Notes on Glasinac: The chronology of princely graves

RASTKO VASI] Arheolo{ki institut, Beograd BELE[KE O GLASINCU – HRONOLOGIJA KNE@EVSKIH GROBOVA e-mail: rvasic@f.bg.ac.rs UDK: 903.5"638"(497) DOI: 10.2298/STA0959109V Primqeno: 3. februara 2009. Prihva}eno: 4. maja 2009. Originalan nau~ni rad Apstrakt. – Kne`evski grobovi gvozdenog doba predstavqaju jedan od posebnih fenomena u arheologiji, koji je stalno u `i`i interesovawa arheolo{ke nauke. Obi~no se datuju u kraj VI i po~etak V veka pre n.e. Govore}i o hronologiji kne`evskih grobova na Centralnom Balkanu, autor analizira wihovu pojavu u svakom od podru~ja ove oblasti: na Glasina~koj visoravni, Srbiji, Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori i severnoj Albaniji, i konstatuje da se oni mogu datovati izme|u sredine VII i sredine IV veka pre n.e., shodno kulturnoj i dru{tveno-ekonomskoj situaciji u svakoj oblasti. Kqu~ne re~i. – Centralni Balkan, kne`evski grobovi, Glasinac, Zapadna Srbija, Kosovo i Metohija, Crna Gora, Albanija. K ne`evski grobovi gvozdenog doba predstavqaju jedan od posebnih fenomena u arheologiji, koji je stalno u `i`i interesovawa arheolo{ke nauke, kako zbog ~estih novih otkri}a, tako i zbog daqih rasprava o onim ve} poznatim. Tema ovog na{eg priloga odnosi se na ovu drugu grupu tekstova o kne`evskim grobovima, gde }emo se ukratko pozabaviti datovawem kne`evskih grobova na Centralnom Balkanu. Najva`niji kne`evski grobovi, ako se sme re}i, na|eni su u zapadnoj Evropi, u Nema~koj i Francuskoj, ali se oni javqaju i u drugim delovima starog kontinenta, pa tako i na Centralnom Balkanu, i to prete`no u isto~noj Bosni, na Glasina~koj visoravni i u jugozapadnoj Srbiji, mahom oko U`ica, ^a~ka i Novog Pazara. O na{im kne`evskim grobovima je dosta pisano1 ali se ~ini, da su uprkos tome ostali relativno nepoznati {iroj evropskoj javno- sti, pa je stoga nedavna izlo`ba »Srebro Ilira i Kelta na Centralnom Balkanu« u Hohdorfu u Nema~koj dobro poslu`ila da se o ovim nalazima vi{e ~uje u evropskoj arheologiji2. U evropskoj nauci, pa i kod nas, postavqa se pitawe da li su na pojavu ovih kne`evskih grobova, ~iji se prilozi sastoje od ve}e koli~ine zlata, srebra i importovanih predmeta iz Gr~ke i Italije, uticale prevashodno ove veze sa kulturnijim sredinama na jugu i zapadu i uvezeni predmeti iz tih oblasti, ili je to bio jedan neizbe`an dru{tvenoekonomski proces, do koga bi do{lo u svakom slu~aju, 1 Benac, ^ovi} 1957, 35 ff.; ^ovi} 1979; Palavestra 1984; Govedarica 2002; Babi} 2004, uz pojedina~ne monografije o pojedinim od wih. 2 Silber der Illyrer 2004. * ^lanak predstavqa rezultat rada na projektu: Metalno doba u Pomoravqu (br. 147007) koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije. 109 Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) STARINAR LIX/2009 gromili i Bjelosavi}ima. Grob iz Talina – I,1/1888 sa kopqem, fibulom i kowskom opremom18, sli~nom onoj iz Osova i ^itluka, svakako je jedan od istaknutih grobova na ovom lokalitetu ali se ne mo`e porediti po zna~aju i bogatstvu sa dva gore pomenuta groba i svrstati i kne`evske sahrane. Sve zajedno, mo`e se re}i da se tipi~ni kne`evski grobovi javqaju na Glasincu od sredine VII do druge polovine VI veka, odnosno ne{to du`e od jednog veka, da je najstarija kne`evska porodica verovatno ona na Ilijaku, da se potom sna`ewem glasina~ke visoravni javqaju nove jake zajednice i novi kne`evi na vi{e strana, i, kona~no, da je knez sa Arareve gromile posledwi zna~ajni poglavar na ovom prostoru. I posle druge polovine VI veka `ivot u pojedinim delovima visoravni se intenzivno nastavqa, ali nijedna od tih grupa nema onaj zna~aj i mo} kao one ranije. Ipak, ne bih `eleo da se ujedem za jezik i da me nova otkri}a demantuju. Iako je politi~ki i vojni zna~aj Glasinca u V veku opao u mnogom pogledu, grobovi sa svetlim oru`jem su postojali i u tom periodu – oba pomenuta ilirska {lema pripadaju mla|oj varijanti, dok, s druge strane, veliki broj humki ali ~iji se rezultati ne bi manifestovali na tako eklatantan na~in, bez pomenutih veza sa jugom? Na ovo pitawe mislim da je veoma dobro odgovorio na{ kolega Blagoje Govedarica3, zala`u}i se za drugu opciju, s ~im se u potpunosti sla`em. S tom premisom na umu, bi}e jasniji i neki stavovi, izneti u ovom prilogu. GLASINAC Pregled kne`evskih grobova centralnog