Francusko-nizozemski rat
| Francusko-holandski rat | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Nizozemska republika Sveto rimsko carstvo Španija Brandenburg |
 Kraljevina Francuska Kraljevstvo Engleska Biskupija Minster Nadbiskupija Keln | ||||||
Francusko-holandski rat (1672–1678) bio je rat Francuske, biskupije Minster, nadbiskupije od Kelna i Engleske protiv Holandije. Holanđanima su se kasnije pridružili Sveto rimsko carstvo, Brandenburg i Španija. Rat je završio Najmegenskim mirom 1678–1679, po kome je Francuska dobila Franš-Konte od Španije.
Francuska je predvodila koaliciju u kojoj su bili biskupija Minster i Engleska. Luj XIV je bio uznemiren jer su Holanđani odbili da učestvuju u razbijanju i deobi Španske Nizozemske. Holandska vojska je od 1648. bila u dosta lošem stanju. Francuzi su veoma lako ušetali svojom vojskom u srce Holandije i zauzeli Utreht. Pre toga su neočekivano zaobišli tvrđavu Mastriht. Pristalice Vilijama III Oranskog su izvršile državni udar i svrgle Johana de Vita. Francuzi su u tome ratu obećali Englezima velike holandske gradove. Englezi se nisu žurili, nego su pokušali da ucenom iznude 16 miliona gildera za separatni mir. Takav preteran zahtev je ojačao holandski otpor, a pregovori su dali Holandiji dovoljno vremena. Izvršili su velike namerne poplave i tako zaustavili prodor francuske vojske. Biskup od Minstera je opsedao Groningen, ali nije uspeo da ga zauzme. Pokušaj da se Holandija zauzme invazijom sa mora propao je nakon četiri strateške pobede holandske flote protiv kombinovane anglo-francuske flote.
Engleska je 1674. izašla iz rata, a u rat su ušli holandski saveznici: Brandenburg, austrijski car i Karlos II od Španije. Francuska vojska je bila uspešna na početku, jer je zauzela Utreht. Kasnije je 1673. uspešno nakon opsade zauzela Mastriht. Ipak bila je prisiljena da napusti planove o osvajanju Holandije i taj rat se sveo na spor rat iscrpljivanja.
Do 1678. Luj XIV je uspeo da razbije protivničke koalicije. Rat je završio Najmegenskim mirom 1678–1679. po kome je Francuska dobila Franš-Konte i nešto teritorija u Španskoj Nizozemskoj. Holanđani su uspeli da spreče ambicije dve velike evropske dinastije, Stjuarta i Burbona.
