2004

Ово је чланак о години 2004.

Миленијум:	3. миленијум
Вјекови:	20. вијек – 21. вијек – 22. вијек
Деценија:	1970-е  1980-е  1990-е  – 2000-е –  2010-е  2020-е  2030-е
Године:	2001 2002 2003 – 2004 – 2005 2006 2007

2004. по календарима

Грегоријански	2004. (MMIV)
Аб урбе цондита	2757.
Исламски	1424–1425.
Ирански	1382–1383.
Хебрејски	5764–5765.
Бизантски	7512–7513.
Коптски	1720–1721.
Хинду календари
• Викрам Самват	2059–2060.
• Схака Самват	1926–1927.
• Кали Yуга	5105–5106.
Кинески
• Континуално	4640–4641.
• 60 година	Yанг Дрво Мајмун (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	12004.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 2004 била је пријеступна година која почиње у четвртак (линк показује календар).

• Међународна година пиринча/риже (УН).
• Међународна година сећања на ропство и његово укидање (УНЕСЦО)

• 4. 1. - НАСА-ина свемирска летјелица МЕР-А (Спирит) слетјела је на површину Марса.
• 4. 1. - Француски путнички авион компаније Фласх Аирлинес на лету 604 се руши у Црвено море приликом чега гине свих 148 путника и чланова посаде.
• 4. 1. - Михаил Саакашвили премоћно побједио на изборима, 25. 1. преузима дужност предсједника Грузије.
• 6. 1. - Хрватски премијер Иво Санадер честита Србима Божић поздравом "Христос се роди".
• 7. 1. - Мијаило Мијаиловић признаје да је крив за убиство Анне Линдх, министра вањских послова Шведске.
• 16. 1. - Водоводска вода у Зрењанину забрањена за употребу због превисоке концентрације арсена (забрана још увек на снази 2014.).
• јануар - ОХР наметнуо Нови Статут Града Мостара у циљу уједињења града.
• 24. 1. - НАСА-ина свемирска летјелица МЕР-Б (Оппортунитy) спустила се на површину Марса.
• 25. 1. - Београдски дневни лист "Политика" обележио 100 година постојања.
• 26. 1. - Спонтана експлозија кита у граду Таинан на Тајвану.
• 29. 1. - Друга Интифада: експлозија бомбаша-самоубице у аутобусу у Газанској улици у Јерусалиму односи 11 живота, дан након што је осам Палестинаца погинуло у израелској рацији на периферији Газе.

• 1. 2. - Стампедо на Хаџџу у Мини, 251 погинули.
• 3. 2. - ЦИА службено признаје да у Ираку није постојала пријетња од оружја за масовно уништење којим се правдала америчка инвазија.
• 4. 2. - У Цамбридгеу у америчкој држави Массацхусеттс основан Фацебоок.
• 4. 2. - Драган Маршићанин (функционер ДСС), гласовима ДСС, Г17 плус, СПО-НС и СПС, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в.д. председника Србије.
• 6. 2. - Бомбаш самоубица детонира експлозив и убија 41 особу у московском метроу.
• 10. 2. - Француска национална скупштина изгласава закон о забрани ношења религијских симбола у школама.
• 11. 2. - Отворен Институт "Сервантес" у Београду (шпански културни центар).
• 12. 2. - Градска управа Сан Францисца, пркосећи тадашњим законима Калифорније, издаје службене дозволе за истосполни брак као чин грађанског непослуха.

• 14. 2. - Хрватска комерцијална телевизијска постаја Канал 5 почела је с емитирањем програма.
• 15. 2. - На свечаности у Орашцу обележено 200 година од почетка Првог српског устанка.
• 20. 2. - У Ирану конзервативци побјеђују на изборима за Меџлис (парламент).
• 22. 2. - Борис Тадић изабран за председника ДС.
• 23. 2. - Пред Специјалним судом у Београду почиње суђење оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви.
• 25. 2. - Скупштина изабрала Радована Јелашића за гувернера НБС.
• 26. 2. - Зракоплов у којем се налазило македонско изасланство, предвођено предсједником Борисом Трајковским, ударио у брдо Хргуд код Стоца (БиХ)
• 29. 2. - Побуњеници заузимају Порт-ау-Принце, главни град Хаитија; предсједник Јеан-Бертранд Аристиде побјегао из земље уз помоћ америчких војника.
• 29. 2. - 76. додјела Осцара: Тхе Лорд оф тхе Рингс: Тхе Ретурн оф тхе Кинг 11 награда из исто толико номинација, Мастер анд Цоммандер: Тхе Фар Сиде оф тхе Wорлд и Мyстиц Ривер по две награде од 10 одн. шест номинација.

