Смедерево

Смедерево
град
Центар Смедерева
Застава Грб
Етимологија: Винцеиа Семендриа
Надимак:  Град грожђа и гвожђа
Смедерево
Координате: 44°39′51″Н 20°55′44″Е / 44.664161°Н 20.928779°Е / 44.664161; 20.928779
Држава	Србија
Округ	Подунавски
Управа
• Градоначелник	Јасмина Војиновић (СНС)
Површина
• Урбано	42,03 km²
• Рурално	484,30 km²
Надморска висина	72 m
Становништво  (2022)
• Урбано	59.261
• Густина становништва укључујући урбаноу средину	1.410/km²
• Рурално	97.930
• Густина становништва укључујући руралну средину	202/km²
Временска зона	УТЦ+1
• Љети (ДСТ)	УТЦ+2
Поштански број	11300 11303 11304 11305 11330
Позивни број	(+381) 026
Регистарска ознака	СД
www.смедерево.орг.рс

Смедерево је град у североисточном делу Србије, који се налази у Подунавском округу на обалама реке Дунава. У њему живи око 59.000 становника,^[1] док агломерација броји око 98.000 становника.^[1]
Град има посебну хисторијску важност јер је од 1430. до 1459. био средиште Српске деспотовине, тј. задњег остатка српске средњовековне државе. Затим су га освојиле Османлије под султаном Мехмедом II. и град је од 1459. до 1817. био средиште Смедеревског санџака, дакле део Османског царства, све до Другог српског устанка.
Смедерево је данас индустријски центар. За Смедерево се каже да је «град гвожђа и грожђа».

Главни чланак: Географски положај Смедерева

Смедерево се налази на 40° 39’ северна географске ширине и 20° 57’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 километара. Смедерево је дакле дунавски град са занимљивим положајем који чини од њега пограничну постају, кроз коју се улази у Банат и Војводину према северу, у централну односно Моравску Србију према југу, у Влашку према истоку.

Смедерево има више степско–континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °Ц. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °Ц), док јулска достиже просечних 21,9 °Ц. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 мм воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 мм) и јуну (86 мм) а најмање у фебруару (38 мм).

Смедерево се убраја у двадесет највећих градова у земљи, тачније речено оно је 13. или 14. град у Србији по становништву (види: попис градова у Србији). По задњем попису из 2022. године у граду живи 59.261 становника,^[1] док на административном простору Смедерева живи 97.930 становника.^[1]

Према попису из 2011. године на подручју општине Смедерево, рачунајући и недавну косовску дијаспору, живело је 108.209 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 64.175 житеља^[2]. Широко регијонално подручје у мрежи града Смедерева бројило је око 230.000 становника^[3]. Густина насељености општине 2006. године је била од 243,27 становника по км². Стопа природног прираштаја је негативна, и износи –1,0 промила (2004.), док је 2003. године она била –1,4 промила.
По националном питању, у граду је већина Срба са значајним мањинама Рома, Црногораца и многих других народа, што приказује етничку структуру просечног града у Србији. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По попису из 2002. у општини најбројнији су Срби (104.222 тј. 94,91%), затим Роми (1.801 тј. 1,64%), следе Црногорци (533 тј. 0,49%), Македонци (354 тј. 0,32%), Југословени (296 тј. 0,27%), Хрвати (198 тј. 0,18%), Мађари (144 тј. 0,13%), а од осталих националности издвајају се Албанци, Бошњаци, Бугари, Власи, Буњевци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Чеси и остали. Значајно је поменути и Грке и Јевреје, који вековима имају своју заједницу у овом граду.
Ако проматрамо параболу развитка становништва, град је експоненцијално растао током задњих сто година, насупрот историјским догађајима који су током целог века тешко угрозили друштво Србије а уз то и друштва целог Балканског полуострва. Са почетка 20. века Смедерево је бројало 7.000 становника, а данас у његовој градској мрежи живи до 117.000 становника. 1948. године у ФНР Југославији, у уском граду је живело 14.206 становника а у општини 59.545 становника^[4]. Становништво је нагло расло од 1960–их до 1990–их година^[4], па је раст успорен у деценији од 1991. до 2002., што је директна последица грађанског рата. Током Деведесетих уски град је прешао са 63.884 на 62.805 становника^[2], дакле демографсо опадање које је било доста необично за европске градске средине а константа за бивше–југославенске. Становништво Смедерева је опет почело да расте у деценији 2001/2011. због блиске косовске кризе, и то нагло у периоду 2002–2006. када је на подручју општине стигло око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије.

