Jean-Philippe Rameau
Jean-Philippe Rameau (Žan-Filip Ramo) (Dijon, 25.9. 1683. – Pariz, 12.9. 1764.) je jedan od najzačajnih predstavnika francuskih kompozitora baroka. Zamjenio je Jean-Baptiste Lullya , kao dominantna ličnost francuske opere.
Ramoov otac je bio orguljaš katedrale u Dijonu i svog sina učio sviranju klavijatura (čembalo) od najranije dobi. Pohađao je jezuitsku školu. Međutim pre nego što je Rameau zaključio da je muzika njegovo polje rada, prvobitno se interesovao za učenje prava. Mnogo mladih dana proveo je u Italiji gdje je učio muziku i u Parizu, i za neko vrijeme poslije oca bio je orguljaš katedrale u Clermontu počevši od 1702. Godine 1706. bio je orguljaš jezuitske škole. 1709 vratio se u Dijon kao orguljaš u Notre Dame, orguljašku karijeru nastavio je u Lyonu 1713, a 1715. vratio se u Clermont. 1722. bio je u Parizu da objavi Traité de l'harmonie, čija objava mu je donijela veliku pozornost. Dotada bio je kao kompozitor poznat samo po skladabama za čembalo i kantatama, iako je pisao i crkvenu muziku.
Posle smrti François Couperina 1733 , bio je vodeći francuski kompozitor. Od tad prvenstveno se posvetio skladanju opera, od kojih je prva bila Hippolyte et Aricie, čime se stavio slavom u nasljedništvo Lully-a. Potom je napisao operu-balet Les Indes galantes (Galantna Indija)
Rameau je imao razne pokrovitelje, posebno finansijera La Pouplinière. Kretao se intelektualnim krugovima. 1745. postavljen je za kraljevskog orkestralnog kompozitora, stoga sljedeća neka djela su mu imala premijeru u kraljevskom teatru. Potom su slijediila djela La princesse de Navarre i komedija Platée (Plateja). Rameau se mnogo upuštao u teoriju muzike i tu se ‘’trošio’’.
Kad je umro 1764, bio je naširoko poštovan I cenjen, iako je glasio za ‘’povučenu’’ osobu.
