1803

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1770-e  1780-e  1790-e  – 1800-e –  1810-e  1820-e  1830-e
Godine:	1800 1801 1802 – 1803 – 1804 1805 1806

1803. po kalendarima

Gregorijanski	1803. (MDCCCIII)
Ab urbe condita	2556.
Islamski	1217–1218.
Iranski	1181–1182.
Hebrejski	5563–5564.
Bizantski	7311–7312.
Koptski	1519–1520.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1858–1859.
• Shaka Samvat	1725–1726.
• Kali Yuga	4904–4905.
Kineski
• Kontinualno	4439–4440.
• 60 godina	Yin Voda Svinja (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11803.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1803 (MDCCCIII) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

1803: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - Stupio na snagu danski zakon iz 1792. kojim je zabranjena trgovina robovima - ropstvo u Danskim Zapadnim Indijama traje do 1848.
• početkom godine - Sastanak knezova u valjevskom kraju, verovatno u manastiru Bogovađi: odlučeno da se ustanak digne posle osam meseci, upućena tužba sultanu protiv dahija, koju su dopunile i spahije^[1].
• 23. 1. (3 pluviôse de l'an XI po f. r. k.) - Bonaparta obnavlja stare akademije u vidu divizija Instituta Francuske.
• januar, krajem - Aga Konjalija, raniji protivnik dahija, sada im otkrio da se sprema pobuna i spisak narodnih prvaka - ovi još ništa ne preduzimaju^[2].
• 30. 1. (10 Pluviôse) - Le Moniteur Universel objavljuje članak Horaca Sébastianija o tome kako bi Francuska mogla lako ponovo osvojiti Egipat - Britanci i Rusi alarmirani.

• 19. 2. - Akt Medijacije: Bonaparta obnavlja Švajcarsku Konfederaciju umesto Helvetske Republike. Pored 13 starih kantona, tu je i šest novih: ranije pridruženi Graubünden i St. Gallen i bivši delovi drugih kantona, Aargau, Thurgau, Ticino i Vaud.
• 20. 2. - Cape kolonija je ponovo pod vlašću Holanđana, tj. Batavijske Republike (do 1806).
• 21. 2. - U Londonu pogubljen Edward Despard sa saradnicima, koji je jesenas planirao ubiti kralja i osvojiti ključne tačke u gradu, kao početak narodne pobune.
• 20. 2. - Britanci ulaze u glavni grad Kraljevine Kandy na Cejlonu ali su zbrisani u kontranapadu sledećeg meseca.
• 24. 2. - Marbury v. Madison: odluka Vrhovnog suda SAD uspostavlja praksu sudske revizije - sudovi imaju mogućnost oboriti neustavne zakone i propise.

• 1. 3. - Ohio postaje 17. država SAD - prestaje postojati Sjeverozapadni teritorij, čiji je preostali dio pripao Teritoriju Indiana.
• 4. 3. (20. 2. po j.k.) - Tzv. Dekret o slobodnim oračima omogućuje oslobađanje kmetova u Rusiji pod nekim uslovima - u vreme Aleksandra I oslobođeno ih je oko 0,5%.
• 11. 3. - Britanske trupe napustile Egipat.
• 13. 3. (22 Ventôse) - Napoleon se izvikao pred celim dvorom i diplomatskim korom na britanskog poslanika Whitwortha jer Britanija nikako da napusti Maltu.
• 24. 3. - Reichsdeputationshauptschluss ("Glavni zaključak deputacije Rajha"), poslednji je značajan zakon donesen u Svetom Rimskom Carstvu (potpisan 27. aprila). Sekularizacija skoro 70 crkvenih država, ukidanje 45 carskih gradova radi nadoknade nemačkim knezovima za zemlju zapadno od Rajne (→ Nemačka medijatizacija).
• 28. 3. (7 Germinal) - Ovlašćeno izdanje zlatne kovanice Napoléon, tj. napoleondor, od 20 franaka. Uveden je bimetalno definisan Franc germinal.
• 28. 3. - Parobrod Charlotte Dundas Williama Symingtona, koji je prvi put zaplovio prošlog januara, vuče dve barže na kanalu u Škotskoj, što ga čini prvim korisnim parobrodom.
• mart, druga polovina - Hasan-aga, novi vezir, konačno stigao u Beograd, ali služi samo kao figura, dahije imaju svu vlast^[3].

