | volume = 25| issue = 1| pmid = 15579370|pages=169-90}}</ref>

=== Погоршање болести ===

Неки болесници ће недељама па и месецима имати стабилно стање, а онда, изненада, западну у период акутне астме. Различите особе различито реагују на различите факторе.<ref name="Baxi2010">{{навод из стручног часописа | аутор = Baxi SN, Phipatanakul W | наслов = Утицај изложености алергенима и њихово избегавање код астматичара |стручни часопис=Adolesc Med State Art Rev | свеска = 21 | издање = 1| стране = 57–71, viii–ix | година = 2010 | месец = априлl | pmid = 20568555 | pmc = 2975603}}</ref> Код већине болесника може доћи до озбиљног погоршања стања услед изложености великом броју агенаса.<ref name="Baxi2010"/>

Агенси у кућном окружењу могу довести до погоршања стања астматичара. У њих спадају [[прашина]], животињска [[перут]] (нарочито код мачака и паса), [[алергани]] од бубашваба и [[буђ]].<ref name="Baxi2010"/> [[Парфем]]и спадају у најчешће узрочнике акутног астматичног напада код жена и деце. Како [[вирус]]не, тако и бактеријске [[инфекција|инфекције]] горњег респираторног тракта могу да погоршају болест.<ref name="Baxi2010"/> Психолошки [[стрес]] може да погорша симптоме — сматра се да стрес мења имуни систем на тај начин што појачава инфламаторни одговор дисајних органа на различите алергене и иританте.<ref name="Gold"/><ref name="Chen2007">{{навод из стручног часописа | аутор = Chen E, Miller GE | наслов = Улога стреса и упале у погоршању болести астматичара |стручни часопис Brain Behav Immun. | свеска = 21 | издање = 8 | стране = 993–9| година = 2007 | pmid = 17493786| doi = 10.1016/j.bbi.2007.03.009| pmc = 2077080}}</ref>

== Патофизиологија ==

[[Датотека:Asthma .jpg|мини| alt = Попречни пресек дисајног пута који показује замрљани ружичасти зид и унутрашњост која је испуњена белом слузи| Опструкција лумена [[бронхиоле]] слузавим секретом, [[метаплазија]] [[пехарастих ћелија]], и епителијално задебљана [[базалне мембране]] код пацијента оболелог од астме.]]

Астма настаје као резултат хроничне [[Запаљење|упале]] дисајних путева што, са своје стране, доводи до појачаног грчења [[Глатки мишић|глатких мишића]] којима је дисајни пут обавијен.<!--<ref name="GINA2011p2"/> --> Ово, уз остале чиниоце, доводи до сужавања дисајног протока и класичних симптома који се огледају у шиштавом дисању.<!--<ref name="GINA2011p2"/> --> Сужавање је обично реверзибилни процес, било да постоји лечење или не.<!--<ref name="GINA2011p2"/> -->Повремено долази и до промена на самим дисајним путевима.<ref name="GINA2011p2"/> У типичне промене на дисајним путевима спадају увећање броја [[еозинофил]]а и задебљање [[ретикуларног слоја ћелијске мембране]].<!--<ref name="M38"/> --> У хроничним случајевима глатки мишић који обавија дисајни пут може да се увећа заједно са увећањем броја слузних жлезда.<!--<ref name="M38"/> -->Остали типови ћелија који се појављују обухватају: [[T лимфоцит]]е, [[макрофаг]]е, и[[neutrofil|неутрофиле]].<!--<ref name="M38"/> --> Ту могу бити укључене и друге компоненте [[Имунски систем|имунског система]] као што су: [[цитокини]], [[хемокин]]и, [[хистамин]], [[леукотриен]]и и други.<ref name="M38"/>

== Дијагноза ==

Иако астма представља јасно препознатљиво стање организма, ипак, у вези са њом, не постоји нека универзално прихваћена дефиниција.<ref name="M38"/> [[Глобална иницијатива за астму]] је дефинише као "хронични упални поремећај дисајних путева у којем своју улогу имају многе ћелије и ћелијски елементи. Хронична упала је повезана са хиперреакцијом дисајних путева која доводи до рекурентних напада шиштавог дисања, губитка даха, стезања у грудима и кашља, нарочито ноћу или рано ујутру. Ови напади су обично повезани са широко распрострањеним али променљивим опструкцијама дисајних путева у плућима, које су често реверзибилне, било спонтано, било услед лечења ".<ref name="GINA2011p2" />

Тренутно не постоји ниједан прецизан тест, са дијагнозом типично базираном на једном устаљеном обрасцу симптома и на одговору на терапију током времена.<ref name="lemanske"/><ref name="M38"/> На дијагнозу астме треба посумњати, уколико постоји историја: повратног шиштавог дисања, кашља или тешкоће у дисању и ако се ови симптоми појављују или се погоршавају услед физичког вежбања, вирусних инфекција, алергена или загађеног ваздуха.<ref name="NAEPP42">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=42}}</ref> Тада се, у циљу потврђивања дијагнозе, примењује [[спирометрија]].<ref name="NAEPP42"/> Код деце млађе од 6 година постављање дијагнозе је теже пошто су она превише млада да би била подвргнута спирометрији.<ref name="GINA2011p20">{{harvnb|GINA|2011|p=20}}</ref>

=== Спирометрија ===

[[Спирометрија]] се препоручује у циљу добијања што поузданије дијагнозе и успостављања адекватног лечења.<ref name="AAAAIfive">{{Cite journal|author=American Academy of Allergy, Asthma, and Immunology |date=| title = Five things physicians and patients should question | publisher = American Academy of Allergy, Asthma, and Immunology | work = Choosing wisely: an initiative of the ABIM Foundation | url = http://choosingwisely.org/wp-content/uploads/2012/04/5things_12_factsheet_AAAAI.pdf | accessdate=14. 8. 2012}}</ref><ref name="NIHasthmaguide">{{Cite book|author=Third Expert Panel on the Diagnosis and Management of Asthma | title = Guidelines for the diagnosis and management of asthma |year=2007| publisher = National Heart, Lung, and Blood Institute (US) | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK7232/|pages=}}</ref> Ово је најбољи тест за астму.<!--<ref name="M38"/> --> Ако се [[Спирометрија|FEV1]], измерен овом техником, после примене бронходилататора као што је [[салбутамол]], побољша више од 12%, то значи да је дијагноза поуздана.<!--<ref name="M38"/> --> Међутим, овај резултат би могао бити нормалан код оних са историјом благе астме, која се тренутно не погоршава.<!--<ref name="M38"/> -->[[Капацитет дифузије даха]] може да помогне у диференцирању астма од [[Хронична опструктивна болест плућа|ХOПБ]].<ref name="M38"/> Разумно је спроводити спирометрију сваке или сваке друге године како би се пратила успешност контролисања астме.<ref name="NHLBI07p58">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=58}}</ref>

=== Остало ===

Тест под називом [[тест метахолинског изазова|метахолински изазов]] подразумева инхалацију повећане концентрације супстанце која узрокује сужавање дисајних путева код предиспонираних особа.<!--<ref name="M38"/> --> Ако се овај тест покаже као негативан, то значи да дата особа нема астму; ако је пак позитиван, он није специфичан за ту болест.<ref name="M38"/>

Остали додатни докази укључују: ≥20% разлике у [[максималној стопи издисајног протока ваздуха]] током барем три дана у недељи најмање две недеље, ≥20% побољшања максималног протока после примене било салбутамола, удисања кортикостероида или преднизона или ≥20% смањења максималног протока после изложености тригеру.<ref>{{cite journal|vauthors=Pinnock H, Shah R | title = Asthma | journal = BMJ | volume = 334 | issue = 7598 |year=2007| pmid = 17446617 | doi = 10.1136/bmj.39140.634896.BE | pmc = 1853223|pages=847-50}}</ref> На жалост, тестирање максималног издисајног протока је варијабилније од спирометрије, и зато се не препоручује за рутинску дијагнозу.<!--<ref name="NAEPP2007p59"/> --> Оно може бити корисно за дневно самостално праћење стања код оних са умереним или озбиљним обољењем, као и за проверу ефикасности нових лекова.<!--<ref name="NAEPP2007p59"/> --> Оно такође може бити од користи код вођења лечења код оних са акутним погоршањем болести.<ref name="NAEPP2007p59">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=59}}</ref>

