да

來自原始阿布哈茲-阿巴扎語 *dá。

да (da)

1. 靜脈，肌腱

來自原始斯拉夫語 *da。

• 國際音標^(幫助): [da]

да • (da)

1. 用於表示同意或接受：是

   Да, прав си.

   Da, prav si.

   是，你是正確的。

來自原始斯拉夫語 *da (用於連詞)，與詞源1相關。

• (重音) 國際音標^(幫助): [ˈda]
• (非重音) 國際音標^(幫助): [da]

да • (da)

1. 用於表達命令。

   Да влезе! ― Da vleze! ― 讓他進來吧！

   Да не съм те чул да се оплакваш!

   Da ne sǎm te čul da se oplakvaš!

   別讓我聽見你的抱怨！

2. 用於表達心願

   Да почива в мир. ― Da počiva v mir. ― 願他安息。

   Да живее кралят. ― Da živee kraljat. ― 願陛下長生。

3. 用於提議、建議或徵求意見

   Да излезем ли по-късно? ― Da izlezem li po-kǎsno? ― 我們之後去那裡，好嗎？

   Да вървим! ― Da vǎrvim! ― 走吧！

4. 用於詢問問題

   Да си ми виждал ключовете?

   Da si mi viždal ključovete?

   你有看到我的鑰匙嗎？

   Да съм ти искал мнението?

   Da sǎm ti iskal mnenieto?

   我可以問一下你的意見嗎？

да • (da)

1. 助詞性：用於不定詞後

   Искам да напусна. ― Iskam da napusna. ― 我想離開了。

   Не знам как да го кажа.

   Ne znam kak da go kaža.

   我不知道該怎麼說。

   Да се греши е човешко. ― Da se greši e čoveško. ― 人都會犯錯。

   Започва да вали. ― Započva da vali. ― 開始下雨了。

   Да ти кажа истината,... ― Da ti kaža istinata,... ― 實話實說，…

   Мога да плувам. ― Moga da pluvam. ― 我會游泳。

   Трябва да тръгвам. ― Trjabva da trǎgvam. ― 我要走了。

2. 如果 (僅適用於已知為錯誤的前提下)

   Да си беше свършил работата както трябва, сега нямаше да сме забъркани в тази каша.

   Da si beše svǎršil rabotata kakto trjabva, sega njamaše da sme zabǎrkani v tazi kaša.

   如果你的工作做得很好，我們現在就不會被困在這裡。

來自原始納克語 *dād。

• 國際音標^(幫助): /ˈdaː/

да̄ (daa) 類別v (作格 дас，複數 дай)

1. 父親

參見動詞 дан (dan)。

да (da)

1. 做

與標準官話 大同源。

• 國際音標^(幫助): /ta⁴⁴/

да • (da) (III)

1. 大的

да (da)

1. 和

來自原始納克語 *dād。

• 國際音標^(幫助): /ˈda/

да (da) 類別vb (作格 дас，複數 дай)

1. 父親

源自俄語 да (da)。

• 國際音標^(幫助): /ˈda/, [ˈdä]
• 斷字：да

да (da)

1. 是

• абу (abu)

да (da)

1. 和
2. 但
3. 因，自
4. 即使，雖然

• A. I. Podorova, editor (1948年) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary]，Syktyvkar：Коми Государственное Издательство，第 59 頁
• L. M. Beznosikova; E. A. Ajbabina; R. I. Kosnyreva (2000年) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary]，ISBN 5-7555-0679-5，第 166 頁

來自原始斯拉夫語 *da。

• 國際音標^(幫助): [da(ː)]

• 音頻：

  (檔案)

да • (da)

1. 用於表示同意或接受：是

да • (da)

1. 如果

• 這個詞在「如果」的義項上使用，主要是當後面的動詞是過去式或條件式，或表達不現實的情況。否則，往往會使用「ако」。

да • (da)

1. 真的？

   Веќе не сакам зима. - Да? ― Veḱe ne sakam zima. - Da? ― 我不再喜歡冬天了。 - 真的？

да • (da)

1. 用於引出不定詞。

   Почнав да објаснувам. ― Počnav da objasnuvam. ― 我開始辯解。

   Можам да седнам. ― Možam da sednam. ― 我可以坐下。

2. 願，讓

   Да не се вратиш никогаш. ― Da ne se vratiš nikogaš. ― 願你不再回來。

   Да му умрат родителите. ― Da mu umrat roditelite. ― 願他父母安息。

來自原始斯拉夫語 *da。

да (da)

1. 為了
2. 用於引出從句。
3. 用於引出不定詞。

繼承自原始斯拉夫語 *da。

• 國際音標^(幫助): [ˈda]