Balkana po~e}u sa Glasina~kom visoravni4. U glasina~ke kne`evske grobove obi~no se ubrajaju na osnovu bogatih priloga u grobovima, posebno ma~eva, bronzanog defanzivnog oru`ja, bronzanog posu|a i kne`evskih insignija, tri groba iz nekropole u Ilijaku – II,1; III,9, XIII,1, datovana u VII vek5, dva groba iz nekropole u Brezju, – I,1.2/1895, datovana u kraj 7 ili po~etak 6 veka6, jedan grob iz Osova – II,1/1897, i jedan iz ^itluka – I,5/1892, datovani u po~etak VI veka7, i grob iz Arareve gromile (I,1) koji pripada tre}oj ~etvrtini VI veka.8. Bronzano posu|e na Glasincu javqa se i u grobovima iz VI veka u Bjelosavi}ima9, Potpe}inama – XVII,1/189210 i Brankovi}ima – V,1/189611, od kojih bi samo prvi mogao da se eventualno identifikuje kao kne`evski grob, dok su druga dva relativno siroma{na u prilozima. Tako|e za jedan broj metalnih i kerami~kih importovanih posuda iz druge polovine V veka u ^itlucima – V,1/1892 moglo bi se pomi{qati da su pripadali kne`evskom grobu12. Fragmenti bronzanih »ilirskih« {lemova kasnije varijante na|eni su u nekropolama Sokolac–Taline – I,1/1895 i Rusanovi}i – VIII,1/189513, opet bez ve}eg broja priloga. Istina zajedno sa {lemom u grobu u Rusanovi}ima je na|eno 12 fibula, ali grobovi sa ovolikim brojem fibula na Glasincu nisu retki i ne ukazuju automatski na kne`evski status pokojnika. Grob iz Zagra|a sa zlatnom aplikom u obliku vepra, sli~nom onoj iz Atenice, sadr`i dosta priloga, ali ne toliko da bi mogao pripadati tipi~nim kne`evskim grobovima14. Kona~no u eventualne kne`evske grobove mogli bi se uvrstiti grobovi, datovani u VI vek, iz Ilijaka – XIX,115 i Osova – I,1/189716 na osnovu ve}eg broja grobnih priloga, me|u kojima se isti~u dve masivne narukvice sa dvaputa prekr{tenim krajevima, za koje je B. ^ovi} uz skiptre i bojne sekire pretpostavio da bi mogle biti mogu}a oznaka kne`evskog statusa17. Ovakve masivne dvaput ukr{tene narukvice javqaju se u ^itlucima – I,5/1892, Osovu – II,1/1897, Ararevoj 3 Govedarica 2002. Benac, ^ovi} 1957; ^ovi} 1979; Vasi} 2003. 5 Fiala 1895, 6 ff.; Benac, ^ovi} 1957, T. XV–XX. Kne`evski grob iz Ilijaka – III,9 datuje se obi~no u kraj VIII ili po~etak VII veka pre n.e. (^ovi} 1979, 147; Govedarica 2002, 318 ff. Abb. 2), ali na osnovu pojasne kop~e sa laticama ne bi mogao biti stariji od sredine VII veka (Benac, ^ovi} 1957, Tab. 16,1). B. ^ovi} je kasnije prihvatio ovaj kasniji datum. Up. ^ovi} 1987, 602. 6 Ibid., T. XXIII/IV. 7 Ibid., T. XXVI/XXXII. 8 Ibid., T. XL/XLI. 9 Naziv Bjelosavi}i se odnosi na ~etiri prva tumula koje je istra`ila austrijska vojska 1880 g i koji se nalaze izme|u Kule i Bjelosavi}a (Hochstetter 1881). B. ^ovi} je ovu grupu ozna~io kao tumule blizu mosta na Re{etnici. Zna~ajni su po tome {to su u centralnom grobu prvog iskopanog tumula na|ena bronzana kolica sa pticama, danas u Prirodwa~kom muzeju u Be~u, nalaz kakav nije ponovqen u toku slede}ih 110 godina istra`ivawa na Glasincu. 10 Fiala 1893, 157 ff. 11 Fiala 1899, 27 f. 12 Fiala 1893, 133 ff. 13 Fiala 1897, 4, 14. 14 Fiala 1899, 51. 15 Fiala 1895, 18. 16 Fiala 1899a, 38. 17 ^ovi} 1979, 162. 18 Truhelka 1889, 36 ff. 4 110 Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) STARINAR LIX/2009 grobu. Sa~uvane bronzane dr{ke gr~kih posuda, kotla i hidrije, iz ovog tumula tako|e upu}uju na prvu ~etvrtinu VI veka pre n.e., {to bi sve zajedno ukazivalo na ve}i broj uvezenih bronzanih posuda u okolinu U`ica po~etkom VI veka pre n.e. U grobu kne`evog ili knegiwinog {titono{e sa ju`ne strane kamenog prstena21 na|eni su tobolac sa skitskim strelicama i figurina kowa koja je najverovatnije bila ukras na nekoj bronzanoj faleri, kakve se javqaju u kne`evskom grobu u Artandu u Ma|arskoj22. U istom grobu u Artandu je na|ena i jedna spartanska hidrija, datovana u kraj VII ili po~etak VI veka, koja se mo`e vezati za spartansko posu|e u Pilatovi}ima iz istog vremena i ukazivati na put kojim je stigla do Ma|arske23. Kne`evska nekropola u Atenici kod ^a~ka24 sastoji se od dve humke, jedne ve}e i druge mawe. U ve}oj humci, humci II, sahrawena je mu{ka osoba, knez, uz slo`eni pogrebni ritual, dok su u mawoj, humci I, sahraweni knegiwa, u centru humke, i mla|a mu{ka osoba sa strane. Svi grobovi su spaqeni, zajedno sa jednim brojem priloga, koji su zbog toga o{te}eni u prili~noj meri, ali se uprkos tome mo`e