=== Класификација ===

{| class=" wikitable " style = "float: right; margin-left:1em; text-align:center"

|+ Клиничка класификација (≥ 12 година старости)<ref name="Yawn2008"/>

|-

! scope="col" style="width:6em;" | Озбиљност

! scope="col" style="width:4em;" | Фреквенција симптома

! scope="col" style="width:4em;" | Ноћни симптоми

! scope="col" style="width:4em;" | %FEV₁ од предвиђеног

! scope="col" style="width:4em;" | FEV₁ Варијабилност

! scope="col" style="width:4em;" | коришћење SABA

|-

! scope="row" | Са прекидима

| ≤2/недеље

| ≤2/месеца

| ≥80%

| <20%

| ≤2 дана/недеље

|-

! scope="row" | Блага истрајност болести

| >2/недеље

| 3–4/месеца

| ≥80%

| 20–30%

| >2 дана/недеље

|-

! scope="row" | Умерена истрајност болести

| дневно

| >1/недеље

| 60–80%

| >30%

| дневно

|-

! scope="row" | Озбиљна истрајност

| Непрекидно

| Учестало (7×/недељи)

| <60%

| >30%

| ≥два пута/дан

|}

Астма се клинички класификује у зависности од учесталости симптома, обима принудног издисаја у једној секунди ([[спирометрија|ФЕВ ₁]]), и [[максималне стопе издисајног протока]].<ref name="Yawn2008">{{cite journal | last = Yawn | first = BP | title = Factors accounting for asthma variability: achieving optimal symptom control for individual patients | journal = Primary Care Respiratory Journal | volume = 17 | issue = 3 | date=септембар 2008 | url = http://www.thepcrj.org/journ/vol17/17_3_138_147.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130518230847/http://www.thepcrj.org/journ/vol17/17_3_138_147.pdf | archivedate=18. 5. 2013 | pmid = 18264646 | doi = 10.3132/pcrj.2008.00004 | accessdate=9. 2. 2014 |url-status=dead | pages = 138-147}}</ref> Астма се такође може класификовати као атопична (екстринзична) или топична (интринзична), у зависности од тога да ли симптоми настају услед алергена (атопичност) или не (неатопичност ).<ref name="RobbinsCotran2010">{{Cite book|editor1-last=Kumar|editor1-first=Vinay |editor2-last=Abbas|editor2-first=Abul K |editor3-last=Fausto|editor3-first=Nelson |editor4-last=Aster|editor4-first=Jon|title=Robbins and Cotran pathologic basis of disease | publisher = Saunders | edition = 8th |year=2010|isbn=978-1-4160-3121-5 | oclc = 643462931 |pages=688}}</ref> Док се астма класификују на основу озбиљности стања, за сада не постоји поуздан метод класификације различитих подгрупа астме изван овог система.<ref name="Moore2010">{{cite journal|vauthors=Moore WC, Pascual RM | title = Update in asthma 2009 | journal = American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine | volume = 181 | issue = 11 |year=2010| pmid = 20516492 | doi = 10.1164/rccm.201003-0321UP | pmc = 3269238 |pages=1181-7}}</ref> Проналажење начина за идентификацију подгрупа које добро реагују на различите типове лечења јесте тренутно најважнији циљ у истраживању астме.<ref name="Moore2010"/>

Иако је астма хронично [[опструктивне болести плућа|опструктивно]] стање, ипак се не сматра да је она један вид [[хроничне опструктивне болести плућа]] пошто се овај термин специфично односи на комбинацију болести које су иреверзибилне, као што су [[бронхиектазија|бронхиектазије]], [[хронични бронхитис]], и [[емфизем плућа]].<ref name="Self, Timothy 2009">{{harvnb|Self|Chrisman|Finch|2009|pp=}}</ref> За разлику од ових болести, опструкција дисајних путева код астме је обично реверзибилна; међутим, ако се не лечи, хронична упала изазвана астмом може довести до тога да опструкција у плућима постане иреверзибилна услед промена у ваздушним путевима.<ref name="Delacourt2004">{{cite journal|last=Delacourt|first = C | title = Conséquences bronchiques de l'asthme non traité | trans_title = Bronchial changes in untreated asthma | journal = Archives de Pédiatrie | volume = 11 | issue = Suppl. 2 |pages=71s–73s|year=2004| pmid = 15301800 | doi = 10.1016/S0929-693X(04)90003-6}}</ref> За разлику од [[емфизема]], астма делује на бронхије, а не на [[Плућна алвеола|алвеоле]].<ref name="Schiffman2009">{{cite web|url=http://www.medicinenet.com/chronic_obstructive_pulmonary_disease_copd/article.htm | title = Chronic obstructive pulmonary disease |last=Schiffman|first = George|year=2009| publisher = MedicineNet | accessdate=2. 9. 2010 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100828011049/http://www.medicinenet.com/chronic_obstructive_pulmonary_disease_copd/article.htm | archivedate=28. 8. 2010 |url-status=live|pages=}}</ref>

==== Погоршање астме ====

{| class="wikitable" style = "float: right; margin-left:15px; text-align:center"

|+ Озбиљност акутног погоршања<ref name="BTS58"/>

|-

! style="border-top:3px solid darkgrey;"| Близу фаталног исхода

| colspan="2" style="border-top:3px solid darkgrey;"|Високо присуство [[Гасне анализе|PaCO₂]] и/или постоји потреба за механичким проветравањем дисајних путева

|-

! rowspan="9" style="border-top:3px solid darkgrey;"| Угрожен живот <br />(било који)

|-

! Клинички знак

! Мерење

|-

| Измењен [[ниво свесности]]

| [[Максимални проток ваздуха]] < 33%

|-

| Исцрпљеност

| [[Засићеност кисеоником]] < 92%

|-

| [[Аритмија]]

| [[Гасне анализе|PaO₂]] < 8 kPa

|-

| Низак [[крвни притисак]]

| "Нормалан" PaCO₂

|-

| [[Цијаноза]]

|

|-

| Тиха плућа

|

|-

| Незнатан напор при дисању

|

|-

! rowspan="5" style="border-top:3px solid darkgrey;"| Озбиљно акутно стање<br />(било које)

|-

| colspan="2" | Максимални проток ваздуха 33–50%

|-

| colspan="2" | Ритам дисања ≥ 25 удаха у минуту

|-

| colspan="2" | Срчани ритам ≥ 110 откуцаја у минуту

|-

| colspan="2" | Неспособност комплетирања реченице у једном даху

|-

! rowspan="3" style="border-top:3px solid darkgrey; border-bottom:3 px solid darkgrey;"| Умерено

| colspan="2" style="border-top:3px solid darkgrey;"| Погоршање симптома

|-

| colspan="2" | Максимални проток ваздуха 50–80% најбољи или очекивани

|-

| colspan="2" style="border-bottom:3 px solid darkgrey;"| Нема знакова да постоји озбиљно акутно стање

|}

Акутно погоршање астме често је познато под називом „астматични напад“. Класични симптоми су [[Диспнеја|недостатак даха]], [[шиштаво дисање|шиштање]], и [[Бол у грудима|стезање у грудима]].<ref name="M38"/> Иако су ово примарни симптоми астме,<ref name="Barnes2008">{{harvnb|Barnes|2008|pp=1596–1607}}</ref> код неких пацијената примарни симптом је [[кашаљ]], a у озбиљним случајевима, кретање ваздуха може бити толико смањено да се не чује шиштање.<ref name="BTS58"/>

У знаке који се појављују у току астматичног напада спадају коришћење додатних [[мишићно ткиво|мишића]] за дисање ([[Стерноклеидомастоидни мишић|стерноклеидомастоидни]] и [[Скаленски мишићи]] врата), може доћи до [[пулсус парадоксус|парадоксалног пулса]] (пулса који је слабији током удисаја а снажнији током издисаја), и до прекомерног надимања грудног коша.<ref name="Maitre1995">{{cite journal|vauthors=Maitre B, Similowski T, Derenne JP | title = Physical examination of the adult patient with respiratory diseases: inspection and palpation | journal = European Respiratory Journal | volume = 8 | issue = 9|date=септембар 1995 | pmid = 8575588 | url = http://erj.ersjournals.com/content/8/9/1584.long|pages=1584-93}}</ref> [[Цијаноза|Плава боја]] коже и ноктију може настати као последица недостатка кисеоника.<ref name="Werner2001">{{cite journal|last=Werner|first = HA | title = Status asthmaticus in children: a review| journal = Chest | volume = 119 | issue = 6|date=јун 2001| pmid = 11399724| doi = 10.1378/chest.119.6.1913 |pages=1596-1607}}</ref>

