Uređivanje

Uređivanje je izraz koji u najširem smislu označava aktivnosti izbora i pripreme određenih sadržaja (čiji su autori u pravilu druge osobe - književnici ili novinari) za objavljivanje u nekoj publikaciji. Osobe koje vrše takvu aktivnost se zovu urednici. Obično se na čelu neke medijske publikacije nalazi urednik koji ima krajnje ovlasti oko uređivanja njenog sadržaja te se za njega koristi izraz glavni urednik.

Urednici se obično dijele s obzirom na medije u kojima djeluju (npr. televizijski urednik), odnosno na rubrike ili teme kojima se bave (sportski urednik, urednik crne kronike i sl.). Marko Odvaljotka- Dana 19.10.2021 Je izjavio vrlo plemenitu stvar: "Novac treba ulagati u nesto sto ce vam vratiti taj isti novac, dakle treba ulagati u sebe".

Onlajn urednik je lice zaduženo za uređivački posao u onlajn novinarstvu. Onlajn urednik radi u okruženju koje ima sledeće mogućnosti i ograničenja:

• Kod svakog korisnika proizvod izgleda pomalo drugačije (u zavisnosti od kompjutera i navigatora).
• Sve potrebne promene sadržaja mogu odmah da se naprave.
• Odgovor publike može da se zabeleži istog trenutka.
• Očekuje se da će najnovija vest odmah biti pokrivena.
• Mora da se prati kakve su promene napravljene u drugim medijima, kako bi se izbegli "mrtvi linkovi".
• Sadržaj podrazumeva tekst, audio i video snimke i interaktivne elemente.
• Gotovo ne postoje ograničenja u pogledu bilo kojeg aspekta onlajn priča.
• Svi novinski članci lako da se arhiviraju za opštu upotrebu.
• Publika može da bude mnogobrojna i teško ju je precizno opisati.

Ovakve okolnosti, sa svim neizvesnostima koje nose "izludele" bi mnoge urednike tradicionalnih vesti. A onlajn urednici rade baš u ovakvoj sredini, što je, s jedne strane, vrlo uzbudljivo i izazovno, dok s druge strane, često morate da se izborite sa mnogo stvari odjednom. U jednoj situaciji se samo bavite sadržajem, a u drugoj možda oblikujete neki interaktivni element ili uređujete audio ili video zapis. U svakom slučaju, ljudi iz novinarstva se slažu da biti urednik u onlajn mediju - nikako nije dosadno! Poneko iz tadicionalnih medija kaže da za onlajn urednike da su snabdevači “svega i svačega”, a ipak nema puno tradicionalnih novinskih urednika sa svestranim umećima jednog dobrog onlajn urednika. Od poznavanja publike do poznavanja novinarskih standard i ambijenta Veb stranica, morate da budete i veoma dobar novinar da biste bili dobar onlajn urednik. Moraju da vam budu jasne dobre strane onlajn medija i način na koji takve mogućnosti možete najbolje da iskoristite da biste zadovoljili želje i potrebe čitalaca.Zbog interaktivne prirode medija, onlajn urednik mora da sluša čitaoce mnogo više nego što to obično rade urednici tradicionalnih medija. Ovaj proizvod je jedinstven; njega ne može da ponovi nijedan urednik štampanih medija, radija ili televizije. Spisak obaveznih zadataka urednika štampanih novina često je vrlo dugačak, ali je ipak na neki način ograničen. Oni moraju da odaberu priče, da rade sa izveštačima, da odrede prostor za priče, naprave konačnu proveru stranica i postaraju se da one budu završene na vreme. Pored svih ovih obaveza, onlajn urednik ima još i dodatne zadatke. Urednički posao na onlajn izdanju razlikuje se na mnogo načina od rada u bilo kom drugom mediju

U onlajn novinarstvu nema prostora ograničenjima, bar ne teorijski. Pošto svaka priča zauzima odvojenu stranicu, može da ima dužinu prema potrebi. To i sam posao uređivanja čini drugačijim - urednik ne razmišlja o tome da priča veličinom mora da se uklopi u određen prostor, nego na osnovu elementa koji su u priči vredni odlučuju o dužini koja je najbolja. Onlajn urednici od početka moraju da razmišljaju izvan okvira teksta priča, jer postoje i drugi elementi izgleda stranice - reklame ili linkova na marginama, rubrike za priče i sve ostalo što može da se postavi na stranicu. Sadržaj ovih dodatnih elemenata mnogo je vaćniji od njihovog mesta.U največem broju slučajeva, onlajn urednici pored teksta dobijaju još samo jednu do dve fotografije. To će se verovatno promeniti u narednih nekoliko godina, ali danas je opšte mesto na tržištu medija.