• 1. 3. - Убијен Кујо Кријешторац, очевидац атентата на Ђинђића; полиција тврди да је у питању рекет.
• 2. 3. - НАСА је објавила потврду њихове летјелице МЕР-Б (Оппортунитy) да је у прошлости било воде на подручју њезина слијетања на Марс.
• 3. 3. - Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ (Мирољуб Лабус потпредседник владе) и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
• 3/4. 3. - Велики пожар у Хиландару.
• 4. 3. - Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента (истовремено и в.д. председника републике).
• 6. 3. - Раде Булатовић нови директор БИА (безбедносна агенција у Србији).
• 7. 3. - Избори у Грчкој, победа опозиционе Нова Демокрације Костаса Караманлиса (премијер до 2009).
• 11. 3. - У терористичком нападу на железничке станице у Мадриду погинула 191 особа; десничарска влада за ово криви баскијске сепартисте иако су докази указивали на исламске екстремисте.
• 14. 3. - Владимир Путин поново изабран за предсједника Русије.
• 14. 3. - Победа опозиционих шпанских социјалиста на изборима, нови премијер од априла је Јосé Луис Родрíгуез Запатеро (до 2011).
• 15. 3. - Уједињена мостарска администрација.
• 16. 3. - Косовски албански медији јављају да су се тројица албанских дечака удавила у Ибру бежећи од Срба - повод за демонстрације.

• 17. 3. - Немири на Косову и Метохији 2004. имају карактер погрома над Србима - за три дана погинуло 28 особа с обе стране, уништено неколико цркава и манастира (нпр. Богородица Љевишка).
• 17/18. 3. - Демолирана и запаљена Бајракли-џамија у Београду, нереди у граду, полупано стакло на теразијском Мекдоналдсу. Спаљена је и нишка Хадровића џамија.
• 18. 3. - Многе средње школе у Србији прекинуле наставу, ђаци протестују, настављени напади на Србе на Косову (дан жалости 21. 3.).
• 18. 3. - Александар Тијанић именован за генералног директора РТС (до 2013).
• 20. 3. - На Тајвану на предсједничким изборима тијесно побиједио тадашњи предсједник Цхен схуи-биан. Истовремено одржан накнадно поништени референдум о односима Тајвана и комунистичке Кине.
• 22. 3. - Израелском ракетом убијен Ахмед Yассин, оснивач и духовни лидер Хамаса.
• 23. 3. - Мијаило Мијаиловић осуђен на доживотни затвор.
• 25. 3. - Британски премијер Тонy Блаир посјећује Либију као први западни вођа након више деценија дипломатске изолације.
• 26. 3. - У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
• 26. 3. - Војна полиција у Београду запленила примерке књиге "Војна тајна"; аутор Владан Влајковић у затвору од 18. 3. под оптужбом одавања војне тајне.
• 28. 3. - Циклон Катарина погодио бразилску државу Санта Цатарина - први такав догађај на јужном Атлантику.

• 29. 3. - Естонија, Летонија, Литва, Румунија, Бугарска, Словачка, и Словенија су примљени у НАТО савез.
• 29. 3. - Ирска је увела потпуну забрану пушења у свим угоститељским објектима.
• 29. 3. - Српски министар правде Зоран Стојковић наговестио да је Специјални суд непотребан, касније ипак подржао његов рад.
• 30. 3. - Скупштина Србије усвојила Закон о правима оптужених пред Хашким трибуналом и њихових породица (гласали СРС, ДСС, СПС).
• 31. 3. - Рат у Ираку: У граду Фаллујах у побуњеничкој засједи убијена четворица припадника америчке заштитарске твртке Блацкwатер (међу њима и Јерко Зовко, подријетлом из Хрватске), а што касније доводи до ескалације насиља широм земље.

• 31. 3./1. 4. - У акцији СФОР на Палама тешко повређени свештеник Јеремија Старовлах и његов син Александар.
• 2. 4. - Хаашки трибунал (ИЦТY) објелоданио оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у самозваној хрватској републици Херцег-Босна (Јадранко Прлић и др., убрзо се добровољно предају).
• 4. 4. - Референдум у Словенији о повратку основних права "Избрисанима": излазност 31,55%, против је 96,05%.
• 4. 4. - Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
• 5. 4. - Елизабета II од Уједињеног Краљевства посјећује Париз како би обиљежила 100 година англо-француског споразума познатог као Ентенте Цордиале.
• ца. 10. 4. - Поплаве на западу Босне^[1].
• 17. 4. - Израелском ракетом убијен Абдел Азиз ал-Рантисси, вођа Хамаса у Појасу Газе.
• 19. 4. - Правоснажна пресуда ген. Радиславу Крстићу пред ИЦТY: 35 година, уместо 46, за помагање и подржавање геноцида (таква дефиниција први пут у правоснажној пресуди).
• 20. 4. - Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић изјавио на суђењу да су се при атентату чула три хица. У судници се појавило неколико припадника Жандармерије у мајицама бивше ЈСО.
• 20. 4. - Устаници у Ираку испалили 40 граната у затвор Абу Гхраиб, погинуло 22 затвореника.

