1829

Ovo je članak o godini 1829.

Godina 1829. (MDCCCXXIX) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u utorak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

• 19. 1. - Premijera kompletnog prvog dela Geteovog Fausta u Braunšvajgu.

• 11. 2. - Gomila upala u rusko poslanstvo u Teheranu, ubijen ruski diplomata Aleksandar Gribojedov.
• 12. 2. - U Kotoru izvedena prva lutkarska predstava^[1].
• 27. 2. - Velikokolumbijsko-peruanski rat: Bitka kod Tarquija je velikokolumbijska pobeda u Ekvadoru.

• 4. 3. - Andrew Jackson postaje sedmi predsednik SAD, prvi iz Demokratske stranke (→ Džeksonovska demokratija, Drugi partijski sistem), vlada do 1837.
• 11. 3. - Felix Mendelssohn izveo skraćenu Pasiju po Mateju, što vodi obnovi interesovanja za muziku Johanna Sebastiana Bacha.
• 13. 3. - U Beču osnovano Prvo Dunavsko parobrodsko društvo (Donau-Dampfschiffahrts-Gesellschaft, DDSG).
• 22. 3. - Londonski protokol Velike Britanije, Francuske i Rusije za stvaranje autonomne grčke države pod sultanovim sizerenstvom (sa delom centralne Grčke ali bez Krita i Samosa).
• 31. 3. - Kardinal Castiglioni postaje papa Pio VIII. (do 1830).

• 1. 4. - Vicente Guerrero postaje drugi predsednik Meksika (biće zbačen u decembru).
• 13. 4. - U UK stupio na snagu Zakon o oslobađanju katolika, kojima je sada dozvoljeno da budu članovi parlementa (vrhunac Katoličke emancipacije).
• april - Preko 100 kuća se zbog "kakovih nepravdi" doselilo iz Gusinja, Biora i Pešteri na sjeničko polje, odakle žele u Srbiju^[2].

• 23. 5. - Cyrill Demian dobio u Beču patent za harmoniku.

• 3. 6. - Osnovana britanska kolonija Swan River, kasnija Zapadna Australija.
• 5. 6. - Britanski HMS Pickle zarobio brod za prevoz robova Voladora kod Kube.
• 10. 6. - Održana prva Utrka čamaca Oxforda i Cambridgea.
• 19. 6. - Zakon o metropolitanskoj policiji: po zamisli domaćeg sekretara Roberta Peela uspostavljena gradska policija u Londonu (Metropolitan Police Service). Prvi "bobiji" ("pileri") na ulicama od 29. septembra.

• 9. 7. - Rusko-turski rat 1828.-1829., zakavkaski front: Ivan Paskevič zauzeo Erzerum.
• 14. 7. - Diebitscheva ofanziva preko Balkanskih planina, prva takav ruski pohod od 10. veka.
• 23. 7. - William Austin Burt dobio patent za typographer, ranu verziju pisaće mašine.
• 24. 7. - Pao Burgas.
• 27. 7. - Poslednji španski pokušaj povratka Meksika: trupe generala Isidra Barradasa se iskrcavaju, ali prinuđen je na predaju 11. septembra.

• 3. 8. - Praizvedba poslednje Rossinijeve opere Guillaume Tell (Vilijam Tel), poznate po finalu uvertire "Marš švajcarskih vojnika".
• 8. 8. - Ultrarojalista knez de Polignac postaje predsednik francuske vlade (do Julske revolucije sledeće godine).
• 12. 8. - Poražena turska vojska kod Slivena.
• 20. 8. - Rusi ušli u Jedrene.

• 14. 9. - Turska i Rusija sklopile Jedrenski mir, između ostalog potvrđuje se Akermanska konvencija, tj. obaveza davanja Srbiji autonomije u granicama iz 1812 (Beogradski pašaluk i šest nahija: krajinska, crnorečka, paraćinska, kruševačka, starovlaška i jadarska)^[3].
• septembar? - Skadarski paša Mustafa, protivnik sultana, zauzima Plovdiv, izjavljuje da želi nastaviti rat, ali ubrzo poražen od ruskih snaga^[4].
• 16. 9. - Otvoren Perivoj kraljice Jelene Madijevke, prvi od Zadarskih perivoja.
• 30. 9. (18. 9. po j.k.) - Sultan izdao prethodni akt o autonomiji Srbije^[3].