• april - Vahabitska vojska dirijskog emira Sauda ušla u Meku - uništavaju mauzoleje i džamije sa kupolama u ovom gradu opuštenog morala^[4].
• 18. 4. (28 Germinal) - U Francuskoj donesen zakon kojim je deci dozvoljeno davanje imena samo svetaca i likova iz drevne istorije (na snazi do 1993, uz izmene 1966. i 1981)^[5].
• 26. 4. (6 Floréal) - Pljusak od 3.000 meteorskih fragmenata pada na normandijsko selo L'Aigle - Jean-Baptiste Biot piše izveštaj za akademiju nauka i ističe nebesko poreklo meteorita.
• 30. 4. - Kupovina Louisiane: potpisan ugovor po kojem SAD kupuju od Francuske 2,1 milion kv. km. zemlje u srcu kontinenta - "SAD je udvostručio teritorij ". Napoleon Bonaparte prodao je za 60 miliona franaka SAD-u teritorij Louisiane jer mu je trebao novac kako bi mogao financirati osvajačke pohode u Europi. SAD su Louisianu proglasile svojim teritorijem te na svu koloniziranu zemlju zapadno od Mississippija do Rocky Mountainsa (Stjenjaka) dopustili naseljavanje.

• proleće - Hadži Ruvim je morao bežati u Studenicu pa Svetu goru, nakon jednog dogovora o ustanku na Turke^[6].

• 6. 5. - Tahir-paša, komandant albanskih bašibozuka, postaje v.d. guverner Egipta, nakon što je porazio osmanskog guvernera Kodža Husref Mehmed-pašu, ali ubrzo je ubijen od janičara koji su tražili platu - njegovo mesto zauzima Muhamed Ali.
• 13. 5. - Arthur Wellesley je vratio Baji Raoa na položaj u Puni - doći će do Drugog anglo-maratskog rata.
• 13. 5. - Britanci zahtevaju da zadrže Maltu na deset godina, zahtevaju da Francuzi napuste Nizozemsku.
• 18. 5. (28 Floréal) - Ujedinjeno Kraljevstvo, koristeći kao povod odbijanje ultimatuma kojim se tražilo da Britanija dobije desetogodišnji najam nad Maltom, objavljuje rat Francuskoj, čime počinje Rat Treće koalicije, odnosno period Napoleonskih ratova.
• 22. 5. - Hapšenje nekoliko stotina britanskih državljana koji su se našli u Francuskoj, koristeći odredbe prethodne godine sklopljenog Amienskog mira - odgovor na sličnu britansku akciju od 17. 5..
• 26. 5. (6 Prairial) - Francuzi ulaze u Elektorat Hanover, nemačku kneževinu u personalnoj uniji sa Britanijom.

• 4. 6. (15 Prairial) - Francuzi zauzeli grad Hanover.
• 9. 6. - Vrativši se u Sidnej, Matthew Flinders je dovršio prvu cirkumnavigaciju Australije.
• 13. 6. (24 Prairial) - Propisano da se u anektiranim područjima Francuske (Rajnska oblast, Belgija, Pijemont) od juna 1804. koristi francuski jezik u zvaničnim dokumentima^[7].
• jun - Planirana invazija Ujedinjenog Kraljevstva: u Boulognu se okuplja Armée des côtes de l'Océan ("Armija okeanskih obala") ili Armée d'Angleterre ("Engleska armija"), osnova buduće Grande Armée.
• 17. 6. - Richard Trevithick predstavlja Londonsku parnu kočiju, koja može prevesti osam putnika.
• 21. 6. i 1. 7. - Britanci zauzimaju Svetu Luciju i Tobago^[8].
• 22. 6. - Prvi berberski rat, Akcija od 22. juna 1803: američka pomorska pobeda nad Tripolitancima.
• 26. 6. - Švedska vraća grad Wismar Vojvodstvu Mecklenburg-Schwerin na 99 godina (od 1903. i formalno deo Nemačke).

• jun - avgust - Karađorđe kontaktira sa zemunskim trgovcima radi nabavke ratnog materijala, takođe i sa knezovima u Šumadiji radi priprema ustanka i okupljanja ljudi^[9].

• 5. 7. (16 Messidor) - Artlenburška konvencija: Elektorat Hanover se predaje francuskim snagama na čelu s Mortierom - predaja bez ispaljenog metka. Francuzi zauzimaju i Saxe-Lauenburg, vojvodstvo u personalnoj uniji sa Hanoverom i Britanijom.
• 23. 7. - Robert Emmet pokreće pobunu u Dublinu, koja je odmah ugušena (pogubljen je u septembru).

• leto - Prota Matija Nenadović pregovara u Sarajevu o ustanku protiv dahija. Priča se da Karađorđe u ovo vreme pregovara sa zemunskim trgovcima radi nabavke praha i olova^[6].

• 7. 8. - Ivan Kruzenštern krenuo na prvu rusku cirkumnavigaciju (do 1806).
• 9. 8. (21 Thermidor) - Robert Fulton isprobava parobrod na Seni u Parizu - potonuo je.
• 19. 8. - Engleska odbija ruski predlog posredovanja u ratu sa Francuskom.
• 23. 8. (5 Fructidor) - Lider šuana Georges Cadoudal prevezen engleskim brodom u Francusku - trebalo bi da organizuje zaveru sa bivšim generalom Pichegrujem, uhapšeni su sledećeg februara.
• 29. 8. (17. 8. po j.k.) - U Crnoj Gori dovršen Zakonik sa Stegom (Zakonik Petra Cetinjskog)^[10].

