Bitka na Bosworthskom polju

Smrću kralja Henrija V, njegov mladi sin Henri VI dolazi na presto. Nakon što njegovo regenstvo gubi Stogodišnji rat u Francuskoj, nakon čega se engleski posedi u toj zemlji svode jedino na grad Kale, izbija opšti haos u kraljevstvu. Nakon niza bitaka na presto dolazi kralj iz kuće Jork, Edvard V. Kralj Henri VI je ubijen dok se molio, a ostaci dinastije Lankaster i njihovi simpatizeri beže preko mora, većinom u Francusku. Nakon Edvardove smrti, njegov sin Edvard VI, koji je bio još dete stupa na presto. Ali njegov regent i stric Ričard od Glostera zatvara njega i njegovog mlađeg brata Ričarda od Jorka, te nedugo posle naređuje svojim ljudima da ubiju dečake. Nakon toga dolazi na presto kao Ričard III i pokreće niz administrativnih reformi i pohoda protiv svojih neistomišljenika. Nakon dve godine Ričardove vladavine poslednja nada Lankastera Henri Tjudor (koji nije bio direktni potomak Plantageneta) okuplja u Bretanji vojsku od 2000 ljudi i plovi prema Velsu. Znajući za ovo, Ričard III okuplja oko 10.000 ljudi i maršira prema Velsu ne bili zaustavio Tjudora da uđe u Englesku. U centralnoj Engleskoj, kraj gradića Market Bosvort, dve vojske su se susrele, dana 22. avgusta. Baron Tomas Stenli sa svojih 6000 ljudi stajao je udaljen od obe vojske i čekao da vidi na čiju stranu da se priključi.

Vojska Henrija Tjudora je brojila na samoe kraju nekih 5.000 ljudi, ubrojivši i dezertere koji su na njegovu stranu prešli iz Ričardove vojske. U njegovoj je vojsci bilo jako malo Engleza, sačinjavali su je većinom Velšani, sa brojnim jedinicama Francuza i Škota. Ričardova sila bila je sastavljena od 10.000 ljudi, većinom iz severne Engleske, a Stenlijeva vojska je bila kombinacija Engleza i Manaca. Bitka je započela lankasterskim napadom i razbijanjem Henrijeve vojske Ričardovim topovima. Nakon određenog vremena jedan dio Ričardove vojske , koji je bio sastavljen većinom od ljudi iz južne Engleske, gde Ričard nije bio omiljen, napustio je bojište, a još jedan kontigent je kasnio u bitku zbog terena. Videvši da nije u dobroj poziciji, Ričard se zaletio na Henrija Tjudora sa 800 vitezova, ne bili preokrenuo situaciju. Henrijevoj pešadiji uspelo je da odbrane svog vođu. Videvši šta se dešava baron Stenli prelazi na Henrijevu stranu i opkoljava Ričardove vitezove. Očajni i opkoljeni Ričardovia vitezovi beže i napuštaju svoga kralja koji se sam nastavio hrabro boriti bez konja. Međutim, okružen gomilama velških kopljanika, nadjačan i umoran pao je na Bosvortskom polju poslednji Plantagenet. Našavši Ričardovu krunu, baron Stenli predao ju je Henriju Tjudoru, sad Henriju VII, kralju Engleske i gospodaru Irske .

Smrću Ričarda III. dinastija Anžu-Plantagenet je nestala nakon 331 godine vladanja Engleskom. Ova bitka se stoga smatra krajem srednjeg veka u Engleskoj.^[1] Henri, pripadnik dinastije Tjudor, bio je samo u srodstvu sa Lankasterima, pa je stoga osnivač nove dinastije.^[1] Ta nova dinastija će doneti radikalne promene u englesko društvo, pogotovo za vreme vladanja njegova sina Henrija VIII, kada Engleska postaje prvo protestantsko kraljevstvo u Evropi.

• Lehman, H. E. (2005). Lives of England's Monarchs. AuthorHouse. str. 202-. ISBN 978-1-4184-9692-0.