Број становника у општини Смедерево у периоду 1948.-2022. године:^[4]

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.	2011.	2022.
Број становника	59.545	66.132	77.682	90.650	107.366	110.768	109.809	117.134[α 1]	108.209	97.930

Број становника у граду Смедереву у периоду 1948.-2022. година:^[4]

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.	2011.	2022.
Број становника	24.761	29.663	39.793	54.257	69.814	76.984	77.808	83.768[α 2]	64.175	59.261

Главни чланак: Град Смедерево (општина)

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала Град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа приградска насеља) и још 7 општина.

Општина Смедерево је основна територијална јединица у којој грађани остварују локалну самоуправу у складу са Уставом. Градске месне заједнице града Смедерева:

Прве месне заједнице у Смедереву су биле: Доњи Град, Царина, Лештар и Славија. Оне су основане Статутом општине Смедерево који је ступио на снагу 9. јула 1964. године. Стога је 1982. године скупштина општине Смедерева на заједничкој седници свих већа донела одлуку о измени и допуни статута којом је утврђена организација месних заједница. Из МЗ Доњег Града су издвојене МЗ Карађорђев Дуд и Плавинац, из МЗ Царине су издвојене МЗ 4. Јул (данас МЗ Свети Сава) и Папазовац, и из МЗ Лештар издвојене су МЗ Ладна Вода и Златно Брдо. Катастарска општина Липе 2 (Липе II) је постала МЗ 25. Мај – тог маја.
Територују Општине чине подручија 27 насељенех места, које улазе у њен састав^[3]. Сеоска насеља града Смедерева:

У заградама је број становника у сеоским насељима по попису 2011. године^[2][3].

Овај дио чланка је у зачетку. Погледајте како уређивати чланак и помозите Wикипедији у његовом проширењу.

• Живослав Адамовић (СПС)
• Бојан Илић (СПС)
• Томислав Петровић (ДС)
• Саша Радосављевић (ДСС)
• Предраг Умичевић (ДС)
• Јасна Аврамовић (СНС)
• Јован Беч (СНС)
• Јасмина Војиновић (СНС)

Град нема систем вишег градског превоза (метро, градска железница, трамвај, кабловски саобраћај) мада ипак има развијену логистичку и превозну мрежу која га веже с већим српским градовима а истовремено осигура градски живот на кратким релацијама. Већина Смедеревског саобраћаја је копнена, становништво се већином служи моторним возилима, махом приватним, али постоји и градска аутобуска линија. Има доста пешака, док бицикл није тако популаран.
Смедерево нема један цивилни аеродром. Постоји тзв. аеродром Смедерево, налази се између села Липе и села Радинац и служи за спортске и пољопривредне сврхе, па и за хеликоптере, за обуку и за падобранство. У аеродрому дјелује Аеро Клуб Смедерево, основан 1952. године. Преко Дунава, активан је војни аеродром у Ковину који припада ратном ваздухопловству и војсци Србије.
За разлику од других градова, Смедерево има развијенији водни саобраћај на реци Дунав и развијенију речну саобраћајну инфраструктуру, што је заправо дуга традиција града која је се у задњем веку надовезала смедеревској индустрији железа и нафте. Лука Смедерево је регистрована за међународни саобраћај и налази се у самом центру града Смедерева. Специјализована је у превозу терета, надасве течног, а недалеко се налази и железничка станица Смедерева, којој се од 2019. планира доградити посебну пругу за потребе луке. Лучком подручију на Дунаву се директно повезан неке од највећих фирми у Смедереву (Хбис Гроуп, Томи Траде, Нис АД, Митан Оил).
Град има такође своју железничку станицу која се састоји из 6 колосека из којих креће железничка линија Смедерево – Мала Крсна. Од Мале Крсне линија наставља источним правцем према Пожаревцу и Мајданпеку; јужним правцем према Великој Плани, Јагодини, Параћину, Нишу; западним правцем према Јајинцима и Београду. Прва део те линије је отворен у новембру 1886. (Велика Плана – Смедерево)^[5] док пруге које вежу Малу Крсну са Пожаревцом и Топчидером су отворене између 1920. и 1924.^[5] По питању копненог саобраћаја, Смедерево је добро повезано са линијом аутопута А1 (Хоргош–Прешево), који пролази јужно од града. До центра је могуће доћи путем више излаза (Водањ, Колари, Смедерево Југ/Раља). Пет су главне цесте које воде центру Смедерева: Горанска / Карађорђева; Петријевска; Коларски пут; Црвене Армије; Шалиначка.

