Одјек

„Ехо” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Ехо (разврставање).

Одјек, јека или ехо (грч. ἠϰώ), у физици, је враћање емитираних валова због одбијања од неке површине, тако да рефлектирани вал долази проматрачу са закашњењем у односу на изворни вал. Ако је позната брзина ширења валова, мјерењем времена које протекне од одашиљања валова до појаве јеке може се израчунати удаљеност рефлектирајуће површине од мјеста емитирања. На начелу одбијања електромагнетских валова темељи се радар. Људско ухо чује јеку звучних валова када је временски размак између одашиљања и повратка вала већи од 0,1 секунде, што одговара дуљини пута од приближно 34 метра или удаљености рефлектирајуће површине од 17 метара. При мањој удаљености настаје мијешање обају валова (пајека). ^[1]

Пајека или пазвук је продуљење трајања звука настало због рефлексије унутар затворенога простора. Такве рефлексије звука могу, особито у великим дворанама, онемогућити слушање говора или глазбе, јер се због пазвука продуљени звукови слијевају с онима произведенима послије. Зато се у великим дворанама настоји рефлексија звука смањити рељефним плохама на зидовима, тапецирањем намјештаја и слично. ^[2]

Кад се звучни валови шире од свог извора у некој просторији, они брзо ударе о стијену просторије на којој се дјеломично одбију (рефлектирају), а дјеломично упију (апсорбирају), при чему се звучна енергија претвара у топлинску енергију. Рефлектирани валови појачавају звучне валове који долазе директно од извора звука. Ово појачање јакости звука због рефлектираних валова зове се дозвук и траје толико док апсорбирана звучна енергија није једнака енергији коју одашиље (емитира) извор звука. Дозвук у добрим акустичним дворанама траје од 0,05 до 0,1 секунде, и након тога је јакост звука стална ако извор звука одашиље тон једнаке јакости. Ако извор звука престане одашиљати тон, јакост звука, а тиме ни јакост гласа неће пасти одмах на нулу јер се одаслани звучни валови шире и даље у простор. Ти се звучни валови неколико пута одбијају и при том упијају, док се коначно звучна енергија потпуно не упије, а јакост звука падне на нулу. То постепено утишавање звука зове се одјек, који нарочито има велику важност у акустици просторија. Под одјеком се разумијева вријеме у секундама док јакост звука од своје почетне вриједности не падне на милијунти дио. У добрим акустичним дворанама траје одјек од 1 до 2,5 секунде. Траје ли одјек више од 4 секунде, долази до искривљења звука и говора. Та појава искривљења звука због предугог одјекивања зове се пазвук или пајека. Да се то спријечи, мора се повећати упијање (апсорпција) звука тако да се стијене дворане покрију материјалом који мање одбија, а више упија звучну енергију. Што је веће упијање звука у некој просторији, то је мањи одјек. ^[3]