• 音頻：

  (檔案)

да (da)

1. 是

   Да, я зна́ю. ― Da, ja znáju. ― 是，我知道了。

• → 英語: da
• → 茲梁科米語: да (da)

• нет (net, “不”)

• 國際音標^(幫助): [ˈda]

• 音頻：

  (檔案)

да (da)

1. 是，嗯（聽者向說話者確認其正在傾聽）
2. 對吧？是吧？沒錯吧？（用在肯定句的末尾，將句子變為問句，表示向對方請求確認）

   近義詞：да ведь (da vedʹ)、так (tak)、так ведь (tak vedʹ)、не так ли (ne tak li)、ве́рно (vérno)、пра́вда (právda)、пра́вда ведь (právda vedʹ)

   Ты спра́вишься, да? ― Ty správišʹsja, da? ― 你能夠處理的，對吧？

   Он то́же там у́чится, да? ― On tóže tam účitsja, da? ― 他也在那裡學習，是吧？

3. 真的嗎？（表達驚訝，並要求對方進行確認）

   近義詞：пра́вда (právda)、серьёзно (serʹjózno)

   — Мы с ней расста́лись уже́ как ме́сяц наза́д.
   — Да?

   — My s nej rasstálisʹ užé kak mésjac nazád.
   — Da?

   我們差不多一個月之前就分手了。
   真的嗎？

• 國際音標^(幫助): [ˈda]

• 音頻：

  (檔案)

да́ (dá) n 無生 (無語尾變化)

1. “沒錯”的回答

   Я бы сказа́л — э́то большо́е «да». ― Ja by skazál — éto bolʹšóje “da”. ― 我非常肯定。 (字面意思是「我想說這是一個大大的“是”。」)

2. 同意，支持 (常用於標語、口號、呼籲中)

   Нет дискримина́ции! Да плюрали́зму! ― Net diskriminácii! Da pljuralízmu! ― 反對歧視！支持多元主義！

• 國際音標^(幫助): [də]
• 國際音標^(幫助): [dɐ] (重讀音節前)

да (da)

1. 讓，願 (+ 動詞的變位形式)

   да бу́дет так ― da búdet tak ― 就這樣吧

   И сказа́л Бог: да бу́дет свет. ― I skazál Box: da búdet svet. ― 神說，要有光。

   Да здра́вствует респу́блика! ― Da zdrávstvujet respúblika! ― 共和國萬歲！

• 國際音標^(幫助): [də]
• 國際音標^(幫助): [dɐ] (重讀音節前)

да (da)

1. (過時) 和

   Он сам о себе́ говори́л, что ему́, как импера́тору Ка́рлу Вели́кому, недосу́г учи́ться чита́ть да писа́ть.

   On sam o sebé govoríl, što jemú, kak imperátoru Kárlu Velíkomu, nedosúg učítʹsja čitátʹ da pisátʹ.

   他談到自己的時候說，他就像查理曼大帝一樣忙，沒時間學習閱讀和寫作。

2. 但

   Да грана́ты у него́ не той систе́мы! (1970年蘇聯電影《沙漠白日》)

   Da granáty u nevó ne toj sistémy!

   但是，他的手榴彈口徑不對！

• → 茲梁科米語: да (da)

• 國際音標^(幫助): [də]
• 國際音標^(幫助): [dɐ] (重讀音節前)

да (da)

1. 用作強調詞，通常在句子或短語的開頭。

   Да ты стал оптими́стом. ― Da ty stal optimístom. ― 你已變得相當樂觀。

   Да он рома́нтик. ― Da on romántik. ― 他是一個十足的浪漫主義者。

   Да что с тобо́й тако́е? ― Da što s tobój takóje? ― 你怎麼了？

   Да как ты сме́ешь? ― Da kak ty sméješʹ? ― 你怎麼敢？

   да ла́дно (тебе́/вам) ― da ládno (tebé/vam) ― 1) 怎麼可能；2) 來吧

   ну да ла́дно ― nu da ládno ― 好吧，可是

   да нет ― da net ― 可不是這樣

   да ещё (и) ― da ješčó (i) ― 此外，另外

   Да говорю́ же тебе́. ― Da govorjú že tebé. ― 我跟你說。

   Да пошёл он (к чёрту). ― Da pošól on (k čórtu). ― 去他的；見鬼去吧。

   Да э́то же Ник со́бственной персо́ной. ― Da éto že Nik sóbstvennoj persónoj. ― 這就是尼克本人。