Код благог погоршања [[стопа максималног протока ваздуха при издисају]] (PEFR) је ≥200&nbsp;L/мин или ≥50% од најбоље очекиваног.<ref name="Shiber2006">{{cite journal|vauthors=Shiber JR, Santana J | title = Dyspnea |url=https://archive.org/details/sim_medical-clinics-of-north-america_2006-05_90_3/page/453 | journal = Med. Clin. North Am. | volume = 90| issue = 3 |date=мај 2006| pmid = 16473100 | doi = 10.1016/j.mcna.2005.11.006 |pages=453-79}}</ref> Умерено стање се дефинише као оно које је између 80 и 200&nbsp;L/мин или 25% and 50% од најбоље очекиваног, док се озбиљно стање дефинише као оно које је ≤&nbsp;80 L/мин или ≤25% од најбоље очекиваног.<ref name="Shiber2006"/>

[[Озбиљна акутна астма]], раније позната као статус астматикус, јесте акутно погоршање астме које не реагује на стандардно лечење бронходилататорима и кортикостероидима.<ref name="Shah2012"/> Половина оваквих случајева настаје услед инфекција које су, између осталог, изазване алергенима, загађењем ваздуха или недовољном односно неодговарајућом употребом лекова.<ref name="Shah2012">{{cite journal|last=Shah|first = R|others = Saltoun, CA| title = Chapter 14: Acute severe asthma (status asthmaticus)| journal = Allergy and asthma proceedings : the official journal of regional and state allergy societies| year=2012 May–Jun| volume = 33 Su| issue = 3| doi = 10.2500/aap.2012.33.3547| pmid = 22794687|pages=S47–50|pages=1}}</ref>

[[Крхка астма]] је врста астме која се препознаје по рекурентним, озбиљним нападима.<ref name="BTS58">{{harvnb|British Guideline|2009|p=54}}</ref> Тип 1 крхке астме, је болест са веома великом променљивошћу максималног протока ваздуха, упркос интензивној примени лекова. Тип 2 крхке астме, је добро контролисана астма са изненадним озбиљним погоршањима.<ref name="BTS58"/>

==== Изазвана вежбањем ====

{{Main|Бронхоконстрикција изазвана вежбањем}}

Вежбањем се може изазвати [[бронхоконстрикција]], како код људи са астмом тако и код особа које немају астму.<ref name="EIB2012">{{cite journal|last=Khan|first = DA| title = Exercise-induced bronchoconstriction: burden and prevalence.| journal = Allergy and asthma proceedings : the official journal of regional and state allergy societies| year=2012 Jan–Feb| volume = 33| issue = 1| pmid = 22370526|pages=1-6}}</ref> До ње долази код већине особа са астмом и до 20% људи који немају астму.<ref name="EIB2012"/> Када је реч о спортистима, она се чешће јавља код врхунских спортиста, при чему стопе варирају од 3% код [[боб]] тркача, 50% када је у питању [[бициклизам]], до 60% за [[нордијско скијање|скијашко трчање]].<ref name="EIB2012"/> Мада се може јавити у било којим временским приликама, до ње чешће долази када је време суво и хладно.<ref name="GINA_2011_page17">{{harvnb|GINA|2011|p=17}}</ref> Изгледа да инхалирани бета-2 агонисти не побољшавају спортске учинкее код особа које немају астму,<ref>{{cite journal|last=Carlsen|first = KH|others = Anderson, SD; Bjermer, L; Bonini, S; Brusasco, V; Canonica, W; Cummiskey, J; Delgado, L; Del Giacco, SR; Drobnic, F; Haahtela, T; Larsson, K; Palange, P; Popov, T; van Cauwenberge, P; European Respiratory, Society; European Academy of Allergy and Clinical, Immunology; GA(2)LEN| title = Treatment of exercise-induced asthma, respiratory and allergic disorders in sports and the relationship to doping: Part II of the report from the Joint Task Force of European Respiratory Society (ERS) and European Academy of Allergy and Clinical Immunology (EAACI) in cooperation with GA(2)LEN.| journal = Allergy| year = 2008 | volume = 63| issue = 5| pmid = 18394123|pages=492-505}}</ref> међутим, оралне дозе могу повећати издржљивост и снагу.<ref>{{cite journal|last=Kindermann|first = W| title = Do inhaled beta(2)-agonists have an ergogenic potential in non-asthmatic competitive athletes?| journal = Sports medicine (Auckland, N.Z.)|year=2007| volume = 37| issue = 2| pmid = 17241101|pages=95-102}}</ref><ref>{{cite journal|last=Pluim|first = BM|others = de Hon, O; Staal, JB; Limpens, J; Kuipers, H; Overbeek, SE; Zwinderman, AH; Scholten, RJ| title = β₂-Agonists and physical performance: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials.| journal = Sports medicine (Auckland, N.Z.)|date=1. 1. 2011| volume = 41| issue = 1| pmid = 21142283|pages=39-57}}</ref>

==== Професионална ====

{{Main|Професионална астма}}

Астма као последица (или погоршање услед) изложености радним условима је [[професионално обољење]] које се често помиње.<ref name="Baur2012"/> Међутим, многи случајеви се не помињу или не препознају као астма.{{sfn|Kunnamo|2005|p=214}}{{sfn|Kraft|2008|p=1185}} Процењује се да је 5-25% случајева астме код одраслих везано са радним условима.<!--<ref name="Baur2012"/> --> Неколико стотина различитих агенаса је обухваћено, при чему су то најчешће: [[изоцијанат]]и, дрвна прашина, прашина од житарица, [[колофонијум]], [[флукс за лемљење]], [[латекс]], животиње и [[алдехид]]и.<!--<ref name="Baur2012"/> --> Занимања која су повезана са највећим ризиком од болести укључују:оне који [[aerosolna boja|фарбају спрејом]], пекаре и особе које се баве производњом хране, медицинске сестре, раднике хемијске струке, особе које раде са животињама, [[заваривач]]е, фризере и раднике дрвне струке.<ref name="Baur2012">{{cite journal|last=Baur|first = X|others = Aasen, TB; Burge, PS; Heederik, D; Henneberger, PK; Maestrelli, P; Schlünssen, V; Vandenplas, O; Wilken, D; ERS Task Force on the Management of Work-related, Asthma| title = The management of work-related asthma guidelines: a broader perspective.| journal = European respiratory review : an official journal of the European Respiratory Society|date = 01. 6. 2012| volume = 21| issue = 124| pmid = 22654084|pages=125-39}}</ref>

=== Диференцијална дијагноза ===

Многа друга стања могу да изазову симптоме сличне онима који се јављају код астме.<!--<ref name="NAEPP46"/> --> Код деце би требало размотрити нека друга обољења горњих дисајних путева, као што су [[алергијски ринитис]] и [[упала синуса|синузитис]], а и неке друге узрочнике опструкције дисајних путева, као што су: [[Страно тело#дисајни путеви|аспирација страног тела]], [[трахеална стеноза]] или [[ларинготрахеомалација]], [[васкуларни прстен]]ови, увећани [[лимфни чворови]] или масе на врату.<!--<ref name="NAEPP46"> --> Код одраслих, требало би да се узме у обзир [[Хронична опструктивна болест плућа|ХОБП]], [[Zatajenje srca|конгестивна срчана слабост]], масе дисајних путева, као и кашаљ изазван лековима који садрже АЦЕ инхибиторе.<!--<ref name="NAEPP46"> --> У обе популације [[дисфункција гласних жица]] се може презентовати на сличан начин.<ref name="NAEPP46">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=46}}</ref>

[[Хронична опструктивна болест плућа]] може да коегзистира са астмом, а може се јавити и као компликација хроничне астме. После 65-е године већина људи са опструктивном болешћу дисајних путева имаће астму и ХОБП. У оваквој поставци, ХОБП се може разликовати на основу повећања броја неутрофила у дисајним путевима, абнормалног задебљања зидова и увећања глатких мишића у бронхијама. Међутим, овај ниво испитивања се не врши из тог разлога што су код ХОБП и астме слични принципи надзора: кортикостероиди, бета агонисти са продуженим деловањем и престанак пушења.<ref name="Gibson">{{cite journal|vauthors=Gibson PG, McDonald VM, Marks GB | title = Asthma in older adults | journal = Lancet | volume = 376| issue = 9743 |year=2010| pmid = 20816547| doi = 10.1016/S0140-6736(10)61087-2 |pages=803-13}}</ref> На основу симптома веома подсећа на астму, у корелацији је са већом изложеношћу дуванском диму, старијим узрастом, мањом реверзибилношћу симптома након примене бронходилататора, као и са смањеном вероватноћом породичне историје атопије.<ref name="Hargreave">{{cite journal|last=Hargreave|first = FE|last2=Parameswaran|first2 = K| title = Asthma, COPD and bronchitis are just components of airway disease | journal = European Respiratory Journal | volume = 28 | issue = 2 |year=2006| url = http://erj.ersjournals.com/content/28/2/264.full | pmid = 16880365| doi = 10.1183/09031936.06.00056106 |pages=264-267}}</ref><ref name="Applied Therapeutics 2009">{{harvnb|Diaz|2009|pp=}}</ref>