zakqu~iti da su bili veoma brojni i bogati u svim grobovima i da su se sastojali od oru`ja, zlatnog i srebrnog nakita, ko{tanih ukrasa, gr~kog bronzanog posu|a, keramike, kowske opreme, kultnih i ritualnih predmeta itd. Na osnovu priloga u grobovima, pre svega etrurske kutije sa reqefnim ukrasima, mo`e se zakqu~iti da je kne`eva humka starija od knegiwine i da se datuje negde u sam kraj VI ili po~etak V veka, dok bi se knegiwina humka, na osnovu brojnih paralela u materijalu sa Novim Pazarom, kojih nema u kne`evom grobu, mogla datovati jednu ili dve decenije kasnije. Sa dosta verovatno}e se mo`e pretpostaviti da je ta knegiwa vladala jedno vreme posle smrti supruga. U sva tri groba na|eni su ostaci gr~kih bronzanih posuda na osnovu kojih se mo`e uz rezerve pretpostaviti {ta su bili – u kne`evom grobu mo`da jedan dinos–krater, jedan kotao i jedan podanipter, u knegiwinom grobu hidrija i podanipter a u grobu princa tawir ili mawi kotao25. nije jo{ istra`en, pa se ne mo`e iskqu~iti mogu}nost da se jednog dana otkrije jedan kne`evski grob, mla|i i u prilozima siroma{niji od onog u Ararevoj gromili, ali svakako sa insignijama koje bi ukazivale na takav rang pokojnika. SRBIJA Na teritoriji Srbije, i to u jugozapadnoj Srbiji, tri kne`evske nekropole se izdvajaju od ostalih nalaza: Pilatovi}i, po svojoj arhitekturi, Atenica, po pogrebnom ritualu i Novi Pazar, po svom bogatstvu u zlatu, srebru i gr~kim importovanim predmetima. Kne`evska humka u Pilatovi}ima kod U`i~ke Po`ege19 monumentalnih je razmera i ima masivni venac sastavqen od tri kamena prstena. U okviru humke su otkrivena ~etiri groba, tri unutar prstena i ~etvrti, na jugu, sa spoqne strane. U sredini humke spaqeni grob sa ostacima oru`ja od gvo`|a i egipatskim skarabejem je mu{ki, u istom nivou se nalazi jedan de~iji grob sa skromnim prilozima, dok je tre}i grob na ne{to uzdignutoj platformi – grob odrasle `enske osobe sa bogatim prilozima u nakitu, keramici i bronzanom posu|u. Ovaj posledwi grob se mo`e jedini datovati na osnovu priloga, naro~ito fibula, u sredinu ili po~etak druge polovine VI veka pre n.e. Zanimqivo je ista}i da bronzano posu|e u grobu – fiala, narebrena zdela i bazen – odgovaraju po obliku posu|u na Glasincu u Ilijaku, Osovu i ^itlucima i datuju se najkasnije u po~etak VI veka, {to zna~i da je knegiwa sahrawena sa posu|em koje je dobila nekoliko decenija ranije. Pretpostavqa se na osnovu nivoa sahrawivawa da je spaqeni grob s oru`jem – grob kneza – stariji od `enskog groba – knegiwinog, koja je tako nasledila na vlasti svog supruga i sama vladala jedno vreme. Koliko dugo ne mo`e se re}i, jer tek detaqnim objavqivawem kompletnog materijala iz ove humke mo}i }e mo`da da se ka`e ne{to vi{e i o ovom pitawu. U vezi s Pilatovi}ima treba skrenuti pa`wu na fragmentovanu bronzanu figuru le`e}eg lava, koji je na|en u istom nivou sa kne`evim grobom, na osnovu ~ega se pomi{qa da je mogao biti prilog u kne`evom grobu20. Prema stilskim karakteristikama on bi pripadao kraju VII ili po~etku VI veka pre n.e., a ne kasnijem periodu, kako se ranije mislilo, i bio bi blizak spartanskim radionicama tog vremena, pa je na taj na~in hronolo{ki istovremen sa bronzanim posu|em, na|enim u knegiwinom 19 20 21 22 23 24 25 111 Zotovi} 1985, 88–100; Vasi}, u: Stibbe 2003, 119–122. Vasi}, u: Stibbe 2003, 121, Fig. 79. Zotovi} 1985, 97–98. Parducz 1965, Fig. 10,3; Pl. 7,2. Stibbe 2003, 98, Fig. 72. Djukni}, Jovanovi} 1965. Vasi}, u: Stibbe 2003, 124. Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) STARINAR LIX/2009 V veka pre n.e., ali je pitawe da li bi se mogao okarakterisati kao kne`evski. Na ovom mestu bi trebalo re}i nekoliko re~i o srebrnim pojasevima tipa Mramorac. Iako na sva pitawa u vezi sa ovim neobi~nim predmetima nisu dati odgovori, ipak se wihova pojava u Srbiji, zahvaquju}i gr~kim putuju}im majstorima i kori{}ewu lokalnih resursa srebra u V veku, da relativno zadovoqavaju}e objasniti. Na|eni su u bogatijim, najverovatnije `enskim, grobovima, koji se ne mogu smatrati za kne`evske, s obzirom da je prate}i materijal uz ove pojaseve prili~no siroma{an. Smatramo tako|e da ih treba datovati iskqu~ivo u V vek, s obzirom da je jedini primerak od zlata, onaj iz Novog Pazara, koji bi predstavqao jedan od najstarijih, datovan u prvu ~etvrtinu V veka. Nedavno na|eni tumul u