Charles V od Francuske

Charles V Mudri ili Karlo V(fr. Charles V de France, Charles le Sage, 1338 — 1380) bio je kralj Francuske iz dinastije Valoa od 1364. do 1380. Period njegove vlasti karakteriše povratak teritorija izgubljenih u prvoj fazi Stogodišnjeg rata. Postaje relativno rano regent, dok mu je otac Jean II bio u engleskom zarobljeništvu. Njegove pobede su naslednici olako anulirali.

U Bitci kod Poitiersa 1356. francuska vojska je teško poražena, a francuski kralj Jean II je zarobljen. Charles V Mudri je u toj bitci komandovao jednim bataljonom i rano se povukao iz bitke. Javnost Francuske je optuživala plemiće da su izdali kralja.

U oktobru 1356. Charles V Mudri saziva skupštinu staleža, da traži novce za obranu zemlje i mogući otkup kralja iz zarobljeništva. Skupština je bila ogorčena načinom na koji se vodi zemlja, pa organizuju jedno telo, na čelu koga je bio Etienne Marcel. Marcel zahteva ostavku 7 ministara, njihovu zamenu sa savetom od 28 članova, koji bi uključivali plemiće, sveštenstvo i buržoaziju. Osim toga zahteva oslobađanje Karla II od Navare, koji je bio jedan od pretendenata za tron, a koga je kralj Jean II zatočio. Charles V Mudri odbija te zahteve i raspušta skupštinu.

Charles pokušava doći do novca devalvacijom valute. Međutim Etienne Marcel se suprotstavlja, pa je Charles prisiljen da prekine sa svojom akcijom. Ponovo saziva skupštinu staleža u februaru 1357. Da bi dobio pravo da podiže poreze Charles V Mudri potpisuje zahteve skupštine i pristaje da se formira kraljevski savet. Kad je vest o tome stigla do zarobljenog kralja, Jeana II proglašava ništavnim sve zahteve skupštine.

Charles V Mudri kreće od provincije do provincije, dobijajući podršku i na kraju ponovo ulazi u Pariz. Etienne Marcel okuplja oko sebe grupu trgovaca. Skupljaju 3.000 ljudi, koji marširaju do kraljevske palate i ubijaju dva Karlova generala. Ta akcija je udaljila Marcela od plemića. Kad se Marcel udružio sa žakerijom, tada je počeo gubiti i podršku u gradovima, tako da je ubijen 31. jula 1358. Charles V zauzima ponovo Pariz i obećava svima amnestiju, osim kolovođama.

Kralj Jean II je u zarobljeništvu potpisao sporazum 1359, po kome predaje većinu zapadne Francuske Englezima i pristaje na otplatu 4 miliona otkupnine. Charles V Mudri i Skupština staleža to odbijaju, pa Edward III ponovo napada Francusku. U pohodu dolazi čak do Pariza, ali Karlova strategija je bila da izbegava direktan veći sukob sa Englezima i da veruju u ojačana gradska utvrđenja. Edward III je harao po okolici, ali nije mogao dovesti Francuze do odlučne bitke. Zbog toga pristaje na novi sporazum.

Sporazum u Bretanji sklopljen je 8. maja 1360, a Francuska predaje Englezima trećinu zapadne Francuske, većinom u Akvitaniji i Gaskonji. Otkup za kralja je spušten na 3 miliona. Kralja su oslobodili u oktobru. Jean II je ponovo bio neefikasan vladar, a u zatočeništvo se vratio zbog viteške časti narušene zbog bega talaca iz engleskog zarobljeništva. Jean II umire u zarobljeništvu 1364. godine.

Charles V Mudri postaje kralj 1364. Povratio je teritorije u Bretanji. Bretanjski komandant Bertrand du Guesclin prelazi u francusku vojsku i postaje jedan od najboljih francuskih generala.

Plaćeničke grupe su se otrgle kontroli u prethodnim periodima, uglavnom u razdobljima loših finansija. Plaćeničke grupe su postale razbojničke bande, koje su pljačkale, silovale, ubijale i palile najviše po severu Francuske. Plaćeničke grupe su postale opasnost pogotovo u doba mira. Oni su bili i jedan od razloga izbijanja žakerije.

