Драгица Премовић-Алексић
Драгица Премовић-Алексић
ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ СТАРЕ РАШКЕ
CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Драгица Премовић-Алексић
Цркве и манастири Старе Рашке
CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Цркве и манастири Старе Рашке
Churches аnd мonasteries оf Old Raska
Аутор / Author: Драгица Премовић-Алексић
Издавач / Publisher: Музеј „Рас“ Нови Пазар - www.muzejras.org
За издавача / For publisher: Јасмина Фортић
Превод на енглески / Translation into English: Драгана Кадијевић
Фотографије / Photo: Коришћена литература
Бојан Миловић
Драгица Премовић-Алексић
Дизајн књиге / Book design: Владимир Профиловић - Група / Grupa, www.grupa.co.rs
Штампа / Print: Panpapir Novi Sad, Gavrila Principa 22
Тираж / Circulation: 1000
ISBN: 978 – 86 – 80813 – 27 - 1
Штампање ове публикације омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије
This publication is enabled by Ministry of Culture and Information of the Republic od Serbia
INTRODUCTION
6
Књигом „Цркве и манастири Старе Рашке”,
обухваћено је само подручје Новог Пазара, Тутина и
Сјенице, укупне површине 2.539 км2, које се налази у
самом југозападном углу Србије. На једној страни наведене
области је Новопазарска котлина која је утиснута између
Рогозне и Пештери, а на другој предели Штавице, Пештери
и Сјенице, односно предели које чини гола и светла
висораван с пространим пашњацима. Ради се о претежно
планинској области у којој Новопазарска котлина има
просечну надморску висину око 600, а остали делови
и преко 1000 метара, посебно подручје Пештери и
Сјенице.
Са југоисточне стране ове области пружа
се планина Рогозна која почиње од Бањске
изнад Косовске Митровице, а ту је и долина Ибра.
Северно и северозападно је планина Голија, затим
Јавор, Златар и са запада Јадовник. Јужно је Жиландар
и Мокра гора са долином Ибра.
Слив тока реке Рашке, који је захватао широку
област око данашњег Новог Пазара, током средњег века
представљао је рашку жупу, која је у доба Стефана Немање
и његових непосредних наследника постала језгро српске
државе. Ту се, у средњовековној рашкој жупи налазило
столно место – престоница, а по имену жупе цела српска
држава добила је назив Рашка. Као центар државе ово
подручје је имало изузетан значај за развој и духовни и
уметнички успон, о комe сведоче утврђени градови, бројна
стара насеља, али и црквена средишта.
Новопазарска бања | Novopazarska spa
With the book ‘Churches and monasteries of Old Raska’
is enveloped only district of Novi Pazar, Tutin and Sjenica,
the whole surface of 2539 km2, that is situated in the eastwestern corner of Serbia. On the one side of named district
is Novi Pazar valley which is sealed between the mountain
Rogozna and Pester, and on the other regions of Stavica,
Pester and Sjenica, relatively regions that was made by the
naked and bright plateau with spacious grasslands. It is about
predominantly mountain region in which the Novi Pazar
valley got average altitude sea-level around 600m,
and the other parts even over 1000 m, especially the
territory Pester and Sjenica.
From the southeast side of this district, is
extended the Rogozna mountain that starts from
Banjska over Kosovska Mitrovica and there it is the
river Ibar valley. Northern and the northwestern is the
mountain Golija, than Javor, Zlatar and from the west
Jadovnik. On the South is Zilandar and Mokra Gora with the
valley of the river Ibar.
The low of the stream the Raska river that embraced
width territory round today`s Novi Pazar, during the medieval
presented the Raska perish which becomes the core of the
Serbian state in the period of Stefan Nemanja and his direct
descendents. There, in the medieval Raska perish was situated
throne place- capital, and upon the name of parish the whole
Serbian state got a name Raska. As a center of the state this
district has signiicance inluence for the development and
spiritual and artistic rise, about which testiies fortiied cities,
numerous old settlements and also church centers.
Стефан Немања је одатле управљао државом,
ту су се одржали важни историјски догађаји и државни
сабори. Када се сва историјска знања саберу, долази се
до закључка да је долина Рашке била колевка прве српске
државе и писмености. Рашки, данас новопазарски крај,
играо је у средњем веку изузетно значајну политичку, али
и културно-историјску улогу.
Захваљујући свом географском положају, у
централном делу Балканског полуострва, наше подручје
представља транзитну зону између централних делова
Европе и Мале Азије. Становништво подручја југозападне
Србије успостављало је комуникације са суседним
областима још током праисторије и те комуникације су,
углавном, наслеђене и у каснијим епохама. Претпоставља
се да је римски пут Епидаурум – Нови Пазар ишао преко
Сјеничко-пештерске висоравни. Тај пролаз је једини пролаз
који све до данашњих дана води са западног у источни део
Балканског полуострва.
Османлије су само неколико година после Косовске
битке (1389) запосели неке пунктове а долина Рашке је
дефинитивно покорена 1455. године када је извршен први
турски попис овог краја који је тада припадао области
Бранковића, а од тада хасу Иса-бега Исхаковића
О процесу христјанизације подручја југозападне
Србије, ком припада и подручје Старе Рашке, односно
подручје општина Нови Пазар, Тутин и Сјенице, не зна
се много. На овом подручју најстаријим хришћанским
објектом могла би се сматрати мања сакрална грађевина
чији су остаци откривени у Новопазарској Бањи. Ради се
о остацима једне античке капеле, храма са антама, која је
крајем 4. или почетком 5. века адаптирана и коришћена као
хришћанска црква. Већ током 6. века на подручју између
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
УВОД
Stefan Nemanja from there ruled by the state, there
were sustained an important historical events and state
conventions. When all this historical events were gathered
might be concluded that that the valley of the river Raska
was the cradle of the Serbian state and literacy. The Raska,
today Novi Pazar area, played in the Middle Age, an extremely
important political but also a cultural - historical role.
Grateful to its geographical position, in the central part
of Balkan Peninsula, our territory presents transit zone between
the central parts of Europe and Asia Minor. Population of the
southwestern Serbia territory reestablished communications
with neighboring districts still during prehistory and those
communications were predominantly inhered in the later
epochs. It is presumed that the Roman road Epidaurum-Novi
Pazar leaded across Sjenica-Pesters plateau. That passing is
the only one passing that until the nowadays leads from the
western to eastern part of Balkan Peninsula.
The Osmans were only a few years after the Kosovo
battle (1389) occupied some spots and the valley of the
Raska river was deinitive conquered 1455 when the irst
Turkish register of this area which until than belonged to the
Brankovica district, and since then to Isa-beg Ishakovic.
About the process of Christianization of the territory
of the east western Serbia, to which also belongs the Old Raska
district, relatively territories of municipalities of Novi Pazar,
Tutin and Sjenica is not known much. On this territory the
oldest Christian object could be considered the smallest sacral
building which remains were discovered in Novopazarska
Banja. It is about remains of one antique chapel, temple with
7
Pope - Основа | Substruction
8
antas hat at the end of the 4th or at the beginning of the 5th
was adapted and used as a Christian church. Already during
the 6th century on the area between the rivers Lim and the Ibar
River is erected a considerable number of sacral objects of a
diferent size and signiicant. On the intake of the Sebecevska
River in the river Raska in the base of the Ras fortiication were
discovered remains of the biggest early Byzantine basilica on
the south western Serbia territory. In immediate nearness, on
the right bank of the river Raska is situated the early Byzantine
church, under which loor is built crypt roofed with a semicircular vault. To the early Byzantine period belonged also a
bigger church on locality Ras - Postenje
and a basilica in Novopazarska Banja, Pope,
fortiication on the Zlatni Kamen and Sarski
krs.
When it is a question about
church organization it is brought more
presumptions about a rank of mentioned
basilicas. The basilica in Novopazarska
Banja could be the center of archbishop
but that also could be a basilica in Pope or
a big basilica on Pazariste with pulpit and
the altar seats. Based on inscription from
Izbicanje near Prijepolje it is known that this
territory from the church view appertains
under jurisdiction of an archiepiscopacy
in Ulpian, today`s Lipljane on Kosovo.
Namely, episcope Stefan mentioned in the
inscription, admitted sovereignty of the
archiepiscopal in Justiniana Prima. Since
territory of Old Raska is situated on the
Трговиште - Базилика | Trgoviste-basilica
territory between Justiniana and Ulpiana,
Кад је у питању црквена организација, изнето
than it is shore that here could be situated the Episcopal
је више претпоставки о рангу наведених базилика.
center that had jurisdiction above the Emperors domain of a
Базилика у Новопазарској Бањи могла је да буде седиште
mining district.
хорепископа, али то је могла бити и бази-лика у Попама или
By arriving on Balkan, the Serbs found many remains of
велика базилика на Пазаришту, са амвоном и олтарским
an old material culture, settled cities and villages, fortiications,
седиштима. На основу натписа из Избичања код Пријепоља
roads and bridges that presented the important element
зна се да је и ова територија у црквеном погледу потпадала
in the colonist’s lives inluencing on the development of a
под јурисдикцију архиепископије у Улпијани, данашњем
material culture and a language of the colonized Serbs. The
Липљану на Косову. Наиме, епископ Стефан, који се помиње
foundation on the new Slavic, Serbian culture continued entire
у натпису, признавао је суверенитет архиепископа у
ive centuries. In the period from the 7th until the 12th century
Јустинијани Прими. Како се територија Старе Рашке налази
was headed wars with Bulgaria, Byzantium and Hungary for
на простору између Пријепоља и Улпијане, онда је сигурно
the survival and independence of the Serbian state, so on the
да се ту могло налазити епископско седиште које је имало
cultural plan was not created many of a new and special.
јурисдикцију над царским доменом рударске области.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Ибра и Лима подиже се знатан број сакралних објеката
различите величине и значаја. На ушћу Себечевске реке у
Рашку, у подножју тврђаве Рас, откривени су остаци највеће рановизантијске базилике на простору југозападне
Србије. У непосредној близини, на десној обали реке
Рашке, налази се рановизантијска црква, испод чијег
пода је зидана гробница пресведена полуобличастим
сводом. Рановизантијском периоду припада и већа црква
на локалитету Рас—Постење и базилике у Новопазарској
Бањи, Попама, утврђењу на Златном камену и Шарском
кршу.
Шарски крш, црква | Sarski krs, church
Дошавши на Балкан Срби су затекли много
остатака старе материјалне културе, насељених вароши
и села, тврђава, путева и мостова, што је представљало
важан елемент у животу досељеника, утичући на развој
материјалне културе и језика досељених Срба. Утемељење
нове словенске, односно српске културе потрајало је
пуних пет векова. У раздобљу од 7. до 12. века вођени су
ратови са Бугарском, Византијом и Угарском за опстанак и
самосталност српске државе, тако да на културном плану
није створено много новог и посебног.
Раскол римске цивилизације на источну и западну
половину дубоко се урезао у свест човека – његове
последице на известан начин још и данас осећамо у подели
света на Исток и Запад. Тада је новопазарски простор
припадао источној половини света, владавини Византије
али је ово подручје за разлику од Јадранског приморја,
пратила верска подељеност још од раног хришћанства.
На простору насељеном Србима христијанизација
је напредовала веома споро. Хришћанство су примили
најпре припадници владарског рода, жупани, богатији и
угледнији слој и њихова околина. Писани извори у 9. веку
Split of the Roman civilization on the eastern and the
western half deeply engraved in the conscience of man-his
consequences in the certain way we feel today in the division
of the world on the East and the West. Than Novi Pazar area
belonged to the eastern half of the world, the Byzantine rule,
but this district for a diference from the Adriatic Coast, was
followed religious separation until the early Christianity. On
the space settled by the Serbs christianization progressed very
slowly, Christianity was accepted irstly by the members of the
ruling gender, parishioners, the richer and more respected
class and their environment. The written sources in the 9th
century called Serbia baptized Serbia. Besides the written
data, the most possible is that it did not penetrate deeply into
the population. The creation of the church organization was a
long and a hard process.
In the second half of the 9th century, in the period of
the emperor Vasilije the 1st (867/886) the Serbs are baptized
inally, and the irst Serbian prince that carries Christian name
is Petar, Gojnik s son, that ruled from 892. The prince Petar
was, probably, baptized in the church whose remains were
discovered in the fortiication on Velika Gradina in Vrsenica.
9
10
The life in Velika Gradina stopped during the 10th century,
when fortiication sufered in the campaign of the Bulgarian
Emperor Simeon that devastated Serbia in 924. After that
fortiication on Velika Gradina was not used any more, and
when Caslav ruled in Serbia (928) `in the country found only
50 men, singles, without women and children, which lived
from hunting.` in fortiications on Gradina`s of Pazariste and
Postenje, the Bulgarian crew stayed until the break of the First
Bulgarian Empire 971. In the meantime, probably, during the
rule of the Emperor Petar in Ras was established an episcopacy
with headquarters in the church of St. Peter and Paul, today
Peter`s church nearby Novi Pazar, the oldest church of the
Serbs originated on the synthesis of inluences of the East and
the West. An established episcopacy of the Bulgarian church
in boarding district toward the Serbs should have jurisdiction
above the Serbian people inside of Balkan but it had a big,
even if not a key signiicance in the establishment of the
Serbian medieval state and become it` s irst spiritual centre
and the capital place.
Златни Камен - Црква | Gold Stone - Church
After the renovation of the Byzantine government
above the big part of Balkan Peninsula, by the establishment
of the Ohrid archbishopric 1018, the northwestern board of
the Ohrid Archbishopric on the line Sirmium-Ras-Prizren-Drac
presented at irst board of the Byzantium and the Western
Roman Empire, until, by time it did not changed into the real
board between the Catholicism and the Orthodoxy.
припадала барском архиепископу. Бирајући између Истока
и Запада Стефан Немања се, након повратка из Цариграда,
определио за византијску културу и охридску архиепископију.
Он је и своје прве задужбине, цркве у Топлици зидао по
одобрењу Охридског архиепископа Јована. Сарађивао
је са грчким архијерејима, посебно с епископом у Расу и
све важније одлуке доносио је уз сагласност и непосредно
учешће рашких епископа Јевтимија и Калиника.
У епископском седишту у Расу, 1217. године,
крунисан је Немањин син Стефан, круном добијеном од
папе Хонорија III. У Петровој цркви у Расу, до издавања
познате Жичке повеље (око 1224.) стицала се и губила власт
у српским земљама. Крунисање Стефана Првовенчаног
створило је појам Рашке краљевине, Regnum Rasciae, Regno
di Rassa, што постаје европски појам са новим значењем.
Назив државе преноси се временом и на људе, тако да и
Србе понекад називају Рашанима и Рацима.
Најснажнији подстицај за развој архитектуре и
сликарства у Србији који ће, са извесним осцилацијама,
непрекидно трајати више од два и по века, дао је
зачетник најистакнутије владарске династије Стефан Немања. Некадашњи византијски вазал, у
12. веку извојевао је самосталну српску краљевину
Рашку са центром управо овде у новопазарском
простору. Ту су он и његови наследници владали
и зидали своје задужбине. Поставивши темеље
самосталности српске средњовековне државе
и обезбедивши тако политичке, економске и
друштвене услове за несметан развој уметности, Немања
је управо својим задужбинама обележио велики почетак
градитељске делатности у Србији, а украшавањем њихових
зидова фрескама означио је појаву блиставих уметничких
творевина, које ће у наредних неколико векова постати
нераздвојив део задужбина његових потомака, црквених
великодостојника и властеле.
На основу свог географског положаја Рашка се није
окретала само према истоку него се отворила и утицајима
запада. Баш у уметности, где су се срели западни романски
стил са источним византијским узорима, израсла је Рашка
уметничка школа.
У време Светог Саве рашка епископија је
припадала Цариградској патријаршији са седиштем у
Никеји. Он је отишао у Никеју код васељенског патријарха
Манојла Сарантена и византијског цара Теодора
Ласкариса за захтевом за аутокефалност српске цркве, коју
је и добио шестог децембра 1219. године. Тада је Рашка
About the antiquity and importance of episcopacy in
Ras also testiies the Byzantine sources. It is mentioned in the
second charter that the Emperor Basil the 2nd gave to Ohrid
archbishopric on May in 1020. And there in the introductory
text clearly was written that Raska s episcopacy was placed
early in the structure of the Bulgarian church in the time of
Emperor Petar (927/969) and Samuilo (976/1016). From time of
the Emperor Vasilije episcopacy in Ras was under jurisdiction
of the Ohrid s archbishopric until 1078, the Raska s episcope
since 1078 until the arrival of Stefan Nemanja, during the time
of the Duklja`s kingdom belonged to the Bar s archbishopric.
By the choosing between the East and the West Stefan
Nemanja after his return from Constantinople he determined
for the Byzantine culture and the Ohrid archbishopric. He
built his irst foundations churches in Toplica by the approval
of the Ohrids archbishop Jovan. He cooperated with the
Greece archbishops especially with the episcope in Ras and
all important decisions he brought with the approval and
indirectly participations of the Raska s episcope Jevtimije
and Kalinik.
In episcopes headquarters in Ras 1217 was
crowned Nemanjas son Stephen with the crown
obtained from the pope Honorio the 3rd. In the Petar`s
church in Ras until the proclamation of the famous
Zica charter (about 1224) the power was earned and
forfeited in the Serbian countries. The crowning of Stephen
‘Prvovencani’ made notion the Raska kingdom, Regnum
Rascae, Regno di Rassa that becomes European notion with a
new meaning. The name of the state is transferring by time on
people, so the Serbs are sometimes called Rasani or Raci.
The most powerful instigation for the development
of architecture and painting art in Serbia, which will with
certain oscillations, continually last more than two and half
centuries, gave the originator of the most prominent ruling
dynasty Stefan Nemanja. The former Byzantine vassal, in
the 12th century fought out independent Serbian kingdom
Raska with a center actually here in Novi Pazar area. Here he
and his successors ruled and built their foundations. Placing
foundations of an independency of the Serbian medieval
state and securing with that political, economical and social
conditions for undisturbed development of an art, Nemanja
actually with his foundations marked a great beginning of
the building activity in Serbia, and by ornamenting of their
walls with frescoes marked phenomenon of a bright artistic
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Србију називају „крштеном Србијом”. И поред писаних
података, највероватније да оно није дубоко продрло
у народ. Стварање црквене организације био је дуг и
мукотрпан процес.
У другој половини 9. века, у време цара Василија I
(867–886) Срби су коначно покрштени, а први српски кнез
који носи хришћанско име је Петар, Гојников син, који
је дошао на власт 892. године. Кнез Петар је, вероватно,
крштен у цркви чији су остаци откривени у утврђењу на
Великој градини у Врсеницама. Живот у Великој градини
престао je током 10. века када је утврђење, страдало у
походу бугарског цара Симеона који је опустошио Србију
924. године. Након тога утврђење на Великој градини
више није коришћено, а када је на власт у Србији дошао
Часлав (928) „у земљи нађе само 50 људи, самаца без
жена и деце, који су живели од лова“. У тврђавама на
Градинама Пазаришта и Постења, бугарске посаде остале
су све до слома Првог бугарског царства 971. године. У
међувремену, вероватно, за владе цара Петра у Расу је
основана нова епископија са седиштем у цркви св. Петра и
Павла, данас Петровој цркви код Новог Пазара, најстаријој
цркви код Срба, насталој на синтези утицаја Истока и
Запада. Основана епископија бугарске цркве у граничном
подручју према Србима, требало је да има јурисдикцију
над српским народом у унутрашњости Балкана, али је она
имала велики, ако не и кључни значај у оснивању српске
средњовековне државе и постала је њено прво духовно
средиште и столно место.
После обнављања византијске власти над
великим делом Балканског полуострва, оснивањем
Охридске архиепископије 1018. године, северозападна
граница Охридске архиепископије на линији Сирмијум
– Рас – Призрен – Драч, представљала је прво границу
Византије и Западног римског царства, док се временом
није претворила у праву границу између католичанства и
православља.
О старини и важности епископије у Расу сведоче
и византијски извори. Она се помиње у другој повељи
коју је цар Василије II издао Охридској архиепископији,
маја 1020. године. И ту, у уводном тексту повеље, изричито
је записано да се рашка епископија налазила раније у
саставу Бугарске цркве у време царева Петра (927-969) и
Самуила (976-1016). Од времена цара Василија II епископија
у Расу је била под јурисдикцијом охридског архиепископа,
све до 1078. године. Рашка епископија је од 1078. године до
доласка Стефана Немање, за време дукљанског краљевства,
11
12
епископија постала архиепископија, а Сава први српски
архиепископ. Осамостаљивање српске цркве довело је до
успостављања епископских центара у Зети, Хвосну, Хуму,
Топлици, Будимљу, Дабру и Морави, Стону и на Превлаци,
а свој рад наставила је и епископија у Расу. Епископска
седишта основана су у оквиру старијих црквених центара.
За седиште архиепископије изабран је манастир Жича, а од
1253. године премештена у Пећ. Од времена архиепископа
Саве I, српски архијереји, по угледу на владалачку, носе
титулу архиепископ „све српске земље и поморске“. Свети
Сава се постарао да се преведу номоканон и манастирска
правила (типици), а радио је и на образовању свештенства.
Као и сви византијски теолози, био је свестан значаја
натписа на фрескама и иконама. Он је непосредно пре
осамостаљења српске цркве увео обичај исписивања
натписа с именима светитеља, називима празника и
текстовима на свицима на српском језику.
Српски средњовековни владари и властела из
доба Немањића доводили су градитеље из Византије и
са јадранског приморја, најчешће из Котора, тако да су
укрштањем византијских и романских елемената настајале
creations, which will in the following centuries became the
inseparable part of foundations of his successors, church
executives and landed gentry.
Based on its geographical position Raska was not
turned only towards the East also opened to the inluences
of the West. Exactly in the art, where were met the Roman
style with the eastern Byzantine examples, grew up the Raska
artistic school.
In the time of Saint Sava the Raska episcopacy
belonged to the Constantinople patriarchy with it s
headquarters in Nicaea. He went at Nicaea to patriarch Manojlo
Saranten and Byzantine Emperor Theodor Laskaris with claim
for an autocephaly of the Serbian church that he has got in the
6th of December in 1219. Than the Raska episcopacy become
an archiepiscopacy, and Sava the irst Serbian archbishop. The
independence of the Serbian church brought a restoration
of the Episcopal centers in Zeta, Hvosno, Hum, Toplica,
Budimlje, Dabar and Morava, Ston and on Prevlaka, and it`s
work was continued by the episcopacy in Ras. The Episcopal
headquarters were established clasped by the older church
centers. For headquarters of archiepiscopacy was chosen
monastery Zica, and from 1253 moved to Pec. From the time of
цркве посебног архитектонског стила који је познат као
рашка школа архитектуре или само рашка школа. Да се
ради о оригиналној школи најбоље говори податак да се
пет цркава из те групе налазе на Листи светске баштине.
Немањини наследници и потомци настављају дело свог
претходника градећи цркве у духу рашке школе.
Од Немањиног времена усталио се обичај да цркве и
манастире подижу једино чланови владарске куће, а њима
су се у 13. веку, прикључили само још црквени поглавари.
Краљ Милутин прекида с природом уметности 13.
века јер се од око 1300. године, много више ослања на
Византију. Како у 13. веку по градитељској замисли нема
битније разлике између епископског седишта и манастира,
јер су епископска седишта дограђивана и допуњавана
новим неопходним грађевинама, или украшавана у складу
са новим литургијским захтевима епископских катедри.
У развоју српске црквене архитектуре и зидног
сликарства 13. век је кључна епоха из више разлога. То
је раздобље посебног градитељског полета условљеног
геополитичким, друштвеним, духовним и културним
приликама створеним у држави. Тада је рашки тип храма
добио своје завршне облике, византијски просторни склоп
добио је спољну романичку обраду, чиме је остварена
градитељска композиција карактеристичног општег
изгледа како у унутрашњем простору тако и у спољашњем
изгледу.
Сликарство 13. века настало у Србији, потврдило
је да су припадници владарске династије Немањића,
ангажујући најбоље византијске мајсторе тог времена,
дали изузетан допринос византијској уметничкој баштини
и омогућили да на тлу српске државе настану најбоља
дела у византијском културном свету у том веку. Стога
се велелепне српске фреске 13. века налазе у многим
антологијама средњовековне уметности као споменици
зидног сликарства највишег домета.
На даљи ток српске историје утицали су догађаји
из 1282. године. Када је краљ Драгутин на Дежевском
сабору предао престо млађем брату Милутину, уследио
је период извесног двовлашћа које је делило српске
земље. Краљ Милутин је предност дао приликама на југу
земље, односима са Византијом, а краљ Драгутин, понекад
називан и „сремским краљем“, био је сродник угарског
краља и столовао у Дебрцу на Сави, односно у Београду.
Краља Милутина је подржала и Црква, па је државно
средиште померено на југ (Косово, Скопље, Македонија),
чиме област Раса губи значај.
archbishop Sava the 1st, the Serbian priests, took an example
on ruling, carried the title archbishop `of all Serbian countries
and Coasts`. St. Sava took care to translate a nomocanon
and monastery rules (typika), and worked on education of
the clergy. Like all Byzantine theologians, he was conscious
of an importance of inscriptions on frescoes and icons. He
immediately, before the independence of the Serbian church
introduced a custom of writing out inscriptions with names of
the saints, names of feast days and texts on the rolls on the
Serbian language.
The Serbian medieval rulers and landed gentry from
the time of the Nemanjic`s, brought builders from Byzantium
and from the Adriatic Coast, mostly from Kotor, so with the
crossing elements of the Byzantine and the Roman elements
originated churches of a special architectural style known as
the Raska school of Architecture or only the Raska school. So
it is about the original school data that ive churches from that
group are on the List of the world heritage speaks the best.
Nemanja`s successors and descendants continued activity of
their precursor by building churches in the spirit of the Raska
school.
From the Nemanja`s time become established a
custom that churches and monasteries are built only by the
members of the ruling house, an in 13th century joined them
only the church superiors. The king Milutin stops with a nature
of art of the 13th century because from above 1300 he leans
more to Byzantium. How in the 13th century upon building idea
there was no more important diference between episcopal
headquarters and monasteries, so episcopal headquarters
were not attached and supplemented with new necessary
buildings or decorated in a harmony with new liturgical
demands of the episcopal cathedras.
In the development of the Serbian church architecture
and fresco painting art of the 13th century is a key epoch
from many reasons. That is a period of special building
impulse caused by the geopolitical, social, spiritual and
cultural occasions created in a state. Than the Raska type of
a temple got it s inal shapes, Byzantine space complex got
external Romanic elaboration, with what was created building
composition of characteristic general appearance like in
internal space so in the external appearance.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Градина у Постењу, црква, VI vek | Gradina in Postenje church, VI ages
13
14
Када се краљ Стефан Душан 1345. године,
на црквеном сабору у Скопљу, прогласио за цара
Срба, Грка (тј. Ромеја) и Бугара, српску цркву је са
ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије.
Тадашњи архиепископ Јоаникије именован је за првог
српског патријарха, који је краља 1346. године крунисао
царском круном. Како се седиште архиепископије налазило
у Пећи, тако је и патријаршија названа Пећка патријаршија.
Патријаршија је опстала до пада Деспотовине 1459. године.
Због наведених догађаја Цариградска патријаршија је 1350.
године анатемисала српску, настао је раскол који је трајао
до 1375. године. Српски патријарх је, попут цара, носио
титулу „патријарха Срба и Грка“, а основано је неколико
нових епископија, а неколико епископија је уздигнуто на
ранг митрополије, међу којима и Рашка. После смрти цара
Душана 1355. године и распада царства, али и нејединства
властеле и обласних господара, дошло је до пометње и у
градитељству и сликарству Србије.
Опасност пред најездом Турака засенила је
процват Рашке школе 13. века. Земљу су после Косовске
битке заузели Турци, а у новопазарском крају израсли су
споменици исламске културе, град Нови Пазар са џамијама,
минаретима, хамамом, чаршијом, хановима.
The painting art of 13th century originated in Serbia,
conirmed that members of the ruling dynasty Nemanjic, by
engaging of the best Byzantine handicraftsmen of that time,
gave special contribution to the Byzantine cultural heritage
and enabled that on the ground of the Serbian state to origin
the best works in the Byzantine cultural world in that century.
So the most beautiful frescoes o0f the 13th centuries are in
numerous anthologies of medieval art as monuments of the
fresco painting art of the highest range.
On the further course of the Serbian History was
inluenced by events from 1282. When king Dragutin on
Dezeva’ s convention gave up a throne to his younger brother
Milutin, resulted in period of certain dual rule two ruling
that separated Serbian countries. King Milutin gave advance
to occasions on the South of the country, relations with
Byzantium, and king Dragutin sometime called `Srem s king`.
Was a relative to Hungarian king and ruled in Debrec on the
river Sava, relatively Belgrade. King Milutin was supported also
by the Church so the state headquarter moved on the South
(Kosovo,Skoplje, Macedonia) with what district of Ras lost
importance.
When King Stefan Dusan in 1345 on church convention
in Skoplje proclaimed for the Emperor of the Serbs, the Greeks
(Romans) and the Bulgarians, Serbian church from the rank of
archiepiscopacy raised to the rank of patriarchy. Archbishop
Joanikije from that day was named for the irst Serbian patriarch
that crowned king with an Emperors crown in 1346. How the
headquarters was placed in Pec, so the patriarchy was named
Pecka patriarchy. Patriarchy survived until the fall of Despotate
in 1459. Because of mentioned events the Constantinople
patriarchy in 1350 pronounced an anathema to the Serbian,
resulted with split that lasted until 1375. Serbian patriarch, like
an emperor had title `patriarch of the Serbs and the Greeks`
and were established several new episcopacy, and some
episcopacies were raised to the rank of metropolis, between
them Raska. After the death of the Emperor Dusan in 1355 and
a decomposition of the Empire and division of landed gentry
and district rulers, became confusion also in building and
painting art.
Dangerous in front of the invasion of the Turks
shadowed bloom of the Raska school of 13th century. Country
was after the Kosovo battle occupied by the Turks, and in the
Novi Pazar are grow up monuments of Islamic culture, city
Novi Pazar with mosques, minarets, baths (hamams), trading
market, hans.
Али упоредо су на истом простору на својим
повученим положајима и даље живели православни
манастири нестале Рашке. Тако је у новопазарском
простору опет постојала равнотежа између истока који
сада представља ислам и Запада који представљају
хришћнски манастири.
Обнова Пећке патријаршије 1557. године означена
је у историји српске црквене организације и у историји
српског народа под Турцима као изузетан догађај и као
извесна прекретница у њиховој судбини.