== Превенција ==

Докази о ефикасности мера за спречавање развоја астме су слаби.<ref name="NHLBI07p184"/> Неки су обећавајући, укључујући: ограничавање изложености диму и [[ин утеро]] и након порођаја, [[дојење]], као и повећану изложеност вртићу или великој породици, мада ништа од тога није подржано у довољној мери да би се препоручивало за ову индикацију.<ref name="NHLBI07p184">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|pp=184–5}}</ref> Излагање кућним љубимцима у раном узрасту би могло бити корисно.<ref>{{cite journal|last=Lodge|first = CJ|others = Allen, KJ; Lowe, AJ; Hill, DJ; Hosking, CS; Abramson, MJ; Dharmage, SC| title = Perinatal cat and dog exposure and the risk of asthma and allergy in the urban environment: a systematic review of longitudinal studies.| journal = Clinical & developmental immunology|year=2012| volume = 2012| pmid = 22235226|pages=176484}}</ref> Резултати о изложености кућним љубимцима у неким другим приликама су неубедљиви<ref>{{cite journal|last=Chen|first = CM|others = Tischer, C; Schnappinger, M; Heinrich, J.| title = The role of cats and dogs in asthma and allergy—a systematic review.| journal = International journal of hygiene and environmental health| year = 2010 | volume = 213| issue = 1| pmid = 20053584|pages=1-31}}</ref> и једина препорука је уклонити љубимце из куће уколико особа има симптоме алергије на поменутог љубимца.<ref name="Au2005"/> Ограничења у исхрани током трудноће и дојења се нису показала ефикасним, па се зато не препоручују.<ref name="Au2005">{{cite journal|last=Prescott|first = SL|others = Tang, ML; Australasian Society of Clinical Immunology and, Allergy| title = The Australasian Society of Clinical Immunology and Allergy position statement: Summary of allergy prevention in children.|url=https://archive.org/details/sim_medical-journal-of-australia_2005-05-02_182_9/page/464| journal = The Medical journal of Australia|date=2. 5. 2005| volume = 182| issue = 9| pmid = 15865590|pages=464-7}}</ref> Могло би бити делотворно редуковање или елиминисање једињења из радног окружења на која су људи осетљиви.<ref name="Baur2012"/>

== Управљање ==

Мада не постоји лек за астму, симптоми се обично могу побољшати.<ref>{{Cite book|last=Ripoll|first = Brian C. Leutholtz, Ignacio| title = Exercise and disease management| publisher = CRC Press| location = Boca Raton|isbn=978-1-4398-2759-8| url = https://books.google.com/books?id=eAn9-bm_pi8C&pg=PA100| edition=2.|pages=100}}</ref> Потребно је направити специфичан прилагођен план за проактивно праћење и управљање симптомима. У оквиру овог плана би требало да буде смањена изложеност алергенима, вршење тестирања да би се проценила тежина симптома, као и употреба лекова. Требало би написати план за лечење и дати савете за прилагођавање лечења у складу са променама симптома.<ref name="GINA_2011_page56">{{harvnb|GINA|2011|p=56}}</ref>

Најефикаснији начин лечења астме је идентификовање окидача, као што су [[утицај пушења дувана на здравље|дим цигарета]], кућни љубимци или [[аспирин]], и отклањање изложености претходно поменутом. Уколико избегавање окидача није довољно, препоручује се употреба медикамената. Фармацеутски лекови се бирају на основу, између осталог, тежине болести и учесталости симптома. Специфични лекови за астму су у ширем смислу подељени на брзоделујуће и на оне са продуженим деловањем.<ref name="NHLBI07p213">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=213}}</ref><ref name="BGMA08">{{cite web|url=http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf | title = British Guideline on the Management of Asthma| format = PDF| publisher = Scottish Intercollegiate Guidelines Network|year=2008| accessdate=4. 8. 2008| archiveurl=https://web.archive.org/web/20080819203455/http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf| archivedate=19. 8. 2008 <!--DASHBot-->|url-status=live}}</ref>

[[Бронходилататори]] се препоручују за краткотрајно олакшање симптома.<!--<ref name="NAEPP"/> --> Код оних са нападима који се јављају повремено, није потребан ни један други лек.<!--<ref name="NAEPP"/> --> Ако је присутан блажи облик упорне болести (више од два напада недељно), препоручује се употреба мањих доза инхалаторних [[kortikosteroidi|кортикостероида]] или као алтернатива, орални [[леукотриенски антагонист]]и или [[стабилизатор мастоцита|стабилизатори мастоцита]].<!--<ref name="NAEPP"/> --> Код оних који имају свакодневне нападе, примењују се веће дозе инхалаторних кортикостероида. Код умерене или тешке егзацербације, поменутим методама лечења се додају орални кортикостероиди.<ref name="NHLBI07p214" />

=== Промене начина живота ===

Избегавање окидача је кључна компонента за побољшање контроле и превенцију напада. Најчешћи окидачи су [[алерген]]и, дим (дуван и друго), загађеност ваздуха, [[бета блокатор#неселективни агенси|неселективни бета блокатори]], као и храна која садржи [[сулфит]]е.<ref name="NAEPP2007p69">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=69}}</ref><ref name="thomson">{{cite journal|vauthors=Thomson NC, Spears M | title = The influence of smoking on the treatment response in patients with asthma | journal = Curr Opin Allergy Clin Immunol| volume = 5 | issue = 1 |year=2005| pmid = 15643345| doi = 10.1097/00130832-200502000-00011|pages=57-63}}</ref> Пушење цигарета и [[секундарни дим]] (пасивни дим) може да смањи делотворност медикамената као што су кортикостероиди.<ref name="Stap2011">{{cite journal|vauthors=Stapleton M, Howard-Thompson A, George C, Hoover RM, Self TH | title=Smoking and asthma. | journal=J Am Board Fam Med |year=2011| volume= 24| issue= 3 | pmid=21551404 | doi=10.3122/jabfm.2011.03.100180|pages=313-22}}</ref> Мере контроле гриња из прашине, укључујући филтрирање ваздуха, хемијска средства за уништавање гриња, усисавање, прекривачи душека и остале методе, немају утицаја на симптоме астме.<ref name="Gotzsche2008">{{cite journal|last=Gøtzsche|first = Peter C., HK Johansen| title = House dust mite control measures for asthma| journal = Cochrane Database Syst Rev| issue = 2 |pages=CD001187|year=2008| doi = 10.1002/14651858.CD001187.pub3 | pmid = 18425868|editor1-last=Gøtzsche|editor1-first=Peter C}}</ref>

=== Лекови ===

Лекови који се користе за лечење астме се сврставају у две опште категорије: лекови за брзо олакшавање тегоба који се користе код лечења акутних симптома и лекови за дугорочну контролу који се користе за спречавање даље егзацербације.<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=560}}</ref>

;Брзоделујући

[[Датотека:Salbutamol2.JPG|мини| alt = Округли канистер изнад плавог пластичног држача|[[Салбутамол]] инхалатор са мерним дозером који се уобичајено користи за лечење напада астме.]]

* Краткоделујући [[бета 2-адренергички агонист|бета₂-адренергички агонисти]] ({{јез-енг|SABA}}), као што је [[салбутамол]] (,, албутерол'' [[SAD usvojena imena|USAN]]) представљају прву линију лечења симптома астме.<ref name="NHLBI07p214" />

* [[Antiholinergijski agens|Антихолинергички]] лекови, као што је [[ипратропијум|ипратропијум бромид]], пружају додатну корист када се употребљавају у комбинацији са SABA код особа са умереним или тешким симптомима.<ref name="NHLBI07p214" /> Антихолинергички бронходилататори се такође могу користити када особа не подноси SABA.<ref name="Self, Timothy 2009"/>

* Старији, мање селективни [[адренергички рецептор|адренергички агонисти]], као што је инхалаторни [[адреналин|епинефрин]], имају сличну делотворност као SABA.<ref name="Rodrigo">{{cite journal|vauthors=Rodrigo GJ, Nannini LJ | title = Comparison between nebulized adrenaline and beta2 agonists for the treatment of acute asthma. A meta-analysis of randomized trials|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_2006-03_24_2/page/217 | journal = Am J Emerg Med | volume = 24 | issue = 2 |year=2006| pmid = 16490653| doi = 10.1016/j.ajem.2005.10.008|pages=217-22}}</ref> Међутим, они се не препоручују због забринутости у вези са прекомерном стимулацијом срца.<ref name="NHLBI07p351">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=351}}</ref>

;Дугорочна контрола

[[Датотека:Fluticasone.JPG|мини| alt = Округли канистер изнад наранџастог пластичног држача |[[Флутиказон пропионат]] инхалатор са мерним дозером који се обично користи у дугорочној контроли.]]