Velikoj Krsni29 sa prilozima u nakitu, oru`ju i bronzanom posu|u, predstavqao bi na neki na~in mu{ki pandan `enskim grobovima sa srebrnim pojasevima, koji po svojim karakteristikama jasno govori da je ovde sahrawen jedan iz nove generacije gospodara rata, ~iji ugled, broj podanika i veli~ina teritorije nisu mo`da bili onako veliki kao kne`eva s kraja VI veka, onih iz Atenice ili Novog Pazara, ali su wihova mo} na odre|enom prostoru, kao i `eqa za vla{}u i plenom, mogu}e bile i ve}e. Od ostalog defanzivnog oru`ja i bronzanog posu|a sa teritorije Srbije, sem onog ve} pomenutog, treba tako|e navesti dva ilirska {lema mla|e varijante, jedan iz Ra`ane kod Kosjeri}a30 i drugi iz Trstenika (sl. 1)31, prvi na|en u grobu sa kopqem bez drugih priloga, drugi slu~ajan nalaz, koji su najverovatnije pripadali obi~nim ratni~kim grobovima. Kada je re~ o ilirskim {lemovima sa ovog prostora, treba pomenuti da je 2003 g. u pesku na obali Tami{a, severno od Gavojdije, u Temi{varskom okrugu, na|en ilirski bronzani {lem iskovan od jednog komada lima sa figuralnim ukrasima od belog metala na ~elu i paragnitidama. Datovan je Oblik i veli~ina vaqkaste dr{ke u posledwem grobu ne odgovaraju krateru, dok se izrezana figura vepra od zlatnog lima pre mogla nalaziti na {lemu ili jo{ verovatnije kao ukras na odelu, kao i druge aplike. Polo`aj na{e vladarke je bio delikatan. Posle mu`evqeve smrti, mo}nog i uva`enog vladara, ona se na{la ugro`ena od jugozapadnih suseda ~ija je snaga i mo} sve vi{e rasla. Kada se uporedi sadr`aj priloga u wenom grobu i priloga u kne`evskoj grobnici iz Novog Pazara26 nailazi se na mnoge paralele koje ne mogu biti slu~ajne. ]ilibarske perle predstavqaju skroman izbor iz velikog repertoara novopazarskih perli, ogrlica od staklenih perli i ukrasi na ode}i od zlatnog i srebrnog lima isto tako, srebrna lu~na fibula sa pravouglom nogom identi~na je onima iz Novog Pazara i predstavqa strani elemenat u Atenici, koji nije imao neku funkciju jer ateni~ka knegiwa nije koristila fibule na svojoj ode}i. Kona~no bronzana hidrija je ista po veli~ini kao novopazarska, jedino bez figuralnih ukrasa. Sve to su mogli biti darovi na{oj vladarki, ne bi li je privoleli na savez sa novopazarskim kne`evima, mo}nim, ambicioznim i opasnim. I ona je, kako se ~ini, prihvatila ovu ponudu jer je do~ekala da bude sahrawena mirno i dostojanstveno sa svim svojim dragocenostima. [to se ti~e kne`evske humke u Novom Pazaru, o woj se ne mo`e re}i mnogo. Ilirsko-gr~ko blago iz Novog Pazara27 predstavqa priloge jednog kne`evskog groba, verovatno `enskog, koji se sastoje od gr~kog bronzanog posu|a, keramike, nakita od zlata, srebra i bronze, stakla i vi{e hiqada }ilibarskih perli, od kojih su mnoge figuralno obra|ene. Kako se humka na{la ispod Petrove crkve, istra`ivawa su bila ograni~enog obima, utvrdila su da je re~ o spaqenom grobu i otkrila delove grobne konstrukcije, ali su mnoga pitawa ostala otvorena. Sam materijal govori da je re~ o osobi velikog bogatstva i mo}i, bronzani nakit jasno ukazuje na veze sa Glasincem, pa se mo`e pomi{qati da se radi o glasina~kim kne`evima koji su svoju vlast po~etkom V veka ra{irili na ovom prostoru. Datovawe groba u prelaz prve u drugu ~etvrtinu V veka ~ini nam se najprihvatqivije. Od ostalih nalaza pomiwemo tzv. blago iz Kru{evice kod Ra{ke blizu Novog Pazara28, kako je nazvano slu~ajno otkri}e ve}e koli~ine srebrnog i zlatnog nakita i dve posude, kerami~kog skifosa i bronzanog kr~aga. Nalaz je mogao predstavqati priloge nekog bogatog `enskog groba iz druge ~etvrtine 26 Mano-Zisi, Popovi} 1969. Mano-Zisi, Popovi} 1969. 28 Srejovi}, Vukadin 1988. 29 Podatke o ovom grobu dobio sam od kolega Adama Crnobrwe i Borislava Jovanovi}a, kojima se ovde najlep{e zahvaqujem. Bilo bi veoma korisno da ovaj zna~ajan nalaz bude {to pre objavqen i ne do`ivi sudbinu nekih na{ih drugih otkri}a, koja su objavqena vi{e decenija kasnije ili jo{ uvek nisu. 30 Zotovi} 1985, T. 20, 7. 31 Gara{anin 1973, T. 111. 