• 14. 9. - Britanske trupe ušle u Delhi nakon bitke.
• 23. 9. - Bitka kod Assayea: prvi vojni uspeh generala Wellesleya, porazio je mnogobrojnije maratske snage na zapadu Indije.

• 9. 10. - Velika poplava na Madeiri, najmanje 600 mrtvih.
• 14. 10. - Saudijski vladar Abdul-Aziz bin Muhammad ubijen od strane jednog šiita, iz osvete za masakr u Karbali, nasleđuje ga sin Saud.
• oktobar - Haićani opseli Port-au-Prince, Francuzi će ga napustiti.
• 18. 10. - Britanci zauzeli Agru.
• 23. 10. (30 Vendémiaire An XII) - Gospođa de Stal odlazi u Nemačku, pošto ju je Napoleon proterao - bio je nezadovoljan njenim romanom Delphine, podozrevao je da bi se oko nje mogla formirati zavera.

• jesen - Dositej Obradović boravi u Veneciji do aprila, gde objavljuje "Etiku".^[11]

• novembar (Aranđelovdan?) - Sastanak Karađorđa i uglednijih ljudi Šumadije u Orašcu, dogovoreno da se sledećeg proleća digne ustanak protiv dahija^[12]. Među dahijama je došlo do ozbiljnog sukoba, između Aganlije i Kučuk Alije ima i mrtvih glava^[6].
• 18. 11. (26 Brumaire) - Bitka kod Vertièresa: odlučujuća haićanska pobeda nad Francuzima, koji do 4. decembra odlaze iz zemlje. Jean-Jacques Dessalines proglašava nezavisnost početkom sledeće godine.
• 21. 11. - Vođa razbojnika Johann Bückler i njegovih 19 pratilaca giljotinirani su u Mainzu: Bückler je uživao veliku popularnost kod siromašnih seljaka jer je njegova banda pljačkala bogate trgovce i priređivala veselice za obični puk.
• 30. 11. - Iz Španije kreće Balmisova ekspedicija, tj. Kraljevska filantropska ekspedicija vakcinacije s ciljem zaštite od boginja u današnjoj Latinskoj Americi i Filipinima.
• 30. 11. (8 Frimaire) - Formalna predaja vlasti u Lujzijani: iz španskog u francuski posed, prema ugovorima iz 1800. i 1801.
• novembar/decembar - Pivski arhimandrit Arsenije Gagović stigao do ruske carske kancelarija, ima plan o stvaranju "Slaveno-serbskog carstva" uz pomoć Rusije^[13], na čelu sa ruskim princem^[6].

• krajem godine?^[6] - Knez Aleksa Nenadović uputio pismo kapetanu Miteseru u Zemun u kome se govori o planovima protiv dahija - presretnuto u Ostružnici i dostavljeno Mehmed-agi Fočiću kasnije tokom godine^[2] - pismo koje "seče glavu knezu Aleksi" u Seči knezova u januaru.
• 1. 12. (9 Frimaire) - Stupile su u Francuskoj na snagu nove odredba o pravu na rad po kojima su radnici morali imati radnu knjižicu potvrđenu od policije ili gradskih činovnika. S takvim dokumentom, bez koje više nitko nije mogao dobiti posao, omogućena je državna kontrola radništva. Radnik bez knjižice se smatra skitnicom i tako se postupa prema njemu.
• 10. 12. (kalendar?) - Sastanak trojice srpskih prosvetitelja u Padovi: Pavle Solarić, Dositej Obradović, Atanasije Stojković.
• 12. 12. - Sulioti priznaju poraz u borbi sa Ali-pašom Janjinskim - napuštaju Epir pod oružjem.
• decembar - Gruzijska zemlja Megrelija dolazi pod protektorat Rusije.
• 16. 12. - Ples iz Zalonga: grupa suliotskih žena sa decom izvršila samoubistvo da ne bi pale u ruke Albancima.
• 17. 12. - Ugovor iz Deogaona: Britanci uzimaju deo Orisse.
• 20. 12. (28 Frimaire) - Predaja Lujzijane u iz francuskog u posed SAD.
• 23. 12. - Republika Sedam Ostrva u Joniji dobija novi ustav: grčki jezik postaje zvaničan, uz italijanski.
• 25. 12. - Prema jednom poverljivom izveštaju, cetinjski vladika Petar I "od nekoga vremena [se stara] da uznemiri i pobuni svoje susede" - ovo je, sa Gagovićevim predlogom, nagoveštaj planova za stvaranje srpske države^[6].

