Ervig

Ervig, takođe poznat i kao Eurik II, bio je vizigotski kralj u Hispaniji između 680. i 687. godine. Na presto je došao tako što je smenio kralja Vambu tokom građanskog rata. Zavera se sastojala u tome što su Vambu omamili, zatim vezali i prisilili da se zaredi, i time onemogućili da ponovo postane kralj. Veruje se da je u toj zaveri učestvovao i sam Ervig zajedno sa nadbiskupom iz Toleda, Julijanom II (680—690), koji ga je miropomazao kao kralja.

Da bi obezbedio podršku klera i plemstva, vratio je posede onima koji su učestvovali u ranijim nemirima. Uz podršku biskupije, sazvao je XII sabor u Toledu 681. godine, kako bi ozakonio svoje uzurpiranje i završio jednom za svagda sa Vambinim pokušajima da se vrati na presto. Vamba je pokušavao da proglasi nevažećim svoje zaređenje, s obzirom da je bilo pod prinudom, međutim, na saboru se potvrdio Ervigov položaj na prestolu i odbacili svi Vambini zahtevi.

Ervig je takođe bio aktivan na zakonodavnom polju. Smanjio je neke poreze, a neke je i ukinuo. Odobrio je zakon kojim se narod obavezivao na vojnu službu, reformisao je neke zakone po kojima je favorizovao plemstvo i iznad svega, kler, s obzirom da je na presto došao uz pomoć nadbiskupa iz Toleda.

Takođe je ostao poznat po veoma oštrim zakonima protiv Jevreja. Neke od zabrana su bile da se ne smeju posedovati knjige koje nisu u skladu sa hrišćanskim učenjem, zabrana upražnjavanja jevrejskih običaja, obaveza da se krste, da ne mogu imati robove hrišćane i dr. Proglasio ih je nepoželjnim u kraljevstvu i pozvao na njihovo izbacivanje iz kraljevstva. Iako je sličan proglas izdao i Ervigov prethodnik, Vamba, ni jedan ni drugi nisu imali mnogo efekta. Jevrejska zajednica je opstala uprkos kolektivnom nasilju, diskriminaciji i maltretiranju. Godine 681. izdat je novi dekret po kome su svi Jevreji morali ili da se pokrste ili da napuste kraljevstvo. Od tog trenutka pa na dalje, Jevreji su zvanično bili diskriminisani, a monarhija je svim snagama pokušala da smanji tregovačke aktivnosti Jevreja. Jevreji su na to odgovorili sklapanjem saveza sa Saracenima koji su sve češće upadali na teritoriju Vizigotskog kraljevstva da bi pustošili i pljačkali, u zamenu za zaštitu od Vizigota.

S ciljem da osegura presto, udao je svoju kćerku za Egiku, Vambinog nećaka, želeći na taj način da ujedini dve porodice i time da izbegne pokušaje plemića koji su bili Vambine pristalice da povrate presto nakon njegove smrti.

Godine 687. Ervig se teško razboleo, te je odredio Egiku kao svog naslednika, a potom abdicirao u njegovu korist. Umro je 15. novembra iste godine.

• Collins, Roger. Visigothic Spain, 409–711. Blackwell Publishing, 2004.
• Murphy, Francis X. "Julian of Toledo and the Fall of the Visigothic Kingdom in Spain." Speculum, Vol. 27, No. 1. (Jan., 1952), pp 1–27.
• Thompson, E. A. The Goths in Spain. Oxford: Clarendon Press, 1969.

Ervig na Wikimedijinoj ostavi