Histon H3
| H3 histon, familija 3A (H3.3A) | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | H3F3A |
| Alt. simboli | H3F3 |
| Entrez | 3020 |
| Hugo | 4764 |
| OMIM | 601128 |
| RefSek | NM_002107 |
| UniProt | Q66I33 |
| Drugi podaci | |
| Lokus | Hrom. 1 q41 |
| H3 histon, familija 3B (H3.3B) | |
|---|---|
| Identifikatori | |
| Simbol | H3F3B |
| Entrez | 3021 |
| Hugo | 4765 |
| OMIM | 601058 |
| RefSek | NM_005324 |
| UniProt | P84243 |
| Drugi podaci | |
| Lokus | Hrom. 17 q25 |
Histon H3 je jedan od pet glavnih histonskih proteina koji sačinjavaju strukturu hromatina u eukariotskim ćelijama. On sadrži globularni glavni domen i dug N-terminusni rep. H3 je deo strukture nukleozoma.[1][2] Histonski proteini su podložni visokom stepenu posttranslacionih modifikacija. Histon H3 je najekstenzivnije modifikovan među histonima.
Histone H3 kodira nekoliko gena u ljudskom telu. Neki od njih su:
- H3.1: HIST1H3A, HIST1H3B, HIST1H3C, HIST1H3D, HIST1H3E, HIST1H3F, HIST1H3G, HIST1H3H, HIST1H3I, HIST1H3J
- H3.2: HIST2H3A, HIST2H3C, HIST2H3D
- H3.3: H3F3A, H3F3B
- ↑ Bhasin M, Reinherz EL, Reche PA (2006). „Recognition and classification of histones using support vector machine”. J. Comput. Biol. 13 (1): 102–12. DOI:10.1089/cmb.2006.13.102. PMID 16472024.
- ↑ Hartl Daniel L., Freifelder David, Snyder Leon A. (1988). Basic Genetics. Boston: Jones and Bartlett Publishers. ISBN 0-86720-090-1.