• 21. 4. - Мордецхаи Вануну, израелски нуклеарни инжењер који је 1980-их свијету одао да Израел посједује нуклеарно оружје, пуштен из затвора гдје је издржавао казну због издаје.
• 22. 4. - Катастрофа у Рyонгцхону - судар влакова у Сјеверној Кореји који изазива смрт 161 особе и тјера тамошње власти да затраже помоћ Црвеног крижа.
• 24. 4. - На Ципру одржани референдуми о поновном уједињењу отока на којима ципарски Турци прихваћају, а ципарски Грци одбијају Ананов план.
• 27. 4. - Београдски таблоид "Курир" објавио интервју са "Капетаном Џоом" који оправдава Ђинђићево убиство.
• 28. 4. - У Лондону отворен неофутуристички небодер 30 Ст Марy Аxе, познат и као Тхе Геркин.
• 28. 4. - Америчка ТВ-мрежа ЦБС у емисији 60 Минутес II објављује прве детаље скандала о злостављању затвореника у Абу Гхраибу.
• 28. 4. - Бранко Црвенковски изабран за председника Македоније (до 2009).
• 30. 4. - Покренута РТЛ Телевизија, друга комерцијална телевизијска постаја с државном концесијом у Хрватској.

• 1. 5. - Досад највеће проширење Еуропске уније у којем се ЕУ придружило 10 нових чланица (8 бивших социјалистичких): Естонија, Латвија, Литва, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија, Малта и Ципар.
• 2. 5. - Првооптужени са убиство премијера Зорана Ђинђића Милорад Улемек Легија предао се полицији у Београду (исте вечери разговарао са министром полиције Драганом Јочићем и шефом БИА Радетом Булатовићем).
• 5. 5. - Револуција у Аџарији: челник ове грузијске аутономне републике Аслан Абашидзе дао оставку под притиском демонстрација и сутрадан отишао у Москву.
• 6. 5. - У САД емитована последња епизода "Пријатеља".
• 9. 5. - Ахмад Кадиров, предсједник Чеченије, погинуо од бомбе у Грозном.
• 12. 5. - Објављена видео-снимка на којој ирачки побуњеници режу главу Ницку Бергу, заробљеном цивилном сураднику америчке војске.
• 13. 5. - На парламентарним изборима у Индији, супротно свим очекивањима, већину осваја опозицијска Конгресна странка.
• 15. 5. - У околини Ваљева нападнута сестра Зорана Ђинђића.
• 15. 5. - Одлучено да Јужна Африка постане домаћин Свјетског првенства у фудбалу 2010.
• 12 - 15. 5. - Еуросонг 2004 у Истанбулу: први пут уведено полуфинале и први пут учествује Србија (и Црна Гора); побјеђује Руслана из Украјине (Wилд Данцес), Жељко Јоксимовић из СЦГ 2. ("Лане моје"), Деен из БиХ 9. ("Ин тхе Дисцо"), Иван Микулић из Хрватске 12. ("Yоу Аре Тхе Онлy Оне").
• 16. 5. - У Београду стартовао Интегрисани тарифни систем у јавном превозу - карте и маркице важе и у ГСП-у и код приватника.
• 17. 5. - У саопштењу ДСС (чита Дејан Михајлов) се тврди да су Ђинђића убили његови сарадници (у марту 2005. изјавио да је саопштење било само део политичке борбе).
• 17. 5. - Массацхусеттс је прва држава САД која дозвољава истополни брак.
• 23. 5. - Јапански премијер Јуницхиро Коизуми посјећује Сјеверну Кореју како би испословао пуштање на слободу неколико јапанских држављана отетих од стране сјеверокорејске тајне службе.
• 28. 5. - У Подгорици убијен уредник листа "Дан" Душко Јовановић.
• 31. 5. - Хрватски интернет-портал индеx.хр први објављује чланак о видео-снимци сексуалног односа Северине Вучковић с тајкуном Миланом Лучићем, илустриран с неколико фотографија.

• 3. 6. - Георге Тенет, директор ЦИА-е који је служио под Цлинтоном и Бусхом, подноси оставку "из особних разлога".
• 4. 6. - Чланови подмлатка ДС, ГСС и Центра за модерну политику спречили промоцију књиге "Зоран Ђинђић у мрежи мафије".
• 8. 6. - Први транзит Венере преко сунчевог диска након 1882.
• 11. 6. - Извештај Владе Републике Српске о злочину у Сребреници.
• 13. 6. - Први круг избора за председника Србије (Николић и Тадић иду у други круг, трећи и четврти су Богољуб Карић и Драган Маршићанин, кандидат владајуће коалиције).
• 14. 6. - Легија изјавио у суду да је по налогу државних функционера и др. пребацио 600 кг заплењеног хероина преко границе.
• 18. 6. - Хрватска добила статус кандидата за чланство у Европској унији (→ Приступање Хрватске Еуропској унији).
• 21/22. 6. - Напад чеченских терориста на више мета у ингушком граду Назрањ, погинуло 98 чувара реда и цивила.
• 25/26. 6. - "Темерински случај": Новосађанин српске националности претучен у том граду, починиоци оптуживани за национализам.
• 26. 6. - После 14 година кренули возови из Београда за Сплит и Ријеку.
• 27. 6. - У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.
• 28. 6. - Америчке окупацијске снаге у Ираку формално препуштају суверенитет Ирачкој привременој влади.
• 29. 6. - Високи представник у БиХ Паддy Асхдоwн смјенио 59 функционера Републике Српске, укључујући предсједника Скупштине Драгана Калинића.