27 112 Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) STARINAR LIX/2009 Sl. 1. [lem iz Trstenika Fig. 1. Helmet from Trstenik aproksimativno u VI–V vek pre n.e.32 Ovo nije jedini ilirski {lem na|en na teritoriji Rumunije, ali na osnovu figuralnih ukrasa na wemu, mo`da bi se moglo pomi{qati da je vlasnik {lema bio neka ugledna li~nost iz tog vremena.33 Knemide ukra{ene iskucavawem, sli~ne onima u kne`evskim grobovima u Ilijaku na Glasincu, na|ene su u Zabrwici u dolini Pobla}nice, u humci XIII,5, zajedno sa ma~em, no`em, dva kopqa, brusom i jednom iglom, {to tako|e jasno ukazuje da je re~ o ratni~kom grobu s kraja VII veka pre n.e.34 Ostaci dve fiale sa vertikalnim rebrima na lokalitetu Rogu{ica u Sredwoj Dobriwi kod U`ica, bez odre|enih grobnih celina,35 mogu se na osnovu materijala u ovom tumulu datovati okvirno u VI vek pre n.e. Nijedan od ovih nalaza, me|utim, ne indicira postojawe nekog kne`evskog groba. Posebno je zanimqiv veliki tumul iz Romaje kod Prizrena sa vi{e od 30 grobova, sa prilozima u oru`ju, keramici i s malo nakita, {to ne ~udi s obzirom da je nedostatak nakita karakteristika grupe Romaja–Pr~evo. Posebno su bogati grobovi 1, 5, 9 i 17, koji sadr`e dvosekle sekire (1, 5, 17), komandnu palicu (9) kao i gr~ki import – keramiku (1, 5), umbo (17) i dvosekle ma~eve (5, 9), pa bi na osnovu toga mogli biti smatrani za glavarske. U kome je od ovih grobova bio sahrawen primus inter pares, ne bi se moglo re}i. Grob 9 sadr`i neku vrstu komadnog {tapa, grob 1 se nalazi u samoj sredini humke, ali se na osnovu toga ne mogu izvu}i neki definitivni zakqu~ci. Mogu}e je u krajwoj liniji da je re~ jednostavno o ratni~kim grobovima, nekim bogatijim, drugim siroma{nijim, pri ~emu bi odgovor ko je od wih, ako je uop{te bio, po rangu va`niji od ostalih, mogao da se dobije tek istra`ivawem drugih tumula sli~nog sastava.37 Sa ove teritorije poti~e tako|e i nekoliko komada gr~ke arhajske plastike – delova bronzanih KOSOVO I METOHIJA Sa teritorije Kosova i Metohije, kao kne`evski okarakterisani su grobovi iz Pe}ke Bawe kod Pe}i, jedan mu{ki, drugi `enski, na|eni u jednom razorenom tumulu. Do sada nisu detaqno objavqeni i ne pru`aju mogu}nosti za neke preciznije analize. Re~ je o grobovima sa bogatim prilozima u importovanoj keramici, oru`ju – izme|u ostalog tu su tri ilirska {lema mla|e varijante – srebrnom nakitu i kowskoj opremi, koji se datuju u prelaz VI u V vek pre n.e.36 32 Medelet, Cedica 2004. Posledwe o ilirskim {lemovima, v. Ble~i} 2007. 34 Nekropola u Zabrwici nije publikovana. Na podacima zahvaqujem kolegi Savi Derikowi}u. 35 Vasi} 1997, 53 f., Fig. 3. 36 Silber der Illyrer 2004, Kat. Nr. 49–58. 37 Djuri}, Gli{i}, Todorovi} 1975. 33 113 Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) STARINAR LIX/2009 sudova – trka~ica iz Prizrena, ogledalo iz Jaweva38 – koji su mo`da pripadali nekim bogatijim grobovima koji bi se mogli smatrati za kne`evske. Ovu pretpostavku iznosimo sa velikom rezervom jer su uslovi nalaza ovih predmeta nesigurni.39 CRNA GORA Na teritoriji Crne Gore vredna pomena je nekropola pod humkama na lokalitetu Lisijevo Poqe u selu Dowe Luge kod Berana40. U jednom razru{enom tumulu, iz koga je materijal naknadno sakupqen, na|en je brojan bronzani nakit, kerami~ki sudovi: sud sa dve dr{ke ra|en rukom i kr~ag ra|en na vitlu, dva kopqa, i obiqe }ilibarskih perli od kojih su mnoge bile figuralno oblikovane. Na osnovu nakita, pre svega tipova fibula, koje su dosta sli~ne onima iz kne`evske humke u Pilatovi}ima, ovaj materijal bi mogao da se datuje u tre}u ~etvrtinu VI veka pre n.e. Na to na neki na~in ukazuju i obra|ene }ilibarske perle koje su druk~ije i arhai~nije od onih u Novom Pazaru, pa se mogu smatrati ne{to starijim od ovih. Pretpostavqeno je da su se u humci nalazila dva groba, jedan mu{ki i drugi `enski, {to je sasvim mogu}e. Me|utim, ne bismo se slo`ili sa dosta proizvoqnom podelom nakita na dva dela, na mu{ki i `enski, nego nam se ~ini verovatnije da su mu{kom grobu pripadala kopqa, a `enskom celokupan nakit, i da bi taj `enski grob mogao predstavqati grob jedne lokalne knegiwe. Dve {iroke ukra{ene narukvice, koje su hronolo{ki starije od ostalog nakita i ne uklapaju se u drugu polovinu VI veka, govorile bi upravo o postojawu »starinskog« nakita me|u prilozima, {to bi odgovaralao jednom kne`evskom grobu. Kasnija istra`ivawa dva mawa tumula na istoj nekropoli41 otkrila su jedan broj grobova sa prilozima u nakitu i oru`ju, ne tako bogatim, kao u onom, ranije pomenutom, no me|u kojima su se nalazili i delovi gr~kog bronzanog posu|a iz prve polovine V veka, koji ozna~avaju kontakte sa jugom. Od ostalih nalaza u Crnoj Gori treba tako|e