* Кортикостероиди се генерално сматрају најефикаснијим начином лечења за дугорочну контролу.<ref name="NHLBI07p213"/> Обично се користе инхалаторни облици, изузев у случају тешке и упорне болести када би могла бити потребна употреба оралних кортикостероида.<ref name="NHLBI07p213"/> Обично се препоручује употреба инхалаторних препарата једном или двапут на дан, у зависности од тежине симптома.<ref name="NHLBI07p218">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=218}}</ref>

* [[Бета адреноцепторни агонисти са дуготрајним дејством]] (LABA), као што су [[салметерол]] и[[формотерол]], могу да побољшају контролу астме, барем код одраслих, када се дају у комбинацији са инхалаторним кортикостероидима.<ref name="Ducharme2010">{{cite journal|last=Ducharme|first = FM|others = Ni Chroinin, M; Greenstone, I; Lasserson, TJ| title = Addition of long-acting beta2-agonists to inhaled corticosteroids versus same dose inhaled corticosteroids for chronic asthma in adults and children.| journal = Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=12. 5. 2010| issue = 5| pmid = 20464739|pages=CD005535}}</ref> Код деце је ова предност неизвесна.<ref name="Ducharme2010"/><ref>{{cite journal|last=Ducharme|first = FM|others = Ni Chroinin, M; Greenstone, I; Lasserson, TJ| title = Addition of long-acting beta2-agonists to inhaled steroids versus higher dose inhaled corticosteroids in adults and children with persistent asthma.| journal = Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=14. 4. 2010| issue = 4| pmid = 20393943|pages=CD005533}}</ref> Када се употребљавају без стероида, они повећавају ризик од појаве тешких [[Kontraindikacija|нежељених дејстава]],<ref name="Fanta2009">{{cite journal|last=Fanta|first = CH| title = Asthma | journal = New England Journal of Medicine | volume = 360| issue = 10|year=2009| pmid = 19264689 | doi = 10.1056/NEJMra0804579 |pages=1002-14}}</ref> мада је незнатно повећање ризика могуће чак и у комбинацији са кортикостероидима.<ref name="Cates2012">{{cite journal|last=Cates|first = CJ|others = Cates, MJ| title = Regular treatment with formoterol for chronic asthma: serious adverse events.| journal = Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=18. 4. 2012| volume = 4| pmid = 22513944|pages=CD006923}}</ref><ref>{{cite journal|last=Cates|first = CJ|others = Cates, MJ| title = Regular treatment with salmeterol for chronic asthma: serious adverse events.| journal = Cochrane database of systematic reviews (Online)|date = 16. 7. 2008| issue = 3| pmid = 18646149|pages=CD006363}}</ref>

* [[Леукотриенски антагонист]]и (као што су [[монтелукаст]] и [[зафирлукаст]]) се могу користити поред инхалаторних кортикостероида, обично такође у комбинацији са LABA.<ref name="NHLBI07p213"/> Нема довољно доказа који би подржали примену код акутних егзацербација.<ref name="GINA_2011_page74">{{harvnb|GINA|2011|p=74}}</ref><ref>{{cite journal|last=Watts|first = K|others = Chavasse, RJ| title = Leukotriene receptor antagonists in addition to usual care for acute asthma in adults and children.| journal = Cochrane database of systematic reviews (Online)|date=16. 5. 2012| volume = 5| pmid = 22592708|pages=CD006100}}</ref> Код деце млађе од пет година они су приоритетна додатна терапија после инхалаторних кортикостероида.<ref name="bts2009p43">{{harvnb|British Guideline|2009|p=43}}</ref>

* [[Стабилизатори мастоцита]] (као што је [[Kromoglicinska kiselina|натријум кромолин]]) су још једна неомиљена алтернатива кортикостероидима.<ref name="NHLBI07p213"/>

;Начини употребе

Медикаменти су обично доступни као [[инхалатор са мерним дозером]] (МДИ) у комбинацији са [[астма спејсер]]ом (комором) или као [[инхалатор за суви прах]]. Спејсер је пластични цилиндар у коме се лек меша са ваздухом, чинећи на тај начин лакшим узимање пуне дозе лека. Такође се може користити и [[небулизатор]]. Небулизатори и спејсери су подједнако ефикасни код особа код којих су присутни благи до умерени симптоми, међутим, нема довољно доказа да ли постоји или не нека разлика код особа са тешком симптоматологијом.<ref name="NHLBI07p250">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=250}}</ref>

;Нежељена дејства

Дуготрајна употреба инхалаторних кортикостероида у конвенционалним дозама носи мали ризик од нежељених дејстава.<ref name="Safe09">{{cite journal|last=Rachelefsky|first = G| title = Inhaled corticosteroids and asthma control in children: assessing impairment and risk.| journal = Pediatrics| year = 2009 | volume = 123| issue = 1| pmid = 19117903| doi = 10.1542/peds.2007-3273|pages=353-66}}</ref> Ризик укључује развој [[Катаракта|катаракте]], као и благу регресију раста.<ref name="Safe09"/><ref>{{cite journal|last=Dahl|first = R| title = Systemic side effects of inhaled corticosteroids in patients with asthma | journal = Respir Med | volume = 100 | issue = 8|year=2006| pmid = 16412623 | doi = 10.1016/j.rmed.2005.11.020|pages=1307-17}}</ref>

=== Други ===

Када астма не реагује на уобичајене лекове, доступне су и друге могућности како за хитну интервенцију тако и за превенцију разбуктавања болести. Друге могућности за хитну интервенцију су:

[[Датотека:Simple face mask.jpg|250px|мини|Ако [[засићеност кисеоником|сатурација]] падне испод 92% може се применити оксигенотерапије преко кисеоничке маске]]

* [[Кисеоник]] за подизање [[хипоксија]] ако [[засићеност кисеоником|сатурација]] падне испод 92%.<ref name="rodrigo">{{cite journal|vauthors=Rodrigo GJ, Rodrigo C, Hall JB | title = Акутна астма код одраслих: прегледа |url=https://archive.org/details/sim_chest_2004-03_125_3/page/1081 | journal = Chest | volume = 125| issue = 3 |year=2004| pmid = 15006973| doi = 10.1378/chest.125.3.1081|pages=1081-102}}</ref>

* Интравенска терапија [[магнезијум сулфат]]ом је показала да доводи до бронходилатационог ефекта када се користи уз друге методе лечења код тешких акутних напада астме .<ref name="automatski generisano2">{{harvnb|NHLBI Смернице|2007|p=373}}</ref><ref>{{cite journal|journal=Груди| volume = 122 | issue = 2 |date=Август 2002| doi = 10.1378/chest.122.2.396 | title = Лечење магнезијумом код астме : Где смо ми ? |last=Noppen|first = M. | pmid = 12171805 |pages=396-8}}</ref>

* [[Хелиокс]], мешавина хелијума и кисеоника, се такође може узети у обзир код тешких случајева који не реагују на терапију.<ref name="NHLBI07p373"/>

* Интравенски салбутамол није поткрепљен доступним доказом и зато се користи само у екстремним случајевима.<ref name="rodrigo"/>

* [[Метилксантини]] (као [[теофилин]]) су се некад широко користили, али не доприносе значајно ефектима инхалаторних бета-агониста.<ref name="rodrigo"/> Коришћење код акутних егзацербација је контроверзно.<ref name="GINA_2011_page37">{{harvnb|GINA|2011|p=37}}</ref>

* Дисоцијативни анестетик [[кетамин]] је теоретски користан ако је потребна [[интубација]] и [[механичка вентилација]] код људи, код којих је близу застој дисања; међутим, не постоје докази клиничких истраживања која то поткрепљују.<ref name="NHLBI07p399">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=399}}</ref>