Овај дио чланка је у зачетку. Погледајте како уређивати чланак и помозите Wикипедији у његовом проширењу.

Историјска припадност ________________________________________________ 5700–4500 БЦ пне. Винчанска култура ?–? пне. Панони/Скордисци 6–441 Римско Царство ________________________________________________ 441–454 Хунски каганат 510–895 Бизантско Царство/Аварски каганат ________________________________________________ 895–1284 Бизантско Царство/Бугарско Царство 895–1284 Краљевина Угарска/Србија ________________________________________________ 1284–1346 Српско краљевство 1346–1402 Српско царство/Моравска Србија 1402–1459 Српска деспотовина ________________________________________________ 1459–1718 Османско царство 1718–1739 Свето Римско Царство/Хабсбурзи 1739–1806 Османско царство ________________________________________________ 1806–1918 Кнежевина Србија/Краљевина Србија ________________________________________________ 1918–1941 Краљевина СХС 1941–1944 Недићева Србија/Трећи Реицх 1944–1990 СФР Југославија 1990–данас Република Србија

Хисторија Смедерева почиње у 1. пне., након освајања Римског царства, када је постојало насеље по имену Винцеиа. Римљани су поставили прве пограничне војне логоре (јед. цаструм, мн. цастра) уз реку Истрос^{[α 3]} између 33 не. и 69 не. У непосредној близини данашњег Смедерева је било место Ауреус Монс (Златна гора), док су већи центрови уз Дунав били Сингидунум (Београд), Маргус (Пожаревац), Виминациум (Костолац), Аqуæ (Прахово). Дотични Ауреус Монс се помиње за време цара Проба (реxит 276–282) као погодно подручје за узгој винове лозе^[6]. Стога дунавска граница је представљала једна од највећих геостратешких, војних и ширих политичких проблема за Рим од цара Аугуста до Константина и Флавија Теодосија, све до пада царства и упада Атилових Хуна у Панонију у годинама 441/442.
Први помен Смедерева наилазимо године 1019. у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије^[7]. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године^[6], у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања « у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином ».

Види такође: Српска деспотовина и Смедеревска тврђава

Савремени град вуче корене из касног средњег века. Насеље добија на значају у 14. са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427., након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу Сигисмунду врати Београд. 1430. године је деспот Србије Ђурађ Бранковић (реxит 1427—1456) подигао Смедеревску тврђаву (позната као Смедеревац) са намером да створи утврду уз границу према Краљевини Угарској да би се могли склонити на безбедан простор, дакле према Мађарској, у случају османског напада. Тврђава је била средиште Српске Деспотовине (1430–1439.) до 18. аугуста 1439. када су Османлије по први пут освојиле Смедерево. Ђурађ Бранковић је побегао у Зету. Након успешне Дуге војне (1443) у савезништву са војводом Јаношом Хуњадијем, 22. аугуста 1444. је поново ушао у Смедерево. Град ће стога бити по други пут српска престоница (1444–1459.) и војска деспота Бранковића ће одбранити град 1453. године (лето–јесен) против новог османског напада под водством султана Мехмеда II. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи. Затим је 1456. султан поново опсео Београд и Смедерево и поново доживео пораз. Ђурађ Бранковић је умро на Бадњи дан 24. децембра 1456. године са 79 година. Његов задњи наследник Лазар Бранковић је умро без деце у Смедереву 20. фебруара 1458. па је власт деспотовине преузело намесништво у великој несугласности између про–угарске и про–турске странке, док је, с друге стране, турска војска кренула у нове нападе. У марту 1458. смедеревску власт преузима Стефан Томашевић да би 20. јуна 1459. Турци освојили тврђаву предајом града без борбе.
Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459., Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе да би на пример у месту развили бродоградњу. Током дугог периода (1459–1806) град је био седиште Смедеревског санџака (тур. Семендире Санцаğı). После османског освајања Београда (1521.) управа Смедеревског санџака је премештена у Београдску тврђаву, а после Мохачке битке и пада Угарске, Семендире је турска станица у дубокој Румелији.
У Турско–аустријском рату је хабсбуршка војска освојила Панонију под водством принца Еугена и у октобру 1689. стигла до Скопља. У јесен 1690. је Мустафа Ћуприлић освојио Пирот, Ниш и Смедерево, али су 1697. Турци опет поражени у бици код Сенте. По одредбама Пожаревачког мира Аустрија је добила добила од Османског царства Београд заједно са северним деловима данашње централне Србије. Исте 1718. године су Хабсбурзи успоставили покрајину под именом Краљевина Србија у којој је спадало и Смедерево. То доба самосталности је трајало неких двадесетак година, да би по Београдском миру Краљевина Србија нестала, обала Дунава и Смедерево опет враћена у Османско царство и остао само Тамишки Банат. Следећих шездесет година Смедерево је било под турској власти.

