Пливање

Из повијести је познато да је човјек од давнина користио различите технике пливања као начин преласка водених препрека. Занимљиво је да већина сисаваца не мора посебно учити пливати, те да је човјек једно од ријетких бића које мора пливање 'учити'. Разлог је у томе што већина животиња у води једноставно понавља покрет кретања с копна (ход), те на тај начин плива, као што то ради на примјер пас. Човјек с друге стране не може поновити свој усправни ход у води, већ мора научити користити се и рукама, те правилно дисати. Ипак, познато је да врло мала дјеца готово инстинктивно знају пливати.

Пливање је познато од давнина али тек на мозаицима раних источних цивилизација наилазимо на његове прве представе. Вјештину пливања познавали су стари Асирци и Египћани. Грци су придавали пажњу пливању као дијелу опћег образовања док су Римљани пливање сматрали војничком вјештином. Прво писано дијело о пливању потјече из 1538. године на латинском језику. Од тада па до краја 18. стољећа слиједе многа дјела о пливању и његовом значају у тјелесном одгоју.

Прво пливачко друштво настало је у Упсали (Шведска) 1796. године. а половином 19. стољећа започињу и прва натјецања и долази до развоја пливачких стилова.

Као спорт пливање је у програму Олимпијских игара од првих модерних игара 1896. године у Атени, што говори да је пливање као шпорт већ тада био итекако развијено. Наступало се у дисциплинама на 100м и 1500м слободним стилом за мушкарце.

Међународна федерација шпортова на води назива се ФИНА, кратица која долази од пуног назива Фéдéратион Интернатионале де Нататион. У Хрватској се кровна пливачка организација зове Хрватски пливачки савез.

Данас у натјецатељском пливању разликујемо четири основна стила:

• Слободни стил - иако је ријеч о дисциплини која у основи покрива било који стил, у пракси је овај стил најчешће краул. Разлог је тај што је краул најбржи стил којим се остварују и набржа времена на свим дионицама. У пракси то значи да пливач на натјецању у овој дисциплини може, ако жели, пливати и неки од других стилова, али је због брзине сви натјецатељи одлучују за краул. Код краула изводе се наизмјенични замаси лијевом и десном руком, а пливач је у положају лицем према доље паралелно с површином воде, док се наизмјеничним ударима ногама синхронизираним с замасима руку кретање подржава и поспјешује. Пливач притом најчешће удах изводи на начин да закрене главу у десно или лијево између два замаха руком и узме зрак, док издах обавља у води.

• Леђни стил - овај стил је у основи обрнути краул; пливач и даље користи наизмјеничне замахе лијеве и десне руке те ногу, али је овај пут окренут лицем према горе, дакле у положају као да леђима лежи на води.

• Прсни стил - код овог стила изводе се покрети објема рукама према напријед уз ограничење да лактови морају бити испод воде. Покрети ногу су синкронизирани с покретима руку, али за разлику од осталих стилова ноге такођер раде заједно, у покрету који подсјећа на жабље пливање. Ово је најспорији стил пливања, и захтијева велику снагу рамена.

• Лептир или делфин - врло атрактиван стил пливања код којег је основни захтјев да руке раде синкронизирано, али рамена овај пут не морају бити испод воде тијеком завеслаја. Опћенито се овај стил сматра технички најзахтјевнијим и најтежим за извођење, те захтијева осим снаге рамена и велику снагу леђа и ногу.

Пливање је стандардни олимпијски спорт од почетка модерних Олимпијских игара. Основна подјела пливачких натјецања је појединачно пливање те штафете. Даље је подјела према стилу пливања, гдје имамо слободни стил, леђно, прсно, делфин те мјешовито, код којег плавач поједине дионице плива унапријед заданим стилом на начин да користи сва четири стила редом у појединој етапи утрке. Дионице на којима се одржавају олимпијска натјецања увијек се мјере у метрима, иако се у САД, која је једна од пливачких велесила, доста натјецања одвија и на дионицама мјереним у јардима. Ипак, стандардним олимпијским базеном се сматра онај од 8 стаза, дуљине 50 метара. Често се натјецања изводе и у мањим базенима, којих има више и доступнији су ширем броју пливача. Тако базен од 25 метара у жаргону често зовемо малим базеном.