Доласком на чело поново успостављене српске
верске заједнице Макарија Соколовића, почели су да се
предузимају велики градитељски подухвати на обнављању
старих и изградњи нових задужбина. За неколико деценија
саграђено је или обновљено више од стотину цркава и
манастира. Ове активности су трајале до велике сеобе
Срба 1690. године.
Када је око 1463. године умро патријарх Арсеније
II, власт охридског архиепископа механички се проширила
и на још заостали део некадашње Пећке патријаршије.
Охридски архиепископ Прохор успео је да од турског султана
Сулејмана II добије „повељу великог цара“ о успостављању
пређашњег стања у Охридској архиепископији и о
њеном сједињавању са српском црквом. За Прохоровог
наследника постављен је рашки митрополит Симеон, који
је столовао у новоподигнутом митрополитском седишту
у цркви св. Варваре, на Рељиној градини, између Новог
Пазара и средњовековног Трговишта. Међутим, Симеон се
није дуго одржао на том положају.
But in a parallel direction on the same area on it s
dragged positions still lived the Orthodox monasteries of
the disappearing Raska. So in the Novi Pazar s area again was
existing balance between the East that now represents Islam
and the West representing with a Christian monasteries.
Renovation of the Pec patriarchy in 1557 marked in
history of the Serbian church organization and in history of the
Serbian people under the Turks as an extraordinary event and
as a certain turning point in their destiny. By the arrival on the
head of repeatedly positioned Serbian religious community of
Makarije Sokolovic, were started to resolve the great building
activities on renewal of old and building of new foundations.
For few decades were built or renovate more than 100
churches and monasteries. These activities continued until the
great migration of the Serbs in 1690.
When around 1463 died patriarch Arsenije the 2nd,
authority of the Ohrid archiepiscopacy mechanically spread
on still lagging part of the former Pec Patriarchate. The
Ohrid archbishops Prohor succeed to from the Turkish sultan
Suleiman the 2nd to get `charter of the great emperor` about
restitution of previous state in the Ohrid archiepiscopacy
and about its s uniting with the Serbian church. For Prohors
successor was placed the Raska s metropolitan Simeon, which
ruled in newly raised metropolitan`s headquarters in the
church of St. Varvara on Relja s gradina, between Novi Pazar
and medieval Trgoviste. Meanwhile, Simeon was not long held
up on that position.
Data about the Serbian metropolitans until the
restoration of the Pec Patriarchate were rare and accidental.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Новопазарска бања, базилика | Novopazarska spa, basilica
15
Врсенице - Велика Градина - црква | Vrsenice - big Gradina - church
16
Areas of Novi Pazar, Sjenica, Nova Varos, Brvenik,
Vucitrn and Belasica were embraced by the Raska metropolitan.
The Pec Patriarchate stopped to exist in 1766 when
the Greeks with a help of the Turks abolished autonomy of
the Serbian church in the Osman Empire that became under
the jurisdiction of the Constantinople Patriarchate. Than
for the Serbian episcopes were nominated Constantinople
fanariots (members of the Greek elite in the Osman Empire).
The Ecumenical Patriarchate in Constantinople had not only
a respect but a position of leader of all Orthodox churches,
what became from period of the universal Byzantine Empire
and admission of the sultan Mehmed the 2nd after the fall
of Constantinople 1453. Mehmed the 2nd admitted the
Constantinople patriarch and his prestige in the eastern
orthodoxy. At the same time Serbian church in the Habsburg
Monarchy was organized as Karlovac metropolitan.
Relations of the Turkish state towards the Christians
consisted in politics of the Porta towards some religious
communities. Porta approved their work, prescribed degree
of their autonomy, establishing their mutual relationship,
dragged boards of extension of their jurisdiction
and conirmed, usually for one year, their rulers.
By ransoming charters by money with which they
were placed on their positions, those rulers actually
became sultan’s vassals, responsible for state in their
church, and by the biggest part for an obedient
behavior of their cure of souls.
In their conquer campaign the Turks one number
of the Serbian monasteries and churches demolished and
burnt down. The most beautiful city churches in that occasion
and also later turned into mosques. That happened to the
Holy Virgin church in which „иде кь светѣи Богородици
оу Рась“ Nemanja’ s wife Ana as a nun Anastasia. How the
position old the Holy Virgin is not known, so many authors
presumed that it was in Toplica. Toplica was completely
separated district from Ras, so that even named temple could
not be in that district. It could be presumed that Anastasia
retired in some church that was placed in the nearness of the
court, where were her children and grandchildren. Meanwhile,
the Turkish writer of travels Celebija in his itinerary noted that
Isa beg Ishakovic church on the bank of the river Raska in the
middle of the 15th century remade in to a mosque, the Turks
in conquered cities the main churches remade in to mosques,
what was a case with the church of St. Virgin Mary that was the
main in Ras because in it retired rulers wife and probably was
nearby the river Raska in district that is called Ras also in 1468.
се у њу повукла владарева супруга и највероватније се
налазила поред Рашке, у области која се и 1468. године
назива Расом.
Манастири који су били склоњени од главних
комуникација мање су страдали. Турци су манастирима
одузели њихове велике поседе, али не и сва њихова
имања. Они су могли задржати део својих некадашњих
поседа као задужбинска (вакуфска) добра, потребна за
њихово издржавање, а могли су имати и једно до два села
у својству тимара, а као и сви тимарници, морали су, у
случају војног похода, давати неког џебелију (оклопника).
Султанов берат којим је 1557. године одобрен
рад Пећке патријаршије, везује се за име великог везира
Мехмед-паше Соколовића, чије је ангажовање по
овом питању произашло из његове трајне везаности
за свој завичај, своје рођаке и земљаке, и то без разлике
на веру, и његове свести о своме пореклу кога се није
одрицао него се још, поврх тога, намерно тиме
издвајао од правих Турака. Дозволу за рад Пећке
патријаршије одобрио је и велики муфтија на
Порти Ебусууд ел-Амади, који је са Мехмед-пашом
био пријатељ, а заједно су били стубови царства.
На место патријарха постављен је Макарије
Соколовић, блиски пашин рођак. По подацима
српска црква је тада имала 40 митрополија и
епископија. У доба првих патријараха из куће
Соколовића и непосредно после њих, широм подручја
Пећке патријаршије обновљено је или преправљено на
стотине храмова почев од, за наше прилике огромних,
до сасвим скромних црквица по забаченим селима.
Мехмед-паша је с већим верским огорчењем
устајао против исламских јереси него против православља,
вере коју је дао Исус претходник Мухамедов, чији су
светитељи стварно то и били. Православље људе не чини
опаким, изгубљеним и далеким добром муслиману. То је
вера која се, и према исламском закону, мора трпељиво
узимати, у којој и правоверни има у шта веровати, која, свим
оним што садржи, остаје као предео свести кроз који је он
прошао неоштећен и кога се не мора силом одрицати.
Мехмед-паша се није устручавао да га виде окруженог
његовим православним рођацима и да за њих, све оно
што је право, учини, а један савременик је забележио да
му његови сродници често долазе и код њега увек имају
слободан приступ, а ко жели да остане хришћанин, он
и остаје.
Monasteries that were persuaded from the main
communications sufered less. The Turks took from monasteries
their big properties, but not their all estates. They could keep
a part of their former estates as foundations goods, and also
could have one or two villages in a proper possessions, but
they had in a case of military campaign to give some armored
solder.
Sultan`s charter with which in 1557 was approved
work of the Pec patriarchy is connected with a name of the
Great governor Mehmed pasha Sokolovic. His engagement
about this question became from his permanent connection
for his homeland, his cousins and countrymen, and that with
no diference of religion and about his conscience about his
origin, that he did not renounce but even more intentionally
with that separated from the real Turks. Permission for the
work of the Pec patriarchy approved the great mufti on the
Porta Ebusuud el Amadi, which with Mehmed pasha was a
friend and together they were the pillars of the Empire. On the
place of the patriarch was placed Makarije Sokolovic, close
pasha`s relative. Serbian church than by data had 40
metropolitans and episcopates. In the period of the irst
patriarch from the Sokolovica house and indirectly
after them, spreading district of the Pec patriarchy
was renovated or rebuilt for hundreds of temples,
starting for our occasions huge until completely
modest little churches in out of the way villages.
Mehmed pasha with bigger religious bitterness
stood up against Islamic heresy than against Orthodoxy,
the faith that gave Jesus precursor of Mohamed, whose saints
really were that. Orthodoxy doesn`t create people mean, lost
and distant to a good Moslem. That is a faith, which towards an
Islamic low mast be taken by tolerant, in which the Orthodoxies
have in what to belief, which with all its contents stays as a
part of a conscience, trough that he went undamaged and of
whom he could not renounce by force. Mehmed pasha did
not hesitated to be seen surrounded by his Orthodox relatives
and for them everything that is right to do for them and one
contemporary noted that his relatives often come to him and
always have free approach and who wants to stay Christian
stays.
In 1568 presently after renovation of the Patriarchy,
the Serbian church had a stroke from which recovered
with endeavors. In the period of the sultan Selim the2nd
around 1566, like written monk Sava Hilandarac, the Osman
government decided to coniscate all monastery properties,
with that to sell them in the beneit of the state cash box,
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Подаци о српским митрополијама до обнове Пећке
патријаршије ретки су и случајни. Рашка митрополија
обухватала је области Новог Пазара, Сјенице, Нове
Вароши, Брвеника, Вучитрна и Беласице.
Пећка патријаршија је престала да постоји
1766. године, када су Грци уз помоћ Турака укинули
самосталност српске цркве у Османском царству, која је
дошла под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Тада
су за српске епископе именовани цариградски фанариоти
(припадници грчке елите у Османском царству). Васељенска
патријаршија у Цариграду имала је не само углед него и
положај предводитељке свих православних цркава, што је
потицало још из времена универзалног Византијског царства
и признањем сулатана Мехмеда II након пада Цариграда
1453. године. Мехмед II је признао цариградског патријарха
и његов престиж у источном православљу. У исто време
српска црква у Хабзбуршкој монархији организована је као
Карловачка митрополија.
Однос турске државе према хришћанима, састојао се
у политици Порте према појединим верским заједницама.
Порта је одобравала њихов рад, одређивала степен
њихове самосталности утврђујући њихов међусобни
однос, повлачила границе протезања њихове
јурисдикције и потврђивала, обично на једну годину,
њихове поглаваре. Откупљујући новцем берат којим
су постављани на своје положаје, ти поглавари су
у ствари постајали султанови вазали, одговорни
за стање у својој цркви и, највећим делом, за покорно
владање своје пастве.
У свом освајачком налету, Турци су један део
српских манастира и цркава разорили и попалили.
Најлепше градске цркве су том приликом, али и касније,
претваране у џамије. То се десило и са Богородичином
црквом у коју: „иде кь светѣи Богородици оу Рась“, Немањина
жена Ана, као монахиња Анастасија. Како положај св.
Богородице у Расу није познат, то су многи аутори сматрали
да се налазио у Топлици. Међутим, Топлица је била потпуно
одвојена област од Раса, тако да ни наведени храм не може
бити у тој области. Може се претпоставити да се Анастасија
повукла у неку цркву која се налазила у близини двора,
где су се налазила њена деца и унуци. Међутим, турски
путописац Челебија у свом путопису бележи да је Исабег Исхаковић цркву на обали Рашке, средином 15. века,
преправио у џамију, а Турци су у освојеним градовима
главне цркве претварали у џамије, што је био случај и са
црквом св. Богородице која је тада била главна у Расу јер
17
18
leaving monasteries prime right to ransom them. This
measure was applied on territory of all part of the European
part of the Osman Empire. During the time, mostly in the irst
half of the16th century, from churches and monasteries irstly
was deprived status of the land lords, relatively were abolished
their properties (timars, mulks, vakufs). When they were
deduced on a status of plundered people, become a question
of possession title deeds that monasteries and churches did
not had. They had mostly documents about property and
charters that they renovate during the every sultan change.
Majority of the monastery land was treated as a church or
monastery properties that were not acceptable on the state
land. Monastery properties were promised by the charters of
the Christian landed gentry from the earlier period and Seriate
did not let that.
Sale hit a considerable impoverished Christian church,
and the worst were expired small monasteries with poor
brotherhood, that were numerous. Many were lay waste and
together with those abandoned earlier sold to others. Besides
sale was installed obligation of giving the tenth part of
proit, daily wages and other taxes and that in cash.
That was even put as a condition by the ransom of
properties. How churches and monasteries were very
poor, rare of them could ransom their properties and
by selling was estranged one number of monasteries
and churches, especially those smaller and much
poor.
The Turkish authorities did not allow to erect
new churches, but only to renewal only those temples that
originated from the `ancient times` , relatively times from
period of Mehmed the Conqueror in the middle of the 15th
century. Learning of the Islamic jurists clear is in that that is
forbidden to build new synagogues and churches in the cities
and signiicant agglomerations of the Moslem world. Buildings
like that according to Abu Hanii were forbidden also in the
neighberhood of those cities in a diameter of one mile. Even
more tradition tells that The Turks did not allow erection of big
and high churches.
Patrons could ask for permission for a church renewal
from district judge with what his quotes were conirmed
old charters or two Moslems. Finally to the church spot or
exhausted buildings and came out group of the Moslem that
on its place and ordered to prayers size of the church that is
renovating or a volume of renewals if temple existed. However
commission merchants in some cases succeeded with giving
presents to local authorities or by deceptions erect bigger
наручиоци у неким случајевима успевали да даривањем
локалних моћника или обманама подигну и веће храмове
од пређашњих, или да их саграде на местима где их
раније није било.
Понекад, да би се избегли издаци у вези с
одобрењем њиховог подизања и плаћања такса, било
је потајног преношења камена с напуштених црквина и
подизања нових од пренетог камена, што се објашњавало
„прелетањем“ цркава.
Прилично велики број храмова подигнут у другој
половини 16. и почетком 17. века рађен је по угледу на
рашке споменике из 13. века. Наслеђе тог времена које
се показало неуништивим, било је снажан ослонац српској
цркви у време османске власти.
То су једнобродне грађевине, обично са
пространијом олтарском апсидом и ниским правоугаоним
певницама, са западне стране је истовремено
грађена и припрата. У унутрашњости храмова, нарочито
оних већих, чешће се јавља украсна обрада камена.
Најлепши су примери амвона у нивоу пода, на којима је
резан плитак рељеф са претежно флоралним
мотивима. За разлику од средњовековних
узора, цркве овог времена подигну те на
прос тору Старе Рашке биле су ниске, малог
простора, многе укопане у земљу, па се са улаза на
под цркве силазило помоћу два-три степеника.
Захтеви турских власти при градњи
хришћанских богомоља у то време морали су се,
очигледно, стриктно поштовати. Спољашња неугледност се
надокнађивала лепотом ентеријера, односно, солидношћу
грађења и улепшавања унутрашњих зидова фрескама и
орнаментима.
Сложених архитектонских решења у раздобљу
између друге деценије и краја 17. века могло би се
рећи да готово и нема. Изузетак представља група
цркава у околини Новог Пазара настала у то време,
а сачињавају је цркве у Штитарима, Јаначком Пољу,
Доиновићима, Живалићима, Кузмичеву, Ковачеву, Црчеву,
Попама, Митровој Реци, Тутину. У то време су се на овом
простору јавили и врло занимљиви рељефи, односно
слободне скулптуре. На њима су биле исклесане главе
или попрсја како покојника тако и живих људи, некад
као слободне скулптуре били су уграђивани у зидове
цркава, а приказивали су ктиторе, свештенике и понекад
неимаре, попут бисти из цркава у Црчеву, Митровој Реци,
Тврђеву, Бекови. Овој групи треба додати и знатан број
истовремених цркава које су данас у рушевинама.
temples than former to build them on the spots where were
not. Sometimes to avoid expense related to permission of
their erecting and pay taxes was secret stone transfers from
abandoned church spots and building new of transferred
stone what explained by the ` churches lying over`.
Considerably big number of temples was built in the
second half of the 16th century and at the beginning of the 17th
century made by taking example of the Raskas monuments
from 13th century. Heritage of that time that shown as
indestructible, it was a mighty support to the Serbian church
in the period of the Osman government.
These are one-aisled buildings usually with spacious
altar apses and a low rectangular choirs, from the West side
at the same time was built narthex. In the temple exterior,
especially those bigger, often is present decorative stone
handling. The most beautiful are examples of pulpits in the
level of the loor, on which was engraved a shallow relief with
predominantly loral motifs. For the diference from medieval
examples churches of this time built in the space of Old Raska
were low, with little space, deeply buried in ground, so
from the loor of the church come down with a help of
two three stairs.
Demands of the Turkish authorities
during building of Christian temples in that time
should be obviously strictly respected. The internal
insigniicance was compensated with beauty of an
interior, relatively with a solid building and decorating
of internal walls with frescoes and ornaments.
Complex architectural solutions in the period
between the second decade and the end of the 17th century
almost should say that was not any. Exception represents
group of churches in surroundings of Novi Pazar originated in
that time, and it is constituted of churches in Stitari, Janacko
Polje, Doinovici, Zivalici, Kuzmicevo, Kovacevo, Crcevo, Pope,
Mitrova Reka, and Tutin. In that time on this area became very
interesting reliefs, free sculptures. On them were carved heads
or torsos how of deceased so the living people, sometimes as
a free sculptures were built into in the church walls and they
presented donors, priests and sometimes builders, like the
busts from churches in Crcevo, Mitrova Reka, Tvrdevo, Bekovi.
To this group should add numerous numbers of the same time
churches that are today in ruins.
Crisis in a church building became in 1690. Because of
events connected with Austro Turkish war and mighty support
that the Serbs gave to the Austrians when the war luck turned
and thousands of Serbian families enclosed with their allies in
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Године 1568, одмах након обнове Патријаршије,
српску цркву је задесио удар од кога се с напором
опорављала. У време султана Селима II, око 1566. године,
како је записао монах Сава Хиландарац, османска власт је
одлучила да заплени сва манастирска имања, с тим да их
прода у корист државне касе, остављајући манастирима
првенствено право да их откупе. Ова мера се примењивала
на територији целог европског дела Османског царства.
Током времена, највећим делом у првој половини 16. века,
црквама и манастирима је прво одузет статус господара
земље, односно укинути њихови тимари, мулкови и вакуфи.
Када су били сведени на статус раје, поставило се питање
поседовања тапија које манастири и цркве нису имали.
Имали су углавном хуџете и берате, које су обнављали
приликом сваке смене султана. Већина манастирске земље
је третирана као црквени/манастирски вакуфи који нису
били неприхватљиви на државној земљи. Манастирски
вакуфи су завештани повељама хришћанске властеле из
ранијег доба, а то шеријат није дозвољавао.
Продаја је погодила прилично осиромашену
хришћанску цркву.Поред продаје, уведена је и
обавеза давања десетка, саларије и осталих
дажбина и то у готовини. То је чак постављено и
као услов при откупљивању поседа. Како су цркве
и манастири били доста сиромашни, ретки су
могли да откупе своју имовину и продајом је отуђен
један број манастира и цркава, нарочито оних мањих
и сиромашнијих. Многи манастири су тада запустели и
заједно са оним раније напуштеним продати другима .
Турске власти нису допуштале да се подижу
нове цркве, већ само да се обнављају оне богомоље
које потичу „из старина“, односно из времена Мехмеда
Освајача средином 15. века. Учење исламских правника
јасно је у томе да је забрањено градити нове синагоге
и цркве у градовима и значајнијим агломерацијама
муслиманског света. Такве грађевине су, према Абу Ханифи,
забрањене и у суседству тих градова, у пречнику од једне
миље. Штавише, предање казује да Турци нису допуштали
подизање великих и високих цркава.
Ктитори су морали да траже дозволу за обнову
цркве од подручног кадије, при чему су њихове наводе
потврђивали или старе повеље и документа или два
муслимана. Најзад, до црквишта или дотрајалог здања
излазила је група муслимана која је на лицу места
одређивала молитељима величину цркве која се обнавља,
или обим преправки уколико је храм постојао. Ипак су
19
20
retreat and many representatives of clergy and between them
whole brotherhood of many monasteries raised to escape
because big number of respectable monk centers was lay
waste.
In the period of Osman power in Serbian building
expired to imitation of medieval churches. Diferently from
medieval period when donors of churches and monasteries
were rulers, landed gentry and church respectable, a circle
of donors extended on big number of people from diferent
social layers, from monks toward wealthy individuals,
landowners Christians, until craftsmen and presents, and even
whole village communities.
About skilled workmen and painters we don`t know
much, but in the period of patriarch Pajsije appeared a few
local groups of builders. That especially was valid for skilled
workmen that between 1630 and 1650 built many churches in
environment of Novi Pazar and Sjenica. By beauty of building
are accented St. Nicolas in Stitartima, St. Marina in Doinovici, St.
Peter and Paul in Pope, St. Lazarus in Zivalovici, St. Demetrius
in Janca etc. Majority of those temples was painted, but
frescoes were insuiciently preserved or not cleaned.
Their authors belong to one and same workshop that
is according to language characteristics of preserved
texts originated from south. Wall painting art was
irmly connected for domestic ground and traditions.
Until in medieval art decorative architectural
plastic was subjected to architecture and belonged to
stiles of before roman, romantic and Raska and Morava
school in the Turkish period are appearing free marble
sculptures. They represent portraits of donators and builders
of some temples and except Old Raska were not noted on the
other territories. Portraits worked like that are noted in Crcevo,
Bekovi, Mitrova Reka, and Tvrdevo.
Especial whole in stone sculpture of Serbia make
grave monuments whose research considerable laggings
comparing with other artistic works. Sarcophagus are the
most remarkable grave monuments: on them were shown
greater skill of the stone handling, iling for monumentality
and possibility of wither repertoire of symbolic motifs.
Sarcophagus of mother of Uros the 1st and Ana Dandolo are
known in Sopocani. Many tombstones are in shape of plates,
sarcophagus or crosses situated on the Old Raska district,
especially in the valley of the rivers Dezeva and Ljudska.
After the Svistovski peace by the sultans command
with proclamation on February 16th 1794, the Serbs got
freedom of building of their temples in any place in pasha
Уроша I и Ане Дандоло у Сопоћанима. Многи стећци у
облику плоча, саркофага или крстова налазе се на подручју
Старе Рашке, посебно у долини Дежвеске и Људске реке.
Након Свиштовског мира султановим ферманом
објављеним 16. фебруара 1794. године, Срби су добили
слободу подизања својих богомоља у било ком месту
пашалука. Вук Караџић је верно представио однос турских
власти према подизању српских цркава крајем 18. и почетком
19. века:„будући да се закон ришћански у турском царству једва
допушта и сноси, зато у Србији ни цркве ни намастира није
слободно ни изнова начинити ни поновити без допуштења
турскога, које не само што је тешко добити него свагда стоји
врло млого новаца; јер нпр. да се нов намастир начини,
или пуст да се понови, ваља имати допуштење од цара, и од
везира, и од кадије и од муселима” а „за цркву, да се начини
од дрвета, као колиба, истина лакше је добити допуштење,
али опет ваља плаћати”, као што се „и за само прекривање
намастира или цркве мора (се) искати допуштење и плаћати”.
Уколико се сведочење Вука Караџића односи и на почетак
19. века, онда одредбе склопљеног мира још увек нису
заживеле.
Хатишерифом из 1830. године српском
народу загарантована је слобода вероисповести
и могућност да бира своје владике. Уговором
између српске цркве и Васељенске патријаршије,
закљученим 1831. године, названим Конкордат,
били су регулисани њихови међусобни односи.
Српска црква у Србији добила је унутрашњу аутономију
али је задржала одређену зависност од Цариградске
патријаршије. Синодски акт Васељенске патријаршије
донесен је 20. октобра 1879. године и њим је призната
независна српска црква.
То се није односило и на новопазарски крај који је
до 1912. године био под Турцима.
За нашу тему занимљиви су и подаци из
епархијалнице, који су састављани у Новом Пазару
1899. године, у којој стоји да је у Новопазарском
протопрезвитерату тада постојао 1.501 православни
дом, 6 цркава које су служиле, 2 манастира и 37 цркава у
рушевинама. У ту статистику нису унете црквине срушене
до темеља, којих је на подручју Новог Пазара, Тутина и
Сјенице било 275.
На крају, треба појаснити и називе „грчка црква“
и „грчко гробље“ који су доста заступљени на подручју
Старе Рашке. Највећи број евидентираних српских
средњовековних гробаља у називу има придев „грчко“ док
је у називима цркава он знатно ређи. Такве називе користе
territory. Vuk Karadzic represented authentic relation of the
Turkish authorities toward building of the Serbian churches at
the end of the 18th and at the beginning of 19th century:` since
that Christian low in the Turkish Empire hardly allows and
tolerates, because in Serbia no church no monastery aren`t
free to renewal or renovate without the Turkish permission,
that is not only hard to get but also costs very much money,
because to built new or abandoned to renovate it is good to
have the Emperors permission and from governor, and judge
and clerk, and for the church to make from wood, as a cabin,
truly is easier to get permission but also should be paid. In
as much testify of Vuk Karadzic is related to the beginning of
the 19th century that the regulations of contracted peace still
didn`t live.
By the sultans decree from 1830 to the Serbian
people was guaranteed freedom of religion and possibility to
choose own bishops. Contract between the Serbian church
and the Ecumenical Patriarchate concluded in 1831 called
the Concordat regulated mutual relations. The Serbian
church in Serbia got internal autonomy but kept certain
independence from the Constantinople patriarchate.
Synod act of Ecumenical Patriarchate was brought on
October the 20th in 1879 and with it was admitted the
independent Serbian church. That wasn`t related to
Novi Pazararea that was until 1812 under the Turks.
For our topic are also interesting from parish
document that were compounded in Novi Pazar in
1899 in that stands that in the Novi Pazar protopresbytariat
than existed 1501 orthodox home, churches that served,2
monasteries and 37 churches in ruins. In that statistics were
not registered church site shrines demolished to foundation,
which on the territory of Novi Pazar, Tutin and Sjenica were
275.
At the end should explain names `Greek church`, and
`Greek graveyard` that are very numerous on the area of Old
Raska. Numerous number of evidenced Serbian medieval
graveyards in name has adjective `Greek` until in the names of
the churches is considerably rare. Names like that use Christians
and the Moslem. Namely, The Turks the irst churches met in a
touch with the Greeks so for them all Christian churches are
Greek and the Orthodox religion is Greek religion. From the
Turks such comprehension was accepted by the Islamized
population and new settled Serbian clans that in this area
came from the North Montenegro on the place of the moved
Serbian families in time of the Great movement. All village and
graveyard churches were demolished and their remains can
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Криза у црквеном градитељству настала је 1690.
године. Због догађаја везаних за Аустро-турски рат и
снажне подршке коју су Срби пружили Аустријанцима,
када се ратна срећа преокренула а хиљаде српских
породица прикључило се својим савезницима у одступању.
Многи представници свештенства, а међу њима и читава
братства многих манастира кренули су у збег, због чега је
велики број угледних монашких средишта опустео.
У време османске власти, у српском градитељству
тежило са ка опонашању средњовековних цркава. За
разлику од средњег века, када су ктитори цркава и
манастира били владари, властела и црквени достојници,
круг ктитора и донатора се проширио на велики број људи
из разних друштвених слојева, од монаха, преко имућних
појединаца, спахија хришћана, до занатлија и сељака, па и
читавих сеоских заједница.
О мајсторима градитељима и сликарима се не зна
много, али у доба патријарха Пајсија јавља се неколико
локалних група градитеља. То посебно важи за мајсторе
који су између 1630. и 1650. г. градили низ цркава у
околини Новог Пазара и Сјенице. Лепотом градње
истичу се Св. Никола у Штитарима, Св. Марина у
Доиновићима, Св. Петар и Павле у Попама, Св.
Лазар у Живалићима, Св. Димитрије у Јанчи и
др. Већина ових храмова је живописана, али су
фреске недовољно очуване или неочишћене.
Њихови аутори припадају једној те истој сликарској
радионици, која је, судећи по језичким одликама
сачуваних текстова, пореклом са југа. Зидно сликарство
било је чврсто везано за домаће тло и традиције.
Док је у средњовековној уметности декоративна
архитектонска пластика била подређена архитектури и
припадала стиловима прероманске, романике и рашке и
моравске школе, у турском периоду се јаваљају слободне
мермерне скулптуре. Оне представљају портрете ктитора
и градитеља појединих храмова и осим Старе Рашке нису
забележене на другим подручјима. Тако рађени портрети
забележени су у Црчеву, Бекови, Митровој Реци, Тврђеву.
Посебну целину у каменој скулптури Србије
чине надгробни споменици, чије проучавање знатно
заостаје у поређењу са другим уметничким остварењима.
Саркофази су најупечатљивији надгробни споменици:
на њима су се испољили већа вештина обраде камена,
осећање монументалности и могућност ширег репертоара
симболичних мотива. Познати су саркофази мајке краља
21
и хришћани и муслимани. Наиме, Турци су прве цркве
упознали кад су дошли у додир са Грцима, па су за њих све
хришћанске цркве грчке, а православна вера грчка вера.
Од Турака је такво схватање примило и исламизирано
становништво, али и новодосељени српски родови, који
су у ове крајеве дошли из северне Црне Горе на место
одсељених српских породица у време Велике сеобе.
Све сеоске и гробљанске цркве су порушене и
њихови остаци се виде само у конфигурацији
терена, а гробља се и данас зову грчким.
Споменици Старе Рашке и уопште
новопазарског
простора
имају
органску
повезаност уметности и живота и доживљавају се
као јединствени културни простор. У том контексту
су у праву они који о новопазарском културном простору
говоре исто као о културном простору античке Атине или
ренесансне Венеције. Тако се може схватити и одлука
УНЕСКО-а који је 1979. године уврстио Сопоћане у листу
најзначајнијих споменика културно-уметничке баштине
човечанства – али не саме него са Ђурђевим ступовима,
Петровом црквом и рушевинама српске средњовековне
престонице Раса.
be seen only in coniguration of terrain and graveyards even
today call Greek.
Monuments of Old Raska and generally from
Novopazarska Banja have organic connection of art and life
and are experiencing as unique cultural space. In that context
are right those who talk about Novi Pazar` s cultural place talk
the same as about a cultural space of the Antique Athens
or the renascence Venice. That’s how could comprehend
decision of UNESCO that in 1979 put Sopocani on the
list of the most signiicant monuments of the cultural
artistic inheritance of the mankind but not alone but
with Djurdjevi Stupovi, Peter`s church and ruins of the
Serbian medieval metropolis Ras.
22
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Манастир
Петрова црква
PETER`S CHURCH
24
На благој узвишици изнад десне обале Дежевске
реке, недалеко од њеног ушћа у Рашку, на североисточном
ободу града Новог Пазара, налази се црква св. Апостола
Петра и Павла, у народу позната као Петрова црква.