• 1. 7. - Свемирска летјелица Цассини-Хуyгенс ушла у орбиту планета Сатурна.
• 2. 7. - Манастир Високи Дечани се уврштава на листу светске баштине УНЕСЦО-а.
• 4. 7. - Положен камен темељац торња Фреедом Тоwер у Неw Yорку, који ће стајати на мјесту WТЦ-а срушеног у терористичком нападу 11. рујна 2001 - завршен 2013/14. као Оне Wорлд Траде Центер, највиша зграда на западној хемисфери.
• 4. 7. - УЕФА Еуро 2004 у Португалу: Грчка побиједила у финалу екипу домаћина са 1:0.
• 6. 7. - Аустријски председник Тхомас Клестил умро два дана пре истека мандата.
• 9. 7. - У Москви убијен Паул Клебников, амерички новинар и историчар, уредник руског Форбеса.
• 11. 7. - Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
• 13. 7. - Црна Гора има нову заставу: → .
• 13. 7. - Непосредно по приспећу хашке оптужнице у Београд, Горан Хаџић, бивши председник РСК побегао из своје куће у Новом Саду (ухапшен 2011).
• 16. 7. - Дејан Миленковић Багзи, један од учесника у атентату на Ђинђића, ухапшен у Солуну (Србији изручен 2. феб. 2005).
• 22. 7. - Рудари борских рудника блокирали ауто-пут Београд-Ниш.
• 22/23. 7. - Немири у Струги, Македонија, због предлога да се овој општини прикључи неколико албанских села, чиме би Албанци постали већина - 43 повређених.
• 23. 7. - Поново отворен Стари мост у Мостару.
• 26 - 29. 7. - Демократска конвенција у Бостону, за председничког кандидата је изабран сенатор Јохн Керрy. Главни говор 27. 7. држи кандидат за сенатора Барацк Обама.
• 31. 7. - Отворена је Београдска Арена (Комбанк арена, Штарк арена), први догађај је кошаркашки турнир Дијамантска лопта.

• 1. 8. - Пожар у супермаркету Yцуá Болаñос у Асунциóну, Парагвај - 394 мртвих.
• 2. 8. - Тихомир Блашкић ослобођен из Хага након што му је казна смањена са 45 на 9 година затвора.
• 3. 8. - НАСА лансирала свемирску летјелицу МЕССЕНГЕР у мисији на планет Меркур.
• 13. 8. - Оркан Цхарлеy убио је 27 особа на Флориди након што је узео четири жртве на Куби и једну на Јамајци. Цхарлеy је био најразорнији оркан који је погодио САД након Андреwа из 1992.
• 13. до 29. 8. - Одржане су Олимпијске игре у Атени - Хрватска 5 медаља (1 златна, по 2 сребрне и бронзане), Србија и Црна Гора 2 сребрне.
• август - Општине Републике Македоније: број смањен са 123 на 84, од чега 10 у Скопљу.
• 17. 8. - Усвојени нови симболи Србије - грб, застава и химна.
• 22. 8. - Наоружани пљачкаши украли су неколико умјетничких дијела сликара Едварда Мунцха из музеја у Ослу, главном граду Норвешке.
• 24. 8. - Свих 89 путника погинуло је у судару двају путничких зракоплова у Русији. Власти су претпостављале да су за несрећу одговорни чеченски побуњеници.
• 27. 8. - По одлуци хрватске Владе, уклоњени споменици Мили Будаку у Светом Року и Јури Францетићу у Слуњу.
• 29. 8. - Хрватска рукометна репрезентација освојила је златну олимпијску медаљу побиједивши у финалу репрезентацију Њемачке резултатом 26:24.

• 31. 8. - Слободан Милошевић започео изношење одбране пред ИЦТY.

• 1 - 3. 9. - Талачка криза у Беслану: чеченски побуњеници узели су између 1000 и 1500 таоца, већином дјеце, у школи у граду Беслану у Сјеверној Осетији тражећи пуштање побуњеника из затвора у сусједној Ингушетији и независност Чеченије од Русије - на крају погинуло најмање 335 људи од чега 40 отмичара.
• 2. 9. - Пријатељи суда, Стивен Кеј и Џилијан Хигинс, именовани за браниоце Милошевића у Хагу, на основу констатације два кардиолога.
• 4. 9. - Међунационални нереди у Грчкој након утакмице Албанија-Грчка (2:1).
• 7. 9. - Српска министарка просвете Љиљана Чолић избацила Дарвинову Теорију еволуције из програма за осми разред (под притиском дала оставку 16. 9.).
• 8. 9. - Постављен чланак Потврдник, најстарији постојећи на српскохрватској Wикипедији.
• 9. 9. - Недељник Време објавио транскрипт разговора из претходног маја, који сугерише да је Багзију (повезан са атентатом на Ђинђића) "сређен" статус сведока-сарадника са министром полиције (Драган Јочић) и шефом БИА (Раде Булатовић), након консултације "горе".
• 9. 9. - У Северној Кореји примећена Рyанггангска експлозија непознатог порекла.
• 11. 9. - Александријски патријарх Петрос VII и дванаест свештеника који су ишли на ходочашће на Свету гору, погинули када је њихов хеликоптер пао у Егејско море.
• 15. 9. - Европски парламент усвојио резолуцију у којој се изражава "дубока забринутост због учесталог кршења људских права у покрајини Војводини".
• 19. 9. - Први круг покрајинских (Војводина) и локалних (укључујући и градоначелнике) избора у Србији.
• 21. 9. - Почиње градња Бурј Кхалифа, највише зграде на свету.