Код оних, са тешком перзистентном астмом, која се не контролише инхалаторним кортикостероидима и ДДБА (дуго делујућим бета-агонистима), [[бронхијална термопластика]] би можда била могућност.<ref name="Bronch10">{{cite journal|last=Castro|first = M|others = Musani, AI, Mayse, ML, Shargill, NS| title = Бронхијална термопластика: нова техника лечења тешког облика астме.| journal = Терапеутски напреци код респираторних болести| year = 2010 | volume = 4| issue = 2| pmid = 20435668| doi = 10.1177/1753465810367505|pages=101-16}}</ref> То укључује давање контролисане термалне енергије на зид дисајног пута током серије [[бронхоскопија]].<ref name="Bronch10"/> Иако то може да повећа учесталост егзацербација у првих неколико месеци, изгледа да снижава стопу следећих напада.<!--<ref name="GINA_2011_page70"> --> Ефекти преко годину дана су непознати.<ref name="GINA_2011_page70">{{harvnb|GINA|2011|p=70}}</ref>

=== Алтернативна медицина ===

Многи људи са астмом, као и они са другим хроничним поремећајима, користе [[алтернативна медицина|алтернативне третмане]]; истраживања показују да око 50% користи неки облик неконвенционалне терапије.<ref name="blanc">{{cite journal|vauthors=Blanc PD, Trupin L, Earnest G, Katz PP, Yelin EH, Eisner MD | title = Алтернативне терапије међу одраслима са пријављеном дијагнозом астме или риносинузитиса : подаци из истраживања базираног на популацији |url=https://archive.org/details/sim_chest_2001-11_120_5/page/1461 | journal = Chest| volume = 120 | issue = 5 |year=2001| pmid = 11713120| doi = 10.1378/chest.120.5.1461|pages=1461-7}}</ref><ref name="shenfield">{{cite journal|vauthors=Shenfield G, Lim E, Allen H | title = Истраживање о коришћењу допунских лекова и терапија код деце са астмом |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-paediatrics-and-child-health_2002-06_38_3/page/252 | journal = J Paediatr Child Health | volume = 38 | issue = 3 |year=2002| pmid = 12047692| doi = 10.1046/j.1440-1754.2002.00770.x|pages=252-7}}</ref> Постоји мало података који могу да подрже ефикасност већине од ових терапија. Недовољно је доказа да се подржи коришћење витамина C.<ref>{{cite journal|last=Kaur|first=B | title=Витамин C суплементација за астму | journal=Cochrane Database Syst Rev | issue=1 |pages=CD000993|year=2009| pmid=19160185 | doi=10.1002/14651858.CD000993.pub3 |others=Rowe BH, Arnold E | editor1-last=Arnold| editor1-first=Elizabeth | unused_data=coauthorsRowe BH, Arnold E}}</ref> [[Акупунктура]] се не препоручује за лечење, пошто нема довољно доказа који би подржали њену употребу.<ref name="NHLBI07p240"/><ref name="mccartney">{{cite journal| author = McCarney RW| author2 = Brinkhaus B| author3 = Lasserson TJ| author4 = Linde K.| title = Акупунктура код хроничне астме | journal = Cochrane Database Syst Rev | issue = 1|pages=CD000008|year=2004| pmid = 14973944 | doi = 10.1002/14651858.CD000008.pub2|editor1-last=McCarney|editor1-first=Robert W}}</ref> За [[јонизаторе ваздуха]] нема доказа да они побољшавају симптоме астме или да су корисни за функцију плућа ; ово важи подједнако и за позитивне и за негативне јонске генераторе.<ref>{{cite journal|last=Blackhall|first = K|others = Appleton, S; Cates, CJ| title = Јонизатори за хроничну астму.| journal = Кокранова база података за систематске прегледе (онлајн)|date=12. 9. 2012| volume = 9| pmid = 22972060|pages=CD002986}}</ref>

О "мануелним терапијама", укључујући [[остеопатија|остеопатичне]], [[хиропрактика|хиропрактичне]], [[физикална терапија|физиотерапеутске]] и [[респираторна терапија|респираторне терапеутске]] маневре, има мало доказа да би се подржало њихово коришћење у лечењу астме.<ref name="hondras">{{cite journal| author = Hondras MA| author2 = Linde K| author3 = Jones AP | title = Мануелна терапија астме | journal = Cochrane Database Syst Rev | issue = 2 |pages=CD001002|year=2005| pmid = 15846609 | doi = 10.1002/14651858.CD001002.pub2 |editor1-last=Hondras|editor1-first=Maria A}}</ref> [[Бутејкова техника дисања]] за контролисање хипервентилације може довести до смањења коришћења лекова, међутим, нема никаквог утицаја на функцију плућа.<ref name="BGMA08"/> Према томе, експертска комисија је сматрала да нема довољно доказа да подржи њено коришћење.<ref name="NHLBI07p240">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=240}}</ref>

== Прогноза ==

[[Датотека:Asthma world map - DALY - WHO2004.svg|мини| alt = Мапа света, где је Европа обојена жуто, највећи део Северне и Јужне Америке наранџасто, а Јужна Африка тамно црвено|[[Инвалидитету прилагођена година живота]] за астму на 100.000&nbsp; становника у 2004. години.<ref>{{cite web|url=http://www.who.int/healthinfo/global_burden_disease/estimates_country/en/index.html| title = Светска Здравствена Организација Процене болести и повреда земље |year=2009| work = World Health Organization| accessdate=11. 11. 2009| archiveurl = https://web.archive.org/web/20091111101009/http://www.who.int/healthinfo/global_burden_disease/estimates_country/en/index.html| archivedate=11. 11. 2009 <!--DASHBot-->|url-status=live}}</ref>

{{Image key

|{{legend|#b3b3b3|no data}}

|{{legend|#ffff65|<100}}

|{{legend|#fff200|100–150}}

|{{legend|#ffdc00|150–200}}

|{{legend|#ffc600|200–250}}

|{{legend|#ffb000|250–300}}

|{{legend|#ff9a00|300–350}}

|{{legend|#ff8400|350–400}}

|{{legend|#ff6e00|400–450}}

|{{legend|#ff5800|450–500}}

|{{legend|#ff4200|500–550}}

|{{legend|#ff2c00|550–600}}

|{{legend|#cb0000|>600}}

}}]] Прогноза астме је уопштено добра, нарочито код деце са средње тешким обликом болести.{{sfn|Sergel|Cydulka|2002|pp=432}} Морталитет је смањен последњих неколико деценија захваљујући бољем препознавању болести и побољшаној нези.<ref name="NHLBI07p1">{{harvnb|NHLBI Guideline|2007|p=1}}</ref> Глобално изазива средњи и тешки облик инвалидитета код 19,4&nbsp; милиона људи у 2004. године (од којих је 16&nbsp;милиона у земљама са ниским или средњим приходима).{{sfn|Organization|2008|p=35}} Дијагностиковане астме током детињства, код половине случајева неће имати ту дијагнозу после једне деценије.<ref name="El2010"/> Ремоделовање дисајних путева је примећено, али је непознато да ли то представља штетне или благотворне промене.<ref name="Maddox">{{cite journal|vauthors=Maddox L, Schwartz DA | title = The pathophysiology of asthma | journal = Annu. Rev. Med. | volume = 53|year=2002| pmid = 11818486 | doi = 10.1146/annurev.med.53.082901.103921|pages=477-98}}</ref> Рано лечење кортикостероидима изгледа спречава или побољшава пад функције плућа.<ref name="beckett">{{cite journal|vauthors=Beckett PA, Howarth PH | title = Фармакотерапија и ремоделирање дисајних путева код астме? |url=https://archive.org/details/sim_thorax_2003-02_58_2/page/163 | journal = Thorax | volume = 58| issue = 2 |year=2003| pmid = 12554904| doi = 10.1136/thorax.58.2.163| pmc = 1746582|pages=163-74}}</ref>

== Епидемиологија ==

{{Main|Епидемиологија астме}}

[[Датотека:Prevalence of Clinical Asthma world map - GINA2004.svg|мини|лево| alt = Мапа света са Европом, Северном Америком, Аустралијом и великим делом Јужне Америке обојеним у црвено, велики део Азије је жут, а већи део Африке је сив|Стопе астме у различитим земљама од 2004. године.