Изузетне културно-историјске вредности овог споменика,
његова загонетна архитектура, необичног и јединственог
просторног склопа, и фреске из разних епоха - чине
Петрову цркву не само најстаријим српским православним
храмом, него и једним од најзначајнијих сведочанстава о
синтези уметности Истока и Запада.
Време подизања Петрове цркве није познато,
али о томе постоје два предања. По једном, цркву је
подигао апостол Тит, ученик апостола Павла. У родослову
преписаном у 17. веку, пише да је Петрову цркву „по средѣ
Раса еюже бѣше сьздал Тіть апостоль“. По црквеним
канонима цариградске патријаршије аутокефалност
цркве у једној земљи могла се стећи само ако је на њеном
тлу постојао храм сазидан од стране било ког Христовог
апостола. По неким историчарима легенда је и настала у
време св. Саве и осамостаљивања српске цркве.
On a bland mound above the right bank of the
river Dezeva, not so far from its intake to the Raska, on the
northeastern edge of the town Novi Pazar is placed the
church of St. Peter and St. Paul in populations as known as
Peter`s church. Extraordinary cultural and historic value of this
monument, it`s puzzling architecture, unusually and unique
structures and frescoes from the diferent epochs make Peter`s
church not only the eldest Serbian orthodox temple but one
of the most signiicant testimonies about the synthesis of the
East and the West.
Time of building of Peter`s church is not known but
about that exist two traditions. Upon one church was built by
the apostle Tit, the pupil of St. Paul. In genealogy transcribed
in the 17th century rights that Peter`s church „по средѣ Раса
еюже бѣше сьздал Тіть апостоль“. Under the rules of
the Constantinople patriarchy autocephaly of church in one
country could be won only if on its territory existed temple
built by any of Christ apostles. According to some historians
legend is originated in the period of St. Sava and autonomy of
the Serbian church.
По другој легенди забележеној у Летопису попа
Дукљанина, цркву су подигли римски племићи, рођаци по
мајци дукљанског владара Павлимира, званог Бело. После
његове победе над Љутомиром, жупаном Рашке, Римљани
су саградили тврђаву Бело и цркву у месту близу „Caldane”
- данашње Новопазарске бање, која се налази источно од
Петрове цркве и чији су топли извори коришћени већ током
праисторије. Када је црква била завршена, краљ Павлимир
је наредио да она постане епископија. Поп Дукљанин је
истакао да је црква посвећена св. Петру, управо онако како
је народ и данас назива, Петровом црквом.
Како поп Дукљанин помиње Павлимирову борбу
са Мађарима на самом крају 9. века, то би подизање Цркве
св. Петра могло да се определи у трећу четвртину или
на сам крај 9. века, када је могла бити основана и Рашка
епископија.
Црква је убрзо после подизања постала епископско
седиште, најпре у саставу Драчке архиепископије, а за
време владавине бугарског цара Петра (921-968) епископ
Раса припадао је бугарској патријаршији. Византијски цар
Василије II, повељом из 1020. године, потврдио је права
The second legend wrote in the Chronicle of the priest
Dukljanin church was built by the Roman aristocrats, relatives
on the mother’s line of ruler of Duklja Pavlimir, called Belo. After
his victory above parishioner of Raska, The Romans were built
fortiication Belo and church in place near `Caldane` today`s
Novopazarska Banja that is situated easterly of Peter`s church
and whose warm springs were used already trough prehistoric
period. When the church was inished the king Pavlimir
ordered to became episcopacy. The priest Dukljanin accented
that church tribute to St. Peter actually like population calling
it today Peter`s church.
How the priest Dukljanin mentioned Pavlimir`s
struggle with the Hungarians at the end of the 9th century so
the building of the church of St. Peter could be placed in the
irst quarter or at the end of the 9th century when could be
founded also Raska `s episcopacy. The church shortly after
building became episcopal headquarters, irstly in a structure
of the Drac episcopacy and for the period of government of
the Bulgarian Emperor Peter (921/968) bishop of Ras belonged
to the Bulgarian patriarchy. The Byzantine Emperor Vasilije
the 2nd by the charter from 1020 conirmed that the right
25
Петрова црква / Petre’s church
26
Охридске архиепископије над епископијама које су пре
тога припадале Бугарској патријаршији, међу којима је и
епископија у Расу.
У време великог жупана Стефана Немање,
Петрова црква се нашла у средишту српске државе и у
близини владаревог двора. Немањиним доласком на
место великог жупана, постала je „столное место“ где су
одржани најзначајнији српски сабори. Немању је ту, као
40-то годишњака, 1143. године епископ Леонтије крстио
по православном обреду. Године 1172. године сазван је
сабор против мрске јереси, а на државном сабору 1196.
године Немања се одрекао престола у корист средњег
сина Стефана. На истом сабору Немању је епископ Калиник
замонашио давши му монашко име Симеон, док је његова
супруга Ана постала монахиња Анастасија. Петрова црква
била је „столно место“ српских владара све до владавине
краља Милутина.
После проглашења Српске патријаршије (1346)
Рашка епископија је уздигнута на ранг митрополије, која
је 1455. године потпала под турску власт. Епископско
седиште је из Петрове цркве, за време епископа Симеона,
пренето у новосаграђену цркву Свете Варваре, близу
Трговишта насељеног српским становништвом. Тада
се, у периоду великог трговачког успона Новог Пазара,
непрекидно спомињу рашки митрополити, Ту су рашке
владике боравиле скоро до краја 17. века, односно до 1689.
године. Тада је, после повлачења аустријске војске, црква
напуштена и порушена заједно с другим већим црквеним
грађевинама на овом подручју, Ђурђевим ступовима и
Сопоћанима.
of the Ohrid archiepiscopacy above episcopes that before
belonged to the Bulgarian patriarchy, between which was also
the episcopacy in Ras.
In the time of the great parishioner Stefan Nemanja,
Peter`s church was in a center of the Serbian state and was near
rulers court. By Nemanja s coming on the place of the great
parishioner, became `ruling place` when were maintained the
most signiicant Serbian conventions. Nemanja was there as 40
year old in 1143 bishop Lavrentije baptized according to the
Orthodox ceremony. In 1172 was a gathered convention
against odiousness heresy and on the state convention in 1196
Nemanja abdicated in an interest his middle son Stefan. At the
same convention Nemanja was made by the bishop Kalinik to
be a monk by giving him a monkish name Simeon, until his
wife Ana become a nun Anastasia. Peter`s church was ruling
place of the Serbian rulers until the king`s Milutin government.
After the proclamation of the Serbian Patriarchate
(1346) the Raska episcopacy was raised on the rank of a
metropolis that in 1455 dropped under the Turkish command.
The Episcopal headquarter from Peter`s church during the
period of the bishop Simeon transferred to newly built church
of St. Varvara near Trgoviste settled by the Serbian population.
Then, in the period of the great merchant rise of Novi Pazar,
continually mention Raska metropolitans. There resided Raska
bishops almost until the 17th century relatively until 1689. Then,
after the retreat of the Austrian army, church was abandoned
and demolished together with other church buildings on this
territory, Djurdjevi Stupovi and Sopocani.
Петрова црква / Petre’s church
28
Већ почетком 18. века, трудом пећког патријарха
Мојсеја Рајовића, почела је обнова Петрове цркве, која
је завршена 1728. године, о чему сведочи натпис на
мермерној плочи постављеној над улазом у цркву.
Услед смањеног броја верника, крајем 18. века, за
време рашког митрополита Јоаникија, рашка митрополија
припојена је призренској. Рашко-призренска митрополија,
са седиштем у Призрену, остала је до данас засебна целина
унутар српске цркве.
Зна се да је црква била активна и средином 18.
века, али је након тога претворена у турски војни магацин.
Средином 19. века цркву је обишао и руски
путописац Александар Гиљфердинг. Он је забележио
да Срби своје историјско постојање рачунају од дана
Немањиног крштења у Петровој цркви и да је дуги период
времена од пада Римске Империје па до Немањиног
крштења, у коме су они били потчињени римској цркви,
ишчезао из народне свести као нешто што није постојало.
Разлог томе је велики значај који је вера имала у српском
народу. Занимљиво је и да се црква и тада (1859) називла
„Митрополија Свето-Рашка“.
У опису Србије средином 19. века Петрову цркву
је, заједно са Новопазарском Бањом и Дежевом, поменуо
и Феликс Каниц: „види се црквица Св. Петра, која је према
једном хроничару била средиште неког значајног насеља;
можда је то био Рас, престоница старосрпске жупанске
лозе Немањића“.
Петрова црква је изузетно значајна за проучавање
историје српске сакралне архитектуре и представља
јединствен објекат по свом архитектонском склопу.
Као најстарији очувани споменик српског црквеног
градитељства, у свом грађевинском организму садржи
остатке и сведочанства неколико епоха.
Already at the beginning of the 18th century by
eforts of the patriarch Mojsej Rajovic stated renovation of
Peter`s church, that was inished in 1728 about what testiies
inscription on a marble plate placed above the entrance of a
church.
Because of the reduction of number of believers at
the end of the 18th century during the period of the Raska
metropolitan Joanikije, the Raska metropolis was joined to the
Prizren`s. The Rasko/Prizren`s metropolitan with headquarter
in Prizren stood until today separated whole inside the Serbian
church.
It is known that a church was active in the middle of
the 18th century but after that it was transformed to the Turkish
military warehouse.
In the middle of the 19th century church was visited by
the Russian writer of travels Aleksandar Giljferding. He noted
down that the Serbs their long historical existence count from
the day of Nemanja`s baptism in Peter`s church and that the
long period of time since fallof the Roman Empire, until the
Nemanja`s baptism in which they were subordinated to the
Roman church disappeared from population conscience as
something that never existed. The reason for that was the
great signiicant that religion had in the Serbian nation. It is
interesting that church even than (1859) was called `Metropolis
Saint Raska`.
In the description of Serbia in the middle of the 19th
century Peter`s church, together with Novopazarska Banja and
Dezava, mentioned Felix Kanic: `it is seen small church of St.
Peter, that according to one chronologist was headquarter of
some signiicant settlement, maybe that was Ras, metropolis
of the Old Serbian parishioner race of Nemanjic.`
У историјској науци је усвојена претпоставка да је
црква подигнута крајем 9. и почетком 10. века, а како су
показала архитектонска истраживања, ни ти најстарији
делови цркве нису из истог времена.
Најстаријој фази цркве припадају приземни делови
до сводова, у висини од два до три метра изнад пода, док су
из каснијег времена горњи делови с галеријом и куполом.
Археолошким истраживањима је утврђено да ни основа
цркве, која потиче из старије епохе, није потпуно подударна
с основом темеља. Промене се огледају у изградњи
олтарског простора, тако да је закључено да је првобитно
постојала црква без полукружне апсиде на источној страни
па је тек после њеног рушења саграђена нова на старим
темељима са додатом апсидом, или је до ове промене дошло
још у току самог грађења. И један и други облик грађевине
по својим типолошким карактеристикама одговарао би
архитектури ранохришћанских грађевина. Без обзира на
већу или мању временску разлику у изградњи источног
дела, основа цркве с полукружном олтарском апсидом
формирана је свакако у рановизантијском периоду,
највероватније у 6. веку, у време живље градитељске
делатности на овом подручју.
Peter`s church was very signiicant for research of
history of the Serbian sacral architecture and represents
unique object under its architectonical structure. The oldest
preserved monument of the Serbian sacral architecture
contains remains and testimonies of humankind of several
epochs in its architectural organism.
In a historical science is appropriated presumption
that church was built at the end of the 9th and at the beginning
of the 10th century and how was shown by the architectural
researches even the eldest parts are not from the same time.
To the older phases of church belonged ground parts
until ceilings, in a high from 2 until 3 meters above the loor until
from the later period upper parts with gallery and dome. With
archeological researches is establishing that neither base of
the church that originated from the older epoch was not totally
coincided with a foundation base. Changes are encountered
in building of the altar space, that is so concluded that irstly
existed church without apses on the east side so then after its
demolition built new on the old base with annexed apses or
this change came during building. The irst and the second
shape of building under its typological characteristic respond
to architecture of early Christian buildings.
29
Петрова црква / Petre’s church
30
Иако нису сачувани сви делови рановизантијске
грађевине, могућа је приближна реконструкција њене
основе. Централни део цркве, који је у потпуности очуван,
има кружни облик у комбинацији с крстом, четворолистом.
Крст је формиран изградњом јаких пиластара уз кружни
зид, који су, због прилагођавања кружној основи цркве,
добили трапезоидни облик. Између пиластара су тако
добијене неправилне конхе приближно исте величине,
а конха на источној страни продужава се у полукружни
олтарски простор. На северној и западној страни сачувани
су радијални зидови спољног дела цркве. Мада постоје
различите могућности реконструкције, највероватније
је да је спољни део цркве имао облик прстенастог
потковичастог брода који је био подељен радијалним
зидовима на неколико просторија. Једини оригиналан
отвор из овог времена, који је повезивао западни и јужни
део спољњег брода, налази се на јужном зиду западног
дела цркве. Црква је грађена каменом неправилног
облика, а код отвора је коришћена и опека. У зидове из
овог времена уграђена су и два римска фрагмента, од којих
се један с натписом налази на северозападном пиластру.
Without consideration on bigger or smaller time
diference in building of east part, the church base with
semicircular altar apse formed certainly in the early Byzantine
period, the most probably, in the 6th century, in the time of
more vivid building activities on this territory.
Even were not preserved all part of the early Byzantine
building possible is approximate reconstruction of its base. The
central part of the church that is entirely preserved has circular
shape in combination with a cross, quadrifoils .The cross id
formed by building of strong pilasters by the circular wall, that
is because of adaptation to the circular base of the church got
trapezium shape. Between pilasters are got irregular conhas
approximately the same size and concave on the east side
lengthened into the semicircular altar space. On north and
west side are preserved radial walls of internal part of the
church. Even existing diferent possibilities of reconstruction,
probably is that the internal wall of the church had the same
shape of annular horseshoe aisle that was divided by the
radial walls on a few rooms. The only original aperture from
that time that connected the west and the south of internal
ship is placed on the south wall of the west part of the church.
Петрова црква / Petre’s church
32
Цртежи на луковима | Drawings on the arches
Судећи према облику основе и дебљини зидова,
црква је несумњиво била изграђена као куполна
грађевина. Откриће темеља за два стуба на улазном делу у
олтарски простор говоре да је на прелазу из наоса у олтар
постојала преграда подељена на три дела, са стубовима и
луцима и да је првобитна купола била изведена на кружној
основи. Пронађени су и стубови што су се некада налазили
на овом троделном отвору, који стилски припадају
рановизантијском времену.
Током обнове у 9-10. веку црква је добила одлике
прероманске архитектуре. Тада је задржана стара основа,
а горњи делови су решавани по концепцији и у духу
прероманских грађевина. Над конхама су израђени
сводови у облику неправилних развучених полукалота, а
чеони делови сводова су полукружни и озидани опеком.
У угловима између конхи и свода израђене су степенасте
конструкције са нишама у облику тромпи. На прелазу
из наоса у олтарски простор задржан је троделни отвор
који је имала и старија грађевина. Овај отвор у каснијим
преправкама није сачуван. Ту је приликом презиђивања
већине лукова у 18. веку, формиран јединствен лук између
пиластара, али су остаци тројног лука остали видљиви.
Тај троделни отвор изведен је у правој линији, као и код
других конхи, што је омогућило формирање непотпуног
облика квадрата, над којим је подигнута купола.
Изнад сводова конхи, око централног куполног
дела на спрату, изграђена је узана галерија потковичастог
облика, са неколико отвора према поткуполном простору.
The church was built by stones of irregular shape, and by the
aperture is used brick. In the walls from this time were built
into two Roman fragments from each one is with inscription is
placed on the northwestern pilaster.
According to shape of base and thickness of the
walls, the church was undoubtedly built as a dome building.
Discovery of base with two pillars on the entrance part in the
altar space speaks that in the transit from nave into the altar
existed compartment divided on three parts with pillars and
arches and originally dome was made on the circular base.
Pillars that were before on that three part aperture that stylistic
belonged to the early Byzantine time were also found.
During renovation in the 9th and 10th century church
got characteristics of the before Roman architecture. That was
kept the old base, and upper parts were solved according the
conception in a spirit of before Romanic buildings. Above
conhas were done vaults in a shape of irregular length semi
calotte, and forehead parts are semicallotes and built by
bricks. In corners between concaves and vault were built
cascade constructions with niches in a shape of trompes. On
the transit from narthex in to the altar space is kept three
parts aperture that had older building, too. This aperture in
the later reconstructions wasn1t preserved. There on occasion
of rebuilding the most arches in the 18th century was formed
unique arch between pilasters, but remains of treble arch
remain visible. That treble aperture was done in the straight
line like other concaves what made possible forming of
incomplete shape of the square above that was raised dome.
Цртези у тромпама | Drawings on the trompe
Петрова црква / Petre’s church
Above the vaults of conchas round the central dome
part on the storey, was built a narrow gallery in a horseshoe
shape with some apertures toward under dome space. It was
vaulted by the semicircular vault of limestone strengthen with
transversal arches. Gallery presented catechumen space for
those could accept Christianity. On gallery was coming by the
stairs from the northwestern room of internal aisle. Repairs
from the 18th century windows were narrowed so the gallery
is dark lightened with small windows.
The drum of dome of the church of St. Peter inside
is circular and outside octagonal shape, inished with semi
calotte vault. The widows on the tambour of the dome
of Peter`s church by size and shape are not itting in the
characteristic before Roman solutions but kept archaic look by
niches above the window arranged on all size.
Олтарска преграда | The iconostasis
34
Била је засведена полуобличастим сводом од сиге ојачаним
попречним луцима. Галерија је представљала катихумену
— простор за оне који тек треба да приме хришћанство.
На галерију се долазило степеништем из северозападне
просторије спољњег брода. Преправкама из 18. века
прозори су сужени па је галерија мрачна, осветљена малим
прозорима.
Тамбур куполе Петрове цркве изнутра је кружног,
а споља осмостраног облика, завршен полулоптастим
сводом. Прозори на тамбуру куполе Петрове цркве,
величином и обликом не уклапају се у карактеристична
прероманска решења, али је задржала архаичан изглед
нишама изнад прозора, распоређененим по целом обиму.
36
Спољни део Петрове цркве 9-10. века само
делимично је познат. Северни зид је и поред презиђивања
задржао ранији облик. Археолошким истраживањима на
јужном делу нису ни на једном месту пронађени темељи
прстенастог брода, који су могли бити и уништени каснијим
укопавањем гробова. На спољном зиду галерије на јужној
страни пронађени су остаци архитектуре из прероманског
времена, са низом наизменично распоређених ниша и
отвора. Исти стилски мотив, али само са нишама, настављао
се и дуж целе апсиде. Сматра се да је Петрова црква у
време поновне изградње у средњем веку имала у основи
симетрично решење, преузето са старије грађевине и са
елементима прероманске архитектуре.
Тиме она представља и крајњу границу простирања
прероманске архитектуре према Истоку, ка областима
на којима је у то време била заступљена византијска
архитектура, чији се утицај огледа у облику куполе као и
декоративним нишама на фасади. Петрова црква је једна од
најзначајнијих прероманских грађевина на тлу централног
Балкана, а са црквом Св. Доната у Задру једини је познати
споменик тога типа с галеријом на спрату
Утицаји наведена два стила говоре у прилог томе
да је црква обновљена у време успостављања првих
држава Срба у овим областима и потребом успостављања
епископског седишта у њима.
Црква је служила и као крстионица, о чему говоре
и њени пронађени остаци уз југоисточни пиластар,
који су пронађени током археолошких истраживања.
У централном делу цркве налазе се два
мања камена стуба украшена рељефним
крстовима, који су можда припадали
горњој конструкцији ове крстионице.
Постоји и мишљење да овални базен није
могао служити као крстионица, већ је могао
бити скривница која је настала у каснијем
времену, а да су камени стубови служили
као свећњаци, који паралеле у декорацији
имају на надгробним споменицима касног
14. века.
Времену
изградње,
односно
обнове Петрове цркве припадају делови
штуко-пластике, која је рађена у склопу
и истовремено са живописом. У нижим
деловима куполног простора, на појединим
местима, посебно у тромпама, нишама
изнад пиластара, на чеоним странама сводова у конхама,
сачувани су остаци декорације изведене урезивањем и
утискивањем цртежа различитих геометријских облика
и крстова у свеж малтер. Могуће је да је ова декорација
била привремена, до израде живописа, који из одређених
разлога није био рађен одмах после зидања цркве.
Петрова црква је у својој миленијумској историји
доживела још неколико преправки и промена, чиме је
изгубила од своје аутентичности, али се сматра за најстарију
сачувану средњовековну цркву у Србији. Највеће измене
извршене су у време турске владавине. Није познато када
је дошло до првог обрушавања цркве и обнове која је
уследила, али се може претпоставити да се то догодило
након турског освајања овог подручја. Архитектонским
истраживањима је установљено да је у то време обнављан
Inluences of quoted two styles speaks on one`s behalf
that the church was renovated in time of reestablishing the irst
states of the Serbs in this areas and need of the reestablishing
of episcopal headquarters in them.
The church served as a baptistery about what speaks
founded remains near the southeastern pilaster that were
found during the archeological researches. In the central part
of the church are situated two smaller stone pillars decorated
with relief crosses that maybe belonged to the upper
construction of this baptistery. Exists opinion that oval basin
couldn`t serve as a baptistery but it could be hiding place
originated in the later time and the stone pillars served as a
chandeliers that had parallels in decoration on the tombstones
of the late 14th century.
To the time of building, relatively to renovation of St.
Peter`s church belonged parts of stucco
plastic that was done in structure at the
same time with a fresco decoration. In
the lower parts of the dome space on
some places especially in trompes, niches
above pilasters, on the forehead sides of
vaults in conchas are preserved remains
of decoration done by engraving and
imprinting drawings of diferent geometric
shapes and crosses in the fresh mortar.
It is possible that this decoration was
temporary until inishing fresco painting
which from particular reasons was not
done at once after building the church.
Peter`s church in its millennium
history experienced some more rebuilding
and changes, with what lost its authenticity
but it is considering from the oldest preserved medieval
church in Serbia. The biggest changes were done in the time
of the Turkish government. It is not known how came the irst
demolish of the church and renovation that followed but it
could presume that that happened after the Turkish conquest
of this area. By the architectural researches was established
that in that time was renovated the external part of the church,
the northern wall of annular aisle with corresponding vaults
and maybe rebuilt narthex on the west side.
Time of repeated devastation of the church is known
and happened in 1689 during the time of the Austro/Turkish
wars. After the defeat and retreat of the Austrian army, the
Turkish army in contra ofensive demolished all churches
and monasteries on territory of Old Ras and between them
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Петрова црква / Petre’s church
The external part of St. Peters church is only partially
known. The north wall even besides rebuilding kept earlier
shape. By archeological researches on the south side were not
on neither place founded bases of annular aisle, that could
be destroyed with later grave digging. On the internal wall of
gallery on the east side were founded remains of architecture
from the before Roman time, with a line of alternate arranged
niches and apertures. The same stylistic motive but only with
niches continued along a whole apse. It is considering that St.
Peter`s church in the time of rebuilt in the Middle Ages had in
a base symmetrical salvation, taken from older building and
with elements of the before Roman architecture. With that it
also represents an outermost board extension of the before
Roman architecture towards the East, to areas above which
was represent the Byzantine architecture, who`s inluence is
encounters in a shape of dome like as in decorative niches on
the facade. Peter`s church is one of the most signiicant before
Roman building on the ground of the Central Balkan and
with the church of the St. Donat in Zadar is the only known
monument of that type with a gallery on the storey.
37
38
спољни део цркве, спољни северни зид прстенастог брода
с одговарајућим сводовима, а можда је тада дограђена и
припрата на западној страни.
Време поновног рушења цркве је познато и десило
се 1689. године за време аустријско-турских ратова. После
пораза и повлачења аустријске војске, турска војска је
у контраофанзиви порушила све цркве и манастире на
подручју Старог Раса, међу којима и Петрову цркву. За
разлику од Сопоћана и Ђурђевих ступова који су остали
у рушевинама, Петрова црква је убрзо обновљена. Према
натпису изнад улазних врата, та обнова је извршена 1728.
године.
Радови највећег обима изведени су на припрати.
Обновљени су порушени зидови, израђен полуобличасти
свод, а на галерији обновљени су свод и спољи зидови.
Већина отвора-пролаза у самој цркви добила је данашњи
облик у то време. Ови су отвори проширивани, а на источној
страни тројни лук према олтару замењен је јединственим
полукружним луком. Из истог времена потиче и под у
цркви, израђен од старих надгробних плоча.
Последња промена изгледа цркве догодила се
1835. године. Тада је на јужној страни цркве дозидана
правоугаона просторија која је обухватила припрату и
старији део цркве.
Просторија је покривена дрвеном кровном
Peter`s church. Diferently than Sopocani and Djudjevi stupovi
that remained in ruins, Peter`s church was renovated soon.
According to the inscription above the entrance door that
renovation was done in 1728. The works in bigger volume
were done in narthex. Ruined walls were renovated and built
semicircular vault and on the gallery were renovated vault and
external walls. Mostly apertures corridors in the church had
today’s shape in that time. These apertures were extended and
on the eastern side treble arch towards altar was replaced with
a unique semicircular arch. From that time originated loor in
the church made of the fat tombstone plates.
The last change of the church appearance happened
in 1835.That on the southern side of the church rebuilt
rectangular room that embraced narthex and older part
of the church. The room was covered by the wooden roof
construction with one sloped roof. In the structure of this
room on the eastern part was placed a smaller wooden bell
tower. The original rotunda was permanently changed by this
rebuilding.
Neither in one Serbian medieval church was not
preserved so many layers of frescoes originated during a long
time period on such limited place like in Peter`s church. They
were approximately followed chronology of building changes
on the church by originate of them.
The irst layer of frescoes almost paled and hardly
recognizable with contents is excelled with its structure of
fresco mortar consisting of the tiniest pounded stone mixed
with lime and mixed with a special kind of resin. A painter
schedule of scenes adapted too much divided sections walls
and vault of the church, considerably framing composition
with red stripes and yellow lines. From that fresco painting
mostly traces left in tambour of dome, where were presented
scenes from the early Christ’s life: Annunciation, the Encounter
of Mary and Elisabeth, the Christ’s birth, the Presentation.
Selection of scenes painted on this place only conirms that
this layer is originated before the 11th century. Above an under
these scenes particular zones of frescoes are separated by the
thicker stripes with decoration in mortar, on each somewhere
are catch sight of coloring traces. To mortar decoration
belonged ornament knot of engraved arch and intersected
straight lines, leaves of knotted double stripes on the under
dome arches like as simple crosses in deep and shallow niches
under the vaults of conchas and in under dome space.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Петрова црква / Petre’s church
конструкцијом с једноводним кровом. У склопу ове
просторије, на западном делу налазила се и омања дрвена
звонара. Ово дозиђивање је трајно изменило изглед
првобитне ротонде.
Ни у једној српској средњовековној цркви није се
сачувало толико слојева фресака, насталих током дужег
временског периода, на тако ограниченом простору као
у Петровој цркви. Оне својим пореклом приближно прате
хронологију градитељских промена на цркви.
Први, најстарији слој фресака, готово сасвим
избледео и тешко распознатљив по садржини, издваја се
својом структуром фреско-малтера, ког чини најситније
истуцан камен, измешан са кречом и помешан са посебном
врстом смоле. Сликар је распоред сцена прилагодио
веома рашчлањеним зидовима и сводовима цркве,
пажљиво уоквиравајући композиције црвеним тракама
и жутим линијама. Од тог фреско-сликарства највише
трагова остало је у тамбуру куполе, где су приказане сцене
из раног Христовог живота: Благовести, Сусрет Марије
и Јелисавете, Христово рођење и Сретење. Избор сцена
39
Eпитрахиљ | Epitrachelion
In the lower zone of the dome round horseshoe
gallery all blind and open niches covered by
frescoes more from original decorating of the
church together with trompes above the
gallery apertures. Trompes were painted with
scenes from Christ`s life. It is clear that in the
northeastern tromp recognize Christ as a
twelve years old boy in a temple, and on
the others are the Treasons of Judas and
the Torture of Christ. On the eastern only
window in altar in the middle of the apse
outside is clearly visible monumental
dark violet carmine cross on the original
fresco mortar towards north reliable
sigh for cathedral church.
This older painting art is much
related with frescoes from North Italy
and Carolingian miniatures from 8th
to 9th century. It is distinguished with
tiny, thin, lengthened igures of noble
drawing and expressively shiny, bright
chlorite. Phenomenon of light pink
color there is not any in later fresco
painting of medieval Serbia points that
this fresco originated before the 10th
century.
To the second layer of fresco
belonged frescoes originated in the
middle of the 12th century in the time
of Stefan Nemanja, the great statesman
and donor. The best artists of Nemanja`s
time that painted Djurdjeve stupove
were engaged to pain again interior of
Peter`s church.
In the top of the apse is
the Virgin Mary with a little Christ
in medallion, and lower are painted
archangels and apostles. Really little
rest of the low decorated stand in
the middle shows that Jesus Christ
was painted between the apostles.
Painting of Christ with apostles is
characteristic for the 11th and the 12th
century that shows on the cathedral
character of the church. By the former
altar compartment on the north side
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Петрова црква / Petre’s church
40
насликаних на овом месту само потврђује да је овај
слој живописа настао пре 11. века. Изнад и испод
ових сцена, поједине зоне фресака су одвојене
ширим тракама са орнаментиком у штуку, на
којој се по негде уочавају и трагови бојења.
Штуко орнаментици припада орнамент
сплета урезаних лучних и испресецаних
правих линија, листићи од уплетене
двојне траке на поткуполним луковима
као и једноставни крстови у дубоким и
плитким нишама под сводовима конхи и
у поткуполном простору. У доњој зони
куполе, око потковичасте галерије, све
слепе и отворене нише, покривене
су фрескама још у првобитном
украшавању
цркве
заједно
са
тромпама изнад галеријских отвора.
Тромпе су биле исликане представама
из Христовог живота. Јасно се у
североисточној тромпи распознаје
Христос као дванаестогодишњи дечак
у храму, а на осталим су Издајство
Јудино и Мучење Христово. На
источном, једином прозору у олтару, у
средишту апсиде, споља се јасно види
монументалан тамни виолетнокармин
крст на првобитном фреско-малтеру
према северу, поуздан знак за
катедралну цркву.
Ово најстарије сликарство
веома је сродно са фрескама из
северне Италије и каролиншким
минијатурама 8-9. века. Одликује
се ситним, тананим, издуженим
фигурама племенитог цртежа и
изразито светлог, јарког колорита.