Da bi ih se rešio Karlo V Mudri ih je najprije unajmio za pokušaj krstaškog pohoda u Mađarskoj. Onda ih šalje u Kastilju, da se bore pod vodstvom Bertrand du Guesclin. U Kastilji su Englezi i Francuzi podržavali dve suprotne strane u graćanskom ratu. U početku 1365. Bertrand du Guesclin postavlja francuskog pretendenta na presto. Potom u Kastilju dolazi Edward Crni Princ, pa Englezi pobeđuju u jednoj bitci 1367. i zarobljavaju Bertranda du Guesclina.

Charles V Mudri je uprkos porazu mogao biti zadovoljan, jer su mnogi plaćenici stradali u Kastilji, a Francuska se oslobodila razbojničkih bandi.

Edward Crni Princ je počeo vladati sve više autokratski u Gaskonji. Njegov štićenik u Kastilji je stvorio ogromne dugove, tako da Edward Crni Princ povećava poreze u Gaskonji. Plemići iz Gaskonje traže zaštitu od Charlesa V Mudrog. Charles V nema pravo po sporazumu iz Bretanje da se meša u Gaskonju, ali on kao tobožnji suveren nad Gaskonjom poziva Edwarda Crnog Princa u Pariz da objasni svoje postupke. Kad to Crni Princ nije prihvatio, Charles V Mudri proglašava rat u maju 1369.

Charles V se ponovo odlučuje za fabijansku strategiju izbegavanja velikog odlučnog sukoba. Umesto toga rat pretvara u niz sukoba gotovo gerilskog oblika, kojima iscrpljuje Engleze. Englezi nisu imali toliko vojnika da bi držali veliko područje, a Karlo odlučuje gde će napasti ili gde će zauzeti grad. Tako malo po malo osvaja grad za gradom.

Osim toga Francuzima pomaže i kastiljska mornarica. Kastilja je ponovo 1369. prešla u ruke francuskih saveznika zaslugom Bertranda du Guesclina. Težak udarac za Engleze je bolest Crnog Princa.

Bertrand du Guesclin pobeđuje Engleze u severnoj Francuskoj koristeći kombinaciju gerilskih metoda i podmićivanja. Do 1374. Charles V Mudri je povratio gotovo sve francuske teritorije sem Kalea i Akvitanije. Time je faktički poništio sporazum iz Bretanje. Pregovori iz 1374. propadaju zbog Karlova zahteva da Engleska prizna njegov suverenitet na celom teritoriju.

Papa Gregor XI se bojao gubitka Papske države, pa odlučuje 1376. da vrati sedište papske vlasti u Rim. Avinjon je 70 godina bio sedište papa. Charles V Mudri pokušava da uveri papu da ostane u Francuskoj, ali ne uspeva.

Međutim papa umire brzo nakon te odluke u martu 1378, pa kardinali u Rimu biraju novog papu. Rimska svetina se bojala da će biti izabran Francuz za papu, jer su većina kardinala bili Francuzi zaslugom papa Francuza. Rimska svetina opkoljava Vatikan i vrši pritisak zahtevajući izbor Italijana. Novi papa je bio Italijan papa Urban VI.

Novi papa zamera se kardinalima smanjujući im mogućnost prihoda. Francuski kardinali napuštaju Rim i proglašavaju ništavnim izbor Urbana VI zbog pritiska rulje. Oni biraju svoga papu Klementa VII. Francuski kardinali traže podršku Charles V, što ovaj i prihvata i zabranjuje bilo kakvu poslušnost italijanskom papi. Pre te Charlesove odluke teološki fakultet pariskog univerziteta savetovao je Charlesa da ne donosi nagle odluke.

Taj period dvojstva papa zove se Zapadna šizma i trajao je oko 40 godina (1378 — 1417)

Prethodnik: Jean II

Francuski kralj (1364 — 1380)

Nasljednik: Charles VI od Francuske

• Popis francuskih vladara

Charles V od Francuske na Wikimedijinoj ostavi