• 1. 10. - Почела с радом Народна канцеларија председника Србије Тадића.
• 2. 10. - Локални избори у БиХ (укључујући и Дистрикт Брчко).
• 3. 10. - Ненад Богдановић (ДС) изабран за градоначелника Београда (са 50,19% гласова, испред Александра Вучића из СРС), у Новом Саду је изабрана Маја Гојковић (СРС), највише места у покрајинској скупштини имају СРС и ДС.
• 3. 10. - Парламентарни избори у Словенији, победа опозиционе СДС Јанеза Јанше (постаје премијер у новембру, па до 2008.).
• 5. 10. - Случај Топчидер: у оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе, Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.
• 7. 10. - Низ експлозија у египатским летовалиштима на Синају, најјаче у "Хилтону" у Таби; погинуле 34 особе, углавном Израелци.
• 9. 10. - Први председнички избори у историји Афганистана, изабран ранији в.д. Хамид Карзаи.
• 10. 10. - Пуковник ВРС Љубиша Беара стигао у Хаг (предао се или ухапшен?).
• 14. 10. - Нородом Сихамони изабран за краља Камбоџе.
• 18. 10. - На форуму у Давосу, бивши српски министар Божидар Ђелић именован за "Младог светског лидера".
• 20. 10. - Прво издање оперативног система Убунту.
• 23. 10. - Парламентарни избори на Косову - Демократски савез Косова (Ругова) има 45,32 % гласова. Срби бојкотовали изборе по позиву српске владе и цркве (не и председника).
• 24. 10. - Бразил је успјешно лансирао своју прву ракету у свемир.
• 26. 10. - Свемирска сонда Цассини-Хуyгенс прошла је 1200 километара од Сатурновог мјесеца Титана.
• 27. 10. - Објављено откриће Хомо флоресиенсис-а.
• 29. 10. - У Риму потписан Уговор о установљењу Устава за Европу - процес ратификације заустављен на референдумима у Француској и Холандији 2005.
• 30. 10. - Таблоид "Курир" продаје диск са филмом о Јединици за специјалне операције ("Црвене беретке").
• 31. 10. - Победа левице у Уругвају, нови председник ће бити Табарé Вáзqуез.
• октобар - Ратко Младић је до овог доба примао пензију Војске СЦГ (потврђено у децембру).

• 2. 11. - Џорџ V. Буш реизабран за председника Сједињених Америчких Држава победом над демократом Џоном Керијем. Барацк Обама изабран за сенатора из Иллиноиса.
• 2. 11. - У Холандији убијен филмски режисер Тхео ван Гогх.
• 3. 11. - У Мађарској укинута војна обавеза.
• 6. 11. - Обала Слоноваче: у нападу владиних авиона на побуњеничке положаје погинуло девет француских миротвораца - Француска узвраћа истом мером, долази до антифранцуских нереда у престоници.
• 9. 11. - Издат Фирефоx 1.0.
• 11. 11. - Јасер Арафат умро након краће болести непознате природе.
• 12. 11. - Трајан Басеску, градоначелник Букурешта, изабран за предсједника Румуније.
• 13. 11. - Друга битка за Фалуџу: америчка војска заузела ирачки град Фаллујах после шестодневних борби, али чишћење џепова отпора (Оператион Пхантом Фурy) траје до 23. децембра и представља најкрвавију битку рата.
• 13. 11. - МУП РХ забранио кошаркашу "Партизана" Милану Гуровићу улазак у Хрватску због тетоваже Драже Михајловића.
• 14. 11. - Циклона Доротхy изазива орканску буру у Далмацији^[2].
• 15. 11. - Иво Санадер у Београду - прва посета хрватског премијера од распада СФРЈ.
• 15. 11. - Македонски премијер Хари Костов поднио оставку због несугласица унутар владе, нарочито између министара албанске и македонске националности; следи му Владо Бучковски.
• 16. 11. - Еуропска свемирска сонда Смарт 1 прешла је из земљине у мјесечеву орбиту.
• 16. 11. - Летелица НАСА X-43 са сцрамјет мотором достигла брзину од 10.617 км/х.
• 18. 11. - Чланови тзв. "Макине групе" (Жељко Максимовић Мака), ослобођени одговорности за убиство високог полицијског службеника Бошка Бухе 2002.
• 18. 11. - У Енглеској и Велсу забрањен лов псима на дивље сисаре (нарочито лисице).