Појава светло ружичасте боје, које
нема ни у једном каснијем фрескосликарству средњовековне Србије,
указује да је овај живопис настао пре
10. века.
Другом
слоју
живописа
припадају фреске настале средином
12. века, у време Стефана Немање,
великог државника и ктитора. Најбољи
уметници Немањиног времена, који су
41
Eпитрахиљ - Богородица | Epitrachelion Madona
Eпитрахиљ детаљ | Epitrachelion details
was painted Apostle Peter with folded scroll and supposed is
that on the other side of iconostasis was Apostle Paul because
two of them were regularly painted in pair.
For this layer of fresco is characteristic structure of the
mortar that is consists from the clear lime mixed with smashed
husks and oakum, that is typical for all medieval fresco painting
on the Byzantine territory. Frescoes of this layer are painted on
the blue background, light iridescence of yellow, blue, green
and pink color. Round the edge of nimbus of St. Peter by white
spots were imitated pearl beads, often decoration on icons
in the 12th century. About a time of origin of this layer speaks
the Greek inscriptions that already at the beginning of the 13th
century were written in Serbian language.
For the third layer of fresco in Peter`s church is
deserving king Dragutin. He called handicraftsmen to paint
headquarter of the Serbian episcopes that
is the ruling place of a state. That is a time
when Serbian culture was established on
the Byzantine and its own tradition overtake
its irst culmination.
Domestic and from side invited were
created here more than half a century the
most beautiful pieces that could be seen in
the Mediterranean countries.
Should
be
copied
already
completely pale frescoes; and to repair or to
paint again damaged places on the second
layer. Meanwhile the most recent layer
sufered many changes because ire and
other demolishing. Frescoes that survived
demolition are Christ, angels and proits
in the dome, evangelists and some scenes
from the Great holidays in the upper belts of the under dome
space, a few standing sculptures in nave, and the Dormition
and the great bust of St. Nicolas in narthex.
Elaboration of the third layer of frescoes caused closing
of many small niches how could be respected iconography of
that time. On some places are older frescoes that were better
preserved and stood intact. In apse was painted again the Holy
Mother with Christ in medallion surrounded by angels, and in
the lowest layer of apse was shown the Serving of the holy
liturgy.
On the other walls of the church are arranged holy
monks, doctors and martyrs. The only archijerej St. Jon
Mercifully deserves especial attention. Printed on the forehead
side of the southwestern pilaster, shown frontally and very
је затварање многих малих ниша како би се могла
испоштовати иконографија тог времена. На неким местима
су старије фреске, које су биле боље очуване, остајале
нетакнуте. У апсиди је поново насликана Богородица са
Христом у медаљону окружена арханђелима, а у најнижем
појасу апсиде приказано је Служење свете литургије.
На осталим зидовима цркве распоређени су свети
монаси, лекари и мученици. Једини архијереј Свети Јован
Милостиви заслужује посебну пажњу. Насликан је на
чеоној страни југозападног пиластра, приказан је чеоно
и веома репрезентативно: обучен је у богослужбену
епископску одећу, у рукама држи склопљено Јеванђеље са
бисерима и драгим камењем, а ореол му је украшен белим
кружићима који образују неправилне крстиће. Испред
његове представе је накнадно био саграђен епископски
трон од камена, мада је он на том месту сигурно постојао
и раније.
Због великих оштећења и знатне
промене боја на фрескама Петрове цркве,
данас се о њима и о њиховим сликарима
не може изрећи целовит суд. Изгледа
врло вероватно да су фреске изводила
двојица сликара или су само они утиснули
препознатљив и особен печат сачуваним
зидним сликама. Један од њих, који је
претежно радио у наосу, био је више
склон линеарном изражавању и тврђем
цртежу, а његови ликови имају крупне очи
и дебеле контуре. Сликар из припрате је
сликао мекше, светлијим бојама и цртачки
дотераније. И један и други су сликали на
начин који је био широко распрострањен у 13. веку.
Након радова из 1835. године, на Петровој цркви,
која је 1948. године стављена под заштиту државе, није
ништа рађено све до 1954. године. Те године су предузети
конзерваторско-рестаураторски радови, чији је главни
резултат утврђивање главних фаза рушења и преправки
на цркви. Археолошким истраживањима која су потом
уследила установљено је да је црква подигнута над
праисторијским тумулом у ком је сахрањивање вршено
од бронзаног до млађег гвозденог доба, а у оквиру ког је
нађена и остава предмета (сребрно посуђе, златан накит —
пекторале, појасеви, фибуле, грчке сликане вазе, фигурине
од ћилибара) који су припадали представнику домаће
аристократије из 5. века пре наше ере.
Како је црква била епископско седиште, уз
representatively: dressed in god serving clothes in hands held
folded the Gospel with pearls and jewels and nimbus was
decorated with white little circles that create irregular little
crosses. In front of his representation was afterwards built
episcopal throne of stone, even on that place for sure existed
earlier.
Because of the big damages and considerable change
of colors on frescoes of Peter`s church, today about them and
their painters cannot be said complete judgment. It looks that
very probably that frescoes were performed two painters or
they sealed recognizable and unique seal to preserved wall
pictures. One of them which predominantly worked in nave
much more inclined to linear expression and harder drawing,
and his igures have big eyes and thick contours. A painter from
narthex painted softly, with lighter colors and with improved
drawing. Both of them painted in a way that was widely spread
in the 13th century.
After works from 1835 on Peter`s
church that in 1948 put under the state
protection was not done anything until1954.
That year was determined preservation
and restoration works whose main result
was establishing of the main phases of
demolishing and rebuilding on the church.
By the archeological researches that resulted
after was established that the church was built
above prehistoric tumulus in which burring
was done from the Bronze age until the Earlier
Iron age, in a frame of which was found store
of objects (silver vessels, golden jewelry /
pectorals, belts, ibulas, Greek painted vases,
igures made of amber) that belonged to representative of
domestic aristocracy from the 5th century BC.
Like church was Episcopal headquarter besides
belonged other buildings designed for such medieval center,
that could be fenced and also fortiied. Partially were dug
up the oldest monastery buildings on the north and north
southern from the church. They were demolished in the
middle Ages and the north from the church was never built
anything. Objects on the south from the church are younger,
originated probably after the demolitions of monastery
buildings on the north of the church. The later monastery
complex was concentrated from the south side. Discovered
remains of objects and walls are not enough for the more
complete representation about the whole building complex
from the Middle Ages. On the east, north and west sides from
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Петрова црква / Petre’s church
42
живописали Ђурђеве ступове, ангажовани су да поново
осликају унутрашњост Петрове цркве.
У врху апсиде је Богородица са Христом у медаљону,
а ниже су насликани арханђели и апостоли. Сасвим мали
остатак ниског украшеног подножја у средини указује да
је између апостола био насликан Исус Христос. Сликање
Христа с апостолима карактеристично је за 11-12. век,
што указује на катедрални карактер цркве. Уз некадашњу
олтарску преграду, на северној страни, насликан је апостол
Петар са развијеним свитком у руци, а претпоставља се да
се са друге стране иконостаса налазио апостол Павле, јер
су њих двојица у византијској уметности редовно сликани
у пару.
За овај слој живописа карактеристична је структура
малтера који се састоји од чистог креча помешаног са
уситњеном плевом и кучином, што је
типично за сав средњовековни живопис
на византијском подручју. Фреске овог
слоја сликане су на плавој позадини,
светлим преливима жуте, плаве, зелене
и ружичасте боје. Око ивице нимба св.
Петра белим тачкама су опонашана зрна
бисера, чест украс на иконама 12. века.
О времену настанка овог слоја живописа
говоре и грчки натписи који су већ
почетком 13. века исписивани на српском
језику.
За трећи слој живописа у Петровој
цркви заслужан је краљ Драгутин. Он
је позвао мајсторе да осликају седиште
српских епископа које је и столно место
државе. То је време када је српска култура,
утемељена на византијској и својој сопственој традицији,
достигла свој први врхунац. Домаћи и са стране позивани
уметници стварали су овде дуже од пола века најлепша
дела која су се могла видети у медитеранским земљама.
Требало је пресликати већ сасвим избледеле
фреске првог слоја, а поправити или поново осликати
оштећена места на другом слоју. Међутим, и овај најмлађи
слој је претрпео многе измене због пожара и других
уништења. Фреске које су преживеле разарања су Христос,
анђели и пророци у куполи, јеванђелисти и поједине сцене
из Великих празника у горњим појасевима поткуполног
простора, неколико стојећих фигура у наосу, а Успење и
велико попрсје св. Николе у припрати.
Израда трећег слоја живописа проузроковала
43
за значајније градове, што у случају Петрове цркве и
richly were decorated with loral motifs and more or less with
недостатку обимнијих истраживања није доказано.
geometrical. The oldest of all monuments originated from the
Међу најстарије надгробне споменике, нађене
17th century but there is some from the irst half of the 18th
у порти и самој цркви, спада пунија плоча – поклопац
century. More plates had diferently treated presentations of
саркофага, урађен од црвенкастог мермера, са косо
crosses and rosettes. There are eight plates and three horned
засеченим странама, равном горњом површином и са
with unequal elaboration, decorated by the crosses and
представом двокраког крста на степеничастом постољу.
stylized human igures.
Нађене су и хоризонталне плоче са стилизованом људском
Archeological material found during researches is
фигуром, као и облици издуженог узаног сандука са обоvarious and consists of as examples of the crosses relics from
реним ивицама. Студенички крстови и плоче са ликовним
the 9th and the 10th century so from later examples of the
представама богато су декорисани
crosses pendants. In graves of common
биљним мотивима, мање или више
people were buried in the church yard
геометризованим. Најстарији од ових
were found buttons from clothes, jewelry
споменика потичу из 17. али их има и из
pieces, like rings and earrings, but also some
прве половине 18. века. Више плоча има
objects of everyday use. It was inding of
различито обрађене представе крста
fragmented vessels, kitchen or glazed table.
и розете. Ту је и осам плоча и три слемењака, неуједначене обраде, украшени
On the occasion of dug up of
крстовима и стилизиваним људским
Episcopal crypt besides the north wall
фигурама.
rebuilt space from the north side from which
Археолошки материјал нађен
were climbing into gallery round the stand
током истраживања је разноврстан и чине
of the drum were found skeleton remains
га, како примерци крстова реликвијара
of metropolitan dressed in a whole liturgical
9-10. века, тако и каснијих примерака
ornate clothes over sticharion (a long
крстова привесака. У гробовима обичног
white shirt) with bracelets and by the belt
света сахрањиваног у порти цркве
worn omophorion (a part of clothes over
налажена су дугмад са одеће, комади
shoulders) maybe also epigonation, over
накита, попут прстења и минђуша, али и
face aer and a leather footwear. On his chest
други предмети свакодневне употребе.
were stacked other pieces of liturgical textile
Било је и налаза фрагментованих посуда,
/ stole and a big omspheros from 1653 with
кухињских или глеђосаних трпезних.
a cross and beads. Grave was attributed to
Приликом
откопавања
metropolitan Gerasim according to his name
епископске гробнице, уз сам северни
mention 1776 on belt gained by pilgrimage
зид дозиданог простора са северне
and historical data about his ruling.
стране, из којег се пење на галерију око
подножја тамбура куполе, пронађени су
It is about a group inding of church
скелетни остаци митрополита одевеног Реликвијар XI-XII век | Reliquary XI-XII century clothes, arrived from Italy, Russia and
у целовит богослужбени орнат - преко
Jerusalem, originated in the time span from
стихара са наруквицама и појасом носио је омофор, можда
the 14th until the 18th century. Some pieces had visible traces of
и набедереник, преко лица водух, на ногама кожну обућу.
carry, what testiies about hard and poor life and work of Raska
На грудима су били сложени и други комади литургијског
metropolitans under the Turkish authority. At a same time
текстила - епитрахиљ и велики омофор из 1653. године, уз
founding testiies about preservation and heritage of valuable
крст и бројанице. Гроб је приписан митрополиту Герасиму
clothes pieces, with witch was given some metropolitan on
према помену његовог имена 1776. године, на појасу
the Raska throne.
стеченом хаџилуком и историјским подацима о његовом
Stole made in technique of golden embroidery on
столовању.
the base of three kinds of silky fabric from hands of three
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Петрова црква / Petre’s church
44
њу су постојале и друге зграде намењене таквом
the church were founded remains of voluminous wall but they
средњовековном центру, који је могао бити ограђен, па и
are not originated from the period of building relatively to
утврђен. Делимично су откопане најстарије манастирске
medieval renovation of the church. It looks that complex was
зграде, северно и североисточно од цркве. Оне су срушене
surround with stronger voluminous wall much later, maybe
још у средњем веку и северно од цркве више се није
immediate before the Turkish conquests. In a structure of
никад зидало. Објекти јужно од цркве су млађи, настали
those walls on the northwestern side were found remains of
највероватније после рушења манастирских зграда
the entrance gate.
северно од цркве. Каснији средњовековни манастирски
The oldest and the most signiicant part of the
комплекс био је концентрисан са јужне стране. Откривени
medieval complex were destroyed by the necropolis from the
остаци објеката и зидова, нису довољни за потпунију
19th and 20th century with monuments in a shape of cross by
представу о целокупном грађевинском
the great dimensions on which are relief
комплексу из средњег века. На источној,
representations of crosses and inscriptions.
северној и западној страни од цркве
Necropolis creates impressive ambient
пронађени су остаци обимног зида,
with the ancient from of the church.
али они не потичу из времена грађења,
During archeological works were
односно средњовековне обнове цркве.
researched 194 graves and from that in the
Изгледа да је комплекс опасан јачим
church 63 and 129 in the church yard. In
обимним зидом много касније, можда
the interior of the church were discovered
непосредно пре турских освајања. У
seven built graves in which were buried
склопу тих зидова на северозападној
Raska bishops and metropolitans. In every
страни пронађени су остаци улазне
crypt were buried for many times that
капије.
was usual procedure and old monkish
Најстарији и најзначајнији део
custom. Between buried in the church was
средњовековног комплекса уништен
only one female skeleton with a child and
је некрополом 19. и почетка 20. века,
monument in a shape of a bigger lower
са споменицима облика крста великих
cut rectangular pyramid. Presumption
димензија, на којима су рељефis that is about family members of some
не представе крстова са натписима.
donor of the church. It is not known that
Некропола чини импресиван амбијент
that right of burring had only monastery
са старинском формом цркве.
people and their families or also settlers
Приликом археолошких радова
of colonies by cathedrals. Namely, since
истражена су 194 гроба, од тога у цркви
343 and according all later church rules,
63 и 129 у порти. У унутрашњости цркве
Episcopal headquarters and smaller
откривено је седам зиданих гробова у
cathedrals cannot exist in less signiicant
којима су сахрањивани рашки епископи
settlements, and less out of settlements.
и митрополити. У свакој гробници
They according to rules connect with
сахрањивано је више пута, што је
Реликвијар X-XI век | Reliquary X-XI century
signiicant cities what in a case of Peter`s
уобичајени поступак и стари монашки
church and in absence of voluminous
обичај. Међу сахрањенима у цркви налази се само један
researches was not approved.
женски скелет са дететом и спомеником у облику веће,
Among the oldest tombstones found in the church
ниско засечене правоугаоне пирамиде. Претпоставка је
yard and in the church itself belonged a thicker plate /top
да се ради о члановима породице неког од ктитора цркве.
of sarcophagus made of a reddish
Није познато да ли су то право сахрањивања имали само
marble, with obliquely cut sides, with smooth upper plate and
манастирски људи и њихове породице, или и становници
representation of the two legged cross on the cascade stand.
насеља уз катедрале. Наиме, већ од 343. године и по свим
Were found also horizontal plates with stylized human igure
каснијим црквеним правилима, епископска средишта, па
like as shapes of the length narrow trunk with felled edges.
и њихове катедрале не могу постојати у насељима мањег
Studenica`s crosses and plates with plastic art presentations
значаја, а још мање ван насеља. Они се, по правилу везују
45
handicraftsmen is especially diverged in that inding. Stole
is interpolated in a frame of history of the Serbian medieval
applied art. On upper part of stole is presented Deesis, until on
the ends are ornamental ields. In Deesis, prayer representation
of humankind in front of Christ by the Holy Mother and St. John
the Forerunner participate two main authors of liturgies St.
John Chrysostom and St. Vasilije the Great, like as St. Grigorije
the Theologian and St. Nicholas. Stole is dated from the end
of the 14th century and the beginning of the 15th century.
Omophorion is also decorated by the technique of golden
embroidery and pearl embroidery that was not preserved. On
the supplemental sewed continuation in a shape of crosses are
scenes of the Cruciixion, the Taking down from the cross, the
Descent and the Ascend of the Holy Mother in medallion is
presentation of Christ.
Signiicant founding represents remain of noble dress
sewed from fabric that originated from some of prestigious
fabrics of silk. By model dress it in the trend that that was in
the 14th and the 15th century carried in Byzantine and Serbia.
On the ridge that leads from Peter`s church toward
Djurjdevi stupovi on smaller head from the northwestern side
of the church is situated locality the Greek graveyard. During
works on the accessing road for newly founded Serbian
graveyard from the south side of the Greek bulldogger
cut sloping ground of small head and in that occasion was
stumbled upon graves. In that occasion on the right hand of
damaged skeleton was found bronze ring with thicker green
patina, characteristically for necropolis from the 11th and the
12th century in Serbia.
In Peter`s church and its parakklesions were
buried mostly members of clergy of the Raska episcopacy,
brotherhoods of monasteries and only someone laic, and
in the churchyard monks and sometime common people.
That alleged on presumption that necropolis on the Greek
graveyard distant from Peter`s church round 250 m, used
inhabitants of Novi Pazar and surrounding settlements from
the time of the placing of the Raska episcopacy during the
10th century until the end of the 18th century when necropolis
besides Peter`s church became the main graveyard of the Novi
PazarSerbs.
Од 1979. године Петрова црква се заједно са
Сопоћанима, Старим Расом и Ђурђевим ступовима налази
на листи УНЕСКО-а. Од почетка 21. века у Петровој цркви се
опет врши служба, порта је добила реконструисан обимни
зид са две капије и нови звоник. Уређени су и прилази
са северне и источне стране цркве, уређени паркинзи за
туристе.
From 1979 Peter`s church, with Sopocani, Old Ras and
Djurdjevi Stupovi is placed on the list of the UNESCO. From the
beginning of the 21st century in Peter`s church is performing
service again, churchyard got reconstructed voluminous wall
with two gates and a new bell tower. Arranged are approaches
from the north and east side of the church, arranged parking
places for tourists.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Петрова црква / Petre’s church
46
Ради се о групном налазу црквене одежде, доспеле
из Италије, Русије, Јерусалима, настале у временском
распону од 14. до 18. века. Поједини комади имају
видљиве трагове изношености, што сведочи о тешком
и сиромашном животу и раду рашких митрополита под
турском влашћу. У исто време налаз сведочи о чувању и
наслеђивању драгоцених комада одежде, којим је раније
био дарован неки од митрополита на рашком трону.
У том налазу текстила посебно се издваја епитрахиљ
израђен у техници златовеза од руку тројице мајстора,
и на основи од три врсте свилених тканина. Епитрахиљ
је увршћен у оквир историје српске средњовековне
примењене уметности. На горњем делу епитрахиља
представљен је Деизис, док су на крајевима орнаментална
поља. У Деизису, молитвеном заступању људског рода пред
Христом, поред Богородице и св. Јована Претече, учествују
и двојица главних аутора литургија, св. Јован Златоусти и св.
Василије Велики, као и св. Григорије Богослов и св. Никола.
Епитрахиљ је датован у крај 14. и почетак 15. века. И омофор
је украшен техником златовеза и везом бисерима, који се
нису сачували. На накнадним нашивцима у облику крстова
налазе се сцене Распећа, Скидања са крста, Силаска у ад и
Успења Богородице, у медаљону је представа Христа.
Значајан налаз представља и остатак властеоске
хаљине, сашивене од тканине која потиче из неке од
престижних фабрика свиле. По кроју се хаљина уклапа у
тренд који је у 14. и 15. веку негован у Византији и Србији.
На превоју који од Петрове цркве води према
Ђурђевим Ступовима, на мањој главици са северозападне
стране цркве, налази се локалитет Грчко гробље. Када су
извођени радова на прилазном путу за новозасновано
српско гробље са јужне стране Грчког, булдожер је засекао
падину главице и тада се наишло на гробове. Том приликом
је на десној руци оштећеног скелета нађен бронзани
прстен, са дебљом зеленом патином, карактеристичан за
некрополе 11. и 12. века у Србији.
У Петровој цркви и њеним параклисима сахрањени
су углавном припадници клира Рашке епископије, братства
манастира и само по неки лаик, а у порти монаси и спорадично обични људи. То наводи на претпоставку да су
некрополу на Грчком гробљу, удаљену од Петрове цркве
око 250 м, користили житељи дела Новог Пазара и околних
насеља од времена успостављања рашке епископије током
10. века, па до краја 18. века када некропола поред Петрове
цркве постаје главно гробље новопазарских Срба.
47
Петрова црква - Идејно решење заштите и уређења комплекса (аутор Ј. Нешковић) | Church of St Peter - basic plan for the protection and
management of the complex (author J. Nešković)
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Манастир
Ђурђеви ступови
MONASTERY
DJURDJEVI STUPOVI
48
Врх једног од високих брда која опасују планину
Голију крунише манастир Ђурђеви ступови, који се
појављујуe где год се кретали по новопазарском простору.
Манастирски комплекс, са црквом св. Ђорђа, задужбина
је Стефана Немање из 1171. године. Прво сведочанство
о цркви св. Ђорђа у Расу, оставио је Свети Сава, који у
биографији свог оца, Симеона Немање, наводи да је
манастир св. Ђорђа Немања подигао као своју трећу
задужбину, после св. Николе и Богородице у Топлици.
Други Немањин син, каже да се Немања, „кога браћа беху
бацила у камену пећину“, заветовао св. Ђорђу, да ће му
целога живота служити ако му помогне, да се ослободи
тамнице. Немањино тамновање и избављење и подизање
цркве помињу и св. Сава и Доментијан. Ђура Даничић
у Животу св. Симеона и св. Саве пише да је Немања овај
манастир подигао после битке код Пантинa 1168. године.
Top of one of the high hills that surrounds the Golija
mountain crowns monastery Djurjdevi stupovi that appears
wherever you moved upon Novopazarska Banjace. Monastery
complex with church of St George is foundation of Stefan
Nemanje from 1171. The irst testimony about the church of
St. George in Ras left St.Sava that in biography of his father
Simeon Nemanja quoted that monastery of St.George he built
as his third foundation, after St.Nicholas and the Holy Mother
in Toplica. The second Nemanja`s son, said Nemanja `who
brothers throw in the stone cave` pledged to St. George that
he will serve him whole life if he helps him to release from jail.
Nemanja`s being imprisoned and salvation and rising of the
church mentioned St. Sava and Domentijan. Djura Danicic
in life of St. Simeon and St. Sava writes that Nemanja this
monastery erected after the battle near Pantin in 1168.
Није познато зашто је Стефан Немања одлучио да
манастир подигне на самом врху истакнутог узвишења
и у непосредној близини старије епископске цркве.
Ђурђеви ступови су остали редак пример манастира
средњовековне Србије који је изграђен на таквом положају.
Како је зидање манастира почело након његовог доласка
на власт, претпоставља се да се доминантан положај може
повезати и са одређеним симболичним значењем цркве.
Могуће да је подизање манастира у близини епископског
седишта подигнуто са идејом о стварању домаћег верског
центра, а треба имати у виду и да подизање цркава и
манастира у средњем веку није увек проистицало само из
верских потреба, већ да је било у тесној вези и са јачањем
владареве власти и другим државничким циљевима.
Манастир је у средњем веку био врло угледан, о
чему сведоче и извори. У повељи Стефана Првовенчаног,
то је „краљевски манастир“, који стоји непосредно под
архиепископом, а „Студенички типик“, између шест старих
цркава чији су игумани присуствовали избору игумана
Студенице, на првом месту спомиње Ђурђеве ступове.
It is not known why Stefan Nemanja decided to erect
monastery on the top of emphasized mound in immediate
closeness of the old bishop`s church. Djurdjevi Stupovi are
left as rare example of monastery of the medieval Serbia that
was built on position like that. How building of monastery
started after his arrival on might it is presuming that dominant
position of the church could be connected with certain
symbolic meaning of the church. It is possible that rising of
monastery near Episcopal headquarter and we should have
in mind that rising of churches and monasteries in the Middle
Age was not originated only from religious needs but that was
in tight relation with strengthening of rulers authority and
other state goals.
Monastery in the middle Ages was very respectable
about what testiies sources. In the charter of Stefan
Prvovencani that is `the king`s monastery` that stays directly
under archiepiscopal and `Studenica`s rules` between six
old churches whose priors presence to election of prior of
monastery Studenica on the irst place mentioned Studenica.
49
50
На значај манастира указује и чињеница да је у
манастиру био сахрањен краљ Драгутин, који се сматра
другим ктитором Ђурђевих ступова.
О манастиру нема никаквих података све до 1597.
године када се помиње гроб краља Драгутина и рука Јована
Дамаскина која је
чувана у манастирској
ризници као велика
реликвија. Манастир
је активан и 1656.
године, а Иларион
Руварац говори о
два
документа
у
којима
се
наводе
поседи
манастира.
У документу од 12.
августа 1693. године
помињу се: варош
Нови Пазар и села
Мишчићи, Видово, Војнићи и Врболази. По другом
документу помиње се манастир Вољавча као метох
Ђурђевих Ступова.
Године 1689. године манастир је напуштен и
разорен, а његов архимандрит Јоаким се помиње 1699.
године у Печују. Убрзо након рушења Турци су почели да
односе камен за подизање тврђаве у Новом Пазару, што
је спречио патријарх Мојсеј 1722. године. Развлачење
материјала са порушеног манастира је настављено,
поготово са спољних зидова и конака.
Током 19. века манастир помиње неколико
путописаца. Рус Александар Гиљфердинг пише да је
то манастир Св. Ђурђа „от два стлпа”, и да је издалека
изгледало да је очуван, а у ствари „оборен кров, коров
израстао из зидова, изгребане иконе ископаних очију“.
Феликс Каниц пише да је манастир претворен у барутни
магацин и, с обзиром да није посетио манастир, погрешно
закључује да га је подигао цар Душан. Теодор Ипен пише
да се на манастирском платоу налази турска батерија,
ограђена каменом са порушене цркве.
Већа разарања црква је доживела 1912. године,
у борбама за ослобођење Новог Пазара од Турака, када
је српска артиљерија порушила куполу цркве. Стање
Ђурђевих ступова после првог светског рата познато је са
већег броја фотографија и техничких снимака, јер су тада
започета и прва проучавања овог споменика. Црква је у
то доба била у рушевинама, а капела је оспособљена за
потребе богослужења 1925. године.
On the monastery signiicant shows fact that in
monastery was buried king Dragutin that considered as donor
of Djurdjevi stupovi.
About monastery are no any data until 1597 when is
mentioned king Dragutin grave and hand of John Damaskin
that was preserved in
monastery treasury as
a great relict. Monastery
is active also in 1656 and
Ilarion Ruvarac spoke
about two documents
in which are alleged
monastery
estates.
In document from
August the 12th in 1693
are mentioned: town
Novi Pazar and villages
Miscici, Vidovo, Vojnici
and Vrbolazi. According
the second document is mentioning monastery Voljevaca as
property of Djurjdevi stupovi.
In 1689 monastery was abandoned and demolished
and its archimandrite Joachim is mentioned in 1699 in Pecuj.
Soon after demolition The Turks started to took of stone for
fortiication building in Novi Pazar what stopped patriarch
Mojsej in 1722. Taking of material from demolished monastery
was continued especially from external wall and hostelry.
During the 19th century monastery was mentioned by
several writers of travels. Russian Aleksandar Giljferding writes
that was monastery of St. George „от два стлпа”, (and from
far looked preserved but actually was `felled roof, weed grown
from walls, scratched icons with dug eyes`. Felix Kanic writes
that monastery was transformed into gunpowder store but in
consideration of that he never visited monastery he concluded
wrongly that it was built by the Emperor Dusan. Theodor Pen
writes that on the monastery plateau is placed Turkish battery
fenced by the stone from demolished church.
Greater demolitions church was experienced in 1912
in battles for liberation of Novi Pazar from the Turks when
the Serbian artillery demolish dome of the church. Condition
of Djurdjevi Stupovi after the First World War is known from
numerous numbers of photography and technical snapshots
because then were started the irst researches of this
monument. Church in that period was in ruins and chapel was
enabled for liturgical service in 1925.
In the Second World War were destroyed lateral
vestibules and south tower and the Germans devastated
monastery used as mine stone for building fortiication.
Monastery complex with the church St. George on which look
and plan numerously inluenced shape of terrain on which
it was built had irregular oval shape and voluminous wall
thickness round one meter and ive to six meters high, looked
like fortiication. All objects of monastery complex did not
originate from the time of founding monastery, like as a plan
from the most signiicant buildings. Monastery was enveloped
by the voluminous wall and the main entrance was placed on
the southeastern corner. On the south side was dining room
and on the north residential buildings. From the 12th century
are two cisterns besides the southwestern corner of the church.
Judging by the size and number of monastery buildings and
against their signiicant Djurdevi Stupovi did not belong in the
line of big monasteries.
The church St. George is one isled
building where internal space is divided on altar,
central under dome and narthex. The altar space
is consisting of three bays that towards east are
spreading and which are inside semicircular and
outside many sided. Between nave and altar space
were built three arch apertures that responded to
three part of division of altar space. By nave on
lateral sides north and south were built narrow
lengthen vestibules. On the entrance in vestibules
were existed two more portals.
The dome of the church was constructed and shaped
on unique way in the Serbian medieval architecture. Besides
interesting, suiciently rare constructive solution of elliptic
dome by the pendentives and annular transition what
Поред занимљивог, доста ретког конструктивног
решења елипсасте куполе помоћу пандантифа и
прстенастог прелаза, што одаје изврсног градитеља, пажњу
скреће специфично унутрашње уобличавање куполе.
Тамбур куполе има елипсасту основу у унутрашњости и
споља осмострану, са неједнаким странама. На унутрашњој
страни изведене су у континуитету слепе аркаде над
конзолама и колонетама, конструкција јединствена у
српској средњовековној архитектури, која је веома ретко
примењивана. Конструкција има и естетску функцију у
архитектури унутрашњег простора грађевине, а води
порекло из ране архитектуре хришћанског Истока, док је у
12. веку примењиван у романској архитектури.