pomenuti tumul iz Kli~eva kod Nik{i}a sa vi{e grobova, koji sadr`e {lem (sl. 2), knemide, ma~eve i kopqa, i uz to relativno malo nakita, pa }e najverovatnije biti re~ o ratni~kim a nikako o kne`evskim grobovima.42 Posebno zanimqiv je ilirski {lem sa ovog lokaliteta koji se ne mo`e svrstati ni u sredwu ni u mla|u varijantu ovih {lemova, nego pripada prelaznom periodu u wihovom razvoju. U detaqi- Sl. 2. [lem iz Kli~eva Fig. 2. Helmet from Kli~evo ma je sli~an ilirskim {lemovima iz Sindosa kod Soluna, pa se sa sigurno{}u mo`e datovati u posledwu ~etvrtinu VI veka pre n.e.43 SEVERNA ALBANIJA U Severnoj Albaniji nema kne`evskih grobova iz VII i VI veka pre n.e. Nekropole oko Kuksa: Krume, Knete, Bardok i Cinamak nisu dale nijedan izrazito bogat grob koji bi se mogao ozna~iti kao kne`evski. Iz Cinamaka poti~e ilirski {lem, gr~ka keramika i zlatan i srebrni nakit ali, sude}i prema onom {to je objavqeno, ne u velikoj koli~ini44. U nekropolama u dolini Mati na|eno je nekoliko knemida, tzv. glasina~kog tipa, koje su na~iwene, kako je dobro uo~eno od prvobitnih oklopa, no prilozi u tim grobovima u nekropolama u Urake i Karice sa ma~evima, kopqima, keramikom i kowskom opremom govore samo o ratni~kim a ne o kne`evskim 38 Stibbe 2003, 97 ff. Menada iz Tetova iz severozapadne Makedonije, kao paralela, sigurno poti~e sa nekog bronzanog suda. Taj sud je po svemu sude}i na|en u jednom bogatom grobu, koji je sadr`ao tako|e ilirski {lem i knemide up. Stibbe 2003, 97, fig. 68. 40 Srejovi}, Markovi} 1981. 41 Markovi} 1997. 42 @i`i} 1979. Na mogu}nosti da ovde objavim {lem sa ovog lokaliteta srda~no zahvaqujem koleginici Zvezdani Vu{ovi}-Lu~i}. 43 Za paralele u Sindosu, Sindos 1985, kat. br 121 (grob 20), 199 (grob 25), 211 (grob 59), 240 (grob 115), 452 (grob 62). 44 Albanien 1988, No. 69, 84, 90, 94, 96, 97, 98. 39 114 Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) grobovima45. Isto se mo`e re}i za ratni~ki grob iz Borove, u jugoisto~noj Albaniji, koji sadr`i jedan ilirski {lem rane varijante, ma~, kopqa i keramiku, i kao i prethodni grobovi ne mo`e se datovati pre kraja VII veka pre n.e.46 Kne`evski grob u pravom smislu te re~i otkriven je u Albaniji u Bel{u kod Elbasana, sa bogatim prilozima u oru`ju, bronzanom posu|u, gr~koj keramici i nakitu od zlata i srebra, od kojih se neki komadi mogu datovati u VI vek, ali sam grob prema keramici i fibulama ne bi mogao da bude stariji od sredine IV veka.47 STARINAR LIX/2009 ke visoravni, oli~eni u nekropoli u Ilijaku. Krajem VII i po~etkom VI veka kne`evski grobovi su i daqe poznati sa Glasinca ali se javqaju u ve}em broju na razli~itim delovima visoravni. U severozapadnoj Bugarskoj je tako|e na|en grob koji bi odgovarao po zna~aju pomenutim glasina~kim grobovima. S druge strane u jugozapadnoj Srbiji i severnoj Albaniji se u to vreme ne javqaju kne`evski grobovi nego ratni~ki, mogu}e grobovi vo|a mawih ratobornih grupa ~ija je mo} bila ograni~ena. U sredinu i po~etak druge polovine VI veka datuju se kne`evski grobovi iz Arareve gromile na Glasincu, iz Pilatovi}a kod Po`ege i Lisijevog Poqa kod Berana, koji po svojim karakteristikama govore da je re~ o kne`evima, ~iji su mo} i bogatstvo bili znatni i poznati bli`im i daqim susedima. Vrhunac uspona kne`eva ovog prostora demonstriraju grobovi iz Novog Pazara, Atenice, i Pe}ke bawe koji se datuju u kraj VI i prvu ~etvrtinu V veka pre n.e. U kasnijim decenijama V veka javqa se vi{e bogatih grobova, npr. grob iz Velike Krsne, koji bi mogli biti kne`evski ali koji se po mo}i i bogatstvu ne mogu porediti sa prethodnom generacijom. Tek negde sredinom IV veka grobovi u Bel{u u Albaniji i Vraci u Bugarskoj ozna~avaju nove bogate kne`evske pokope, nastale u novim dru{tveno-politi~kim uslovima. Ovde prikazana slika bila je uslovqena odre|enim dru{tveno-ekonomskim kretawima, u koja na ovom mestu ne bih ulazio i ostavio bih tu raspravu za neku drugu priliku, ili, jo{ boqe, mla|oj generaciji istra`iva~a me|u kojima }e svakako neki biti zainteresovani za ovu problematiku. Glavni ciq ovog priloga jeste da se uka`e da ne treba, kad je re~ o kne`evskim grobovima, i}i linijom maweg otpora i primeniti ~arobnu formulu u wihovom datovawu »kraj VI i po~etak V veka pre n.e.