• 21. 11. - Завршни круг предсједничких избора у Украјини. Службени побједник је Виктор Јанукович, али након критика међународних проматрача и великих просвједа у Кијеву (Наранчаста револуција), украјински Врховни суд поништио је резултате и донио одлуку о понављању избора.
• 22. 11. - Скандал са приватизацијом "Књаза Милоша": фирма Апурна (Даноне и Владе Дивац) објављује да је већински власник, али је Комисија за хартије од вредности дисквалификује због понуде поклона од 3500 динара сваком акционару. Комисија се затим налази под притиском српске владе.
• 22. 11. - Јосé Мануел Барросо је нови председник Европске комисије (до 2014).
• током месеца - У Србији траје акција "Капирај-копирај", ширења филма "Ако Србија стане" о Зорану Ђинђићу.

• 2. 12. - НАТО окончао мисију СФОР у БиХ, ЕУ покреће ЕУФОР (Оператион Алтхеа).
• 3. 12. - Рамуш Харадинај постао премијер Косова.
• 3. 12. - Чедомир Јовановић искључен из ДС, због "нарушавања страначке дисциплине".
• 5. 12. - У Мађарској није успео референдум о двојном држављанству за етничке Мађаре (дозвољено законом из 2011.).
• 6. 12. - За преузимање акција "Књаза Милоша" понуду послао само "ФПП Балкан лимитед".
• 11. 12. - Тестови су показали да је украјински опорбени предсједнички кандидат Виктор Јушченко био отрован великом количином диоксина.
• 14. 12. - Независна комисија установила да је гардисте у Топчидеру убила трећа особа.
• 14. 12. - Отворен Вијадукт Мијо (Миллау) у Француској, највиши мост на свету.
• 15. 12. - Албански терористи отели су аутобус у Атени тражећи откупнину од милијун еура.
• 19. 12. - Шпански престолонаследник Фелипе и супруга Летисија отворили у Београду Институт Сервантес.
• 21. 12. - Скупштина Србије изједначила припаднике Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета по правима са припадницима НОР-а.
• 21. 12. - Напад на америчку базу код Мосула, погинуло 14 америчких војника и по 4 ирачких војника и цивила.
• 22. 12. - Наоружани пљачкаши украли су више од 22 милијуна фунти (око 45 милијуна еура) из банке у Сјеверној Ирској.
• 22. 12. - Престао да излази лист "Политика експрес" (излазио од 1963).

• 26. 12. - Цунами у Индијском океану 2004.: најмање 250.000 људи погинуло је у налетима тсунамија узрокованих најјачим потресом на подручју Индијског оцеана у посљедњих 40 година.
• 26. 12. - Опорбени кандидат Виктор Јушченко побиједио је у поновљеним украјинским предсједничким изборима.
• 27. 12. - најјача забиљежена експлозија гама зрака у модерној хисторији, која је дошла из звијежђа Стријелац, удаљеног 50.000 свјетлосних година од Земље. У 1/10 секунде та експлозија је емитирала више енергије него цијело сунчево зрачење у посљедњих пола милијуна година. Земљина горња атмосфера је остала ионизирана неко вријеме.^[3] Тај бљесак је био најсвјетлији објект изван сунчева сустава.^[4]
• 30. 12. - На киосцима се појавио први Легијин роман: "Гвоздени ров".
• 30. 12. - 192 особе погинуле су у пожару који је избио у ноћном клубу у аргентинском главном граду Буенос Аиресу.
• 31. 12. - Украјински премијер Виктор Јанукович поднио оставку.
• 31. 12. - Службено отворење Таипеија 101, с 508 метара висине највиши небодер на свијету до 2010.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 2004.

• 26. 1. - Зринка Љутић, скијашица
• 13. 3. - Цори Гауфф, америчка тенисерка

Главни чланак: :Категорија:Умрли 2004.

• 5. 1. - Рефик Мемишевић, рвач, светски и олимпијски шампион (* 1956)
• 6. 1. - др Тихомир Алексић, професор, пројектант првог домаћег рачунара ЦЕР-10
• 11. 1. - Иво Марјановић, глумац (* 1913)
• 16. 1. - Урош Мартиновић, архитекта (* 1918)
• 19. 1. - Мирослав Павловић Павика, српски фудбалер (* 1942)
• 20. 1. - Душан Бандић, проф. Филозофског факултета у Београду (* 1939)
• 22. 1. - Антон Марти, телевизијски редатељ (* 1923)
• 23. 1. - Хелмут Неwтон, фотограф (* 1920)
• 24. 1. - Слободанка Недовић Боба, оснивач Центра за слободне изборе и демократију (* 1955)
• 25. 1. - Љубомир Драшкић Муци, позоришни редитељ (* 1938.)
• 26. 1. - Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (* 1923.)
• 26. 1. - Оливер Викторовић, позоришни редитељ (* 1951)
• 28. 1. - Артур Такач (нестао), атлетичар, спортски радник ОК СЦГ (* 1918)

• 3. 2. - Wаррен Зиммерманн, последњи амбасадор САД у СФРЈ (* 1934)
• 6. 2. - Хумпхрy Осмонд, британски психијатар (* 1917.)
• 6. 2. - Јован Цокић, фудбалер Црвене звезде (* 1927)
• 12. 2. - Душан Трнинић, првак балета Народног позоришта у Бг. (* 1928)
• 14. 2. - Марцо Пантани, талијански бициклист (* 1970.)
• 26. 2. - Борис Трајковски, председник Македоније (* 1956.)
• 28. 2. - Милош Комадина, српски песник (* 1955)
• 28. 2. - Даниел Ј. Боорстин, историчар и библиотекар (* 1914)