Овај дио чланка је у зачетку. Погледајте како уређивати чланак и помозите Wикипедији у његовом проширењу.

Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941. Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.

29. априла 1944. Калабићеви, Лазовићеви, Пилетићеви и Трифковићеви четници су поубијали велики број мештана села Друговац у близини Смедерева, због подршке села партизанима.^{[α 4]}

Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003. године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника по попису из 2002. године.

Град је познат по још неким називима на другим језицима: лат. Семендриа, нем. Семендриа, рум. Семендриа, грч. Σμεντέρεβο, мађ. Сзендрő, тур. Семендире.
Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

1. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503.) у своме делу Рерум Хунгарицарум децадес IV цум димидиа наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје^[8]. Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Сзендрő.
2. У делу Охридска архиепископија у почетку 11. века Стојан Новаковић је написао: »Познато је поодавно да је Смедерево покварено Еис Монте Аурео, јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Монс Ауреа, што у преводу значи златно брдо«. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из 4. века^[8].
3. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи : »смет« и »древо« због изразито густих храстових шума на овом подручју^[8].
4. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер^[8]
5. Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата. Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем 10. века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта^[8].

• Драгољуб Ацковић (1952), етнолог, академик и политичар.
• Станко Арамбашић (1764–1798), војник, умро у Смедереву.
• Милорад Арсенијевић (1906–1987), фудбалер и фудбалски тренер.
• Младен Атанасијевић (1908–1976), филолог и преводилац.
• Михаило Аврамовић (1864–1945), публициста, научни радник и политичар.
• Нела Бијанић (1970), певачица.
• Ненад Божић (1971), политичар.
• Ђурађ Бранковић (1377–1456), српски деспот, владао и умро у Смедереву.
• Лазар Бранковић (1421–1458), српски деспот, умро у Смедереву.
• Зорица Брунцлик (1955), певачица.
• Наталија Цветковић (1888–1928), уметник.
• Александар Дабић (1901–1944), војник, командант.
• Божидарка Дамњановић Кика (1920–1996), партизански командант.
• Димитрије Давидовић (1789–1838), новинар и политичар.
• Таса Донић (1863–1939), војник.
• Радивоје Лола Ђукић (1923–1995), филмски редитељ и комедиограф.
• Рајко Ђурић (1947–2020), писац и политичар.
• Зоран Ђуровић (1968), теолог и свештеник, теолог и уметник; живио и дјеловао у Смедереву.
• Емилија Ерчић (1962), бивша рукометашица.

• Сава Грујић (1840–1913), генерал, политичар, дипломата и писац.
• Јанош Хуњади (1387–1456), мађарски војвода, ослободио Смедерево од Османслија.
• Дејан Илић (1957), академик и научник из области физичке хемије, микрорачунарства и електронике.
• Вуле Илић (1766–1834), војник.
• Весна Ивковић (1960), лекар и политичар.
• Паун Јанковић (1808–1865), политичар.
• Снежана Јанковић (1970), филолог и амбасадор.
• Зоран Јанковић (1953), политичар, градоначелник Љубљане.
• Јерина Бранковић (1400-1457), жена деспота Ђурђа Бранковића, позната као «Проклета Јерина».
• Пáл Кинизси (1432–1494), мађарски генерал, служио Матију Корвина.
• Бранислав Којић (1899–1987), арцхитекта.
• Мирољуб Лабус (1947), економист и политичар.
• Димитрије Љотић (1891–1945), политичар.
• Владимир Љотић (1846–1912), политичар и дипломата.
• Ненад Максић (1972), бивши рукометаш, тренер.