• 8. 10. - Rainhillski testovi parnih lokomotiva: pobeđuje Stephensonova Rocket.
• 9. 10. - Friedrich Parrot i Hačatur Abovjan se popeli na planinu Ararat.
• jesen - U Vidinu se pojavila kuga, pa je zatvorena istočna granica Srbije, osim prema kontumacu na Porečkoj reci.^[5]

• 3. 12. - Nakon personalne, uspostavljena i realna unija Istočne i Zapadne Pruske.
• 4. 12. - Britanci u Bengalskoj Prezidenciji zabranili sati (spaljivanje udovica).
• 14. 12. (2. 12. po j.k.) - Prethodni akt o autonomiji Srbije službeno registrovan u Beogradu, saopšten Narodnoj skupštini u Kragujevcu^[3].
• 22. 12. - U Dubrovnik stigao učitelj Đorđe Nikolajević koji od nove godine otvara prvu srpsku osnovnu školu u gradu pod austrijskom vlašću^[6].

• Zvornički Ali-paša Vidaić (Fidahić) odbijen od Srebrenice gde ga je za pašu postavio "nevernički" sultan; u međuvremenu njegov rođak Mahmud-paša preuzeo Zvornik - Ali-paša nakon sukoba završava kao zarobljenik Huseina Gradaščevića^[7].
• Objavljena Rankeova "Srpska revolucija" (Die Serbische Revolution).
• Vasojevići se odmeću od Turaka, do 1843. im ne plaćaju danak^[8].
• Tršćanski učitelj Jevta Popović objavio knjigu "Milošijada" - Vukovim pravopisom i ijekavski, mada je on sam ekavac^[9].
• Otto Ferdinand Dubislav von Pirch putuje Balkanom.
• Osnovan King's College London.
• Meksikanci otkrili i nazvali područje današnjeg Las Vegasa ("livade").
• 1829-30 - Objavljeno istraživanje Lobačevskog o neeuklidskog geometriji.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1829.

• 1. 1. - Stevan Vladislav Kaćanski, patriotski pesnik († 1890)
• 3. 1. - Konrad Duden, filolog († 1911)
• 21. 1. - Oscar II, kralj Švedske i Norveške († 1907)
• 2. 2. - Alfred Brehm, zoolog († 1884)
• 2. 2. - William Stanley, pronalazač († 1909)
• 26. 2. - Levi Strauss, prvi proizvođač džinsa († 1902)
• 1. 5. - Kosta Vujić, profesor I beogradske gimnazije († 1909)
• 3. 6. - Charles Johnson Brooke, radža Saravaka († 1917)
• jun - Geronimo, poglavica Apača († 1909)
• 2. 8. - Felix Philipp Kanitz, putopisac, arheolog, etnolog († 1904)
• 19. 8. - Miho Klaić, političar, preporoditelj († 1896)
• 5. 9. - Lester Allan Pelton, izumitelj vrste turbine († 1908)
• 7. 9. - August Kekulé, hemičar († 1896)
• 5. 10. - Chester A. Arthur, 21. predsjednik SAD-a. († 1886)
• 1. 11. - Jovan Kronštatski (Ivan Sergijev), svetac († 1909)
• 13. 11. - Miloš J. Obrenović, sin Jevrema, otac kralja Milana († 1860)
• 28. 11. - Anton Rubinstein, pijanista († 1894)
• ? - Petar Radović, sveštenik i ustanik († 1907)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1829.

• 6. 1. - Jozef Dobrovski, češki slavista (* 1753)
• 12. 1. - Friedrich Schlegel, književnik, filolog (* 1772)
• 29. 1. - Paul Barras, francuski političar (* 1755)
• 10. 2. - Lav XII., papa († 1760)
• 11. 2. - Aleksandar Gribojedov, ruski diplomata (* 1795)
• 22. 2. - Adam Albert von Neipperg, austrijski general i političar (* 1775)
• 6. 4. - Niels Henrik Abel, matematičar (* 1802)
• 10. 5. - Thomas Young, naučnik (* 1773)
• 17. 5. - John Jay, prvi vrhovni sudija SAD (* 1745)
• 29. 5. - Humphry Davy, britanski hemičar (* 1778)
• 27. 6. - James Smithson, hemičar, mineralog, donator Smithsoniana (* ca. 1765)
• 9. 9. - Mihailo Vitković, pesnik (* 1778)
• 14. 11. - Louis Nicolas Vauquelin, hemičar (* 1763)
• 18. 12. - Jean-Baptiste Lamarck, biolog (* 1744)

• Vukićević, Milenko M. (1906). Znameniti Srbi Muslomani. Srpska književna zadruga (rastko.rs)
• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)