Svođenje priče na pravu dužinu samo je jedan od raznovrsnih zadataka urednika. Posao u onlajn izdanju štampanog medija podrazumeva da naučite i preusmeravanje. Lokalne novine s malim brojem zaposlenih često koriste sadržaj štampanog medija kao osnovu za onlajn izdanje. Odgovor urednika velikog broja manjih novina je da nemaju budžet za zapošljavanje večeg broja ljudi koji bi radili samo na sadržaju za Veb. Oni takođe ukazuju da su Veb izdanja najvećih novinskih kuća neprofitna atrakcija, od koje gotovo nijedna do sada nije ostvarila dobit.

Onlajn urednici se trude, kada god je moguće, da se umesto obične priče napravi paket priča - iscrpan skup informacija, koji zainteresovanim čitaocima omogućava da saznaju što više pojedinosti o priči. Nekada su takve pojedinosti dostupne na sajtu datog medija, a nekada radoznale čitaoce link odvede do drugih sajtova, gde se tema dalje obrađuje.Urednici nemaju vremena da naprave detaljan paket za svaku priču, ali mogu da uključe nekoliko elemenata (linkove, diskusije, mutimedije ili drugo) koji od priče čine nešto što ne može da se nađe u dnevnim novinama. Ovo bi, istovremeno, bilo i tačnije objašnjenje pojma preusmeravanja - preinačenjestandardnog teksta priče u nešto što je jedinstveno onlajn mediju.

Kada je reč o preusmeravaju, važno je da se poznaje publika; a to se odnosi i na svaki drugi aspekt novinskog posla. U onlajn svetu, što bolje poznajete svoju publiku, bolje možete da udovoljite njenim potrebama. Ako dajete novi oblik sadržaju osnovnog, štampanog ili emitovanog proizvoda, morate da znate kakve izmene će najviše povećati kvalitet priče i na koji način će najbolje odgovoriti na želje i potrebe publike. Za takvu publiku hoćete da priredite nešto posebno, a ne da samo nešto obično i opšte postavite onlajn.

Ako onlajn urednici moraju da ovladaju umećem preusmeravanja, onda se to odnosi i na jedno od glavnih alata u ovom postupku, a to je hipertekstualni link. Nijedan drugi medij ne omogućava čitaocu da brzo pređe s jedne priče na drugu, koja je možda od prethodnog dana ili iz nekog drugog izvora, čak da se neposredno prebaci na sajt koji je u vezi s temom a ne sadrži vesti. Takvim povezivanjem čitaoci imaju mogućnost da prate teme odabranih priča, a ne da samo pasivno pređu na sledeću priču, koja im je izložena u datom odeljku. Ovo je element koji je naišao na veoma dobar prijem kod publike, koja to očekuje gotovo od svakog onlajn medija. Urednik mora unapred da razmišlja i da odredi šta bi oni u tom trenutku možda hteli da pročitaju, a što se nadovezuje na datu priču. U tome leži suština, uključivanja linkova na sajt - oni se ne pojavljuju sami od sebe, bez ikakvog osnova. U svemu ovome ima lakših i težih strana. Ako već neko vreme uređujete sajt, verovatno ćete znati koje su priče sa datom temom već objavljene na vašem sajtu. Međutim, malo je teži posao odabiranje dodatnih sajtova koji su povezani s temom. Možete da pretražujete po Vebu da biste našli odgovarajuće sajtove, ali je izbor jednog ili dva sajta koji oslikavaju temu date priče oseljivo pitanje - ne želiteda se datim izborom učini da zastupate nečiju stranu ili da pogrešno tumačite određeno stanovište. Onlajn urednici moraju da vode računa o "mrtvim linkovima " - o onima koji više ne funkcionišu - a to se obično dagađa iz dva razloga. Prvi je greška u kucanju URL, što biste vi ili vaš urednik trebalo da primenite pre objavljivanja teksta. Drugi je "činilac poznavanja". Kada redovno koristite linkove za određeni sajt ili stranicu, možda po sećanju znate URL, što je dobro samo ukoliko se na sajtu na koji upućujete ne menja dizajn, a vi to ne znate. Tako dobijete mrtvi link i čitaoci će vas obično o tome vrlo brzo obavestiti; ali, zbog mogućnih specifičnosti dizajna vačeg medija, ispravljanje ovakve greške moglo bi da se pretvori u problem.