• 13. 3. - Марина Кољубајева, филмска и ТВ глумица (* 1950)
• 16. 3. - Шиме Бален, публициста, д.-п. радник (* 1912)
• 18. 3. - Вељко Зечевић, српски сликар (* 1939)
• 20. 3. - Јулиана, бивша краљица Холандије (* 1909)
• 20. 3. - Чедо Капор, шпански борац, друштвено-политички радник (* 1914)
• 22. 3. - Слободан "Бода" Ковачевић, босанскохерцеговачки гитариста
• 22. 3. - Ахмед Yассин, оснивач Хамаса (* 1937)
• 28. 3. - Петер Устинов, британски глумац (* 1921.)
• 28. 3. - Љубиша Спајић, фудбалер Црвене Звезде и репрезентације (* 1926)
• 30. 3. - Кирил Свинарски, преводилац, лектор Филолошког фак. у Бг., витез Легије части (* 1916)

• 6. 4. - Михаило Вучинић, кардиолог, оснивач Института за кардиоваскуларне болести Дедиње (* 1932)
• 7. 4. - Олга Божичковић, новинар, критичар, уредник "Политике" (* 1921)
• 17. 4. - Марија Пушић Беба, кустос, управник Музеја савремене уметности у Београду (* 1926)
• 21. 4. - Сунчана Шкрињарић, књижевница (* 1931)
• 22. 4. - Имре Бори, мађарски књижевник из Војводине, академик (* 1929)
• 24. 4. - Естéе Лаудер, пословна жена (* 1906)

• 9. 5. - Ахмад Кадиров, председник Чеченије (* 1951)
• 10. 5. - Ђорђе Јовановић (глумац) (* 1933)
• 25. 5. - Немања Вурдеља, неуропсихијатар, проф. МФ у Новом Саду (* 1906)
• 27. 5. - Умберто Агнелли, предсједник Фиата (* 1934.)
• 29. 5. - Ивица Шерфези, хрватски певач (* 1935.)
• 29. 5. - Арцхибалд Цоx, специјални тужилац у афери Wатергате (* 1912)

• 4. 6. - Станко Банић, хрватски католички свећеник (* 1917.)
• 5. 6. - Роналд Реган, бивши председник САД (* 1911.)
• 9. 6. - Мирослав Вицковић, црногорски политичар (* 1951)
• 10. 6. - Анто Гардаш, хрватски књижевник (* 1938.)
• 10. 6. - Раy Цхарлес, амерички пјевач и глазбеник (* 1930.)
• 13. 6. - Стеван Дедијер, физичар и новинар (* 1911)
• 23. 6. - Алекса Радовановић, последњи солунски ратник (* 1900)
• 23. 6. - Владо Бајић, народни херој, генерал-пуковник ЈНА (* 1915)
• 27. 6. - Петар Грачанин, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник, народни херој (* 1923)
• 29. 6. - Стипе Шувар, хрватски политичар (* 1936.)

• 1. 7. - Марлон Брандо, амерички глумац (* 1924.)
• 6. 7. - Тхомас Клестил, председник Аустрије (* 1932)
• 7. 7. - Владо Кристл, аутор анимираних филмова
• 13. 7. - Божидар Павићевић Лонга, глумац (* 1932)
• 14. 7. - Гавро Перазић, генерал, професор, академик (* 1923)
• 17. 7. - Мирјана Коџић, глумица и књижевница (* 1928)
• 17. 7. - Стеван Зец, новинар и публициста (* 1951)
• 18. 7. - Мирјана Коџић, глумица (* 1928)
• 21. 7. - Јеррy Голдсмитх, амерички композитор филмске музике (* 1929.)
• 28. 7. - Предраг Пеца Доброхотов, новинар и аутомобилиста (* 1948)
• 28. 7. - Францис Црицк, суоткривач ДНК (* 1916)
• 30. 7. - Олга Хорстиг, филмски радник (* 1912)
• 31. 7. - Јосип Копјар, хрватски католички свећеник (* 1941.)

• 3. 8. - Хенри Цартиер-Брессон, фотограф (* 1908)
• 6. 8. - Рицк Јамес, музичар (* 1948)
• 14. 8. - Цзесłаw Миłосз, књижевник (* 1911)
• 26. 8. - Лаура Браниган, певачица (* 1952)
• 29. 8. - Владимир Велебит, револуционар, политичар, дипломата (* 1907.)
• 29. 8. - Иван Лацковић Цроата, хрватски ликовни умјетник (* 1932.)
• 30. 8. - Фред Лаwренце Wхиппле, астроном (* 1906)

• 11. 9. - Фред Ебб, амерички текстописац
• 11. 9. - Петрос VII, патријарх александријски и целе Африке (* 1949)
• 12. 9. - Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934.)
• 12. 9. - Давор Антолић, хрватски глумац (* 1934.)
• 15. 9. - Јохннy Рамоне, рок-музичар (* 1948)
• 18. 9. - Русс Меyер, филмски режисер (* 1922)
• 22. 9. - Ђорђе Лебовић, драмски писац и сценариста (* 1928)
• 24. 9. - Франçоисе Саган, француска списатељица (* 1935)