{{Image key

|{{legend|#e0e0e0|no data}}

|{{legend|#ffff65|<1%}}

|{{legend|#fff200|1-2%}}

|{{legend|#ffdc00|2-3%}}

|{{legend|#ffc600|3-4%}}

|{{legend|#ffb000|4-5%}}

|{{legend|#ff9a00|5-6%}}

|{{legend|#ff8400|6-7%}}

|{{legend|#ff6e00|7-8%}}

|{{legend|#ff5800|8-10%}}

|{{legend|#ff4200|10-12.5%}}

|{{legend|#ff2c00|12.5–15%}}

|{{legend|#cb0000|>15%}}

}}]]

Од 2011, 235–300 милиона људи широм света је погођена астмом,<ref name="WHO2011">{{cite web|title=World Health Organization Fact Sheet Fact sheet No 307: Asthma|year=2011|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/|accessdate=јануар 17,2013|archive-date=29. 06. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629035454/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/|url-status=unfit}}</ref><ref name="GINA_2011_page3"/> a приближно 250.000 људи годишње умире од ове болести.<ref name="GINA2011p2"/> Стопе варирају међу земљама, са преваленцом од 1 до 18%.<ref name="GINA2011p2"/> Чешће су у [[развијене земље|развијеним]] него у [[земљама у развоју]].<ref name="GINA2011p2"/> Примећује се мања стопа у Азији, Источној Европи и Африци.<ref name="M38"/> У развијеним земљама чешћа је код оних у економски неповољном положају, насупрот томе, у земљама у развоју, чешћа је код богатих.<ref name="GINA2011p2"/> Разлог за ове разлике није познат.<ref name="GINA2011p2"/> Земље са ниским и средњим приходима чине више од 80% морталитета.<ref>{{cite web|last=Organization|first=World Health|authorlink= World Health Organization| title = WHO: Asthma| url = http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/| accessdate=29. 12. 2007| archiveurl = https://web.archive.org/web/20071215181927/http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs307/en/| archivedate=15. 12. 2007|url-status=live}}</ref>

Док је астма два пута чешћа код дечака него девојчица,<ref name="GINA2011p2"/> тешки облици астме се јављају у једнакој мери код оба.<ref name="Bush2009">{{cite journal|vauthors=Bush A, Menzies-Gow A | title = Phenotypic differences between pediatric and adult asthma | journal = Proc Am Thorac Soc | volume = 6| issue = 8 |year=2009| pmid = 20008882| doi = 10.1513/pats.200906-046DP |pages=712-9}}</ref> Супротно, код одраслих жена је виша стопа астме него код мушкараца<ref name="GINA2011p2"/> и чешћа је код млађих него код старих.<ref name="M38"/>

Глобална стопа астме се значајно повећала између 1960-их и 2008. године,<ref>{{cite journal|vauthors=Grant EN, Wagner R, Weiss KB | title = Observations on emerging patterns of asthma in our society | journal = [[J Allergy Clin Immunol]] |year=1999| volume = 104 |pages=S1–S9| pmid = 10452783 | doi = 10.1016/S0091-6749(99)70268-X | issue = 2 Pt 2}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Anandan C, Nurmatov U, van Schayck OC, Sheikh A | title = Is the prevalence of asthma declining? Systematic review of epidemiological studies| journal = Allergy | volume = 65 | issue = 2 |year=2010| pmid = 19912154 | doi = 10.1111/j.1398-9995.2009.02244.x |pages=152-67}}</ref> где је препозната као велики здравствени проблем од 1970-их.<ref name="M38">{{harvnb|Murray|2010|pp=}}</ref> Стопа астме се зауставила у развијеним земљама од средине 1990-их, са недавним повећањима првенствено у земљама у развоју.<ref>{{cite journal|last=Bousquet|first = J|others = Bousquet, PJ; Godard, P; Daures, JP| title = The public health implications of asthma.| journal = Bulletin of the World Health Organization| year = 2005 | volume = 83| issue = 7| pmid = 16175830|pages=548-54}}</ref> Астма погађа отприлике 7% популације Сједињених Америчких Држава<ref name="Fanta2009"/> и 5% људи у Уједињеном Краљевству.<ref name="Anderson2007">{{cite journal|last=Anderson |first=HR |others=Gupta R, Strachan DP, Limb ES | title=50 years of asthma: UK trends from 1955 to 2004 |url=https://archive.org/details/sim_thorax_2007-01_62_1/page/85 | journal = Thorax | volume=62 | issue=1 |year=2007| pmid = 17189533 | doi=10.1136/thx.2006.066407 | pmc=2111282 |pages=85-90}}</ref> Канада, Аустралија и Нови Зеланд имају стопе од око 14–15%.{{sfn|Masoli|2004|p=9}}

== Историја ==

Астма је препозната у [[Стари Египат|Старом Египту]] и била је лечена конзумирањем мешавине [[тамјан]]а познате као [[кајафа|кајфа]].<ref name="Manniche1999">{{harvnb|Manniche|1999|p=49}}</ref> [[Хипократ са Коса|Хипократ]] је званично назвао специфичним респираторним проблемом отприлике 450. п. н. е., грчком речју за "задихан", која чини базу модерног назива.<ref name="M38"/> 200. п. н. е. се веровало да је барем делимично везана за емоције.<ref name="Andrew2010"/>

Године 1873, један од првих радова модерне медицине на ту тему је покушао да објасни [[патофизиологију]] болести, док је један, [[1872]]. године закључио да се астма може излечити утрљавањем на груди [[Ј. Б. Х. линимент|течне масти хлороформа]].<ref name="pmid20747287">{{cite journal|last=Thorowgood|first = JC| title = O астми| journal =[[British Medical Journal]] | volume = 2 | issue = 673 |year=1873| pmid = 20747287| pmc = 2294647 | doi = 10.1136/bmj.2.673.600|pages=600}}</ref><ref name="pmid20746575">{{cite journal|last=Gaskoin|first = G| title = On the treatment of asthma | journal = [[British Medical Journal]] | volume = 1 | issue = 587 |year=1872| pmid = 20746575 | pmc = 2297349 | doi = 10.1136/bmj.1.587.339 |pages=339}}</ref> [[Лек|Медицинско лечење]] 1880. године је укључивало коришћење [[Intravenozna terapija|интравенске]] дозе лека званог [[пилокарпин]].<ref name="pmid20749537">{{cite journal|last=Berkart|first = JB| title = The treatment of asthma| journal = [[British Medical Journal]] | volume = 1 | issue = 1016 |year=1880| pmid = 20749537 | pmc = 2240555 | doi = 10.1136/bmj.1.1016.917}}<br />{{cite journal|last=Berkart|first = JB| title = The treatment of asthma | journal =[[British Medical Journal]] | volume = 1 | issue = 1017 |year=1880| pmid = 20749546 | pmc = 2240530 | doi = 10.1136/bmj.1.1017.960 | pages = 917-8| pages = 960-2}}</ref> 1886. године, Ф. Х. Босворт је развио теорију о вези између астме и [[Поленска грозница|поленске грознице]].<ref name="pmid21407325">{{cite journal|last=Босфорт|first=Ф. Х.| title = Поленска грозница, астма и придодати утицају | journal = Transactions of the Annual Meeting of the American Climatological Association | volume = 2 |year=1886| pmid = 21407325 | pmc = 2526599|pages=151-70}}</ref> [[Адреналин|Епинефрин]] је први пут уведен за лечење астме 1905. године.<ref name="pmid18733372">{{cite journal|last=Doig|first = RL| title = Epinephrin; especially in asthma | journal = California State Journal of Medicine | volume = 3 | issue = 2 |year=1905| pmid = 18733372 | pmc = 1650334|pages=54-5}}</ref> Орални кортикостероиди су почели да се користе код ових стања 1950-их, док су инхалациони кортикостероиди и селективни краткотрајни бета агонисти широко ушли у примену 1960-их.<ref>{{cite journal|last=von Mutius|first = E|others = Drazen, JM| title = Пацијент са астмом тражи медицински савет 1828. године, 1928. године и 2012. године.|url=https://archive.org/details/sim_new-england-journal-of-medicine_2012-03-01_366_9/page/827| journal = New England Journal of Medicine|date=1. 3. 2012| volume = 366| issue = 9| pmid = 22375974|pages=827-34}}</ref><ref>{{cite journal|last=Crompton|first = G| title = Кратка историја инхалационе терапије код астме током задњих педесет година| journal = Часопис примарне респираторне неге : journal of the General Practice Airways Group| year = 2006 | volume = 15| issue = 6| pmid = 17092772|pages=326-31}}</ref>

Током [[1930e|1930-их]] – [[1950e|50-их]], астма је била позната као једна од "светих седам" [[Психосоматска болест|психосоматских болести]]. Њен узрок је сматран психолошким, са лечењем често базираним на психоанализи и другим [[Лечење разговором|лечењима разговором]].<ref name="pmid16185365"/> Пошто су психоаналитичари интерпретирали астматично шиштање као супримирани плач детета за мајком, сматрали су да је метода лечења депресије посебно важна за особе са астмом.<ref name="pmid16185365">{{cite journal|vauthors=Opolski M, Wilson I | title = Астма и депресија: прагматички преглед литературе и препоруке за будућа истраживања| journal = Clin Pract Epidemol Ment Health | volume = 1 |year=2005| pmid = 16185365 | pmc = 1253523 | doi = 10.1186/1745-0179-1-18 |pages=18}}</ref>