• Gladna godina u Srbiji, hajduci napadaju i lađe natovarene hranom. Najopasnija je družina harambaša Laze, strah i trepet na austrijskoj strani^[14].
• Čitlučenje: zvornički paša Vidaić zlostavlja stanovnike sela Klupci i ostalih sela u svom pašaluku sve dok mu se ne prodaju^[15].
• Početak gradnje ceste između Rijeke i Karlovca, kasnije nazvane Lujzijana.
• Nadbiskup i vladar Regensburga Karl Theodor Anton Maria von Dalberg jedini je crkveni vladar koji je sačuvao i svetovnu vlast nakon reorganizacije Nemačke.
• Područje današnje Haryane i Delhija u Indiji došlo pod vlast Britanske istočnoindijske kompanije.
• U Bavarskoj pronađena zbirka Carmina Burana, uglazbljena 1936.
• Podignuta američka utvrda Dearborn na mjestu današnjeg Chicaga.
• Počinje britanska kolonizacija Tasmanije. Tasmanci nestaju u narednim decenijama.
• Kneževska Biskupija Trento sekularizovana i priključena habsburškoj grofoviji Tirol.
• Nauka i tehnika:
  • John Dalton predložio uporabu atoma vodika kao osnovne atomske mase.
  • Otkriven cerijum, prvi lantanoid. Otkriveni su i iridijum i osmijum (Smithson Tennant) te rodijum i paladijum (William Hyde Wollaston).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1803.

• 18. 1. - Atanasije Nikolić, prvi rektor kragujevačkog Liceja († 1882)
• 23. 2. - John Sutter, pionir u Kaliforniji († 1880)
• 24. 2. - Miša Anastasijević, srpski trgovac, brodovlasnik, dobrotvor († 1885)
• 7. 4. - Flora Tristan, feministkinja († 1844)
• 29. 4. - James Brooke, prvi Bijeli radža Sarawaka († 1868)
• 12. 5. - Justus von Liebig, kemičar († 1873)
• 24. 5. - Charles Lucien Bonaparte, carev nećak, ornitolog († 1857)
• 25. 5. - Ralph Waldo Emerson, američki filozof, esejist i pjesnik († 1882.)
• 24. 7. - Adolphe Adam, francuski skladatelj († 1856.)
• 28. 9. - Prosper Mérimée, književnik († 1870)
• 16. 10. - Robert Stephenson, "otac železnice" († 1859)
• 17. 10. - Ferenc Deák, mađarski političar († 1876)
• 29. 11. - Christian Doppler, austrijski fizičar († 1853.)
• 11. 12. - Hector Berlioz, francuski skladatelj († 1869.)
• 6. 12. - Jovan Stejić, srpski lekar i književnik († 1853)
• 28. 12. - Stefan Kragujević, episkop pakrački († 1864)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1803.

• 18. 1. - Sylvain Maréchal, utopijski socijalist (* 1750)
• 23. 1. - Arthur Guinness, osnivač pivarske firme (* 1725)
• 23. 2. - Praskovija Ivanovna Žemčugova, sopranistica kmetskog podrijetla (* 1768)
• 27. 2. - Adam Franjo Burić, hrvatski barun, habsburški potpukovnik (* 1732)
• 14. 3. - Friedrich Gottlieb Klopstock, njemački književnik (* 1724.)
• 7. 4. - Toussaint Louverture, haićanski revolucionar (* 1743.)
• 14. 4. - Christoph Anton von Migazzi, nadbiskup bečki (* 1714)
• 8. 7. - Jovan Radonjić, crnogorski gubernadur (* 1748)
• 5. 9. - Pierre Choderlos de Laclos, francuski general i književnik (* 1741)
• 16. 9. - Nicolas Baudin, francuski istraživač (* 1754)
• 17. 9. - Franz Xaver Süssmayr, kompozitor (* 1766)
• 20. 9. - Robert Emmet, irski pobunjenik (* 1778)
• 2. 10. - Samuel Adams, jedan od Osnivačkih otaca SAD (* 1722)
• 14. 10. - Ercole III d'Este, bivši vojvoda Modene (* 1727)
• 20. 10. - Jakov Orfelin, ikonopisac
• 21. 10. - Alberto Fortis, redovnik, putopisac (* 1741)
• 24. 10. - Aimé Argand, pronalazač vrst lampe (* 1750)
• 12. 11. - Abdul-Aziz bin Muhammad, vladar prve Saudijske države
• 18. 12. - Johann Gottfried Herder, filozof, pesnik (* 1744)
• Dimitrije Sabov, osnivač Karlovačke gimnazije
• Mosho Cavela, grčka heroina (* 1760)
• James Christie, osnivač aukcijske kuće (* 1730)

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)