« kako je to uobi~ajeno da se ~ini, nego svaki ovakav nalaz treba detaqno prou~iti i utvrditi koliko je to mogu}e ta~niji datum, jer kao {to se iz na{eg izlagawa da zakqu~iti kne`evski grobovi su se na na{oj teritoriji javqali tokom ~itavih trista godina. SEVEROZAPADNA BUGARSKA Iako i ovde, kao i kod materijala iz Albanije, ne raspola`em potpunim podacima, slobodan sam da sa ove teritorije istaknem jedino glavarski mu{ki grob iz Sofronijeva na Dunavu koji pokazuje neke paralele u karakteru materijala sa glasina~kim kne`evskim grobovima i mo`e se datovati u kraj VII veka pre n.e. Grobne priloge sa~iwavaju keramika, oru`je, nakit, kowska oprema i jedna bronzana fiala, sli~na onima sa Glasinca.48 Bogati vladarski grobovi pod humkama otkriveni su na ovom prostoru u Vraci i datuju se u sredinu IV veka pre n.e.49 ZAKQU^AK Ovaj hronolo{ki pregled kne`evskih grobova na Centralnom Balkanu dopu{ta izvesne zakqu~ke, koje istina, treba prihvatiti uslovno jer svakim danom novi nalazi mogu da izmene sliku koju imamo o ovom pitawu, ali s druge strane, u ovom trenutku smo u mogu}nosti da govorimo samo o onom {to nam je poznato, pa to i ~inimo. Sredinom VII veka pre n.e. kne`evski grobovi u pravom smislu te re~i su poznati samo sa glasina~- 45 46 47 48 49 115 Islami 1981. Albanien 1988, 218 ff. Albanien 1988, 244 ff. Nikolov 1965, 175 ff. Torbarov 1999. Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) STARINAR LIX/2009 BIBLIOGRAFIJA: Islami 1981 – S. Islami, La cuirasse illyrienne, Iliria XI,2, 1981, 46–51. Mano-Zisi, Popovi} 1969 – Dj. Mano-Zisi, Lj. Popovi}, Der Fund von Novi Pazar (Serbien), Bericht Röm. Germ. Komm. 50, 1969, 191–208. Markovi} 1997 – ^. Markovi}, Humke u Lisijevom poqu, u: Antidoron Dragoslavo Srejovi}, 1997, 323–337. Medelet, Cedica 2004 – F. Medelet, V. Cedica, Coiful greco-ilir da la Gavojna (Jud.Timis), Analele Banatului, S.N. Arheologie – Istorie X–XI, 1, Timisoara 2004, 97–103. Nikolov 1965 – B. Nikolov, Trakijski pametnici v Vra~ansko, Izv. Arh. Inst. Sofija 28, 1965, 163–201. Palavestra 1984 – A. Palavestra, Kne`evski grobovi starijeg gvozdenog doba na Centralnom Balkanu, Beograd 1984. Parducz 1965 – M. Parducz, Graves from the Scythian Age at Artand (County Hajdu Bihar), Acta Arch. Acad. Scient. Hung. 17, 1965, 171–231. Silber der Illyrer 2004 – Silber der Illyrer und Kelten im Zentralbalkan. Katalog izlo`be, Hochdorf, Enz 2004. Sindos 1985 – Sindos, Katalog izlo`be, Thessaloniki 1985. Srejovi}, Markovi} 1981 – D. Srejovi}, ^. Markovi}, A Find from Lisijevo Pole near Ivangrad (Montenegro), Archaeologia Iugoslavica XX/XXI, 1981, 70–79. Srejovi}, Vukadin 1988 – D. Srejovi}, O. Vukadin, Blago iz Kru{evice, Ra{ka ba{tina 3, 1988, 7–14. Stibbe 2003 – C. Stibbe, Trebenishte. The Fortunes of an Unusual Excavation, Roma 2003. Stoji} 2007 – M. Stoji}, Zwei neue Gurtel aus Edelmetall vom Typ Mramorac aus Batinac in Serbien, Prahistorische Zeitschrift 82/1, 2007, 51–65. Torbarov 1999 – N. Torbarov, Mogilanskata mogila. Istorija na prou~vaneto. Grobna soder`anija. Katalog, Izvestija na muz. na severozapadna Balgarija 27, 1999, 31–71. Truhelka 1889 – C. Truhelka, Die Nekropolen von Glasinac in Bosnien. Bericht über die im Herbste 1888 vorgenommenen Ausgrabungen, Mitt. Anthr. Ges. Wien 19, 1889, 4–45. Vasi} 1988 – R. Vasi}, Ein neuer späthallstattzeitlicher Silbergürtel vom Typ Mramorac, Arch. Korrespondenzblatt 18/1, 1988, 43–47. Albanien 1988 – Albanien, Schätze aus dem Land der Skipetaren, Katalog izlo`be, Hildesheim 1988. Babi} 2004 – S. Babi}, Poglavarstvo i polis. Starije gvozdeno doba Centralnog Balkana i gr~ki svet, Beograd 2004. Benac, ^ovi} 1957 – A. Benac, B. ^ovi}, Glasinac 2, Sarajevo 1957. Ble~i} 2007 – M. Ble~i}, Status, Symbols, Sacrifices, Offerings. The Diverse Meanings of Illyrian Helmets, Vjesnik Arh. Muz. Zagreb 3 s. XL, 2007, 73–116. ^ovi} 1979 – B. ^ovi}, Kne`evski grobovi glasina~kog podru~ja, u: Sahrawivawe kod Ilira, 143–169. Beograd 1979. ^ovi} 1987 – B. ^ovi}, Glasina~ka grupa, u: Praistorija jugoslavenkih zemalja V, Zeljezno doba, 1987, 575–643. Djukni}, Jovanovi} 1965 – M. Djukni}, B. Jovanovi}, Illyrian Princely Necropolis in Atenica, Archaeologia Iugoslavica VI, 1965, 1–25. Djuri}, Gli{i}, Todorovi} 1975 – N. Djuri}, J. Gli{i}, J. Todorovi}, Praistorijska Romaja, Beograd–Pristina 1975. Fiala 1893 – F. Fiala, Die Ergebnisse der Untersuchung prähistorischer Grabhügel auf dem Glasinac