Средњи простор цркве осветљен је прозорима: по
два на западној и источној страни и по један у средишту
јужне и северне стране. Осветљење је појачано са још шест
прозора отворених зидовима тамбура.
Припрата цркве св. Ђорђа има правоугаону основу
и засведена је подужним полуобличастим сводом, над
којим је кровни покривач. Са њене леве и десне стране
улазило се у високе куле – ступове (стлпове), по којима је и
манастир добио име. Куле су квадратне основе, масивних
зидова и имале су прозоре на свим спратовима, али
подаци постоје само за прозоре у приземљу и оне што су
били отворени при њиховом врху.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
52
У Другом светском рату уништени су бочни
вестибили и јужна кула, а Немци су разрушени манастир
користили као мајдан камена за изградњу утврђења.
Манастирски комплекс са црквом св. Ђорђа, на чији
је изглед и распоред у многоме утицао облик терена где
је саграђен, имао је неправилан овални облик, а обимни
зид дебљине око један метар и висине пет до шест метара,
одавао је изглед утврђења. Сви објекти манастирског
комплекса не потичу из времена оснивања манастира,
али се задржао основни облик манастира из тог времена,
као и распоред најважнијих грађевина. Манастир је био
обухваћен обимним зидом, а главни улаз се налазио на
југозападном углу. На јужној страни је била трпезарија, а на
северној зграде за становање. Из 12. века су и две цистерне
уз југозападни угао цркве. Судећи према величини и
броју манастирских грађевина и насупрот своме значају,
Ђурђеви ступови не спадају у ред великих манастира.
Црква св. Ђорђа је једнобродна
грађевина чији је унутрашњи простор
подељен на олтарски, централни-поткуполни
простор и припрату. Олтарски простор се
састоји од три травеја, који се према истоку
шире и који су изнутра полукружни, а споља
вишестрани. Између наоса и олтарског
простора изграђена су три лучна отвора,
који одговарају троделној подели олтарског
простора. Уз наос, на бочним странама,
северној и јужној, изграђени су уски издужени
вестибили. На улазу у вестибиле постојала су још два
портала.
Купола цркве конструисана је и обликована на
јединствен начин у српској средњовековној архитектури.
divulged excellent builder, attention turned speciic internal
shaping of the dome. The tambour of the dome has elliptic
bases in interior and in exterior octagonal, with unequal
sides. On the internal side were done in continuity blind
arcades over consoles and colonnettes, construction unique
in the Serbian medieval architecture that was rarely applied.
Construction had aesthetic function in architecture of interior
space of building and originates from the early architecture
of Christian East until in the 12th century it was applied in the
Roman architecture.
The middle space of the church was lightened by
windows: about two on the west and east side and one in the
center of the south and north side. Lightening is strengthened
by six windows more opened on the walls of drum.
Narthex of the church St. George has rectangular base
and vaulted with longitidunal semicircular vault above which
is roof cover. From its left and right side was entering to high
towers (stlpove) according which monastery got its name. The
towers have rectangular bases, massive walls and they had
windows on all loors, but data exist only for windows in the
ground loor and those who were open near their top. Even
original upper construction in towers was not preserved could
with rather sureness to presume that it was wooden. Towers
overtopped dome had three loors and were high 17 meters.
About signiicant and function of raised towers are existing
diferent opinions. Double towers marked cathedral churches
and how Djurdjevi Stupovi were never cathedral those could
be mark of conventional church or donors foundation. Except
Djurdjevi Stupovi all other church towers were later on rebuilt
together with vestibule. In the ground loor of towers of
Djurdjevi Stupovi chapels existed if not from the beginning
53
Kralj Petar na Stupovima 1940. | King Petar on Stupovima 1940.
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
54
Иако се првобитна горња конструкција у кулама
није сачувала, може се са доста сигурности претпоставити
да је била дрвена. Куле су надвисивале куполу, имале су
три спрата и биле су високе 17 метара. Постоје различита
мишљења о значају и функцији подигнутих кула. Двојне
куле су обележавале катедралне цркве, а како Ђурђеви
Ступови никада нису били катедрала, то су могле да буду
обележје саборне цркве или ктиторске задужбине. Осим
Ђурђевих ступова, код свих осталих црква куле су накнадно
дограђене заједно са предворјима. У приземљу кула
Ђурђевих Ступова постојале су капеле, ако не од почетка,
оно од времена доградњи за време краља Драгутина.
Простор између кула коришћен је за сахрањивање.
Куле на цркви Ђурђевих ступова су настале по
захтеву самог Стефана Немање и изграђене по узору на
високе романске звонике. У српској средњовековној
архитектури то је први пример изградње кула, које у
византијској архитектури почињу да се граде тек од 13.
века. Њиховом изградњом црква Св. Ђорђа добила је
обележје јединствене и монументалне грађевине.
than from the time of rebuilding in the time of king Dragutin.
Space between the towels was used for burials.
Towers on the church Djurdjevi Stupovi originated by
demand of Stefan Nemanja himself and built on example on
high Roman bell towers. In the Serbian medieval architecture
that was the irst example of building towers that in the
Byzantine architecture begin to build only from the 13th
century. By their building the Church of St. George had mark
of unique and monumental building.
Plan and primary space solution of the church Djurdjevi
Stupovi
was took over from the church St. Nicolas near
Kursumlija but on the Byzantine constructive complex were
brought important changes how in elaboration of external
so in internal architecture. That was done by mediation of
builders from the Roman areas. Even on space solution has
the Byzantine character monastery church is in whole external
elaboration had characteristics of the Romanesque building.
This union of the Byzantine and Romanesque building
comprehension presets base on which was based the Raska
building style.
The whole external elaboration is in the Romanesque
style. It is expressed by the use of pilasters that in a high of roof
corniche were connected by frieze of blind little arcades. In
that style were built windows and portals. From the main, west
portal during research was found more parts. Similar type but
modest architecture was portals on vestibules. For a diference
from west portal that was done from freestone, portals on
vestibules were from marble. On portal were applied decorative
plastic rosettes, oak leaf, triangles connected to sawing frieze,
so cold denticulate, stylized ivy. Applied decorative plastic that
belonged to the Early Roman plastic and architectural shapes
and elements of the Roman style was pointed on possible
origin of original handicraftsman of Djurdjevi Stupovi who
came from the North Italy or from just inished cathedral of St.
Trifun in Kotor.
How the church was built on the highest plateau
of monastery complex to the main entrance arrived by the
monumental stairs. Beside the south side of stairs was leant
built cistern from which monastery supplied water. It is in
rectangular shape and in lower part dug into the rock. With
two arches is divided on two parts inished by vaults. From
its south side was built the second cistern which bottom and
walls were plastered by layer of clay and sand that served for
mechanical iltering of water.
After iltering water was collected in the well probably covered
placed in the middle of cistern.
Dining room from the time of Stefan Nemanja was built
beside south monastery wall. That is bigger rectangular room
with apse on the east side. The main entrance was on the west
wall and judging above found remains was solved in a shape
of portal of the Romanesque style. It was built as a ground loor
building with wooden roof construction and row of bipartite
windows toward yard. Greater reconstruction on dining room
were done in the Turkish period by the transforming of dining
room into the many storied building of diferent use with low
ground loor part and wooden between loors construction
which in the middle lean on stone columns. By one wall was
closed apse and on the north side was built semicircular door
with reach plastic decoration. In this room than was built grain
hole.
From the oldest monastery residential buildings were
preserved only remains on the northwestern side. There is no
doubt that this hostelry were many loored buildings maybe
with two loors over ground loor.
In the ground loor of hostelry were basements for
drinks and stores for supply preservations and monks cells
were on the loor. Probably monastery buildings dining room
and hostelries were closed on the external side with small
apertures and the windows were arranged on the yard walls.
At loor buildings from internal side also were built wooden
porches.
The only object that could have defensive purpose
was the entrance tower. From it is preserved ground loor part
with vault construction and diagonal ribbons over.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
56
План и основно просторно решење цркве на
Ђурђевим Ступовима, преузет је са цркве св. Николе код
Куршумлије, али су на византијски конструктивни склоп
унете одређене битне промене, како у обради спољне,
тако и унутрашње архитектуре. То је изведено посредством
градитеља са романског подручја. Иако по просторном
решењу има византијски карактер, манастирска црква је
по целокупној спољашњој обради добила карактеристике
романске грађевине. Овај спој византијског и романског
градитељског схватања представља основу на којој се
темељи рашки градитељски стил.
Романског стила је и целокупна спољна обрада.
Изражена је применом пиластара који су у висини кровног
венца били повезани фризом слепих аркадица. У том стилу
су грађени и прозори и портали. Од главног, западног
портала приликом истраживања пронађено је највише
делова. Сличног типа, али скромније архитектуре, били
су и портали на вестибилима. За разлику од западног
портала, који је рађен од пешчара, портали на вестибилима
били су од мермера. На порталима је примењивана и
декоративна пластика - розете, храстов лист, троуглови
повезани у тестерасти фриз, тзв. дентикуле, стилизован
бршљан. Примењена декоративна пластика која припада
ранороманској пластици и архитектонски облици и
елементи романског стила указују на могуће порекло
првобитног мајстора Ђурђевих ступова који је дошао
из северне Италије, или са тек завршене катедрале св.
Трипуна у Котору.
Како је црква подигнута на највишем платоу
манастирског комплекса, до главног улаза се долазило
монументалним степеништем. Уз јужну страну степеништа
прислоњена је зидана цистерна, из које се манастир
снабдевао водом. Она је правоугаоне основе и доњим
делом је, углавном укопана у стену. Са два лука подељена
је на два дела која су завршена сводовима. Са њене јужне
стране изграђена је друга цистерна код које су дно и зидови
били обложени слојем иловаче и песком који је служио за
механичко филтрирање воде. Након филтрирања вода се
скупљала у бунару који се налазио у средини цистерне која
је, вероватно, била покривена.
Трпезарија из времена Стефана Немање била
је изграђена уз јужни манастирски зид. То је већа
правоугаона просторија, са апсидом на источној страни.
Главни улаз налазио се на западном зиду и он је, судећи
према пронађеним остацима, био решен у облику портала
романског стила. Зидана је као приземна грађевина са
дрвеном кровном конструкцијом и низом прозора —бифора — према дворишту. Веће преправке на трпезарији:
извршене су у турском периоду претварањем трпезарије у
спратну грађевину другачије намене, са ниским приземним
делом и дрвеном међуспратном конструкцијом, која се
по средини ослањала на камене ступце. Једним зидом
затворена је апсида, а на северној страни изграђена су
полукружна врата са богатом пластичном декорацијом. У
овој просторији је тада изграђена и житна јама.
57
Феликс Каниц, 1858. године / Felix Kanitz, 1858. year
Како је овим радовима затворен главни улаз у
манастир, то је на југоисточној страни отворен нови, а
уз источни обимни зид изграђена је нова трпезарија са
кухињом. После смрти краља Драгутина у Срему, његово
тело пренето је и сахрањено у Ђурђевим ступовима. О
томе Архиепископ Данило II, савременик краља Драгутина,
говорећи о његовој смрти (1316) каже: „ ... и узевши тело
овога блаженога од сремске земље, и носећи иђаху
ка истоку. И када су дошли у Рас ка цркви св. мученика
Христова Георгија у његов манастир, и ту све обично
свршише, и тако гробу предадоше тело овога блаженога
Теоктиста монаха, некада бившег краља Стефана моћнога
и самодржавнога, и ту лежи до данашњег дана.” Међутим,
гробно место није утврђено, јер је у 18. веку гробница
опљачкана. Пронађени су једино остаци саркофага који
се налазио или у главној цркви или у краљевој црквицикапели испод ктиторске композиције.
Данашњи улаз у манастир налази се на месту
главног манастирског улаза из времена краља Драгутина,
али је доњи део каменог портала израђен у турском
периоду. Из нешто каснијег времена је мала капија на
северном зиду, изграђена на месту средњовековне капије
која је водила ка економском делу манастира.
Друштвене, културне и уметничке прилике које
су се стекле на подручју Раса у другој половини 12. века
утицале су на особену појаву Ђурђевих ступова као
архитектонског споменика.
Today1s entrance in monastery is situated on the
place of the main monastery entrance from the time of king
Dragutin but lower part of stone portal was made in the
Turkish period. From a bit later time is a small gate on the
north wall made on the place of medieval gate that lead to
economic part of Monastery.
Social, cultural and artistic occasions that were
obtained on the territory of Ras in the second half of the
12th century inluenced on extraordinary appearance of
Djurdjevi Stupovi
as an architectural monument. Crossing
of inluences of the East and the West on this area in whole
spheres of cultural life especially was relexes in a church
architecture by forming a new way of building so called Raska
school or the Raska stylistic group of monuments that presents
unique synthesis of two building conceptions the byzantine
architecture on the East and the Roman architecture on the
West. The church St. George has special and accented place
as a building with which started this great creative epoch in
architecture of the medieval Serbia.
The most emphasized representative of the wall
painting art of the 12th century in Raska was fresco painting
in Nemanja`s Djurdjevi Stupovi. Nemanja came back from
Constantinople where he was a prisoner of the Emperor
Manojlo the 2nd Komnin directly before the beginning of fresco
painting of his founding. There he had occasions as write the
Byzantine sources to meet with painting art of that day in the
Byzantine capital and with taste of high society.
Adjustment between the Serbs and the Byzantines
suited to artistic relations and relexes on fresco in Djurdjevi
Stupovi. Method of elaboration of igures is completely in the
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
58
Од најстаријих манастирских зграда за становање
сачувани су само остаци на северозападној страни. Нема
сумње да су ови конаци били спратне грађевине, можда и
са два спрата изнад приземља.
У приземљу конака били су подруми за пиће и
оставе за чување намирница, а монашке келије налазиле
су се на спрату. Вероватно су све манастирске зграде, и
трпезарије и конаци, биле затворене на спољашњој страни,
с малим отворима, а да су прозори били распоређени на
дворишним зидовима. Код спратних зграда са унутрашње
стране били су изграђени и дрвени тремови.
Једини објект који је могао да има одбрамбену
сврху била је улазна кула. Од ње је сачуван приземни део
са сводном конструкцијом и дијагоналним ребрима преко.
Висина куле није позната, али је могуће да је имала још два
спрата изнад приземља.
Манастирски комплекс је претрпео знатне измене
крајем 13. века, по налогу краља Драгутина, последњег
владара из лозе Немањића који је столовао у Расу. Тада је
приземни део куле претворен у цркву-капелу додавањем
апсиде на источној страни, која је богато украшена
фрескама. Вероватно је и горњи део снижен и преправљен
како би се објект приближио изгледу црквене грађевине.
У ктиторској композицији у капели приказан је модел
црквице у рукама краља Драгутина, али са архитектуром
која се само делимично може повезати са стварним
изгледом капеле из тог времена.
The high of tower is not known it is possible it could
have two loors more over the ground loor.
Monastery complex sufered considerable changes
at the end of the 13th century by the order of king Dragutin
the last ruler from the Nemanjic`s line that ruled in Ras. Than
the ground loor was transformed in to the church chapel by
adding of apse on the east side richly decorated by frescoes.
Probably upper part was lowered and rebuilt how could
object approach to appearance of church building. In donor’s
composition in chapel was shown model of little church in
hands of king Dragutin but with architecture that only partially
could be connected with real appearance of chapel from that
time.
How on this works was closed the main entrance
in monastery so on its south side was opened new and by
the east voluminous wall was built a new dining room with
kitchen. After death of king Dragutin in Srem his body was
transported and buried in Djurdjevi Stupovi. About that
archbishop Danilo the 2nd contemporary of king Dragutin
speaking about his death (1316) said ` by taking a body of
blessed from Srem`s ground and carrying went to the East.
And when they came in Ras to church of the Holy martyr of
Christ George in his monastery and there everything usually
inished and so to grave gave body of blessed Teoktist the
monk, once ex king Stefan mighty and autonomy sated and
here he lies until today`s day. ` Meanwhile grave place was
not established because in the 18thcentury crypt was riled.
Only remains of sarcophagus were found that was placed in
the main church or in the kings little church chapel under the
founder’s composition.
59
the Turkish riles and guns. ` Meanwhile, instead that he
wrote: `the whole surface of walls in interior of building was
covered by frescoes. ` The biggest part of frescoes was ruined
by a big demolition of church during the First and the Second
World Ear. After the Second World War during conservatory
preserved works better preserved frescoes were transported
to the National museum in Belgrade, until some of them stood
today on the walls of temple. Thanks to description of the
irst researchers and their photographs it could reconstruct
original look of frescoes in the Church St. George.
Frescoes from Djurdjevi Stupovi
characterized
perfectly itting into the internal space of the church. It is
presuming that in semi calottes of the dome was painted
Christ Pantocrator round whom were medallions with angels.
Proits were painted in the shallow niches of domes drum
made by the little columns connected by arches. From proits
is identiied only the proit Danilo, until between busts of
martyrs recognized `St. Alarije. ` Evangelists were separated
by triangular edges of pendentives. On the southwestern
pendentive was evangelist Lukas and on the northwestern is
even today preserved evangelist Mark. Between them was St.
Veil and in the same zone on the south and north side were
one by one medallions with a bust of angels.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
Најистакнутији представник зидног сликарства
12. века у Рашкој био је живопис у Немањиним Ђурђевим
Ступовима. Непосредно пре почетка живописања своје
задужбине, Немања се вратио из Цариграда, где је био
заробљеник цара Манојла II Комнина. Тамо је имао
прилике, како пишу византијски извори, да се упозна
с тадашњим сликарством у византијској престоници и
укусом високог друштва. Измирење Срба и Византинаца
погодовало је уметничким везама и одразио се на живопис
у Ђурђевим ступовима. Начин обраде фигура потпуно је
у духу византијске уметности из епохе Комнина из треће
четвртине 12. века.
У цркви манстира Ђурђеви ступови живопис је
рад добрих цариградских мајстора, настао око 1175.
године. Након разарања манастира 1689. године почело је
и пропадање живописа, о чему сведочи и Гиљфердингово
писање: „слике које се налазе на нижим површинама
зидова тешко су страдале од турског варварства.
Састругали су их ножевима, а очи ископали ексерима. Оне
фреске које су рађене високо, готово неприступачне моме
погледу, често су служиле као мета турским пушкама и
пиштољима“. Међутим, и поред тога он пише „Целокупна
површина зидова у унутрашњости грађевине покривена
је живописом“. Највећи део живописа уништила су велика
61
60
Укрштање утицаја Истока и Запада на овоме
подручју у свим сферама културног живота посебно се
одразило у црквеној архитектури формирањем новог
начина грађења — тзв. рашке школе или рашке стилске
групе споменика, која представља јединствену синтезу две
градитељске концепције — византијске архитектуре на
Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква Св. Ђорђа
има посебно и истакнуто место као грађевина са којом
започиње ова велика стваралачка епоха у архитектури
средњовековне Србије.
Byzantine art from the epoch of the Komnin from the third
quarter of the 12th century.
In the Church of monastery Djurdjevi Stupovi fresco
is a work of good Constantinople handicraftsmen originated
round 1175. After demolishing of monastery in 1689 started
decline of frescoes about what testiies Giljferdings writing:
`pictures that were on lower surfaces of walls heavy sufered
from the Turkish barbarism. By knifes scraped them and dug
their eyes by the nails. Those frescoes that were done high
almost inaccessible to my sight often served as a target to
Wall surfaces of naos were divided in three zones. On
the south wall of upper zone were painted scenes from the
Presentation and the Baptism, on west the Spirits and on the
north the Ressurection of Lazarus and palm Sunday. In the
middle zone is the Transiguration and the Treason of Judas on
the south wall, Dormition on the west, the Cruciixion and the
scene that Okunjev `reads` as Descent to Hades the north wall.
To this zone belonged also unknown `standing saints` on the
pilasters. In the lower zone were standing igures of saints `
under the painted arcade`, and between them on the south
and north wall two busts of saints. Every composition and
every individual igure was separated as an individual painting
in circular medallions or in shapes that imitate of the real icon
with a frame. Finally, standing igures in the lowest line were
placed under painted arcades. All this speaks that Nemanja
chose good and experienced artists.
Dragutin`s chapel was an individual little church in
monastery complex. It was dedicated to Christ whose traces of
igure were preserved on the exterior niches on the south wall,
or to the Holy Trinity whose presentation was painted on the
noticeab le place in a chapel.
Fresco painiting of a chapel of Djurdjevi Stupovi are
direct echo of Sopocan`s painting art in the last quarter of the
13th century and with it founder king Dragutin described his
spiritual condition and state/judicial decisions of synod after
his fall from a horse and his deliver of a throne to his brother
Milutin. Exactly over the founders composition in medallions
were painted igures of even ive holy doctors, between that
are the most recognizable: Kozma, Damjan and Pantelejmon,
that indicates that sick king Dragutin counted upon their help
and healing. From igures of saints are separating busts of the
Holy Mother parents Joachim and Anna and Christ igure on
the towel. In the entrance were presented apostles Peter and
Paul and Jesus Christ that blessed them. The other frescoes
were related only to delivery of a throne. In vault, divided
by ribs, were painted four Serbian state conventions: on the
irst Nemanja gives a throne to his son Stefan, on the second
crowning of Uros the 1st, on the third Dragutin becomes a king,
and on the last Dragutin gives command to Milutin. Scenes of
convention are composedly solved as picture of Ecumenical
conventions with idea of continuity of `the holy line` of the
Nemanjic`s.
On the wall under the convention were painted three
angels by the table that represent the Holy Trinity. On the
south and north wall of a chapel by the demand of the king
was painted procession of the Nemanjic`s in which participate
coming to Christ on the throne St. Simeon Nemanja, Stephen
‘Prvovencani’(Firstrowned), king Uros the 1st with wife Jelena,
King Dragutin with model of temple in his hand, followed by
son Vladislav and his wife Katelina and ruler of Serbia of that
time Milutin with wife Jelena.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
62
разарања цркве током Првог и Другог светског рата.
После Другог светског рата, приликом конзерваторскорестаураторских радова, боље сачуване фреске су биле
пренете у Народни музеј у Београду, док неке од њих и
данас стоје на зидовима храма. Захваљујући описима
првих истраживача и њиховим фотографијама, може се
скоро потпуно реконструисати првобитни изглед фресака
у Цркви Светог Ђорђа.
Фреске Ђурђевих ступова одликовало је савршено
уклапање у унутрашњи простор цркве. Претпоставља се да
је у полукалоти куполе насликан Христ Пантократор око ког
су били медаљони са анђелима. Пророци су били насликани
у плитким нишама тамбура куполе које су образовали
стубићи повезани луковима. Од пророка идентификован
је једино пророк Данило, док је међу попрсјима мученика
препознат „свети Аларије”. Јеванђелисти су били издвојени
троугаоним ивицама пандантифа.
На југозападном пандантифу био је јеванђелиста
Лука, а на северозападном је, и данас сачуван, јеванђелиста
Марко. Између њих је свети Убрус, а у истој зони на јужној
и северној страни су били по један медаљон са попрсјем
анђела.
Зидне површине наоса подељене су на три зоне.
На јужном зиду горње зоне биле су насликане представе
Сретења и Крштења, на западном Духови, и на северном
Васкрсење Лазара и Цвети. У средњој зони Преображење
и Издајство Јудино на јужном зиду, Успење на западном,
Распеће и сцена коју Окуњев „чита” као Силазак у ад, на
северном зиду. Овој зони припадају и непознати „стојећи
светитељи” на пиластрима. У доњој зони су биле стојеће
фигуре светитеља „под сликаном аркадом”, и између њих
на јужном и северном зиду по два попрсја светитеља.
Свака композиција и сваки појединачни лик био је издвојен
као засебна слика у кружним медаљонима или у оквирима
који опонашају изглед праве иконе са рамом. Најзад,
стојеће фигуре у најнижем реду биле су постављене испод
насликаних аркада. Све ово говори да је Немања одабрао
добре и искусне уметнике.
Драгутинова капела је засебна црквица у
манастирском комплексу. Била је посвећена или Христу,
чији су се трагови лика сачували у спољној ниши на јужном
зиду, или Светој Тројици, чија је представа насликана на
упадљивом месту у капели.
Живопис капеле Ђурђевих ступова непосредни
је одјек сопоћанског сликарства, у последњој четвртини
13. века и њиме је ктитор, краљ Драгутин описао своје
душевно стање и државно-правне одлуке сабора, након
пада с коња и предаје престола брату Милутину. Тачно
изнад ктиторске композиције у медаљонима су насликани
ликови чак петорице светих лекара, међу којима су
тројица најпознатијих - Козма, Дамјан и Пантелејмон, што
наговештава да се оболели краљ Драгутин уздао у њихову
помоћ и исцељење.
63
На своду припрате насликан је циклус Светог
Ђорђа са српским натписима, али је од њега сачуван толико
мали део да је тешко рећи нешто више о иконографији и
уметности тог живописа. У североисточном углу припрате
био је насликан свечани портрет краља Драгутина, уз кога
су се налазили портрети Стефана Немање - као монаха
Симеона - и Светог Саве. Оваква композиција не само да је
спајала ликове првог и другог ктитора Ђурђевих ступова,
већ је са портретом првог српског архиепископа носила и
дубље идеолошко значење.
Предузимани истраживачки радови омогућили су
да се дође до низа нових података о архитектури цркве и
манастира, дуго и упорно уништаваних скоро три стотине
In the time of king Dragutin again was painted
narthex of the church St. George and scene in fresco of narthex
are usual. Over the entrance in nave was preserved big picture
of St. George the temple protector that victoriously rides on
greenish horse. Everyone who stood in temple he remained
on the triumphal character of the church. For this and possibly
for some other fresco painters in the upper layer of mortar in
church done a small and nice sketch of the holy warrior on a
horse that conservators discovered during the taking down
frescoes from the walls.
On the vault of the narthex was painted cycles of St.
George with the Serbian inscriptions but from it is preserved
so small part that is hard to say something more about
iconography and art of that fresco painting. In the northeastern
angle of narthex was painted ceremonious portrait of king
Dragutin by who were placed portraits of Stefan Nemanja
as a monk Simeon and St. Sava. Composition like this was
not only connected igures of the irst and second donor of
Djurdjevi Stupovi
but with a portrait of the irst Serbian
archbishop carried deeper ideological meaning. Undertaken
researching works made possible to come to row of new data
about architecture of church and monastery, long lasting and
persistently demolished almost three hundred years. Findings
of stone plastic, parts of portal, between which parts of the
founder’s inscription, special contribution of this works, and
under layers of earth and muck, were discovered remains
of monastery buildings signiicant not only for knowing
architecture of monastery Djurjdevi Stupovi but architecture
of medieval monasteries in general.
The irst professional visiting tour of the monastery
complex Djurdjevi Stupovi
done equip from the National
museum from Belgrade on June in 1920. In that occasion
remained frescoes were photographed and was done, and one
number of aquarelles of ornaments. The next tour followed
in 1922 with task of collecting of materials for mosaics for
churches on Oplenac. Than frescoes were photographed
again some of them copied and was done precious `scheme
of available frescoes`, that probably made that experienced
expert of the old Serbian painting art N.L. Okunjev. Contents of
frescoes and architecture done in 1927, he wrote monograph
about Djudjevi Stupovi which is when it is a word about fresco
painting of the church unreachable even today.
Passed seven and half decades of research of the wall
painting of the church of St. Simeon in Ras show that was
done exactly as much as many was given by the remains of
the famous founding of a great parishioner Stefan Nemanja.
Equipped with` needed means` cameras and scafolding
not small number of scientiic workers devoted themselves
to Djurdjevi Stupovi
probably suspecting that their work
one day will be maybe the only trace of existing of fresco
decoration.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
64
Од ликова светих издвајају се и попрсја
Богородичиних родитеља Јоакима и Ане и Христовог лика
на убрусу. У улазу су приказани апостоли Петар и Павле
и Исус Христос који их одозго благосиља. Остале фреске
односиле су се само на примопредају престола.
У своду, подељеном ребрима, била су осликана
четири српска државна сабора: на првом, Немања предаје
престо сину Стефану, на другом је устоличење Уроша I, на
трећем Драгутин постаје краљ, а на последњем, Драгутин
уступа власт Милутину. Представе сабора композиционо
су решене као слике Васељенских сабора, са идејом
континуитета „свете лозе“ Немњића. На зиду испод сабора
била су насликана три анђела за столом, који представљају
св. Тројицу. На јужном и северном зиду капеле, по захтеву
краља насликана је поворка Немањића у којој учествују,
прилазећи Христу на престолу, св. Симеон Немања,
Стефан Првовенчани, краљ Урош I са женом Јеленом,
краљ Драгутин - са моделом храма у руци, праћен сином
Владиславом и женом Кателином и оновремени владар
Србије краљ Милутин са женом Јеленом.
У време краља Драгутина, поново је осликана
припрата цркве св. Ђорђа, а сцене у живопису припрате
су уобичајене. Над улазом у наос сачувала се велика
слика св. Ђорђа, заштитника храма, који победнички
језди на зеленкастом коњу. Он је свакога ко је ступао у
храм подсећао на тријумфални карактер цркве. За ову
или могуће неку другу фреску, сликари су на доњем слоју
малтера у цркви извели малу и лепу скицу светог ратника
на коњу, коју су конзерватори открили приликом скидања
фресака са зидова.
65
Стручњаци тек основаног Завода за заштиту
споменика културе, након стављања манастира под
заштиту државе, од 1947. до 1949. године скидали су
преостале фреске и конзервиране их предавали Народном
музеју у Београду, где се и данас чувају. Тада су изведени и
први неопходни заштитни радови на осигурању порушене
цркве. Осим разрушене цркве и капеле, на терену није
било виднијих трагова осталих грађевина.
Веће и систематске радове на археолошком
истраживању Ђурђевих ступова почео је Народни музеј у
Important research mission was visit of the famous
French Byzantologist Gabriel Mije. He in escort of his wife
Sophia that done drawings of frescoes, and an architect
conservator Djurdje Boskovic, stayed during 1934 in Djurdjevi
Stupovi. In that occasion the church was entirely and very
good pictured, and was made one number of drawings.
Experts of only founded Institute for preserving of
cultural monuments after putting monastery under protection
of a state from 1947 until 1949 took down remained frescoes
and conserved gave them to the National museum in Belgrade
where are preserving today. The irst necessary preserving
works to insure demolished church were done then. Except
demolished church and chapel on terrain were not visible
traces of other buildings.
Bigger and systematic works on the archeological
researches of Djurdjevi Stupovi started the National museum
from Belgrade in 1960. These works developed until 1963
and were continued in 1968. Than Institution for preserving
cultural monuments from Kraljevo undertook wither action to
investigate and preserve whole complex and work started in
1969. Researched objects were conserved and in the irst years
of the 21st century reconstructed part of monastery hostelries
in which were moved in monk brotherhood. And the church
was almost entirely reconstructed, except towers on the west
side.