== Види још ==

* [[Тешка астма]]

== Референце ==

{{reflist}}

== Литература ==

{{Литература}}

* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=76}}

* {{Cite book| ref=harv| title = Sacred Luxuries: Fragrance, Aromatherapy, and Cosmetics in Ancient Egypt| url = https://books.google.com/books?id=ZCgVdm7UKhIC&pg=PA49|year=1999| publisher = Cornell University Press|isbn=978-0-8014-3720-5|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Murray|first = John F. | title = Murray and Nadel's textbook of respiratory medicine.| url=https://archive.org/details/murraynadelstext0002unse |year=2010| publisher = Saunders/Elsevier| location = Philadelphia, PA|isbn=978-1-4160-4710-0|pages=Chapter 38| edition = 5.}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Masoli|first=Matthew|title=Global Burden of Asthma|year=2004|url=http://www.ginasthma.org/pdf/GINABurdenReport.pdf|access-date=09. 02. 2014|archive-date=02. 05. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130502065938/http://www.ginasthma.org/pdf/GINABurdenReport.pdf|url-status=dead|pages=9}}

* {{Cite book| ref=harv|editor1-first=Allan B. |editor1-last=Wolfson|editor2-first=Ann|editor2-last=Harwood-Nuss | title = Harwood-Nuss' Clinical Пракса хитних случајева Medicine| chapterurl = https://books.google.com/books?id=Idb0Z658lFQC&pg=PT465 |year=2009| publisher = Lippincott Williams & Wilkins |isbn=978-0-7817-8943-1 |first = Michelle J. |last=Sergel|first2 = Rita K. |last2=Cydulka| chapter = Ch. 75: Asthma| edition = 5th|pages=432}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Organization|first = World Health| title = The global burden of disease : 2004 update.| url=https://archive.org/details/globalburdenofdi0000unse_i1e5 |year=2008| publisher = World Health Organization| location = Geneva, Switzerland|isbn=978-92-4-156371-0| edition = [Online-Ausg.]|pages=[https://archive.org/details/globalburdenofdi0000unse_i1e5/page/35 35]}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Diaz|first=P. Knoell | title = Applied therapeutics: the clinical use of drugs| edition = 9th | location = Philadelphia | publisher = Lippincott Williams & Wilkins |year=2009| chapter = 23. Chronic obstructive pulmonary disease}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Kunnamo|first = ed.-in-chief: Ilkka| title = Evidence-based medicine guidelines|year=2005| publisher = Wiley| location = Chichester|isbn=978-0-470-01184-3| url = https://books.google.com/books?id=frYEiHYtOv0C&pg=PA214|pages=214}}

* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Kraft|editor-first = Monica| editor2-last = Castro |editor2-first=Mario| title = Clinical asthma|year=2008| publisher = Mosby / Elsevier| location = Philadelphia|isbn=978-0-323-07081-2|chapter=42| url = https://books.google.com/books?id=y9WYwLVn7pgC&pg=PT1185}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Barnes|first = PJ | chapter = Asthma | title = Harrison's Principles of Internal Medicine| url=https://archive.org/details/harrisonsprincip00asfa |editor1-last=Fauci|editor1-first=Anthony S |editor2-last=Braunwald|editor2-first=E|editor3-last=Kasper|editor3-first=DL | location = New York | publisher = McGraw-Hill |year=2008| edition = 17th |isbn=978-0-07-146633-2|pages=[https://archive.org/details/harrisonsprincip00asfa/page/1596 1596]-1607}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ripoll|first = Brian C. Leutholtz, Ignacio| title = Exercise and disease management| publisher = CRC Press| location = Boca Raton|isbn=978-1-4398-2759-8| url = https://books.google.com/books?id=eAn9-bm_pi8C&pg=PA100| edition=2.|pages=100}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Self|first= Timothy| editor=Mary Anne Koda-Kimble, Brian K Alldredge|last2=Chrisman|first2 = Cary|last3=Finch|first3 = Christopher| title = Applied therapeutics: the clinical use of drugs | edition = 9th | location = Philadelphia | publisher = Lippincott Williams & Wilkins |year=2009| chapter = 22. Asthma | oclc = 230848069}}

* {{Cite book| ref=harv|author=Third Expert Panel on the Diagnosis and Management of Asthma | title = Guidelines for the diagnosis and management of asthma |year=2007| publisher = National Heart, Lung, and Blood Institute (US) | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK7232/}}

* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Kumar|editor1-first=Vinay |editor2-last=Abbas|editor2-first=Abul K |editor3-last=Fausto|editor3-first=Nelson |editor4-last=Aster|editor4-first=Jon | title = Robbins and Cotran pathologic basis of disease | publisher = Saunders | edition = 8th |year=2010|isbn=978-1-4160-3121-5 | oclc = 643462931|pages=688}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Elward|first = Graham Douglas, Kurtis S.| title = Asthma|year=2010| publisher = Manson Pub. | location = London |isbn=978-1-84076-513-7| url = https://books.google.com/books?id=gS4BsugTBvoC&pg=PA27|pages=27-29}}

* {{Cite book| ref=harv|last=George|first = Ronald B.| title = Торакална медицина : основе пулмоналне и ургентне медицине|year=2005| publisher = Lippincott Williams & Wilkins| location = Philadelphia, PA|isbn=978-0-7817-5273-2| url = https://books.google.com/books?id=ZzlX2zJMbdgC&pg=PA62| edition = 5.|pages=62}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Rapini|first = Ronald P.|last2=Bolognia|first2=Jean L.|last3=Jorizzo|first3=Joseph L.| title = Dermatology: 2-Volume Set | publisher = Mosby | location = St. Louis |year=2007|isbn=978-1-4160-2999-1|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Harver|editor-first = Andrew |editor2-last=Kotses|editor2-first=Harry | title = Asthma, health and society a public health perspective|year=2010| publisher = Springer| location = New York|isbn=978-0-387-78285-0| url = https://books.google.com/books?id=nkP8_h_ewLMC&pg=PA315|pages=315}}

* {{Cite book| ref=harv| title = Stedman's Medical Dictionary | publisher=Lippincott Williams and Wilkins | edition=28 |year=2005|isbn=978-0-7817-3390-8|pages=}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Jindal|first = editor-in-chief SK| title = Textbook of pulmonary and critical care medicine| publisher = Jaypee Brothers Medical Publishers| location = New Delhi|isbn=978-93-5025-073-0| url = https://books.google.com/books?id=EvGTw3wn-zEC&pg=PA242|pages=242}}

* {{cite web | author=National Asthma Education and Prevention Program (NAEPP) | url=http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/asthma/asthgdln.pdf | title=Expert Panel Report 3: Guidelines for the Diagnosis and Management of Asthma | format=PDF | work=National Heart Lung and Blood Institute | year=2007 | ref={{harvid|NHLBI Guideline|2007}} | access-date=09. 02. 2014 | archive-url=https://web.archive.org/web/20131019042933/http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/asthma/asthgdln.pdf | archive-date=19. 10. 2013 | url-status=dead }}

* {{cite web|url=http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf|format=PDF|title=British Guideline on the Management of Asthma|work=British Thoracic Society|year=2008(revised 2012)|ref={{harvid|British Guideline|2009}}|access-date=09. 02. 2014|archive-date=19. 08. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080819203455/http://www.sign.ac.uk/pdf/sign101.pdf|url-status=}}

* {{cite web|url=http://www.ginasthma.org/uploads/users/files/GINA_Report2011_May4.pdf|format=PDF|title=Global Strategy for Asthma Management and Prevention|publisher=Global Initiative for Asthma|year=2011|ref={{harvid|GINA|2011}}|access-date=09. 02. 2014|archive-date=20. 11. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121120205023/http://www.ginasthma.org/uploads/users/files/GINA_Report2011_May4.pdf|url-status=dead}}

{{Литература крај}}

* {{cite web |author= |url=http://www.astma.rs/ |title=Победи астму |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=23. 01. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210123034005/http://www.astma.rs/ |url-status= }}

{{Медицинско упозорење}}

{{Footer bar|Медицина|Хемија}}

[[Категорија:Астма| ]]

[[Категорија:Плућне болести]]

[[Категорија:Болести плућног система]]