im Jahre 1892, Wiss. Mitt. Bos. Herz. I, 1893, 126–168. Fiala 1895 – F. Fiala, Die Ergebnisse der Untersuchung prähistorischer Grabhügel auf dem Glasinac im Jahre 1893, Wiss. Mitt. Bos. Herz. III, 1895, 3–38. Fiala 1897 – F. Fiala, Die Ergebnisse der Untersuchung prähistorischer Grabhügel auf dem Glasinac im Jahre 1895, Wiss. Mitt. Bos. Herz. V, 1897, 3–28. Fiala 1899 – F. Fiala, Die Ergebnisse der Untersuchung prähistorischer Grabhügel auf dem Glasinac im Jahre 1896, Wiss. Mitt. Bos. Herz. VI, 1899, 8–32. Fiala 1899a – F. Fiala, Die Ergebnisse der Untersuchung prähistorischer Grabhügel in Südostbosnien (anschliessend an den Glasinac) im Jahre 1897, Wiss. Mitt. Bos. Herz. VI, 1899, 33–61. Gara{anin 1973 – M. Gara{anin, Praistorija na tlu SR Srbije, Beograd 1973. Govedarica 2002 – B. Govedarica, Zwischen Hallstatt und Griechenland: die Fürstengräber in den frühen Eisenzeit des Mittelbalkans, Godi{njak. Centar za Balkonolo{ka ispitivanja XXXII/30, 2002, 317–328. Hochstetter 1881 – F. Hochstetter, Ueber einen Kesselwagen aus Bronze aus einem Hügelgrab von Glasinac in Bosnien, Mitt. Anthr. Ges. Wien 10, 1881, 289–298. 116 Rastko VASI], Bele{ke o Glasincu – hronologija kne`evskih grobova (109–117) Zotovi} 1985 – M. Zotovi}, Arheolo{ki i etni~ki problemi bronzanog i gvozdenog doba Zapadne Srbije, Beograd – U`ice 1985. @i`i} 1979 – O. @i`i}, Grobovi ilirskih ratnika – Kli~evo kod Nik{i}a, u: Sahrawivawe kod Ilira, 205–218, Beograd 1979. Vasi} 1997 – R. Vasi}, The Early Iron Age Regional Groups in the U`ice Area, Balcanica XXVIII, 1997, 45–62. Vasi} 2003 – R. Vasi}, Bele{ke o Glasincu. Hronolo{ka i teritorijalna pitawa, Balcanica XXXII/XXXIII, 2003, 7–36. Summary: STARINAR LIX/2009 RASTKO VASI], Institute of Archaeology, Belgrade NOTES ON GLASINAC – THE CHRONOLOGY OF PRINCELY GRAVES Key words. – Central Balkan, princely graves, Glasinac, West Serbia, Kosovo and Metohija, Montenegro, North Albania. outstanding warrior graves are known, belonging possibly to the chiefs of smaller warlike bands, whose power was limited. Princely graves from Arareva gromila on Glasinac, Pilatovi}i by Po`ega and Lisijevo Polje by Berane date to the beginning of the second half of the 6th century, and according to their characteristics represent princes, whose power and wealth were considerable and known to the neighbours. Culmination of the rise of the princes in this region was demonstrated by the graves from Novi Pazar, Atenica, and Pe}ka banja, which date to the end of the 6th and the first quarter of the 5th century. Some decades later there are several rich graves, e.g. the recently discovered grave from Velika Krsna, which could belong to a prince, but can not be compared with the wealth of the previous princely generation. In the middle of the 4th century, new rich princely burials are seen in the graves in Belsh in Albania and Vratsa in Northwest Bulgaria. Their appearance was conditioned by a new socio-political climate. All this proves that one should be cautious when dating the princely graves in this region to the »end of the 6th/beginning of the 5th century BC«. Princely graves of the Iron Age represent a particular phenomenon in archaeology, which is constantly the subject of interest. They are usually dated to the end of the 6th and the beginning of the 5th century. The author discusses the chronology of princely graves in the Central Balkans and analyses their appearance in each part of this territory: on the Glasinac plateau, in Serbia, Kosovo and Metohija, Montenegro, North Albania and Nordwest Bulgaria. He concludes that they date from the middle of the 7th to the middle of the 4th century, depending on the cultural and socio-economic situation in the respective area. In the middle of the 7th century princely graves in the true sense of the word were known only on the Glasinac plateau, in the Ilijak necropolis. At the end of the 7th and in the beginning of the 6th century they still appear on Glasinac, though in greater number and in various parts of the plateau. In northwest Bulgaria a grave dating to the second half of the 7th century was found, which would, according to grave goods, correspond to the Glasinac princely graves. On the other hand, there are no princely graves in Serbia and north Albania from that time but some 117