Београду 1960. године. Ови радови су се одвијали до 1963.
године, да би се наставили 1968. године. Тада је Завод за
заштиту споменика културе из Краљева предузео ширу
акцију да цео комплекс истражи и заштити, а радови су
почели 1969. године. Истражени објекти су конзервирани,
а првих година 21. века реконструисан је део манастирских
конака у који је усељено монашко братство. И црква је
скоро у потпуности реконструисана, осим кула на западној
страни.
Археолошка истраживања комплекса Ђурђевих
ступова у погледу покретних налаза и гробних прилога
нису дала изузетне резултате. Гробови су налажени у
самој цркви и на целој површини порте. Најзанимљивије
конструкције гробова откопане су уз јужни вестибил:
уклесани у стени, они васкрсавају прадавни обичај
обликовања гроба према основном облику људског тела.
Али баш у таквим гробовима било је више скелета, па се
дешавало да су млађи гробови налажени испод старијих.
Најлепши и најзанимљивији археолошки налази
потичу са спољашње стране западног и источног бедема.
Од налаза вредни су помена налаз бронзане плочице
фрагментованих стоних и кухињских посуда 14-15. века.
Нађени су само новчићи краља Драгутина, а из 16. века
Archeological researches of the complex Djurdjevi
Stupovi in a view of movable founding’s and give contributions
did not give special results. Graves were founded only in the
church and on the whole surface of the church yard. The most
interesting constructions of graves were dug up besides the
south vestibule: engraved in the rock, they resurrection the
ancient custom of shaping grave to basic shape of human
body. But in graves like that were many skeletons, so happened
that recent graves were found under older.
The most beautiful and the most interesting
archeological researches originated from the external side
of the western and eastern rampart Founding worth of
mentioning are founding of bronze plate of fragmented table
and kitchen vessels from the 14th until 15th century. Only coins
of king Dragutin were found,and one century older cross was
found in the ield in the stand of the monastery complex.
Numerous are also fragments of stone plastic from windows
and the church portal and from tombstones.
Bigger number of foundlings, fragments of
architecture and tombstones, conditioned need for their
keeping and preserving. On the approach to the complex
was built building of lapidarium in which were exhibited and
reconstructed the most signiicant part of architecture.
Today on Djurdjevi Stupovi
there is no graveyard
but on the base of researches it could be saying that inside
the monastery walls and outside them burial was done since
tome of church origin until the beginning of the 2oth century.
During the Medieval Age burial was done in the church and
chapel, but by the biggest part on the space southeastern
from the church. After transforming of tower into chapel for
burial was used space southern from chapel.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
66
година. Налази камене пластике, делови са портала, међу
којима и делови ктиторског натписа, посебан су допринос
ових радова, а под наслагама земље и шута откривени
су остаци манастирских грађевина значајних не само за
познавање архитектуре манастира Ђурђевих ступова већ
и архитектуре средњовековних манастира уопште.
Први стручни обилазак манастирксог комплекса
Ђурђеви ступови обавила је екипа Народног музеја из
Београда јула 1920. године. Том приликом су преостале
фреске фотографисане, а урађен је и један број акварела
орнаментике. Наредни обилазак уследио је 1922. године
са задатком скупљања грађе за мозаике цркве на Опленцу.
Тада су фреске поново фотографисане, неке и копиране,
а урађена је драгоцена „схема расположивих фресака”,
коју је највероватније сачинио тада већ искусни зналац
старог српског сликарства Н. Л. Окуњев. Садржај фресака и
архитектуре урадио је 1927. године, написао и монографију
о Ђурђевим Ступовима која је, кад је реч о живопису цркве
и данас непревазиђена.
Протеклих седам и по деценија проучавања
зидног сликарства цркве Светог Ђорђа у Расу показују да
је урађено управо онолико колико су то пружали остаци
славне задужбине великог жупана Стефана Немање.
Опремљени „потребним средствима” — фотоапаратима
и скелама, немали број научних посленика посветио се
Ђурђевим Ступовима, вероватно слутећи да ће њихов
рад једнога дана бити можда и једини траг постојања ове
фреско-декорације.
Значајан истраживачки подухват била је посета
познатог француског византолога Габријела Мијеа. Он је у
пратњи супруге Софије, која је радила цртеже фресака, и
архитекте-конзерватора Ђурђа Бошковића, боравио током
1934. године у Ђурђевим Ступовима. Том приликом је
црква у потпуности и веома добро снимљена, а направљен
је један број цртежа.
67
Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi
68
бројни пећњаци, а један век је старији крст нађен у њиви
у подножју комплекса. Бројни су и фрагменти камене
пластике са прозора и портала цркве, али и надгробних
споменика.
Већи број налаза, фрагмената архитектуре и
надгробних споменика, условио је потребу за њиховим
чувањем и излагањем. На прилазу комплексу изграђена је
зграда лапидаријума, у којој су изложени и реконструисани
најзначајнији делови архитектуре.
Данас на Ђурђевим ступовима не постоји гробље,
али се на основу истраживања може рећи да се унутар
манастирских зидина и изван њих сахрањивање обављало
од времена настанка цркве па до почетка 20. века. Током
средњег века сахрањивање је вршено у цркви и капели,
али највећим делом на простору југоисточно од цркве.
Након претварања куле у капелу, за сахрањивање је и
коришћен и простор јужно од капеле.
То су само неке од вредности овог манастира, који
је, према одредбама Закона о заштити културних добара,
проглашен за споменик културе од изузетног значаја, а
године 1979. просторна споменичка целина коју чине
Петрова црква, Ђурђеви ступови, Рас и Сопоћани, под
називом „Стари Рас са Сопоћанима”, уписана је у регистар
светске културне баштине.
These are some values of this monastery that according
to decisions of the Low about preserving of cultural good,
pronounced for monument of culture of a great signiicant and
in 1979 spacious monument whole that made Peter`s church,
Djurdjevi Stupovi, Ras and Sopocani under name `Old Ras with
Sopocani` noted into register of the world cultural heritage.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Манастир
Сопоћани
MONASTERY SOPOCANI
70
На западном ободу долине реке Рашке, поред
самог извора реке, краљ Урош I (1243-1276) је по угледу на
славне претке подигао себи гробну цркву посвећену Светој
Тројици. За време његове владавине Србија је постала
најснажнија држава у окружењу, што су јој обезбеђивали
богати рудници сребра и злата, разграната трговина и
многоструке везе са Западом и Византијом.
Сматра се да је манастирски комплекс изграђен
између 1263. и 1268. године, на шта упућује ступање на
архиепископски престо Србије Саве II, који је насликан у
Поворци архијереја у олтару и женидбе старијег сина краља
Уроша, Драгутина, који је у сцени Смрти краљице Ане,
мајке Урошеве, представљен као младић од око петнаест
година. Проблем тачне године изградње компликују још
две фреске на којима је насликан Драгутин. На источном
и јужном зиду припрате представљени су краљ Урош и
краљица Јелена са синовима Драгутином и Милутином.
Испред Уроша је млади Драгутин који му досеже до прстију
руке, а испред Јелене стоји млађи и нижи Милутин, на
основу чега је закључено да је фреска настала око 1251.
године.
On the western edge of the river Raska valley, beside
the river spring, king Uros the 1st (1243/1276) taken example of
famous ancestors and built for himself grave church dedicated
to the Holy Trinity. During his authority Serbia became the
most strengthen state in environment what was ensured
by the reach mines of silver and gold, branched trading and
multiplex connections with the West and Byzantine.
It is considering that monastery complex was built
between 1263 and 1268 on what initiated pacing on a throne
of Serbia Sava the 2nd that was painted in the Procession of
archbishops in altar and marriage of elder son king Uros,
Dragutin, which in the scene of the Death of queen Anna,
Uros`s mother represented as a young man about 15 years
old. Problem of the exactly year of building is complicated
with two more frescoes on which is painted Dragutin. On the
east and south wall of narthex are presented king Uros and
queen Jelena with sons Dragutin and Milutin. In front of Uros
is a young Dragutin that reaches his hands ingers and in front
of Jelena stood younger and shorter Milutin, based on what is
concluded that fresco originated about 1251.
У ктиторској композицији на западном зиду наоса,
Драгутин је насликан као младић од двадесет година
у очевој висини. Све фигуре из ктиторске композиције
насликане су на новом, другом слоју малтера који је
прекрио претходни. Према Драгутиновом узрасту, ова
фреска је можда насликана око 1271. године, али сигурно
не после 1276. године с обзиром да је Урош представљен
као краљ са круном на глави.
Манастир Сопоћане краљ Урош је наменио за вечну
кућу, не само за себе већ и за своје најближе. Након што га
је син Драгутин свргао са престола, краљ Урош је отишао
из Рашке. Умро је негде у Хуму и његово тело је одмах
после смрти, или кад су прилике то дозволиле, пренето и
сахрањено у Сопоћанима. Вероватно је тада, између 1277.
и 1281. године, насликана нова ктиторска композиција,
јер на старијој, скоро је сигурно, није било Драгутиновог
портрета.
Краљ Урош је положен у гроб у југозападном
углу наоса цркве, обележен саркофагом од црвенкастог
мермера, у северозападном делу припрате сахрањена је
његова мајка, краљица Ана, умрла баш у време завршавања
цркве.
In the donor’s composition on the western wall of
nave, Dragutin was painted as a young man about 20 years
old in fathers high. All igures from the founders composition
were painted on a new, second mortar layer that covered
preliminary. Towards Dragutin`s growth, this fresco is maybe
painted about 1271 but not after 1276 for sure regardless that
Uros was presented as a king with a crown on his head.
Monastery Sopocani king Uros devoted for an eternal
house not only for himself but for his closest. After son Dragutin
dethrones him king Uros left Raska. He died in Hum and his
body shortly after death or when circumstances allowed
transported and buried in Sopocani. Probably then between
1277 and 1281 was painted new founders composition
because on old almost for sure was nor Dragutin`s portrait.
King Uros was put in a grave in the southwestern
corner of naos of the church, marked by sarcophagus of a
reddish marble, in the northwestern part of narthex was
buried his mother, queen Anna, died just in time of inishing
church. Uros in Sopocane transported his father`s Holy bones,
ceremoniously put in luxury sarcophagus decorated by the
mother of pearl.
71
Because of the Turkish violence sarchopagus with
remains of the irst Serbian king and other monastery
preciousness, 1587, monks hid in unapproachable monastery
Crna reka. Holy bones were later transported to Studenica
where are even today. In sopocan`s church was buried Uros`s
cooperative and a friend archbishop Joanikije, whose grave is
placed opposite king’s, heightened by sarcophagus of a black
stone. In narthex of the church was buried two Uros cousins,
Vukan`s sons Djordje and Mladen prior of Sopocani.
There is a little saved mentions in sources about landed
gentry of monastery Sopocani. Sopocan`s church of the Holy
Trinity belonged Crmanj on the Rogozna mountain, and king
Milutin by the Banjska charter `for Crmanj gave kingdom to
church Sopocani Kmicnicu on Senice`. Monastery Sopocani
has in 1332/33 his people in Risan. It is possible that in the
Turkish register of Prizren`s Sanjak from 1531 under name
`monastery Sahabedin` in district Trgoviste was registered
monastery Sopocani called like that after Sahabedin pasha
that on June the 27th in 1441 conquered Novo Brdo and to
whom should be apportioned incomes that amount more
than 2000 akcas.
According to data of the register of Prizren`s Sanjak
from 1671 monastery belonged to district Trgoviste and made
incomes from one mill with four and one with 12 grind stones,
nine rollers and six lood gates for irrigation. From quoted
incomes paid taxes 100 akcas per year and had gardens in
some villages in surroundings. In the time of register from
quote year in monastery were: Simeon priest monk, Sava
priest monk and Petroje monk, but it `belonged to women`
that is female monastery. How monastery is placed on the
spring of the river Raska so it is not strange because belonged
to it mentioned number of mills, rollers and lood gates. In the
Turkish registers from the 16th century twice by the monastery
of the Holy Trinity noted also church of the (Holy) Immaculate
dedicated to the Mother of God that belonged to nuns.
Jovan Cvijic was in 1910 north from the church and over the
bell tower sow walls of some church that was big as church
of the Holy Trinity, and Dolanski villagers told him that was a
church of Sopocan`s nuns. Meanwhile it is about remains of
the Emperors dining room, conirmed by excavations in 1977.
Jovan Cvijic noted that to Sopocani as estate belonged
quite a number of surrounding villages between them villages
on the Kostan ield: Delimedje, Melaje, Glogovik and those
in the region between the river Raska and intake of the river
Ljudska reka to the river Raska: Gracani, Doljani and Zabrdje
with small hamlets Marovina and Odojevic.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Урош је у Сопоћане пренео и мошти свога оца
Стефана Првовенчаног, свечано положене у раскошни
кивот украшен седефом. Због турског насиља, кивот са
моштима првог српског краља и другим манастирским
драгоценостима, 1587. године, монаси су скрили у
неприступачни манастир Црну реку. Мошти су касније
пренете у Студеницу где се и данас налазе. У сопоћанској
цркви сахрањен је и Урошев сарадник и пријатељ
архиепископ Јоаникије, чији се гроб налази наспрам
краљевог, надвишен саркофагом од црног камена. У
припрати цркве сахрањена су и два Урошева брата
од стрица, Вуканови синови Ђорђе и Младен, игуман
Сопоћана.
73
74
О властелинству манастира Сопоћани има мало
сачуваних помена у изворима. Сопотској цркви Свете
Тројице припадао је забел Чрмањ на Рогозни, а краљ
Милутин Бањском повељом „за Чрмањ даде краљевство
ми цркви сопотској Камичницу на Сеницах“. Манастир
Сопоћани је, 1332/33. године имао своје људе у Рисну.
Могуће да је у турском попису Призренског санџака из
1531. године под називом „мансатир Шахабедин“ у нахији
Трговиште, уписан манастир Сопоћани, назван тако по
Шахабедин-паши, који је 27. јуна 1441. године освојио Ново
Брдо и коме су могли да буду додељени приходи који су
износили преко 2000. акчи.
По подацима пописа Призренског санџака из
1671. године манастир је припадао нахији Трговиште,
Monastery sufered immediately after the Kosovo
battle (1389) when were burned and demolished buildings
that were renovated in the time of Despotate. The next record
was not until from 1526. Than some priest Dmitar copied one
church miscellany in that was biography of St. Sava that wrote
Domentian. Conditions in Sopocani considerably got better
in following decades thanks to supplements of surroundings
Christians, especially from the family Pribisalic from Trgoviste.
Than on the church were done necessary small repairs, mostly
on the lateral parakklesions, narthex and bell tower, and
in 1620 church was covered by lead. At the same time were
renovated almost all buildings in monastery: big kitchen with
stores in the west and monk cells in the south and north part
of a yard.
Joван Цвијић је забележио да су Сопоћанима, као
метох, припадала многа околна села, међу којима села на
Коштан пољу: Делимеђе, Мелаје, Глоговик и она у пределу
између Рашке и ушћа Људске реке у Рашку: Грачани,
Дољани и Забрђе, са засеоцима Маровином и Одојевићем.
Манастир је страдао одмах после Косовске
битке (1389), када су спаљене и порушене зграде, које су
обновљене у време деспотовине. Следећи запис је тек из
1526. године. Тада је овде неки поп Дмитар преписао један
црквени зборник у којем је била биографија Светог Саве
коју је написао Доментијан. Стање у Сопоћанима се знатно
поправило у наредним деценијама захваљујући прилозима
околних хришћана, посебно породице Прибисалић из
Трговишта. Тада су на цркви биле изведене неопходне ситне
поправке, углавном на бочним параклисима, припрати и
звонику, а 1620. године црква је била покривена оловом. У
исто време обновљене су скоро све грађевине у манастиру:
велика кухиња са оставама у западном, и монашке келије у
јужном и северном делу дворишта.
Манастир је доживео велики процват крајем 16.
и почетком 17. века, али је у време аустријско-турског
рата 1690. године доживео катастрофу. Да би црква била
заштићена, спољашњи улази у параклисе су зазидани, а
пробијени нови на унутрашњим зидовима. И поред тога
Турци су спалили и порушили манастир, оловни лим са
цркве однели. Манастир је остао без крова, пуст и разорен
све до треће деценије 20. века.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Сопоћани / Monastery Sopocani
и остваривао приходе од једног млина са четири и
једног од 12 жрвњева, девет ваљавица и шест брана за
наводњавање. Од наведених прихода плаћао је порез од
1000 акчи годишње, а имао је и баштине у неким селима у
околини. У време пописа из наведене године, у манастиру
су се налазили: Симеун поп калуђер, Сава поп калуђер и
Петроје калуђер, али да „припада женама“, тј. био је женски
манастир. Како се манастир налази на извору реке Рашке
то не чуди што њему припада наведени број млинова,
ваљалица и брана. У турским пописима 16. века два пута је
уз манастир Св. Тројице уписана и црква (Свете) Пречисте
– посвећена Богородици, која је припада калуђерицама.
Јован Цвијић је 1910. године северно од цркве и изнад
звонаре, видео зидине неке цркве која је била велика као
и црква св. Тројице, а дољански сељаци су му рекли да је
то била црква сопоћанских калуђерица. Међутим ради се
о остацима царске трпезарије, потврђене ископавањима
1977. године.
Monastery experienced a great bloom at the end of
the 16th and at the beginning of the 17th century but in the time
of the Austrian Turkish war 1690 experienced catastrophe.
External entrances to parakklesions were walled in and
penetrated new on the external walls to protect the church.
Instead of all the Turks burned and demolished monastery and
lead tin from the church took of. Monastery left without a roof,
felt and devastated until the third decade of the 29th century.
Data about monastery are in the Sopocani mention
book originated in 1610 that Russian writer of travels A.
Giljferding in 1859 from Crna Reka took to Russia. Mentioned
book is today placed in the Russian National Library in Sankt
75
Petersburg together with Vukan`s gospel. When Giljferding
visited Sopocane he wrote that monastery was situated in very
out of way region far away from a road and any one of Novi
Pazar Christians saw Sopocani. According to his writing the
church was not demolished much but it was without a roof,
windows were small coated by marble like a door. All walls in
church interior and also lower parts of external west wall were
covered by the fresco painting.
According to writings of one number of researchers
of monastery Sopocani, by program of decoration of the
church of the Holy Trinity was encountered intention of king
Uros to Episcopal headquarters from Peter`s church move to
Sopocani, what was conirmed with rebuilding of original plan
of the church itself.
Sopocani monastery complex has approximately
circular shape in who`s center is the church dedicated to the
Holy Trinity. The church of the Holy Trinity belonged to the
Raska type of church buildings whose prototype was Holy
Saviour’s church in Zica. Sopocani conventional church made
two parts: altar space, naos and narthex, like as older and later
annexed external narthex and bell tower.
In a base it is one isled building that in the east
is inished by the altar apses width of aisle. In the internal
semicircular of apses was built stone bench sintronon; in
which center was headquarter for archbishop. By the apses
were lateral sides of rectangular rooms of diaconicon in which
were preserved clothes, books, diferent documents and
preciousness of monastery and from the south proskomedia
in which were preserved vessels.
Over the middle part of temple is raising cylindrical
dome placed on the cubic stand with eight windows. Central
part on the lateral sides is extended with two rectangular
choirs, and on the westside was raised spacious narthex by
each side of it existed on parakklesion. The south was dedicated
to Simeon Nemanja and the north to archdeacon Stefan. Porch
with a vault originally existed between those parakklesions
and singing places. When in the 14th century porches were
closed the church had look of three-isled basilica what is in
some measure diferent from churches of the Raska school.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Сопоћани / Monastery Sopocani
76
Подаци о манастиру налазе се у Сопоћанском
поменику, насталом око 1610. године, ког је руски
путописац А. Гиљфердинг 1859. године из Црне реке однео
у Русију. Поменик се и данас налази у Руској националној
библиотеци у Санкт Петербургу, заједно са Вукановим
јеванђељем. Када је Гиљфердинг посетио Сопоћане
забележио је да се манастир налази у јако забаченом
пределу далеко од пута, и да је мало ко од новопазарских
хришћана видео Сопоћане. По његовом писању црква није
била много разрушена, али је била без крова, прозори
су мали обложени мермером, као и врата. Сви зидови
у унутрашњости цркве, а и доњи делови спољашњег
западног зида покривени су фреско-живописом.
Према писањима једног броја истраживача
манастира Сопоћани, програмом декорације цркве св.
Тројице, огледа се намера краља Уроша да епископско
седиште из Петрове цркве премести у Сопоћане, што
потврђују доградње првобитном плану саме цркве.
Сопоћански манастирски комплекс има приближно
кружни облик у чијем средишњем делу је црква посвећена
св. Тројици. Црква св. Тројице припада рашком типу
црквених грађевина, чији је прототип Спасова црква у
Жичи. Сопоћанску саборну цркву чине два дела: олтарски
простор, наос и прирата, као старији и касније додата
спољна припрата и кула-звоник.
У основи је једнобродна грађевина, која се на
истоку завршава полукружном олтарском апсидом
ширине брода. У унутрашњем полукругу апсиде изграђена
је камена клупа - синтронон, у чијем средишту је седиште
за архијереја. Уз апсиду су бочних страна правоугаоне
просторије ђаконикона, у ком су чуване одежде, књиге,
разне исправе и драгоцености манастира, а са јужне
проскомидије у којој су чуване сасуде.
Над средишњим делом храма уздиже се
цилиндрична купола са осам прозора, која је постављена
на кубично постоље. Централни простор на бочним
странама проширен је двема правоугаоним певницама,
а на западној страни подигнута је пространа припрата
уз коју са сваке стране постоји по један параклис. Јужни
је посвећен Симеону Немањи, а северни архиђакону
Стефану. Између ових параклиса и певница са обе стране
цркве првобитно је постојао трем са сводом. Када су у 14.
веку тремови затворени, црква је добила изглед тробродне
базилике, што је донекле разликује од цркава рашке школе.
Истовремено са затварањем тремова, на западној
страни црква је добила отворену спољну припрату и
троспратну кулу-звоник. Спољна припрата има облик
тробродног отвореног трема, ширине главног дела цркве.
Кула-звоник, у приземљу се првобитно ослањала на четири
јака ступца, међусобно повезана луковима између којих
је постојао крстасти свод, уместо ког је касније урађен
полуобличасти свод. Звоник има три спрата, међусобно
одвојена дрвеним међуспратним конструкцијама. Четири
отвора последњег спрата су издужена и по свој прилици
нису била ничим затварана, јер су ту била обешена звона.
Преко куполе, на врху звоника је четвороводни кров.
На звонику се на све четири стране налазе прозори,
осим првог спрата где су на три стране. Да су припрата и
звоник постојали у време краља Душана, говоре фреске на
западном зиду припрате и источном зиду звоника.
77
At the same time with closing of porches on the
western side church got open external narthex and three
loor bell tower. The external narthex has a shape of threeaisled open porch, width as main part of the church. Belltower in the ground loor originally leaned upon four strong
columns, mutually connected by arches between which stood
cruciform vault instead that later was done semicircular vault.
Bell-tower has three loors, mutually separated by the wooden
mezzanine constructions. Four openings of the last loor are
lengthen and by all occasion were not closed by anything
because there were hanged bells. Over the dome on the top
of the bell-tower is four-isled roof. On the bell-tower on all four
sides are windows, except the irst loor where were on three
sides.
Оно што Сопоћане, на први поглед, одваја од
очуваних старијих споменика, рашке школе, је тробродни
спољашњи изглед: сви бочни простори — они уз олтар,
певнице и капеле — подведени су под јединствене,
једносливне, ниже кровове.
Фреске цркве св. Тројице манастира Сопоћани,
право су ремек-дело које је пронело славу Сопоћана и
које је пресудно утицало да се манастир и област Старог
Раса нађу на Листи светске културне баштине. За њихову
израду је, на позив краља Уроша, средином 13. века дошла
скупина великих сликара који су знатно променили изглед
религиозне Србије тог времена. Сликари су највероватније
дошли из Цариграда, а њима су се сигурно придружили и
неки домаћи уметници.
Sopocani motifs of stucco decoration on the portal
and in the narthex, on the cornice in altar apses and capitals of
pilasters were connected to the stone plastic of the Romanic
and the Early-Gothic churches in Montenegro`s coast and
neighboring Italy. The entrance door and nave did not have
richly decorated archivolt of marble, Sopocani handicraftsman
done it in stucco decoration. In the same technique originally
were elaborated big icons of Jesus and the Holy Mother on
the western sides of the northeastern and the southeastern
pilasters, right next to the altar place in the high of the
iconostasis. From those big icons in colored stucco plastic
today is visible only plaster background.
Modest plastic decoration of the church consist izzes
of arcades on small consoles that are placed on the loft of
cupola, the western façade and on the eastern sides of lateral
Како улазна романичка врата у наос нису имала богато
украшену архиволту од мермера, сопоћански мајстор ју
је урадио у штуко декорацији. У истој техници изворно су
биле обрађене и велике иконе Исуса Христа и Богородице
на западним странама североисточног и југоисточног
пиластра, одмах до олтарског простора, у висини
иконостаса. Од тих великих икона у обојеној штукопластици
данас се види само гипсана позадина.
Скромну пластичну декорацију цркве сачињавају
фризови аркадица на малим конзолама, који се налазе на
поткровљу кубета, западној фасади и на источној страни
бочних бродова, као и украси од венаца у штуку над
пиластрима, наосу и око портала између припрате и наоса.
The narthex and bell-tower existed in the time of king Dusan
are speaking frescoes on the western wall of the narthex
and the east wall of bell-tower. Builders of the church are
not known but according the elements that show on the
Romanesque way of building could say that they came from
the western parts of a state. The church was built by the hewn
sedimentary rock, with elements that pointed at the Roman
ways of building to what contributed way of elaboration of
facades, windows, portal and other elements.
Contemplated as a building of sediment tuf Sopocani
could not carry reach decorative plastic that only excelled and
interrupted. Stucco decoration in Sopcani integral part of the
later polychromatic decoration of the church and with done
fresco painting made unique whole.
Година осликавања цркве налазила се у натпису
у прстену куполе, али је он оштећен баш на месту где је
година била исписана. По закључцима В.Ђурића живопис
је настао између 1263. и 1268. године, док Б.Тодић сматра
да се то десило између 1272. и 1277. године. Иконографија
живописа богата и сложена усвојила је и продужила
најлепше традиције византијске уметности, али је донела и
много новог тематског и уметничког богатства. Сликарство
Сопоћана је кључни споменик српског и византијског
сликарства 13. века.
Да би у раскоши надмашио претходнике, краљ
Урош је тражио да се скоро цела унутрашњост цркве
прекрије фрескама на позадини са златним листићима на
којима је исцртана мрежа квадратића која је имитирала
мозаик.
ships like as decorations of coronas in stucco over pilasters,
nave and round the portal between the narthex and nave.
That what Sopocane on the irst sight separates from
more preserved older monuments of the Raska school is three
isled external look: all lateral spaces- by the altar, singing place
and chapel- are over unique one isled lower roofs.
Frescoes of the church of the Holy Trinity on monastery
Sopocani are real master piece that carries glory of Sopcani and
that ominously inluenced that monastery and territory of Old
Ras is on the List of the world cultural heritage. For their work
was on the king`s Uros call in the middle of the 13th century
came group of great painters who considerably changed look
of the religious Serbia of that time. Painters probably came
from Constantinople and some domestic artists surely joined
them.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Сопоћани / Monastery Sopocani
78
Градитељи цркве нису познати, али по елементима
који указују на романички начин градње, може се рећи
да су дошли из западних области државе. Црква је зидана
тесаном сигом, са елементима који указују на романски
начин градње, чему доприноси начин обраде фасада,
прозора, портала и други елементи.
Замишљени као грађевина од сиге, Сопоћани нису могли
носити богату декоративну пластику, која би само стрчала
и сметала. Штуко декорација у Сопоћанима саставни је део
каснијег полихромног украшавања цркве и са изведеним
фреско сликарством чини јединствену целину. Сопоћански
мотиви штуко декорације на порталу у припрати, на венцу
у олтарској апсиди и капителима пиластера везују се за
камену пластику романичких и рано-готичких цркава у
црногорском приморју и у суседној Италији.
79
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
King Uros demanded that almost whole interior of
the church to be covered by the frescoes in the background
with the golden leaves on which was drawn net that imitated
mosaic to exceed his precursors in the luxury.
Group of the most skilled handicraftsmen painted
walls of altar and nave,while less experienced painters took
over work of decoration of narthex, until two good artists but
diferent upon their way of work painted lateral chapels beside
narthex. Two of the worst painters whose work is diferent
from the rest of Sopocan`s painting art, work in proscomedia
and diaconicon, rooms that were not available to approach
and looks of the believers.
In the church interior was preserved extra valuable
gallery of the Serbian wall painting art in which monumental
style of the 13th century developed until culmination. Frescoes
in naos and altar space where dominated monumental
composition of the Dormition, upon its artistic and stylistic
characteristics belong between the most signiicant works of
its time in Europe.
81
Група највештијих мајстора осликала је зидове
олтара и наоса, а мање искусни сликари преузели су
посао украшавања припрате, док су двојица добрих
уметника, али различитих по начину рада, осликали бочне
капеле уз припрату. Двојица најлошијих сликара, чије
дело одудара од осталог сопоћанског сликарства, радили
су у проскомидији и ђаконикону, просторијама које су
недоступне приступу и погледима верника.
Year of church painting was on the inscription in the
dome ring but it was damaged on the place where it was
written. According conclusions of V. Djurica fresco painting
originated between 1263 and 1268, until B. Todic consider that
that happened between 1272 and 1277. Iconography of fresco
painting is rich and complex adopted and continued the most
beautiful traditions of the Byzantine art but brought many of
a new thematic and artistic richness. Painting art of Sopocani
is a key monument of the Serbian and Byzantine painting art
of the 13th century.
У унутрашњости цркве сачувана је изузетно
драгоцена галерија српског зидног сликарства у којем се
монументални стил 13. века развио до врхунца. Фреске у
наосу и олтарском простору, где доминира монументална
композиција Успење Богородице, по својим уметничким
и стилским особеностима спадају међу најзначајнија
остварења свога времена у Европи.
Како је купола била разорена, то се у њој није
очувао живопис, али се ту највероватније налазио Христ
с пророцима.
