Olovo

Za ostala značenja, vidi Olovo (razvrstavanje).

Tl - Pb - Bi Sn Pb   periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Olovo, Pb, 82
ripadnost skupu	slabih metala
grupa, perioda	IVA, 6
gustina, tvrdoća	11340 kg/m3, 1,5
Boja	plavičastobela
Osobine atoma
atomska masa	207,2 u
atomski radijus	180 (154) pm
kovalentni radijus	147 pm
van der Valsov radijus	202 pm
elektronska konfiguracija	[Xe]4f145d106s26p2
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 32, 18, 4
oksidacioni brojevi	4, 2
Osobine oksida	srednje bazni
kristalna struktura	regularna zidno centrirana
Fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	600,61 K (327,46 °C)
temperatura ključanja	2022 K (1749 °C)
molska zapremina	18,26×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	177,7 kJ/mol
toplota topljenja	4,799 kJ/mol
pritisak zasićene pare	4,21×10-7 Pa (600 K)
brzina zvuka	1260 m/s (293,15K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	2,33 (Pauling) 1,55 (Alred)
specifična toplota	129 J/(kg*K)
specifična provodljivost	4,81×106 S/m
toplotna provodljivost	35,9 W/(m*K)
I energija jonizacije	715,6 kJ/mol
II energija jonizacije	1450,5 kJ/mol
III energija jonizacije	3081,5 kJ/mol
IV energija jonizacije	4083 kJ/mol
V energija jonizacije	6640 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 202Pb (veš.) 5,25×104 godina z.e. 0,050 202Tl α 2,598 198Hg 204Pb 1,4% >1,4×1017 godina α 2,186 200Hg 205Pb (veš.) 1,53×107 godina z.e. 0,051 205Tl 206Pb 24,1% stabilni izotor sa 124 neutrona 207Pb 22,1% stabilni izotor sa 125 neutrona 208Pb 52,4% stabilni izotor sa 126 neutrona 210Pb (veš.) 22,3 godina α 3,792 206Hg β- 0,064 210Bi
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada

U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda galenit. Prženjem se rude prevodi u oksid čijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadrži: bakar, antimon, arsen, bizmut, cink, sumpor, kalaj, srebro i zlato. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele boje, samo na svežem preseku je metalnog sjaja, no brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)₂*2PbCO₃, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.

Olovo se u destilovanoj vodi ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim dejstvom npr. azotna kiselina. Pri dejstvu razblažene sumporne kiseline stvara se zaštitni sloj olovo- sulfata PbSO₄ te rastvaranje prestaje. Alkalije ne deluju na olovo. Na vazduhu se fino sprašeno olovo tzv. piroforno olovo pali samo od sebe.

Olovo (II) oksid se koristi za glaziranje keramičkih proizvoda, za izradu minijuma, kao žuta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih cevi ukoliko vode nisu kisele; njime se oblažu električni kablovi. Nekad se koristilo i za vodovodne cevi i prevlačenje posuđa, ali je zbog negativnih posledica vremenom zabranjeno. Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu olovnih akomulatora, za zaštitu od rendgenskog i radioaktivnog zračenja.

Olovo na Wikimedijinoj ostavi