Svake štampane novine imaju svoju naslovnu stranicu, a svaki onlajn novinski medij ima svoju naslovnu stranicu, a svaki onlajn novinski medij ima svoju početnu stranicu ili "index" stranicu. Početna stranica mora da prikaže sve najvaćnije priče dana, a da istovremeno sadrži linkove za stranice novina, a neke služe kao portali, sa informacijama koje se ne tiču samo sveta novinarstva. Drugi onlajn urednici prate druge onlajn sajtove i zapažaju elemente koji daju dobre rezultate, možda čak i prave spisak stvari koje bi mogli da probaju na svom sajtu. Zbog toga dobri urednici stalno unapređuju i podešavaju svoje stranice i ponovo ih dizajniraju na svakih godinu ili dve dana da bi u njih ugradili nove elemente. Svakodnevno kreiranje početnih stranica i stranica sa pričom zahteva organizovan pristup. Veliki broj onlajn novinarskuh medija za svaki dan pravi novi osnovni direktorijum.

Isto koliko i svaki drugi urednik, onlajn urednik mora da razmišlja o sadržaju priča koje se objavljuju u njegovom mediju. Jasno je da onlajn informacija mora da bude tačna i da pruži obaveštenje, ali isto toliko mora da bude i primerena ovom mediju. U onlajn pisanju morate brzo da saopštite informaciju, pogotovo ako se na sajtu ne iznosi mnogo teksta na prvom ekranu novinskih priča.Dužina priče ne igra nikakvu ulogu onlajn, ali različiti mediji za duže priče koriste različite formate. Jedni je postave u celoj dužini na jednu stranicu; drugi je podele na nekoliko stranica i korisnici čitaju nekoliko ekrana teksta (obično tri), a onda klikom prelaze na sledeći odeljak priče. Prelazak klikom na drugu stranicu može da stvara probleme. Ako je vaš sajt "zagušen posetama", otvaranje sledećih stranica može da potraje izvesno vreme, a kada je priča postavljena na samo jednu stranicu, možete da je pročitate celu čim se završi preuzimanje.

Onlajn urednik ima ulogu ombudsmana, on mora da bude spona između novinarske organizacije i javnosti, on razmatra ćalbe i prima preporuke pretplatnika, gledalaca ili čitalaca. U današnje vreme, mnogi novinarski sajtovi imaju forume za diskusije, gde korisnici sajta mogu da razmenjuju poruke o stavovima u vezi sa određenim temama u vestima. Onlajn anketa je još jedan od načina da saznate s kim bi čitaoci voleli da razgovaraju. Na mnogim važnijim Veb sajtovima pokazalo se da su nezvanične onlajn ankete veoma popularne kod korisnika, a lako mogu da se naprave.

• Stjepan Malović, "Osnove novinarstva", Golden marketing - Tehnička knjiga, Zagreb, 2005. ISBN 9789532122305
• Marko Milosavljevič, "Sherry Ricchiardi i Stjepan Malović: Uvod u novinarstvo", Izvori, Zagreb, 1996. ISSN 1330-6928
• Marko Sapunar, "Osnove znanosti o novinarstvu", Vlastita naklada autora, IV. izdanje, Zagreb, 2004.
• Onlajn novinarstvo; Ričard Krejg; Sarajevo; Multimedia Clio; 2010.

• Posao urednika, mrav.ffzg.hr