Сопоћанске фреске у наосу и олтарском простору
тематски и иконографски, следе образац византијске
уметности 13. века. „Засноване на једноставном и
сажетом приказу Великих празника, одабраних догађаја
из Христовог живота и појединачних фигура светитеља,
фреске у централном делу храма теже ка монументалности
и кохерентности израза, проистеклог из дубоке
привржености идеалима античке лепоте. Излазећи из
оквира строге религиозности, сопоћанске зидне слике
исказују ону ликовну и филозофску суштину која се
изједначава са универзалношћу и узвишеношћу порука.“
Јеванђелисти који исписују текстове насликани
су у пандантифима, а између њих два Христова
нерукотворена лика: на убрусу и ћерамиди, и два праоца
у медаљонима. На пиластрима поткуполног простора су
стојеће фигуре пророка и праотаца, у апсиди оштећена
представа Богородице између анђела, Причешће апостола
и Поклоњење епископа Христу-жртви, где су и три прва
српска архиепископа У олтарском простору су у доњој
зони насликани св. архијереји, који учествују у „Служби
агнецу”.
How the dome was devastated so in it was not
preserved fresco painting but there probably was situated
Christ with proits. Evangelists that written texts were painted
on the pendentives, and between them two Christ`s Holy
features on veil and on the Spanish tile and two old fathers
in medallions. On the pilasters of the under dome space are
standing igures of proits and followers, in apses damaged
scene of the Holy Mother between angels. Communion of
apostles and Adoration of bishops to Christ . where the three
irst Serbian archbishops. In lower zone of the altar space were
painted the Holy Archbishops which participated in Liturgy of
Agnus Dei.
Sopocani`s frescoes in naos and altar space
thematically and iconographical follow the pattern of the
Byzantine art of the 13th century. Based on the simple and
condensed presentation of the Great Holliday`s chosen events
from Christ`s life and singular igures of saints, frescoes in
the central part of the temple aspired to monumentality and
coherence of expression, originated from deep devotion to
ideals of the Antic beauty. Exiting from the shape of the strict
religiousness, Sopocani wall paintings express those plastic
art and philosophical essence that equalized with universality
and sublimity of massages.
Disposition of scenes and igures
presents illustration of gospel texts. In the
central part of temple scenes are based on
the simple and condensed presentation of
the Great Holliday`s, chosen events from
Christ`s life and singular igures of saints.
In the upper zones of nave under the
dome is Christ`s life from Anuncationi
and the Birth until Transiguration,
in the western bay from the Palm
Sunday until the Resurrection and in
altar after the Resurrection until the
Pentecoast.There are also shown
Nativity, Presentation, Myrrhbearing Women, Christ Anuncation
to women and apostles, Toma’s
unidelity,Cruciixion as opposed
to Descent to Hades, Ressurection
of Lazarus across the Palm Sunday
etc.
In the vaults of the lateral
choirs are placed the Forties of
Sevastian martyrs in the moment
of death on the frozen lake and the
Holy Trinity church`s holiday like
the Hospitality of Abraham until in
the lower zones were: apostles in
choirs and martyrs and warriors in
the western travej.
The huge Dormition of the
Holy Mother on the western wall, the
biggest and the most famous Sopcani
work, condensed in it all the best
characteristics of a great painter. On the
south wall of nave, over the grave of king
Uros was painted donor composition. King
Uros is represented with a model of the
church in left hand until his right hand is in
the hand of his father monk Simeon, which by
the by means of the Holy Mother towards Christ
leads monk Simeon Nemanja. Behind Uros, on
the western wall, the row continues queen Jelena.
On the western wall of naos south from the door is
painted queen Jelena, with older son Dragutin.
Instead of an evangelic iconography and
extraordinary painting technique, Sopocani frescoes in
Распоред сцена и фигура представља илустрацију
јеванђеоских текстова. У централном делу храма сцене су
засноване на једноставном и сажетом приказу Великих
празника, одабраних догађаја из Христовог живота и
појединачних фигура светитеља. У горњим зонама наоса,
под кубетом је Христов живот од Благовести и Рођења до
Преображења, у западном травеју од Цвети до Васкрсења,
а у олтару после Васкрсења до Духова. Ту су Рођење,
Сретење, Мироносице на гробу Христовом, Христ се јавља
женама, Јављање апостолима, Неверство Томино, Распеће
насупрот Силаску у ад, Васкрсење Лазарево преко пута
Цвети итд.
У сводове бочних певница постављена су
Четрдесеторица севастијских мученика у тренутку смрти
на залеђеном језеру и Св. Тројица, слава цркве, у виду
Гостољубља Аврамовог, док су у доњим зонама: апостоли у
певницама, а мученици и ратници у западном травеју.
Огромно Успење Богородице на западном зиду,
највеће и најпознатије сопоћанско дело, сажело је у себи
све најбоље особине великог сликара. На јужноме зиду
наоса, изнад гроба краља Уроша насликана је ктиторска
композиција. Краљ Урош је приказан са моделом цркве
у левој руци док је десна у руци његовог оца монаха
Симона, ког посредством Богородице према Христу води
монах Симеон Немања. Иза Уроша, на западном зиду, низ
наставља краљица Јелена На западноме зиду наоса јужно
од врата насликана је краљица Јелена, са старијим сином
Драгутином.
Поред јеванђеоске иконографије и изузетне
сликарске технике, сопоћанске фреске у себи имају и
музички елемент. Посматрањем ликова светих људи који се
успињу по сводовима нагоре, њихово држање, понављање
набора на њиховој одећи, даје фрескама ритам. Свако
лице је личност за себе и представљају принцип античке
лепоте. Сопоћанске фресаке краси и животна снага и свака
поједина личност на слици живи свој интензивни живот који
се огледа у изразу лица, покрету руку. Овако претстављену
животну снагу ликова започету у Сопоћанима тек ће три
века касније користити уметници ренесансе. Детаљ фреске
Рођење Христово у том погледу нема премца. Девојка са
крчагом из наведене сцене, на глави има венчић од белих,
плавих и црвених цветића, који нигде у православном
свету није насликан.
По зидовима припрате сликари су насликали
велике теме које се често срећу у припратама византијских
катедралних храмова.
themselves had a musical element. By observing of igures
of holy people which climbed along vaults upwards, their
attitude, repeating of wrinkles on their clothes, gave to frescos
rhythm. Every face is a person for it and represents principle
of antic beauty. Spocani frescoes adorn a life force and every
singular person on the picture lives its intensive life that
encounters in an expression of a face, move of a hand. Life
force of igures presented like this started in Sopocani only
three centuries later were use artists of the Renaissance. Detail
of the fresco the Christ`s birth in that sense has no matchless.
A girl with a ewer from quoted scene, has on her head wreath
of white, blue and red little lowers, that was not painted
anywhere in the Orthodox world.
On the walls of the narthex painters painted great
themes that is usually met in the narthexes of the Byzantine
orthodox temples. It is ordered one whole wall for each scene:
Ecumenical conventions, the Story about the old testimony
Joseph, Jessy tree and Last Judgement, was determined the
whole wall. The Serbian archbishop or the Raska bishop that
probably conducted with decoration of the church, tried to
show in the narthex at any price of interruption of the
Ecumenical convention infallibly show Serbian
conventions . On the north wall was
painted scene `The death of Queen
Anna` mother of king Uros the
1st. Besides Uros and Jelena
there were painted their
children:
Dragutin,
Milutin and Prnjaca
and probably
there were
painted
Vladislav and some family members of Vukan`s, like as kings
brother than bishop of Hum Sava the 2nd. In the southeastern
corner of narthex were painted Uros with Dragutin on the
eastern, and Jelena with Milutin on the south wall.
Fresco painting beside narthex originated in 70`s of
the 14th century. The south chapel was dedicated to Simeon
Nemanja and in it like in Studenica painted cycles from his life.
Painter in chapel of St.Stefan beside the north side of narthex
worked scenes from life of Archdeacon Stefan and singular
saints. In both chapels background was not golden but colored
by a simple dark blue color. Background in proskomedia and
diaconicon was not gold but yellow and by the width
thicker drawing was draw cubes that imitate
mosaic. In proskomedia are scenes from life
of the Holy Mother and in diaconicon are
scenes from life of St.Nicholas.
Between 1342 and 1345 were
originated frescoes in the external
narthex where emphasized donors
composition with presentation of
Emperor Dusan, Empress Jelena
and prince Uros. There were
painted Uros and Jelena in the
monkish suite.
From
internal
equipment of temple and
original
liturgical
furniture
preserved is very little. In nave
were two sarcophagi and one in
the narthex. By the south wall of
nave, under donors composition is
sarcophagus of king Uros, done from
marble of light red color, mottled by the
light and dark lines. Opposite to this by the
north wall is sarcophagus of archbishop Joanikije
until by the north wall of the narthex sarcophagus of
king mother Anna. On the opposite side from it were found
remains of sarcophagus of unknown prior. Sarcophagus was
decorated by the semicircular arcades over which on the lat
part of plate were engraved inscription from which left a little.
Marking graves on this way was privilege of kings,
founders, the king`s closest relatives, archbishops and
bishops so presumed that it was about Mladen Uros`s cousin
(uncle`s son) son of parishioner Vukan. He probably came to
Sopocani, where Uros could place him for the irst prior in
the time of founding monastery to take care about building.
зид припрате саркофаг краљеве мајке Ане. На супротној
страни од њега нађени су остаци саркофага непознатог
игумана. Саркофаг је био украшен полукружним аркадама
изнад којих је, на равном делу плоче, уклесан натпис, од
ког је мало остало.
Обележавање гробова на овај начин је била
привилегија краљева, ктитора, краљевске најближе
родбине, архиепископа и епископа па је претпостављено
да се ради о Младену Урошевом брату од стрица, сину
жупана Вукана. Он је вероватно дошао у Сопоћане,
где је Урош могао да га постави за првог игумана у
време оснивања манастира, да би се старао о
градњи. У Сопоћанима је према запису из
Троношког родослова, био сахрањен и
Ђорђе, Младенов старији брат. Гроб
обележен саркофагом и постављен
преко пута гроба ктиторове
мајке, доказује да је покојник
био високога рода, а распоред
и
луксузно
обележавање
гробова унутар сопоћанске
цркве су доказ да је први
игуман Сопоћана потицао из
краљевске породице и да су
му на овај начин истакнути
порекло и висок ранг у
црквеној хијерархији.
У
Сопоћанима
је
сахрањен и игумана Герасим,
чији је гроб обележавала
плоча са натписом. Ова гробна
плоча се налази у капели св.
Ђорђа и постављена је у нивоу пода.
Игуман Герасим је идентификован са
Гргуром Бранковићем, млађим сином Вука
Бранковића, који је био игуман у Сопоћанима не
више од две године. Поред ове, у Сопоћанима је нађена
и надгробна плоча протовестијара Томе Борислава, као и
плоча непознате особе, обе из краја 14. и почетка 15. века.
Међу предметима од мермера издваја се и посуда
за освећену водицу, за коју се мислило да представља
крстионицу насталу у другој половини 14. века у време
краља Душана. Урађена је од мермера какав је и мермер
саркофага краља Уроша. То указује да су саркофаг и посуда
истовремени, посебно ако се има у виду да је стајала у
југоисточном углу припрате, испред насликане краљевске
In Sopocani according to notes from the Tronosa genealogy
was buried Djordje, Mladen`s older brother. Grave marked by
sarcophagus and placed on the other side of grave of founders
mother, approves that deceased belonged to high gender
and arrangement and luxurious marking of graves inside the
Sopcani church were approves that the irst prior of Sopocani
originated from the king`s family and that in this way were
emphasized his origin and high rank in the church hierarchy.
In Sopocani was buried prior Gerasim who`s grave
marked plate with a note. This grave plate is situated in the
chapel of St. George and placed in the level of ground. Prior
Gerasim is identiied with Grgur Brankovic, younger
son of Vuk Brankovic that was a prior in
Sopocani not more than two years. Instead
this in Sopocani was found tombstone of
protovestiar Toma Borislav, as a plate
of unknown person bought from
the end of the 14th and from the
beginning of the 15th century.
Between objects of
marble is separating vessel for
the blessed water for which
considered that represented
baptistery originated in the
second half of the 14th century
in the time of king Dusan. It
was done of marble like it was a
sarcophagus of king Uros. That
shows that sarcophagus and
vessel were from the same time,
especially if we have in sight that it
was stood in the southeastern corner
of the narthex in front of painted royal
family. Vessel for blessed water from Sopcani
is the oldest vessel of this kind in Serbia.
Altar partition ha s a shape of the older
Byzantine and Raska liturgical furniture. It has parapet from
proiled stone plates from which were founded parts on
that were stood colonettes that wear capitals and the upper
beam. Existing altar partition was completely diferent
from the original. Consisting parts of partition and lateral
proskinitarions richly decorated shapes sculptured in stucco
and colored. In them were icons of Christ and the Holy Mother
and in the ields between colonets altar partition curtains.
Except the church of the Holy Trinity, monastery
complex Sopocani had a row of other objects. All objects were
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Сопоћани / Monastery Sopocani
86
Васељенским саборима, Причи о старозаветном
Јосифу, Стаблу Јесејевом и Страшном суду, одређен је по
један цео зид. Српски архиепископ или рашки епископ, који
је вероватно руководио украшавањем цркве, настојао је да
се у припрати и по цену нарушавања васељенских сабора
неизоставно прикажу и српски сабори. На северном зиду
је насликана сцена „Смрт краљице Ане” мајке краља Уроша
I. Поред Уроша и Јелене ту су насликана и њихова деца:
Драгутин, Милутин и Прњача, а вероватно су ту насликани
и Владислав и неки чланови породице Вуканове, као и брат
краљев, тада епископ хумски Сава II. У југоисточном углу
припрате насликани су Урош са Драгутином, на
источном и Јелена са Милутином на јужном
зиду.
Живопис капела уз припрату
настао је седамдесетих година 14.
века. Јужна капела посвећена
је св. Симеону Немањи и у њој
је, слично као у Студеници,
насликан циклус из његовог
живота. Сликар у капели св.
Стефана, уз северну страну
припрате, урадио је сцене
из
живота
архиђакона
Стефана
и
појединачне
светитеље. У обе капеле
позадина није била златна
већ обојена једноставном
тамноплавом бојом. И позадина
у проскомидији и ђаконикону
није златна већ жута, а дебелим
цртежом исцртаване су коцкице које
имитирају мозаик. У проскомидији
су сцене из живота Богородице, а у
ђаконикону сцене из живота св. Николе.
Између 1342. и 1345. настале су фреске у
спољној припрати, где се истиче ктиторска композиција
са представом цара Душана, царице Јелене и краљевића
Уроша. Ту су насликани и Урош и Јелена у монашком оделу.
Од унутрашње опреме храма и његовог првобитног
литургијског намештаја врло је мало сачувано. У наосу су
два саркофага и један у припрати. Уз јужни зид наоса, испод
ктиторске композиције је саркофаг краља Уроша, урађен
од мермера светлоцрвене боје, прошараног светлим и
тамнијим линијама. Насупрот овом, поред северног зида
је саркофаг архиепископа Јоаникија, док је уз северни
87
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
породице. Посуда за освећену водицу из Сопоћана,
најстарија је посуда ове врсте у Србији.
Олтарска преграда је имала облик старијег
византијског и рашког литургијског намештаја. Имала
је парапет од профилисаних камених плоча, од којих
су нађени делови и на којима су стајале колонете које
су носиле капителе и горњу греду. Постојећа олтарска
преграда се потпуно разликује од оригиналне. Саставни
делови преграде и бочни проскинитари богато украшени
оквирима извајаним у штуку и бојеним. У њима су биле
иконе Христа и Богородице, а у пољима између колонета
олтарске преграде, завесе.
Осим цркве св. Тројице, манастирски комплекс
Сопоћана имао је и низ других објеката. Сви објекти
налазили су се унутар обимног зида, чија се дебљина креће
од 1,4 до 3 м. Највећа дебљина зида је на северозападној
страни, где је засечена падина и обимни зид ту има и
функцију потпорног зида. Са његове унутрашње стране
подигнута је трпезарија са кухињом, монашке келије и
нека одељења која су служила за економију манастира.
Време настанка и првобитна намена објеката утврђени
су археолошким истраживањима последњих деценија 20.
века.
У манастир се улазило кроз две капије. Главни
улаз је на југозападној страни, а други на северном делу
обимног зида водио је према економији и манастирском
имању. Главни улаз је имао лучно засведен пролаз и на
његовој спољној страни дрвена врата. После већег пожара
крајем, 14. и почетком 15. века са спољне стране улаза
дозидан је тада још један зид са пролазом, а западно од
њега кула, која је имала ограничену одбрамбену намену.
Са западне стране цркве, наспрам улаза, уз
обимни зид прислоњена је трпезарија. То је дугачка
правоугаона дворана са полукружном апсидом на краћој
североисточној страни. Трпезарија је у 15. веку преграђена
и смањена, а мањи део је коришћен као део кухиње у којој
је била пекара. Уз источни зид окренут цркви постојао је
трем. Трпезарија је била висока и над њом није постојао
спрат.
Осим трпезарије у комлексу су поред обимног зида
изграђени и други објекти, конаци с келијама за монахе
и управна зграда – игуменарија. Након археолошких
истраживања је утврђено да су објекти постојали и у време
оснивања манастира, али су дограђивани и коришћени
све до њиховог коначног уништења и напуштања крајем
17. века. У приземљу ових зграда налажена су огњишта,
89
placed inside the width wall whose thickness was from 1, 4 to
3m. The biggest thickness of a wall was on the northwestern
side, where cut sloping ground and voluminous wall was has
a function of supporting wall. From its external side was raised
a dining room with a kitchen, monks cells and some rooms
that served for economy of monastery. The time of origin
and original assignation of objects were established by the
archeological researches in the last decades of the 20th century.
90
керамичке пећи, углавном из времена позније обнове,
када су претходне оставе у приземљу искоришћене за
стамбене потребе. Монашке келије су у свим раздобљима
једнако грађене и пред њиховом унутрашњом фасадом
постојао је трем, који је служио за комуникацију и у њему
зидане степенице којима се излазило на спрат, где су
биле келије. Објекти на јужној страни били су међусобно
повезани унутрашњим ходником и њихово приземље је
најпре коришћено као оставе, а постојале су и одаје са
инсталацијама за санитарне потребе и одвод отпадних
вода.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Сопоћани / Monastery Sopocani
In monastery entered trough two gates. The main
entrance was on the southeastern side and the other on
the north part of a voluminous wall lead to economy and
monastery estates. The main entrance has archly vaulted
passage and on its external side wooden door. After bigger
ire at the of the 14th century and at the beginning of the 15th
century from external side of entrance annexed one more
wall with a passage, and west from it tower, that has limited
defense purpose.
From the western side of the church, opposite to
entrance, by the voluminous wall was leaned a dining room.
That was a long rectangular large room with a semicircular
apse on the shorter northeastern side. A dining room was in
the 15th century partitioned and reduced and smaller part
was used as a part of a kitchen in which was a bakery. A porch
existed beside the eastern wall turned to the church. A dining
room was tall and above it was a loor.
Except a dining room, hostelries with cells for monks
and administrative building – egumenary. After archeological
researches were established that objects existed also in the
time of founding of monastery but they were annexed and
used until their inal destruction and abandoning at the end
of the 17th century. In the ground loor of this buildings were
founded ire-places, ceramic stove, mostly from the time of
later renewal when preliminary stores in the ground loor used
for residential needs. Monkish cells in all periods were equally
built and in front of their internal façade existed porch that
served for communication and in it built stairs that lead to
upper loor, where were cells. Object on the south side were
mutually connected by the internal entrance hall and their
ground loor was used before as stores and existed rooms with
installations for sanitary needs and draining of refused waters.
Прво интересовање за разрушени манастир
односи се на период после Првог светског рата, када се
једним чланком о стању Сопоћана огласио се В. Петковић.
Након тога тек 1925. године М. Кашанин је писао о „лепоти
и беди“ старих српских задужбина. Канцеларија краља
Александра је 1. новмебра 1926. године, примила молбе
за обнову манастира која је потом и изведена у периоду
од 1926. до 1928. године. Црква је тада обновљена и
покривена ћерамидом. Након тога обнова је делимично
настављана све до 1935. године.
После другог светског рата делови цркве су
неколико пута поправљани. У различитим временским
размацима конзервирани су остаци спољашње припрате,
на кровове је постављен танак оловни лим уместо
ћерамиде, под у цркви је израђен од нових мермерних
плоча, кровови су поново делимично поправљени и
извођени су други заштитни радови.
The irst inters for the demolished monastery is related
to the period after the First World War when with one article
about conditions of Sopocani an-announced V.Petkovic.
After that not until 1925 M. Kasanin wrote about `beauty and
poverty` of the old Serbian endowments. The oice of the King
Alexander was on November the 1st in 1926 accepted request
for renewal of monastery that after was done in period from
1926 until 1928. The church was renovated and covered by the
Spanish tile. After that renewal was partially continued until
1935.
After the Second World War parts of the church were
repaired for a few times. In a diferent time intervals were
conserved remains of external narthex, on the roof was placed
slim leaded tin instead of Spanish tile, the loor in the church
was made of new marble plates, roofs were partially repaired
and were done other preserving works.
91
Последице реконструкције из двадесетих година
20. века и лош кровни покривач довели су до појаве
влаге и шалитре на фрескама. Радови на истраживању и
заштити манастирског комплекса почели су 1973. године и
практично трају до данас. Црква је детаљно реконструисана
и конзервирана, а током конзерваторских радова
уклоњени су сви делови који су рађени током обнове
двадесетих година. Президани су делови тамбура и куполе,
кровни венци, потпуно обновљена спољна припрата.
Цео живопис цркве детаљно је очишћен и конзервиран.
Истражени су остаци главне манастирске трпезарије,
дужине 25 м, која је служила и за политичке активности
владара. Истражени су и конзервирани и остаци неколико
просторија са јужне стране трпезарије, које су биле везане
за економски део манастира. Једном речју конзервирани
су сви археолошки истражени објекти унутар манастирске
целине заједно са обимним зидом и капијама. Остаци
грађевина нису пронађени једино на источној страни
манастирског дворишта, која није систематски истражена,
али је проверена са неколико сонди.
Поред објеката и делова архитектонске пластике,
археолошким истраживањем дошло се до много података
који пружају јаснију представу о величини и изгледу
манастира, његовој економској моћи, страдањима и
обновама. Откривен је велики број предмета од метала
и керамике за свакодневну употребу, новаца и разних
украсиних предмета.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Consequences of reconstruction from the 2o`s of
the 20th century and a bad roof cover brought to appearing
of moisture and saltpeter on the frescoes. Work on the
researches and preservation of monastery complex began in
1973 and practically continues until today. The church was
detailed reconstructed and conserved, and during conserving
works were removed all parts that were done during renewal
in the 20`s. Parts of tambour and dome, roof coronas were
partitioned, fully renovated external narthex.
93
The whole fresco painting is cleaned in detail and
conserved. Researched were remains of the main monastery
dining room, length about 25m that served also for political
activities of a ruler. Researched were and conserved remains
of several rooms from the south side of a dining room that
were connected to economic part of monastery. In one
word conserved were all archeologically researched objects
inside the monastery whole together with a voluminous wall
and gates. Remains of buildings were not found only on the
eastern side of a monastery yard, what was not systematically
researched but it was check with several probes.
Instead of objects and parts of architectural plastic,
by the archeological researches came to data that gave more
clear presentation about a size and a look of monastery, its
economical power, sufering and renewals. It was discovered
a great number of objects of metal and ceramic for everyday
use, money and diferent decorative objects.
Налази великог броја производа грнчара,
стаклара, ткача и других осветљавају свакодневни живот.
Због мноштва облика и изузетно богате декорације, пажњу
привлачи керамичко посуђе, код ког су примењивани
различити начини украшавања. Заступљено је посуђе за
свакодневну употребу, у коме се чувала или припремада
храна, свакодневно трпезно посуђе и посебно луксузно
употребљавано у време када је у манастиру боравио
краљ. Међу луксузним посуђем заступљени су већи и
мањи крчази, зделе разних димензија и облика, бокали.
Ово посуђе је било украшено зграфито техником или само
бојено, а често и спајањем обе технике. Израда посуђа
развијала се под веома јаким византијским утицајем, који
је у остао препознатљив све до краја 17. века.
Манастирски комплекс је Решењем Заводa за
заштиту и научно проучавање споменика културе Народне
Републике Србије, од 26.08.1947. године стављен под
заштиту државе, а заједно са Ђурђевим Ступовима, Расом и
Петровом црквом, као целином, Унеско их је 1979. године
уврстио у Листу светске културне баштине.
In a huge amount of diferent objects, how simply
practical thus artistically shaped and decorated, so separated
founding of the bronze hanging chandelier. Parts of it were
found in a pit in a shape of hiding store in front of a room of the
south hostelry. There was construed one part of a chandelier,
until the second part, because it was about preciousness, hide
on some other place. Dimensions of a chandelier point that
it hung in the church, under the central dome. Chandeliercluster belong to the Later Gothic style made of the brass and
the bronze and as a serial product originated in some North
Flamish workshops. To Serbia, relatively to Sopocani came by
the Dubrovnik`s road, by means of Venice. Chandelier arrived
before the Turkish conquests of this territory before 1455
and placed in time of renewal of the church devastated by
penetration of the Turks after the Kosovo battle.
Founding of a great number of products of potters,
glaziers, weavers and others lighten everyday life. Because
of a great number of shapes and extremely rich decoration,
attention attracted ceramic vessels, on which was applied
diferent ways of decoration. Attended was vessel for everyday
use, in which preserved and prepared food, everyday table
vessels and especially luxurious when in monastery stood a
king. Between luxurious vessels is present smaller or bigger jars,
bowls of diferent dimensions and shapes, ewers. These vessels
were decorated by the sgraito technique or only colored, and
often by the joining of both techniques. Production of vessels
developed under the very strong Byzantine inluence, which
remained recognizable until the end of the 17th century.
Monastery complex is by the Decision of the Institute
for preservation and scientiic research of monument of
culture of the National Republic of Serbia from 26.08.1947
placed under protection of a state and together with Djurdjevi
Stupovi, Ras and Peter’s church as a whole. UNESCO in 1979
interpolated them on the List of the world cultural heritage.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Сопоћани / Monastery Sopocani
94
У великој количини разноврсних предмета, како
једноставно практичних, тако и уметнички обликованих и
украшених, издваја се налаз бронзаног висећег свећњака.
Његови делови нађени су у јами облика оставе-скривнице
испред одаје јужног конака. Ту је био сложен један део
делова свећњака, док је други део, како се радило са
драгоценостима, скривен на неко друго место. Димензије
свећњака указују да је висио у цркви, испод централне
куполе. Свећњак-лустер припада позноготичком стилу
израђен од месинга и бронзе и као серијски производ
настао је у некој од севернофламанских радионица. До
Србије, односно Сопоћана дошао је Дубровачким путем,
посредством Венеције. Свећњак је до Сопоћана стигао пре
турских освајања овог краја, пре 1455. године, а постављен
у време обнове цркве оштећене продором Турака након
Косовске битке.
95
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
96
Манастир
Куманица
MONASTERY KUMANICA
На делу где територија општине Сјенице силази
на десну обалу Лима, налази се манастирски комплекс.
Црква овог манастира посвећена је св. Арханђелу Гаврилу,
а време њене изградње није поуздано утврђено. Међутим,
на основу карактеристичних детаља, пре свега основе
цркве у виду уписаног крста, као и припадности рашкој
архитектури, упућују на претпоставку да црква потиче
из 13-14. века. Пројектом пруге Београд — Бар, црква је
требало да буде у потпуности уништена, али захваљујући
Заводу за заштиту споменика културе из Краљева, то
није учињено већ је црква истражена и конзервирана
1971. године. Истраживањима је утврђен првобитни
облик њене основе у виду слободног крста, који је
указивао на припадност споменика рашкој архитектури.
Оронула, растресених и распуклих зидова, црква је захтевала обимне конзерваторске интервенције, почев од
презиђивања до обраде спољних и унутрашњих зидних
површина дерсовањем. Упоредо са конзерваторским
радовима, урађена су и пратећа археолошка истраживања
којима је откривена знатна количина фрагмената фресака,
што указује да је црква била живописана у 16. веку, када
је уследила њена обнова и дошло до просперитета
манастира. Нађени су и лепо обрађени делови каменог
стубића са иконостаса.
On the part where territory of the municipality Sjenica
comes down on the right bank of the river Lim, was placed
monastery complex. Church of this monastery was dedicated
to St. Archangel Gabriel and the time of its building was not
reliably established. Meanwhile, based on characteristically
details, before its entire church base in a shape of inscribed
cross like as a belonging to the Raska architecture, directed to
presumption that the church originated from the 13th until 14th
century. By the project of the railroad Belgrade-Bar, the church
had to be completely destroyed, but thanks to the Institute
for preservation of monuments of culture from Kraljevo that
was not done but the church was researched and conserved
in 1971. By the researches was established that original shape
of its base of a free cross that directed on the belonging of
monument to the Raska architecture. Dilapidated, with
shattered and split walls, the church demanded voluminous
conserve interventions, starting from partition until
elaboration of external and internal walls surfaces by the
lush jointing. Paralleled with conservatory works, was done
following archeological researches with what were discovered
considerably amount of frescoes fragments, that directs the
church was painted in the 16th century when consequence its
renewal and come to the prosperity of the monastery. Also
were found nicely shaped parts of stone little column from the
iconostasis.
98
Приликом археолошких истраживања обављених
деведесетих година 20. века, у олтару цркве, у ђаконикону
испод саме површине, откривен је саркофаг са моштима.
Саркофаг се налазио на месту где се ретко или никако не
сахрањује. Претпоставља се да је реч о једном од највећих
тадашњих великодостојника или непознатог свеца. Није
редак случај да се препричава легенда да су мошти светог
Саве пред турском најездом из Милешеве склоњене у
Куманицу и да су на Врачару спаљени нечији туђи остаци,
а да откривене мошти у више него скромном и малом
саркофагу припадају Светом Сави.
On the occasion of archeological researches done
during the 90`s of the 20th century, in the altar of the church,
and deaconry under the surface, was discovered sarcophagus
with holy relics. Sarcophagus was placed on the place where
rarely or never buried. It is presuming that it is about of one of
the greatest aristocrats or unknown holy man. It was not rare
case to tell legend that holy bones of St. Sava under the Turkish
invasion from Mileseva put away in Kumanica and on the
Vracar were burn somebody else’s bones, and the discovered
saint relics in more than modest and a small sarcophagus
belonged to St. Sava.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Куманица / Monastery Kumanica
Црква је вековима била напуштена, а научни и
стручни интерес за ову грађевину почео је педесетих
година 20. века. Тада су Куманицу обишли професори
Александар Дероко и Ђурђе Бошковић и прикупили
драгоцену документацију.
