U hrišćanskom svetu, Uskrs ili Vaskrs je, pored Božića, jedan od najomiljenih i najveselijih praznika. On slavi dan uskrsnuća Isusa Hrista, i obeležava se ne samo u Srbiji već i u drugim državama i kulturama širom sveta. Ipak, Vaskrs se ne slavi svuda na isti dan.
I dok se u Zapadnom i Istočnom hrišćanstvu prati Gregorijanski kalendar, srpska i ruska pravoslavna crkva vode se po Julijanskom kalendaru. Po ovom kalendaru pravoslavni Vaskrs se slavi između 4. aprila i 8. maja, ali pada uvek na prvu nedelju posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Zato se kaže da je Vaskrs “pokretni” praznik.
Sada kada znamo tačno kada on pada, možemo spomenuti divne praznične običaje koji krase Vaskrs u Srbiji.
Iako se sam Vaskrs slavi u nedelju, dani koji mu predstoje takođe su uvijeni u praznično ruho. Same pripreme počinju nedelju dana ranije, a najznačajniji dani koji mu predhode su Veliki četvrtak i Veliki petak.
Veliki četvrtak obeležava poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, i na taj dan vernici idu na pričešće u crkvi. Veliki petak smatra se najtužnijim danom u hrišćanstvu jer je na taj dan bio razapet Hrist. I dok većina vernika posti samo na ovaj dan, oni religiozniji počinju strogi post čak 40 dana pre Vaskrsa.
Nekada, jaja su se farbala na Veliki četvrtak i to uvek u crvenu boju jer ona simboliše Isusovu krv na raspeću. Danas se ovaj običaj obavlja obično na Veliki petak, a jaja se farbaju u najrazličitije bolje i ukrašavaju raznim tehnikama (šaranjem, nalepnicama, gumicama, lišćem, itd).
Postoji još jedna sprska tradicija vezana za Vaskrs, a to je da prvo kuvano jaje uvek mora da bude crvene boje. Ono se, po običaju, naziva Čuvarkuća jer čuva blagostanje i zdravlje u kući, i čuva se do narednog Vaskrsa.
U Srbiji, uskršnja nedelja je veoma veseo i svečan dan. Srbi ga slave okruženi porodicom i uz veliku gozbu. Za uskršnjom trpezom možete često naći domaći sir, kajmak, šunku, pršutu, razne vrste povrća kao i prazničnu pogaču, ali “zvezda” ovog svečanog nedeljnog ručka jesu farbana jaja.
Srpski običaji nalažu da se na ovaj dan po ulasku u nečiju kuću, gost obrati domaćinu sa ,,Hristos Voskrese” kao i da mu domaćin onda odgovori ,,Vaistinu voskrese”. Deci je pak jedan od omiljenih običaja onaj gde im uskršnji zeka donosi jaja.
I na posletku, najinteresantiji uskršnji običaj prestavlja tucanje jajima. U ovom “takmičenju”, omiljenom ne samo među decom već i odraslima, kao pobednik izlazi ona osoba čije jaje ne pukne. Kao nagrada se dobija protivnikovo jaje.
Česte su i podvale prilikom kojih se u “bitku” umeša po koje drveno jaje. Takođe je bitno pomenuti i da se organizuju pravi pravcati turniri u ovoj uskršnjoj disciplini. Najpoznatije je svakako Svetsko prvenstvo u tucanju jajima koje se svake godine održava u mirnom vojvođanskom selu po imenu Mokrin.