• Димитрије Дина Манчић (1827–1882), добротвор.
• Коста Манојловић (1890–1949), композитор, етномузиколог.
• Матеја Матејић (1924–2018), књижевник, преводилац и свештеник.
• Илија Милосављевић Коларац (1800–1878), трговац и задужбинар.
• Александар Митровић (1994), фудбалер.
• Горан Недељковић (1982), бивши веслач.
• Слободан Нинковић (1956), телевизијски и филмски глумац.
• Бранислав Нушић (1864–1938), књижевник и драматург, одрастао у Смедереву.
• Патријарх Павле (1528—1541), свештеник.
• Карађорђе Петровић (1768–1817), револуционар и војно лице, рођен у Смедеревском санџаку, водио је борбе у Смедереву.
• Милосав Славко Пешић (1943), песник, школовао се у Смедереву.
• Јовица Петковић (1927–2015), хармоникаш, аутор кола и севдалинки.
• Злата Петковић (1954–2012), глумица.
• Петар Поповић (1873–1945), неимар.
• Антоније Протић (1787–1854), писац и секретар војводе Вујице Вулићевић.
• Тања Савић (1985), певачица.
• Љубиша Симић (1963), боксер.
• Влајко Стојиљковић (1937–2002), политичар и министар.
• Доситеј Стојковић (1906–1981), свештеник.
• Дејан Стошић (1970), политичар.
• Никола Стошић (1986), кик-боксер.
• Жељко Веселиновић (1974), политичар.
• Коста Војиновић (1891-1917), војник.
• Ђорђе Вујадиновић (1909–1990), бивши фудбалер и тренер.
• Синиша Златковић (1934-?), бивши фудбалер.

• Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.
• Музеј у Смедереву (Омладинска 4), музејска установа комплексног типа, са природњачком, археолошком, нумизматичком, историјском, етнолошком и уметничком збирком. Основан 12. априла 1950. године под именом Народни музеј. Један од првих директора музеја је био Леонтије Павловић.
• Позориште ПАТОС, тј. Покретни Алтернативни Театар Омладине Смедерева, основао је га 1986. Бранислав Чубриловић.
• Народна библиотека (Карађорђева 7) основана 1846. године, настала у развијању Смедеревског читалишта.

Главни градски догађаји и фестивали су:

• Смедеревска јесен, пољопривредно-туристичко-привредна, одржава се сваке године у септембру, са циљем да се прикажу висококвалитетни пољопривредни производи, богата туристичка понуда као и привредни потенцијал смедеревског краја. Прва изложба је се одржала 1899. а држи се редовно од 1960.
• ПАТОСОФФИРАНЈЕ, интернационални мултимедијални фестивал.
• Стиховизија, годишње новембарско такмичење у рецитовању на страним језицима које организује Народна библиотека Смедерево.
• Смедеревска песничка јесен, знаменити годишињи књижевни фестивал.
• Нушићеви дани, позоришни фестивал који се одржава у граду од 1984. године.
• Међународни дан Дунава, међународни дан реке Дунав који се обележава 29. јуна.
• Фортресс Мусиц Фестивал или Тврђава музике, летњи музички фестивал који се одржава у тврђави.
• Театар у тврђави, летњи позоришни фестивал.
• Косидба у Горанском гају, традиционална јунска манифестација на Плавинцу.

Дан општине Смедерево се обележава 5. октобра, док црквени празник је помичан догађај јер град Смедерево сваке године слави васкрсни понедељак, то јесте први понедељак после Ускрса по православном календару а то значи један од понедељака између 4. априла и 9. маја.

Смедерево броји 18 основних школа^{[α 5]} и 6 института средњег образовања. Једна од најпознатијих је смедеревска гимназија, основана 1871., заједно са музичком школом „Коста Манојловић” (1937.) и техничком школом, велики институт у близини тврђаве основан 1899. године. Остали су економско-трговинска школа, железничка индустријска школа, текстилно–технолошка и пољопривредна школа „Деспот Ђурађ“.
По дугој традицији, главна смедеревска референца за високо школовање је Универзитет у Београду мада је у годинама 2009/2010. почела нацрт за Универзитет у Смедереву, који је привремено напуштен.