   Да кака́я ра́зница? ― Da kakája ráznica? ― 哪有人在乎？

   да ну (тебя́/вас) ― da nu (tebjá/vas) ― 不可能；我才不信

   Да ра́ди бо́га. ― Da rádi bóga. ― 唉，看在上帝的份上。

   Да зна́ю я, в э́том и пробле́ма! ― Da znáju ja, v étom i probléma! ― 我知道，那就是問題所在！

   Э́то о чём-то да говори́т. ― Éto o čóm-to da govorít. ― 這說明了一些問題。

   Я всё для них де́лал, да и сейча́с продолжа́ю де́лать. ― Ja vsjó dlja nix délal, da i sejčás prodolžáju délatʹ. ― 我所做的一切都是为了他们，而且现在我还一直在做。

2. 用作強調詞，通常用在動詞命令式的前面，表示一種緊迫感。

   Да переста́нь, ты меня́ смуща́ешь. ― Da perestánʹ, ty menjá smuščáješʹ. ― 快停下，你搞得我很尷尬。

   Да забу́дь ты уже́ об э́том. ― Da zabúdʹ ty užé ob étom. ― 快忘了它吧。

   Да заткни́сь же ты наконе́ц. ― Da zatknísʹ že ty nakonéc. ― 你快閉嘴吧！

• да блядь (da bljadʹ)
• да уж (da už)

дека- (deka-) 的縮寫

• 國際音標^(幫助): [ˈdɛkə-]
• 國際音標^(幫助): [ˈdɛkɐ-] (重讀音節前)

да (da)

1. 表示十倍 (x 10)

來自原始斯拉夫語 *da，可能是да̏ти的古舊命令式，自身來自原始印歐語 *deh₃- (“給”)。

да (拉丁字母拼寫 da)

1. 引出從句

   рекао је да ће доћи ― 他說他會來

   одговорио сам му да немам појма о чему прича ― 我告訴他，我不知道他在說什麼

2. 為了 (表示原因)

   дошао је да ми све исприча ― 他來告訴我一切

   стигао је у нашу земљу да научи наш језик ― 他来到我们国家，是为了学习我们的语言

3. 功能上相當於不定式的標誌詞，使用時從句和主句的主語不同

   он хоће да му покажете пут до станице ― 他想要你帶他去車站

4. (塞爾維亞) 功能上相當於不定式的標誌詞，後接動詞現在時，使用時從句和主句的主語相同；西部方言則直接使用不定式

   он жели да прича с вама ― 他想要和你談談

5. (僅用於虛擬語氣) 如果（= кад）

   да сам на вашем м(ј)есту, не бих се пуно замарао таквим детаљима ― 我要是你，我就不會為這些細枝末節的東西而費心

   да си више радио, зарадио би више новца ― 如果你工作再努力一些，你就能掙到更多的錢了

6. (+ ка̏о) 好像

   с(ј)ећам се, као да је било јуче(р) ― 我還記得，就好像是昨天發生的事情一樣

   као да не знаш о чему причам ― 好像你不知道我在说什么

7. (а + да + не) 沒有，無 (一般在否定動詞之後)

   не могу се укључити у расправу, а да не направим неред ― 我无法在不制造混乱的情况下参与讨论

   одлази, а да није рекао ни збогом

   他連一聲告別都沒說就走了

8. (а + и + да) 即使

   а и да јесам то направио, не би то учинило неку разлику ― 就算我做了，也不會有什麼大的改變

9. 以免

   онај који се бори против чудовишта треба пазити да тиме и сам не постане чудовиште ― 与怪兽争斗的人要小心，以免自己也成为怪兽

да (拉丁字母拼寫 da)

1. 是

   Је ли тако? Да! ― 是這樣的嗎？是！

2. 用於引出問句

   да ли сте жедни? ― 你口渴了嗎？

   реци ми да ли је то истина? ― 告訴我，這是真的嗎？

3. 與其他詞搭配使用，表示希望、命令等

   да се ниси усудио! ― 你敢！

   да̑ Бог! ― 願主賜予！

   да почнемо! ― 咱們開始吧！

與雅庫特語 даҕаны (dağanı)相關；對照圖瓦語 даа (daa)、土耳其語 da。

да (da)

1. 甚至 (表示驚訝)
2. 與疑問代詞搭配使用，組成否定不定詞。
3. (... да ... да) 兩者都

   оҕо да улахан да ― oğo da ulaxan da ― 小孩和大人都

   мин да, эн да ― min da, en da ― 你和我

• ким да (kim da, “任何人；無人”)
• туох да (tuox da, “任何事物；沒有什麼”)
• уонна да атын (uonna da atın, “等等”)

• даа (daa)