Александар Тијанић
Александар Тијанић (Ђаковица, 13. децембар 1949.[1] ‒ Београд, 28. октобар 2013.[2]) био је српски новинар, дугогодишњи генерални директор Радио-телевизије Србије.
| Александар Тијанић | |
|---|---|
 | |
| Рођење | 13. 12. 1949. Ђаковица, Аутономна Косовско-метохијска Област, НР Србија, ФНРЈ |
| Смрт | 28. 10. 2013. (доб: 63) Београд, Србија |
| Држављанство | Србија |
| Занимање | новинар |
Живот
уредиАлександар Тијанић рођен је у Ђаковици. Живео је у Подујеву, Приштини, Загребу и Београду.[3]
Након завршетка средње школе, Тијанић је студирао журналистику на Факултету политичких наука у Београду, одакле је позван у недељник НИН где започиње професионалну каријеру. Тијанић није завршио факултет.
Ожењен, има ћерку Зару и сина Стефана.[4]
Новинарска каријера
уредиУ писаној штампи
уредиКрајем 1970-их се запослио у издањима Политике, радећи прво у Ауто Свету, а потом у НИН-у, где је дошао једног од уредничких мјеста. Средином 1980-их као је главни уредник водио часопис Интервју. Крајем 1980-их је почео писати и за загребачки Старт и Данас, као и за сплитску Недјељну Далмацију гдје се истакао својом колумном Ен пассант у којој је критички коментирао тадашњи комунистички режим, односно догађаје везане уз предстојећи распад СФРЈ, међу осталим подржавајући антибирократску револуцију којом је Слободан Милошевић обезбедио себи власт; због тога је добио иронични надимак "гигант хрватског новинарства". Објављивао је политичке колумне и љубљанској "Младини", сарајевском "Ослобођењу".
Године 1991. се вратио у Београд где је уредио Спортски журнал. Године 1997. је покренуо дневни лист Грађанин, који је убрзо нестао.[5] Од 1998. до 1999. године писао је колумну у недељнику Европљанин.
У телевизији
уреди- Водитељ култне ЈУТЕЛ-ове емисије Умијеће живљења (1991)
- Први директор ТВ Политике (1993-1994)
- Први директор БК Телевизије (1994-1996)
- Генерални директор Радио-телевизије Србије (од 2004. године до 2013. године)[6]
Његов долазак на чело националног ТВ сервиса 2004., где га је поставио Војислав Коштуница, пратила је готово једнодушна побуна стручне јавности. Истицано је да не само што не испуњава формални услов да директор РТС мора имати завршен факултет, знање страног језика.
Политичка каријера
уреди- Министар за информисање у влади Републике Србије на чијем је челу био Мирко Марјановић (1994-1996).[7]
- Саветник председника СРЈ Војислава Коштунице за медије и информисање (2001-2004).[8]
- Шта ће бити с нама (1988)
- Тајни живот Срба, Хрвата и Словенаца : како се распао бољшевизам (1990)
- Ја. I нико мој (2013)
Вањске везе
уреди- Горани, Дукагјин (11.06.1997). „Косова'с проблем ис импоссибле то солве!. Интервиеw, Александар Тијаниц, Едитор ин Цхиеф оф Градјанин”. Коха (Дигест). Приступљено 27.01.2013.
- http://www.youtube.com/watch?v=Ro6SZc2hVt0 Тијанић убија муху у студију РТС
- http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/196604/Silnik
Референце
уреди- ↑ „РТС Времеплов.”. Радио-телевизија Србије. 13.12.2010. Приступљено 13.12.2010.
- ↑ „Преминуо Александар Тијанић.”. Радио-телевизија Србије. 28.10.2013. Приступљено 28.10.2013.
- ↑ Биографија преузета из: „Тијанић поново на челу РТС-а.”. Радио-телевизија Србије. 30.06.2010. Приступљено 27.01.2013.
- ↑ „Профиле: Александар Тијаниц, Сербиан Информатион Министер”. Транситионс Онлине:Регионал Интеллигенце. 04.06.1996. Приступљено 27.01.2013.
- ↑ "Основао је дневни лист Грађанин, који су ријетки читаоци куповали готово искључиво због Тијанићевих коментара" Пашалић, Давор (19.09.2005). „Рат пријатеља Мире Марковић за ТВ примат”. Национал. Приступљено 27.01.2013.[мртав линк]
- ↑ Скрозза, Тамара (01.07.1995). „Сви директори Радио-телевизије Србије.”. Време. Приступљено 27.01.2013.
- ↑ ФОНЕТ, 27.05.1995 (прилог 270596.035)
- ↑ АНЕМ WЕЕКЛY МЕДИА УПДАТЕ, 20-26.01.2001.
- ↑ „Електронски каталог Народне библиотеке Србије.”. Народна библиотека Србије. Архивирано из оригинала на датум 2013-01-19. Приступљено 27.01.2013.