• Смедеревска тврђава, средњовековна тврђава из 15. века. Смедеревац је уписан у списку споменика културе од изузетног значаја и кандидат за Светску баштину УНЕСЦОа.
• Зграда Окружног суда (Трг републике 2), споменик културе изграђен између 1886. и 1888. по нацрту архитекте Александра Бугарског (1835—1891). Зграда уписана у списку споменика културе од великог значаја.
• Зграда Гимназије (Слободе 3), подигнута по пројекту архитекте Милорада Рувидића из 1904. године.
• Летњиковац Обреновића на Плавинцу, летњи двор породице Обреновић, саграђен 1865. године.
• Црква брвнара Силазак Светога духа у Селавцу. Зграда уписана у списку споменика културе од великог значаја.
• Црква Успења Пресвете Богородице. Зграда уписана у списку споменика културе од великог значаја.
• Механа породице Младеновић. Зграда уписана у списку споменика културе од великог значаја.
• Црква Светог Георгија, саграђена између 1850. до 1854. по нацрту архитекте Андреје Дамјанова. Црква представља непокретно културно добро као споменик културе.

Главни чланак: Смедеревско-вршачки дијалекат

У диалектологији јужне штокавице односно српског језика постоји појам Смедеревско-вршачког дијалекта. Њиме се говори у околини Вршца, Беле Цркве, Ковина, око Пожаревца, Смедерева, у источној Шумадији и у појас уз Дунав од Смедерева до Београда^[9]. Неки га сматрају као поддијалект косовско-ресавског^[10], а неки као огранак шумадијско–војвођанског^[9] или мост између шумадијско–војвођанског и косовско–ресавског^[9].

У граду је доста развијена телефонска и интернет мрежа. Главни локални медији су:

• Наш глас, смедеревски лист.
• Смедеревске новине, смедеревски лист.
• Луx Радио Смедерево, смедеревска радио станица.
• Радио Смедерево, смедеревска радио станица отворена 16. октобра 1972.
• Телевизија Смедерево (ТВ/СД).

Главни спортски клубови су:

• Бедеми Смедерево (амерички фудбал)
• ФК Смедерево 1924 (фудбал)
• ФК Железничар Смедерево (фудбал)
• ФК Језава (фудбал)
• ОФК Славија (фудбал)
• КМФ Смедерево (футсал)
• КК Смедерево 1953 (кошарка)
• ОК Смедерево Царина (одбојка)
• РК Смедерево (рукомет)
• ПВК Смедерево (пливање/ватерполо)
• ВК Смедерево (веслање)

• Херцег Нови, Црна Гора
• Пале, Република Српска, БиХ
• Волос, Грчка
• Тангсхан, Кина

• Општина Смедерево
• Смедеревска тврђава
• Лука Смедерево
• Карађорђев дуд

• Званични сајт града Смедерева Архивирано 2012-09-10 на Арцхиве.ис-у.
• Центар за културу Смедерево Архивирано 2013-06-08 на Wаyбацк Мацхине-у.
• Народна библиотека Смедерево.
• Семендриа: Водич кроз Смедерево.
• СД кафе, смедеревски блог.
• Виртуелна шетња смедеревском тврђавом (360Сербиа). Архивирано 2014-11-07 на Wаyбацк Мацхине-у.
• Фаллинграин: мапе, аеродроми и временска ситуација локација.
• Wикимапиа: сателитска мапа Смедерева.

 Цхисхолм, Хугх, ур. (1911) „Семендриа” Енцyцлопæдиа Британница Елевентх Едитион 24 (11тх изд.) Цамбридге Университy Пресс п. 616 

• 
  Поглед на град са Војводине
• 
  Центар града
• 
  Скупштина округа (Зграда Регије)
• 
  Зграда Смедеревске банке
• 
  Зграда Окружног суда
• 
  Гимназија Смедерево
• 
  Карађорђев дуд
• 
  Поглед на Дунав са тврђаве
• 
  Смедеревска тврђава
• 
  Поглед са тврђаве
• 
  Црква брвнара Силазак Светога духа
• 
  Црква Успења пресвете Богородице
• 
  Механа породице Младеновић у Сараорцима
• 
  Дунав код Ритопека
• 
  Летњиковац Обреновића
• 
  Црква Св. Георгија
• 
  Народна библиотека