Српски покрет обнове
Српски покрет обнове (СПО) је конзервативна политичка странка у Србији.
Основан је 1990. као једна од националистичких странака насталих распадом Српске народне обнове. Врло брзо се профилирала по свом заговарању стварања Велике Србије, али и жестоком антикомунизму због кога је дошла у сукоб с режимом Слободана Милошевића, кога су њени присташе држали настављачем југославенског комунистичког режима.
Након парламентарних и предсједничких избора 1990. године СПО се профилирао у главну опозицијску странку у Србији. Неколико мјесеци касније, њени чланови су играли важну улогу у демонстрацијама 9. марта 1991. када је покушано насилно свргавање Милошевићевог режима.
СПО је на почетку рата у Хрватској слао своје чланове да се као добровољци боре у крајинским снагама, али се након 1992. године та странка почела дистанцирати како од ратова у Хрватској и БиХ. Умјесто тога је њен вођа Вук Драшковић форсирао свој антикомунизам како би у западној јавности стекао симпатије.
У тој политици, с друге стране, није било досљедности, па су у предвечерје косовског рата чланови СПО судјеловали у социјалистичким владама. Иако је након изласка из владе Драшковић постао метом атентата за кога оптужује бивши режим, гласачи су се углавном окренули од СПО те је та странка од 2000. године постепено маргинализирана, иако је углавном подржавала владу којом доминира тзв. демократски блок.
Године 2004. се из ње издвојила фракција која је основала нову странку под називом Српски демократски покрет обнове.
СПО је једна од странака у Србији која се залаже за поновно успостављање монархије на челу с династијом Карађорђевић. Такођер се залаже за улазак Србије у ЕУ и НАТО.
Избори
уредиНа првим вишестраначким изборима за парламент Србије 9. децембра 1990. СПО је добио 7,6% гласова, тј. 19 од 250 посланичких места.
На парламентраним изборима 1992. године, странка'је учествовала у оквиру коалиције ДЕПОС, која је добила 20% гласова, тј. 50 од 250 посланичких места, а од тих је 45 припало СПО.
На парламентраним изборима 1993. године коалиција ДЕПОС је добила 18% гласова, тј. 45 од 250 посланичких места, од којих је 40 припало СПО.
На парламентарним изборима 1997. године, на којима је странка учествовала самостално, добила је 18% гласова, тј. 45 од 250 посланичких места.
На парламентраним изборима 2000. године странка је учествовала самостално и добила је 3,3% гласова, што је било мање од потребног цензуса.
На парламентарним изборима 28. децембра 2003. године, СПО је заједно са Новом Србијом (коалиција СПО-НС) добила 7,7% гласова, тј. 22 од 250 посланичких места, од којих је странци припало 13. [1]
На парламентарним изборима 21. јануара 2007. СПО излази самостално и осваја 3,33% гласова, тј. не прелази цензус.
Фусноте
уреди- ↑ Када је СПО крајем 2004. инсистирао на рашчишћавању Милошевићевих људи из српске полиције и расформирању Безбедоносно информативне агенција (БИА), девет чланова Парламента из редова СПО напустило је странку и основало СДПО, а СПО је остао са свега три посланика.
Вањски линк
уреди- Службена страница Архивирано 2007-09-10 на Wаyбацк Мацхине-у