• 1. 10. - Влајко Брајић, професор Правног факултета у Бг. и академик (* 1939)
• 3. 10. - Јанет Леигх, глумица (* 1927)
• 4. 10. - Гордон Цоопер, астронаут програма Мерцурy (* 1927)
• 5. 10. - Роднеy Дангерфиелд, глумац и комичар (* 1921)
• 8. 10. - Јацqуес Деррида, француски филозоф (* 1930.)
• 10. 10. - Цхристопхер Рееве, амерички глумац (* 1952.)
• 17. 10. - Новица Савић, драмски писац (* 1943)
• 18. 10. - Илија Џувалековски, македонски глумац (* 1915.)
• 19. 10. - Иван Димић, преводилац, професор, члан српског ПЕН-центра (* 1921)
• 19. 10. - Вељко Милатовић, бивши предсједник Предсједништва СР ЦГ, народни херој (* 1921)
• 20. 10. - Миодраг Вукмановић Мишко, црногорски новинар и политичар (* 1941)
• 21. 10. - Велимир Милошевић, књижевник (* 1937)
• 25. 10. - Јохн Пеел, диск-џокеј (* 1939)
• 27. 10. - Зденко Руњић, хрватски складатељ (* 1942.)
• 29. 10. - Зоран Јовановић, пијаниста и композитор (* 1936)
• 29. 10. - Владимир Шћекић, народни херој, генерал-пуковник ЈНА (* 1917)
• 30. 10. - Даница Обренић, певачица (* 1920)
• 30. 10. - Бранко Јевтовић зв. Јорга, контроверзни бизнисмен

• 2. 11. - Тхео ван Гогх, холанђански редитељ, убијен. (*1957.)
• 2. 11. - Мирослав Дерета, београдски издавач (* 1948)
• 2. 11. - Заyед бин Султан Ал Нахyан, председник УАЕ (* 1918)
• 5. 11. - Сергије Лукач, новинар и публициста (* 1920)
• 11. 11. - Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929.)
• 11. 11. - Никола А. Косић, мајор краљевске војске, новинар Српског радио програма у Милвокију (* 1907)
• 12. 11. - Љубомир Рајнвајн, новинар, уредник Тањуга (* 1923)
• 13. 11. - Бошко Ђукић, новинар
• 13. 11. - Емир Смајић, новинар Тањуга (* 1943)
• 22. 11. - Аница Поповић, једна од оснивача "Радости Европе"
• 23. 11. - Јован Шајновић, диригент (* 1924)

• 3. 12. - Тихомир Петровић, певач, композитор (* 1935)
• 7. 12. - Јулије Книфер, хрватски сликар (* 1924.)
• 16. 12. - Ђорђе Ђурђевић, оперски певач, директор опере и балета НП у Бг. (* 1926)
• 19. 12. - Војин Јелић, хрватско-српски књижевник и публицист (* 1921.)
• 19. 12. - Херберт C Броwн, амерички хемичар, добитник Нобелове награде 1979.
• 19. 12. - Рената Тебалди, италијанска оперна пјевачица (* 1922)
• 19. 12. - Абдул Тебазалwа, угандски боксер
• 21. 12. - Јожа Влаховић, новинар, покретач тједника "Данас" (* 1930)
• 21. 12. - Звонимир Вучковић, четнички војвода (* 1916)
• 22. 12. - Руди Колак, бивши председник IV СР БиХ и привредник (* 1918)
• 22. 12. - Јосип Генералић, сликар (* 1935)
• 23. 12. - П. V. Нарасимха Рао, бивши премијер Индије (* 1921)
• 28. 12. - Сусан Сонтаг, књижевница и активисткиња (* 1933)
• 28. 12. - Јеррy Орбацх, глумац (* 1935)
• 30. 12. - Артие Схаw, музичар (* 1910)
• 31. 12. - Звонимир Дамјановић, биолог и академик (* 1929)

• Ђорђе Лебовић, писац, сценариста (* 1928)
• Ангел Шурев, диригент (* 1932)

• Физика - Давид Ј. Гросс, Х. Давид Политзер и Франк Wилцзек (откриће асимптотске слободе у теорији јаке интеракције)
• Кемија - Аарон Циецхановер, Аврам Херсхко и Ирwин Росе (откриће деградације протеина посредством убиквитина)
• Медицина - Рицхард Аxел и Линда Б. Буцк (открића мирисних рецептора и организације олфакторног система)
• Књижевност - Елфриде Јелинек (за њен музички ток гласова и контрагласоваа у делима који изузетним лингвистичким жаром откривају апсурдност друштвених клишеа и њихову моћ потчињавања)
• Мир - Wангари Мута Маатхаи (допринос одрживом развоју, демократији и миру)
• Економија - Финн Е. Кyдланд и Едwард C. Пресцотт (допринос динамичкој макроекономици: временска доследност [→ ен] економске политике и покретачка сила пословних циклуса)

• Хронологија 2004 (Ебарт) Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у