Преглед стандардних дионица за натјецања, по стиловима:

• слободни стил: 50 м, 100 м, 200 м, 400 м, 800 м, 1500 м
• прсни стил: 50 м, 100 м, 200 м
• леђни стил: 50 м, 100 м, 200 м
• лептир: 50 м, 100 м, 200 м

Преглед стандардних дионица за штафете и мјешовите дисциплине:

• штафете: 4x100 м слободно, 4x200 м слободно, 4x400 м слободно
• појединачно мјешовито: пливач плива редом делфин, леђно, прсно, слободно на дионицама од 100 м (само у малим базенима!), 200 и 400 м
• штафета мјешовито: четири пливача плива редом леђно, прсно, делфин и слободно, на дионицама 4x50 и 4x100 м

Осим стандардних дионица у базенима, пливање је и врло популаран спорт на отвореном, гдје се поред базена плива и на мору, ријекама, језерима, итд. Постоје и службена натјецања у даљинском пливању, а уобичајене дионице су 5, 10 и 25 километара. Такођер се воде и различити рекорди у дисциплинама даљинског пливања, тзв. ултра-маратони.

За пливање није потребна готово никаква посебан опрема; пливач може кренути у пливање потпуно наг, што је уобичајени начин понашања нудиста. Ипак, чешће се срећу пливачи опремљени пливачким костимима, који су се овисно о модним кретањима кроз повијест битно мијењали обликом, материјалима и опћенито изгледом. Данас су најуобичајенији једнодијелни костими уско припијени из тијело од лаганих растезљивих материјала те исти такви дводијелни, који се често називају и бикини. Самопоуздане дјевојке и жене ће на мање конзервативним плажама често изоставити горњи дио бикинија, те тада говоримо о топлес варијанти (од енглеског топ лесс или горе без) односно монокинију. Натјецатељи на спортским натјецањима у жељи да постигну што мање трење тијела кроз воду (и тиме наравно чим бољу брзину и крањи резултат) користе специфичне пливачке костиме од посебних материјала, који понекад тијесно прекривају цијело тијело па и главу на принципу капуљаче.

Уз пливачки костим, пливачи користе и пливачке наочале, које омогућавају лагодније гледање о води.

Пливање је један од базичних шпортова које се у различитом облику појављује као основа или једна дисциплина у другим шпортовима. Тако је познато синкронизирано пливање, шпорт на води с лоптом као што је ватерполо, а пливање је и једна од дисциплина у модерном петобоју и триатлону. Такођер, постоје и шпортови који у склопу натјецања не укључују пливање али је за бављење тим шпортовима знање пливања нужно, као што су једрење, веслање, роњење, скокови у воду, и тако даље.

 

Пливање на Wикимедијиној остави

• Међународна пливачка федерација ФИНА
• Хрватски пливачки савез
• Дроwнинг Превентион анд Wатер Сафетy Информатион Архивирано 2009-07-16 на Wаyбацк Мацхине-у фром Сеаттле Цхилдрен'с Хоспитал анд тхе Wасхингтон Стате Дроwнинг Превентион Нетwорк.
• Хоw то сwим Архивирано 2006-03-01 на Wаyбацк Мацхине-у (Ан арцхаиц бут верy интерестинг артицле фром тхе Боy'с Оwн Боок оф Оутдоор Спортс (еарлy 1900с))
• Сwимминг Ињуриес анд Иллнессес Архивирано 2008-12-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• Сwимминг анд Wеигхт Лосс Архивирано 2006-02-08 на Wаyбацк Мацхине-у