Манастир је поменут у Крушевском поменику са
краја 15. века као Команица. За време игумана Григориа
приложено му је, 1604. године јеванђеље. Манастир је
највероватније страдао у 18. веку када су, према једном
запису страдале и мошти св. Григорија, просветитеља и
бившег архиепископа, пореклом Немањића. Владислав
Петковић је о томе написао „па су се због пада манастира
The church was abandoned for a centuries., and
scientiic and experts interest for this building began in the
50`s of the 20th century. Than Kumanica visited professors
Alexander Deroko and Djurdje Boskovic and collected a
valuable documentation.
Monastery was mentioned in the Krusevo mentions
fro the end of the 15th century as Komanica. During the time
of prior Grigorie was added to him in 1604 gospel. Monastery
probably was sufered in the 18th century when according
on writing were sufered holy relics of St. Gregory, educator
and former archbishop, originated from the Nemanjic.
Vladislav Petkovic wrote about that `so because of the fall of
the monastery crumbled his bones and now their fragments
are placed in Bjelo Polje`. That part of the holy relics in Bjelo
Polje was preserved in the home of Antonije Simonovic, and
the second part was founded in the monastery Dragovic near
Drnis, with inscription on the paper from the 18th century
and two seals of the monastery Kumanica and signature of
priestmonk Nikodin. In the church also was preserved famous
Kumanica`s Four Gospel, that in 1604 as a gift to this monastery
added priestmonk Zaharije. Illustrations in it originated in the
14th and the 15th century but unfortunately it in the 16th century
disappeared. Portraits of evangelists of the Kumanica`s Gospel
represented the topic work of art of the 14th century and were
inserted in to the younger text.
In one prologue of the monastery Kumanica from
1580 was mentioned on the River Lim Nikolj`s bridge (but
not Bjeloplj`s) and for Kumanica is saying how it is close to
Nikolj-Pazar. Monastery is mentioned in the register from
1571 relatively `inheritance Kuman the Archangel` near by the
village Vrbnica and it consisted of the three ields. In the same
register were written three priests: Jovan, Simeun and David
and probably they served in the monastery Kumanica.
The church of monastery Kumanica was leant to
the rock so there is impression that the church was a drift
and possibly a cave that by time was demolished. Until the
renovation of the church candles were burnt on the space
between a church apses and the rock by which church was
leant. Kumanica is one of the most signiicant cult places on
the territory of the medieval Serbian state. Before the church
celebration St. Archangels Gabriel inhabitants gather from
the whole surrounding from distance of 50 and even 100
kilometers to spend a night beside the ruins. Belief in the
healing characteristics of this cult place is spread how between
the Serbs so between the Moslem.
99
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Куманица / Monastery Kumanica
100
У једном прологу манастира Куманице из 1580.
године, помиње се на Лиму никољски (а не бјелопољски)
мост, а за Куманицу се каже како је близу Никољ — Пазара.
Манастир се помиње и у попису из 1571. године, односно
„баштина Куман Арханђел“ у близини села Врбнице и
састоји се од три њиве. У истом попису су уписана и три
попа: Јован, Симеун и Давид и вероватно су служили при
манастиру Куманици.
Црква манастира Куманице прислоњена је уз
стену тако да се има утисак да је то некада била поткапина,
а могуће и плића пећина која је временом урушена.
До обнове цркве свеће су паљене на простору између
црквене апсиде и стене уз коју је црква прислоњена.
Куманица је једно од најзначајнијих култних места на територији средњовековне српске државе. Уочи црквене славе,
св. Арханђела Гаврила, скупљају се мештани из целе околине, са удаљености од 50 па чак и 100 километара да би
преноћили поред рушевина цркве. Веровање у лековита
својства овог култног места раширено је, како међу Србима, тако и међу муслиманима.
Црква св. арханђела Гаврила манастира Куманице
у потпуности је обновљена и освећена 12. новембра 2000.
године, дефинисана је манастирска порта, урађена капија.
Уз цркву је 2004. године дозидан мањи конак и обновљен
манастирски живот. Сада када је црква обновљена
присуствује се литургији увече и ујутру, а на дан патрона
цркве народно весеље траје до касно увече.
раздробиле његове кости и сада се њихови одломци налазе
у Бијелом Пољу“. Тај део моштију у Бијелом Пољу чуван је у
кући Антонија Симоновића, а други део нађен у манастиру
Драговићу код Дрниша, са записом на папиру из 18. века
и два печата манастира Куманице и потписом јеромонаха
Никодина. У цркви је чувано и познато Куманичко
Четворојеванђеље, које је 1604. године као поклон овом
манастиру приложио јеремонах Захарије. Илустрације
у њему настале су у 14. и 15. веку, али је на жалост оно
у 16. веку нестало. Портрети јеванђелиста куманичког
Јеванђеља представљају врхунска дела уметности 14. века
и уметнути су у млађи текст.
The church of St. Archangel Gabriel of the monastery
Kumanica entirely was renovated and blessed on November
the 12th in 2000, was deined a monastery yard, done a gate.
Beside the church in 2004 was annexed a smaller hostelry and
renewed a monastery life. Now when the church is renovated
at liturgy are present in the evening and in the morning,
and on the day of patron of the church national celebration
continues until a late night.
During moving of a way of the rail in the direct
closeness of the church was found a store of the gold and silver
money from the 17th century. Money was in the ceramic vessel
that was completely destroyed. In a store were 10 Venetian
gold coins- cekins and 19 pieces of the silver coins forged in
Spain, the North Nederland and France. Between the silver
coins was 8 talers of the Ragusa Republic emitted in a span
from 1650 until 1689.
Over the monastery Kumanica raises a minor tall hill,
known under a name Gradina, wherefrom is watching exit
from the clif of the river Lim, moving from Prijepolje towards
Bijelo Polje like the river Lim up the river together with Bijelo
Polje and environment. Based on the discoveries of ceramic
fragments from the surface Gradina was in function in the
Middle Ages.
The church of the monastery Kumanica was
pronounced for the cultural monument.
101
Манастир Куманица / Monastery Kumanica
102
Приликом измештања трасе пруге, у непосредној
близини цркве нађена је остава златног и сребрног новца
из 17. века. Новац се налазио у керамичкој посуди која је
потпуно уништена. У остави је 10 млетачких дуката – цекина
и 19 комада сребрног новца кованог у Шпанији, Италији,
Северној Холандији и Француској. Међу сребрењацима
је 8 талира Дубровачке Републике, емисије у распону од
1650. до 1689. године.
Изнад манастира Куманице, уздиже се мање високо
брдо, познато под називом Градина, одакле се надзире
излаз из клисуре Лима, идући од Пријепоља ка Бијелом
Пољу, као и узводни ток Лима заједно са Бијелим Пољем
и околином. На основу површинских налаза фрагмената
керамике Градина је била у функцији у средњем веку.
Црква манастира Куманице проглашена је за
спомeник културе.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Манастир
Црна река
MONASTERY CRNA REKA
104
На тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја
и Новог Пазара, у атару села Рибарића и у кањону Црне
реке налази се истоимени манастир. Положај и изглед
манастира необично сликовито описао је Григорије
Божовић, књижњвник и публициста, у својој приповетки
“Робље заробљено”, објављеној 1930. године: “Изнад
Рибарића, у једном стравичном ждрелу што га је издубила
плаха планинска река, високо изнад њеног корита у
кречњачкој литици биле су некад огромне, неприступачне
пећине. Ту су у њима за тешких дана, не зна се кад управо,
саграђени чудна црква и још чуднији конаци за калуђере...
Кад човек с противне стране погледа на манастир учини му
се да гледа два реда ластиних гнезда припијених уз голи,
од времена као мед мрки крш. К манастиру се не би могло
прићи да преко узаног понора није пребачен на другу
страну лаки мостић, ограђен и покривен шиндром, некад
јамачно покретан”.
On the three-boards between Kosovska Mitrovica,
Rozaje and Novi Pazar in the territory of the village Ribarice
in the river Crna Reka canyon was placed the monastery with
the same name. Position and appearance of the monastery
unusually picturesque described Grigorije Bozovic, writer
and publicist in his tale `Slaved slaves` published in 1930:
Over Ribarice in one horrible abyss that scooped out sudden
mountain river, high over its bed in the lime sheer rock were
sometimes huge, unapproachable caves. Here in them in hard
days, it’s not known exactly when, were built a strange church
and more strange hostelries for monks…When a man from
the opposite side look at the monastery it makes that he is
looking two rows of swallow nests leant by the necked, of time
as a honey dark crags. It was not easy to approach monastery
if was not thrown a little bridge toward narrow abyss, fenced
and covered by the shingles, sometimes probably movable. `
Црква манастира Црна Река посвећена је св.
Арханђелима и настала је као изванредан спој народног
градитељства и природе и подигнута је на месту где
се некада подвизавао св. Петар Коришки. Манастир
је уклопљен у шупљину стене која се вертикално и
високо уздиже формирајући леву страну кањона. У
четвороспратном простору комплекса смештени су: црква
св. Арханђела, трпезарија, мађупница (кухиња), болница
и монашке ћелије. Нема поузданих података о времену
оснивања манастира, тако да неки научници сматрају
да је подигнут у 13, а други да се то десило у 14. веку.
Манастир је обновљен у 16. веку, у време када је српским
манастирима претила опасност од турског пустошења.
Скривен и удаљен од путева Црноречки манастир је постао
безбедно место за склањање манастирских светиња. Тако
су у њега доспеле и мошти краља Стефана Првовенчаног
1678. године. Краљеве мошти су већ 1701. године однете у
Студеницу. Међутим, ни овај манастир није био поштеђен
разарања, што потврђују две поправке изведене током 18.
века иако се не зна каква су и колика оштећена била.
The church of the monastery Crna Reka was dedicated
to the Saint Archangels originated as extraordinary union of
folk engineering and nature and was raised on the place
where sometimes St. Peter Koriski hermitage. The monastery
was dovetailed in the hollow of a rock that vertically and
highly rose forming the left side of a canyon. In the four latted
space of a complex are situated: the church St Archangels, a
dining room, a kitchen, a hospital and monks cells. There is
no reliable data about the time of the monastery founding,
so scientists consider that it was erected in the 13th century
and the other that that happened in the 14th century. The
monastery was renovated in the 16th century, in the time
when dangerous threatened to the Serbian monasteries from
the Turkish demolishing. Hidden and distant from roads the
Crna Reka monastery became a safe place for sheltering of
the monastery relics. So in it were arrived the saint remains of
King Stefan Prvovencani in 1678. The kings saint remains were
already carried in 1701 in Studenica. Meanwhile, even this
monastery6 was not spared of demolition, what conirmed
two rebuilding’s performed during the 18th century even it is
not known what kind and how many damages were.
105
Манастир Црна Река / Monastery Crna Reka
106
Манастир је уклопљен у пространу пећину стене
која се вертикално и високо уздиже формирајући леву
страну кањона. Међуспратним конструкцијама издељени
у пећини се налазе четири етаже. Дрвеним мостом преко
Црне реке долази се на други спрат, где су две келије,
ходник и балкон. Одатле се силази на први спрат, на којем
је једна мања келија са ходником и балконом. Са другог
спрата се каменим степеништем стиже и на трећи спрат,
где је смештена црква, док је на четвртом спрату смештена
пространа трпезарија са кухињом.
Црква је мала, једнобродна грађевина правоугаоне
основе са олтарском апсидом на источној страни. У
унутрашњем простору пиластри постављени правцем
север-југ и међусобно повезани луком, одвајају олтарски
простор од наоса. У олтару мања ниша на северној страни
обележава проскомидију, док је на јужној страни дубока
ниша имала функцију ђаконикона.
Простор цркве је засведен полуобличастим
сводовима, а олтарска апсида правилном полукалотом. Од
отвора су се на грађевини очували уски прозор на апсиди,
један прозор на северној старни и улаз на западној страни.
Конаци и друге просторије за потребе монаха обрађене су
у духу народне архитектуре.
A space of the church was vaulted by the semicircular
vaults and the altar apses with a regular semi shallot. From
openings on the building were preserved narrow window on
the apses, on window on the north side and entrance on the
west. Hostelries and other rooms for the monks need were
elaborated in a spirit of folkloristic architecture. Besides the
north naos was placed sarcophagus with the holy relics of St.
Peter Koriski, and since when were placed here monastery in
the religious mean became more visited. On the holiday of St.
Peters gathers a huge mass of people from environment and
distant territories believing in the healing power of the Saint`s
holy relics.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
The monastery is dovetailed in the spacious cave of
rock that is vertically and highly rose forming the left side of a
canyon. Divided by the between loor construction were four
loors. By the wooden bridge over the river Crna Reka arrived
to the second loor, where are two cells, hall and balcony. From
their got down on the irst loor, on which is one smaller cell
with hall and balcony. From the second loor by the stone
stairway arrived to the third loor where is place4d a church
until on the fourth loor placed a spacious dining room with
a kitchen.
Church is small one aisled building with rectangular
base with altar apses on the east side. In the interior were
pilasters placed in the north-south direction and mutually
were connected by the arch, divide the altar space from nave.
In the altar was a smaller niche on the north side marked
proskomedia, until on the south side was a deep niche had a
function of the diaconion.
Поред северног зида наоса налази се ћивот
са моштима св. Петра Коришког, а од кад се оне налазе
овде манастир је у верском погледу постао ванредно
посећен. На Петровдан скупља се огромна маса народа из
околних и удаљенијих крајева, верујући у исцељујућу моћ
светитељевих моштију.
Све унутрашње зидне површине цркве, као и
спољни и западни зид, украшени су фрескама. Живопис је
настрадао у неком пожару и јако је оштећен. Натпис изнад
улазних врата је само делимично сачуван и не садржи
годину. Тематски распоред живописа је традиционалан,
док се на основу стилских и иконографских обележја може
рећи да потиче из седамдесетих односно осамдесетих
година 16. века.
The whole internal wall surfaces like as an external
and the west wall, were decorated by the frescoes. The fresco
painting sufered in some ire and it was hardly damaged. The
inscription over the entrance door was only partially preserved
and did not contain a year. The thematic schedule of the
fresco painting is traditional, until based on the stylistic and
iconographical marks could say that originated from the 70`s
or 80`s of the 16th century. The donor of the fresco painting
was some Nickolas who`s standing igure was represented
on the western wall of the south choir. The frescoes were
done upon an example of the Serbian fresco painting of the
14th century and were done by the most talented pupils of
the handicraftsmen from Pec Andreja and Longin the most
famous Serbian artist of the 16th century.
107
Ктитор живописа био је неки Никола, чија је стојећа
фигура представљена на западном зиду јужне певнице.
Фреске су рађене по узору на српско фрескосликарство
14. века и радио их је неко од најдаровитијих ученика
пећких мајстора Андреје и Лонгина или сам мајстор
Лонгин, најпознатији српски сликар 16. века.
Иконостас манастира Црне Реке не представља
јединствену целину ни у хронолошком ни у стилском
погледу и спој је делова из 16, 17. и 18. века. Чак је и
ужи него што је првобитно био, јер је померен напред и
постављен између два пиластра. Данашњи иконостас је
настао након неколико интервенција и на њему се могу
уочити четири посебне хронолошко-стилске целине:
1. Крст са Распећем и иконама Богородице и Јована, 2.
Деизисна плоча, 3. Престоне иконе (Богородица с Христом
и Деизис с апостолима и светитељима, које су такође
посебне) и 4. Царске двери. Деизиса са апостолима сликао
је познати зограф Радул.
Најстарији део иконостаса, крст и бочне иконе
настали 1601/1602. године, у време патријарха Јована
и митрополита Силвестра, што сведочи тешко читљив
натпис исписан на греди на коју се ослања подножје крста.
Један од ктитора иконостаса био је црноречки јеромонах
Ђенадије, о коме немамо никаквих података. Сав црквени
намештај потиче из 16-17. века. На десној обали реке
налази се манастирски конак из 19. века, звонара и други
објекти.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
The iconostasis of the monastery Crna Reka does
not represent the unique whole neither chronologically or
neither in the stylistic view and it was the joint of the parts
from the 16th, the 17th and the 18th century. Even was narrower
that originally was, because was moved forward and placed
between two pilasters. Today`s iconostasis originated after
several interventions and on it can be noticed four separate
chronological-stylistic wholes: 1. The cross with Cruciixion
and icons of the Holy Mother and St. John, 2. Deesis plate, 3.
The throne icons (The Holy Mother with Christ and Deesis with
the apostles and the Saints, that were also separate) and 4.
The Imperial gates. Deesis with the apostles was painted the
famous zograph Radul.
The oldest part of the iconostasis, cross and the lateral
icons originated in 1601/1602 in the time of the Patriarch
John and metropolitan Sylvester, that testiies the hardly read
inscription written on the beam on that leans the base of the
cross. One of the founders of the iconostasis was priestmonk
Djenadije from Crna Reka about whom we don’t have any kind
of data. The whole church furniture originated from the 16th
–the 17th century. On the right bank of the river was placed
the monastery hostelry from the 19th century, a bell-tower and
some other objects.
109
On his traveling toward Herzegovina, Bosnia and Old
Serbia the monastery Crna Reka visited the Russian historic
Alexander Giljferding. He noted that the church dedicated
to the St. Archangels raised St. Janicije and the whole cave
suiciently moister and that on the altar wall were done
frescoes of the St Archangels Michael and St. Peter Koriski. The
Saint Janicije occasionally set in one smaller hollow in the cave
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Црна Река / Monastery Crna Reka
about what Giljferding wrote: `Under the groove was seen the
sag on which the saint put down his legs. On the second sag,
besides the groove he leant on his elbow. In the groove could
sit with the hardest eforts: you must to stoop by the pushing
head forward. In this cave, on this seat was placed the second
groove that by the belief with the nails dug St. Janicije to have
the water.
Based on the Giljferding telling St. Janicije was native
of the Montenegrin Coast and temporary of the despot
Djurdje Brankovic. Very early he came to Crna Reka and when
he gathered suicient brotherhood he built the church. Later,
he together with the despot Djurdje built the church of the
monastery Devic and here he died in 1430.
110
На свом путовању по Херцеговини, Босни и Старој
Србији, манастир Црну Реку обишао је и руски историчар
Александар Гиљфердинг. Он је забележио да је цркву,
посвећену св. Арханђелима, подигао свети Јанићије, да
је цела пећина доста влажна и да су на олтарском зиду
израђене фреске св. арханђела Михаила и св. Петра
Коришког. Свети Јанићије је повремено седео у једном
мањем удубљењу у пећини, о чему Гиљфердинг пише: “Под
ужљебљењем види се улегнуће на које је светитељ спуштао
ноге. На друго улегнуће, покрај ужљебљења, наслањао је
лакат. У ужљебљењу се може сједети уз најтеже напоре:
мораш да се сагнеш истурајући главу напред. У овој
пећини, на овом сједишту, Јанићије је провео 70 година”.
На другом крају пећине налази се друго удубљење које је,
по веровању, ноктима ископао свети Јанићије да би имао
воде.
На основу Гиљфердинговог казивања, Свети
Јанићије био је родом из Црногорског приморја и
савременик је деспота Ђурђе Бранковића. Врло рано
је дошао у Црну Реку, а кад је око себе скупио довољно
братство, саградио је цркву. Касније је заједно са деспотом
Ђурђем подигао цркву манастира Девич, а ту је и умро
1430. године.
Мошти св. Петра Коришког су пренете у Црну
Реку око 1730. године, где су први пут поменуте 1763.
године. Овим чином манастир је постао жариште култа
овог светитеља, а манастирска црква, иако је посвећена
св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, почела је да слави
Петровдан.
The holy relics of the St. Peter Koriski were transported
to Crna Reka round 1730 where for the irst time were
mentioned in 1763. With this act the monastery originated the
focus of the cult of this saint and the monastery church even
dedicated to Saint Archangels Michael and Gabriel started
to celebrate the Peter`s day. Peter Koriski was born in the 13th
century in the hvostans place Unjemir and for a long time with
his sister Jelena hermit in the cave in the place called Korisa near
Prizren where he was buried. According the legend, the holy
relics of St. Peter Koriski the only medieval hermit whose name
was known, in Crna Reka brought the Kolasinac from Brnjak.
Scything round Prizren by night St. Peter communicated and
they saw that the Albanians in the abandoned cave church
started to shut the goats.
111
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Манастир Црна Река / Monastery Crna Reka
112
Петар Коришки је рођен у 13. веку у хвостанском
месту Уњемиру и дуго се са сестром Јеленом подвизавао
у пећини у месту Кориши код Призрена, где је и
сахрањен. По легенди, мошти св. Петра Коришког,
јединог средњовековног пустињака чије име је познато,
у Црну Реку донели су Колашинци из Брњака. Косећи око
Призрена, ноћу им се јавио св. Петар, а они су видели да су
Албанци у опустелој пећинској цркви у Кориши почели да
затварају козе. Нашли су ћивот са моштима и однели га у
свој завичај, у Црну Реку.
Александар Гиљфердинг је у манастиру забележио
и доста пропале књиге руске редакције, а „Поменик
сопоћанског манастира”, однео је са собом у Русију где
се и данас налази. Када је он обишао Црну Реку, затекао
је само попа Стевана, „старца на измаку снага“, који је о
великим празницима служио литургију и тада би чак
из удаљенијих села долазили сељаци, јер у околини није
било друге цркве.
They found the sarcophagus with the holy relics
and took it into their native country Crna Reka. Alexander
Giljferding in the monastery noted suiciently ruined books
of the Russian redaction and `the Memorial of the Sopocani
monastery` took with himself to Russia where it is today. When
he visited Crna Reka he found there only the priest Steven` the
old man close to the death` that on the big holidays served
liturgy and then even from the distant villages came presents
because there was no church in environment.
In the Crna Reka monastery from the old time worked
the Monastery spiritual school. This tradition monastery
also continued later in the time of the Turkish government.
Probably that school was in the tight connection with a school
in the nearby Brnjaci that in the 13th century founded the
queen Jelena Anzujska the wife of the King Uros the 1st with
what began civil schooling in Serbia. In the beginning of the
18th century was existed registry oice in which were written
and transcribed liturgical books and possibly a school for the
monk’s education. The Monastery during the centuries was a
spiritual oasis where was sought relief and consolation, how
in the sickness so in the other troubles. In Crna Reka at the
beginning of the 20th century was opened the irst school for
the Serbian children on the territory of Ibar`s Kolasin.
У црноречком манастиру од давнина је радила
манастирска духовна школа. Ову традицију манастир је
наставио и касније у време турске владавине. Вероватно
је та школа била у тесној вези са школом у оближњим
Брњацима, коју је у 13. веку основала краљица Јелена
Анжујска, жена краља Уроша I, чиме почиње световно
школство у Србији. Почетком 18. века постојала je
писарница у којој су писане и преписиване богослужбене
књиге, а могуће и школа за школовање монаха. Манастир
је кроз векове био духовна оаза где је тражено олакшање
и утеха, како у болести, тако и у другим невољама. У Црној
Реци је, почетком 20. века отворена прва основна школа
за српску децу на територији Ибарског Колашина. Школа
је била смештена у манастирском конаку који је подигнут
специјално за ту намену, а који се користи и данас.
Црна Река је манастирски комплекс проглашен
за културно добро од изузетног значаја. На комплексу
су 1965-1969. и 1971. године изведени конзерваторски
радови. Извршени су потпуни конзерваторски захвати на
манастирској цркви, мађупници, калуђерским ћелијама и
свим осталим просторијама. Извршени су и конзерваторски
радови на живопису, а делимично и на иконостасу тако
да се може рећи да је споменик целовито конзерваторски
обрађен.
Манастир Црна Река проглашен је за спомнеик
културе од великог значаја.
The school was placed in the monastery hostelry that
was built specially for that assignation and it is also used today.
The Crna Reka monastery complex pronounced for
the cultural good of the special signiicant. On the complex
were in 1965-1969 and in 1971 done conserving works. There
were done completely conserving grasps on the monastery
church, the monk’s kitchen,cells and the all other rooms. Also
were done conserve works on the fresco painting and partially
on the iconostasis so it could be saying that the monument
was conserving done in whole.
The monastery Crna Reka was pronounced for the
monument of the great signiicant.
113
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Тутин | Tutin
Црква
св.Петра и Павла
THE CHURCH OF ST. PETER AND PAUL
114
Црква Св. Петра и Павла, једина је у целини добро
очувана хришћанска црквена грађевина на тутинском, не
тако малом подручју. Када је подигнута, црква св. Петра и
Павла припадала је Лукавици, док је данас то територија
града Тутина. Својом архитектуром пре подсећа на кућу
него на цркву, што је вероватно и била намера градитеља
да би заварао турске власти. Црква спада у ред типичних
гробљанских цркава, јенднобродна је грађевина са малом
апсидом, пресведена полуобличастим нешто развученим
сводом без кубета и са високим стрмим кровом од шиндре.
Олтарски простор је од наоса одвојен
иконостасом. Простор намењен за проскомидију
обележен је полукружном нишом у источном зиду и једном
правоугаоном у северном зиду. Унутрашњост цркве је
доста мрачна. Светлост у припрату продире кроз један
отвор на западном зиду, у делу забата и кроз мали прозор
на јужном зиду, наос осветљава уски прозор на јужном зиду,
а у олтарски простор светлост долази кроз два прозора један у средишњем делу апсиде у облику пушкарнице, а
други изнад конхе, низак и широк. Под цркве је од камених
плоча неједнаке величине и различитог облика.
The church of St. Peter and Paul is the only one in the
whole preserved Christian church on the Tutin`s not so small
district. When it was built the church of St. Peter and Paul
belonged to Lukavica, until today that is the territory of the city
Tutin. With its architecture reminds more on the house then
on the church, what was probably intention of the builder to
deceive the Turkish governments. The church belonged to a
row of the typical graveyard churches; one isled building with
a small apse, vaulted by the semicircular a little bit stretched
vault without a dome and with a high sheer roof of the shingle.
The altar space is from the nave separated by the
iconostasis. The space designed for the proscomidia marked
by the semicircular niche in the eastern wall and by one
rectangular in the north wall. The interior of the church was
suiciently dark. The light in the narthex penetrated trough
one opening on the western wall in a part of the pediment
and trough a little window on the south wall, naos is lightened
by the narrow window on the south wall and in the altar space
light arrived trough two – one in the middle part of the apse in
a shape of loop-hole, and the other over the concha, short and
width. The loor of the church was from the stone plates of the
unequal sizes and diferent shapes.
На западној страни накнадно је дозидана
незасвођена припрата, да би се добила просторија за
посебне обредне намене. Њени зидови се завршавају у
висини почетка свода у наосу, а на њих се наслањају делови
дрвене кровне конструкције. На припрати се налази један,
а на наосу други улаз.
Време подизања цркве св. Петра и Павла у Тутину
није познато и приближно се одређује датумом настанка
фресака којима је покривена унутрашњост цркве. Од
старијих људи могло се чути мишљење да је тутинска
црква мање значајна и да су је, по предању, градиле неке
спахије у турско време. Како су фреске рађене у распону од
31. августа 1646. до 1. септембра 1647. године, вероватно
је грађење цркве завршено једну годину пре почетка
живописања, односно око 1645. године.
Унутрашњост цркве је прекривена фрескама које
су, према очуваном натпису изнад улазних врата, настале
1646-1647. године, а у натпису се помиње извесни Лука
Попов. Фреске су доста добро очуване и покривају зидове
наоса, олтарског простора и спољни западни зид наоса.
Сводне површине су илустроване Небеском литургијом,
персонификацијама Исуса Христа и пророцима, испод њих
On the western side later on was annexed the not
vaulted narthex, to have a room for the special ceremony
needs. Its walls were inished in a high of the beginning of a
vault in the nave and on them leant parts of the wooden roof
construction. On the narthex was one and on the naos the
second exit.
The time of raising of the church of St. Peter and Paul
in Tutin is not known and approximately determined by the
date of the frescoes origin with which was covered the interior
of the church. From older people it could be heard opinion that
the Tutin`s church is the less signiicant and that was according
the legend built by the landlords in the Turkish time. How the
frescoes were done in a spine from 31.8.1646 until 1.9.1647
probably the church building was inished one year before the
fresco painting, about 1645.
The interior of the church was covered by the frescoes
that were according to the preserved inscription over the
entrance door, originated in 1646-1647 and in the inscription
is mentioned certain Luka Popov. The frescoes were preserved
well and covered the walls of the nave, the altar space and the
external wall of the nave. The vaulted surfaces were illustrated
by the Celestial liturgy, the personiications of Jesus Christ
115
Тутин – црква св. Петара и Павла / Tutin – the church of st. Peter and Paul
116
су сликани Велики празници и значајније сцене из циклуса
Христовог страдања. У доњим зонама су медаљони и
стојеће фигуре светитеља, ратника и подвижника. Целу
површину спољног западног зида наоса прекрива велика
композиција Страшног суда, са обиљем појединости.
Тутинске фреске су радила два мајстора и бољи је радио
централни, док је лошији осликавао олтарски простор. То су
били способни сликари и добри познаваоци иконографије,
што фреске тутинске цркве издваја међу истовременим
делима насталим на територији Србије.
and the proits, under them were painted the Great Holidays
and the more signiicant scenes from the cycles of Christ
Passion. In the lower zones were the medallions and the
standing igures of saints, warriors and hermits. The whole
surface of the external west wall of the nave covered the big
composition of the Last Judgment with the plenty of details.
The Tutins frescoes were done by the two handicraftsman and
the better did the central until the worse painted the altar
space. Those were capable painters and the good experts in
the iconography, what frescoes of the Tutin church separated
between the works from the same time originated on the
territory of Serbia.
Тутин – црква св. Петара и Павла / Tutin – the church of st. Peter and Paul
118
Неопходни конзерваторски радови на овој цркви
обављени су 1967. године. Том приликом извршене су
оправке кровног покривача и осигурано је одвођење
атмосферске воде која је са северне стране продирала
у цркву. Конзерваторски радови ширег обима, како на
архитектури цркве тако и на фрескама, извршени 1968,
1973. и 1974. године.
Око цркве св. Петра и Павла простире се старо
гробље са грубо обрађеним плочама, које тек вире из
ледине обрасле коровом. Поред ових старијих налазе се
и споменици из 19. века. Некропола се и данас користи за
сахрањивање преосталог српског становништва Тутина.
Црква св. Петра и Павла у Тутину
проглашена је за споменик културе од великог значаја.
The necessary conserve grasps on this church were
done in 1967. In that occasion were done repairs of the roof
cover and was insured draining of the atmosphere water that
from the north side penetrated to the church. The conserve
work of the wither volume like on the church architecture so
on the frescoes were done in 1968, 1973 and 1974.
Round the church St. Peter and Paul spread the old
cemetery with the roughly elaborated plates that just peered
out from the land grow in the weed. Besides this older were
placed monuments from the 19th century. The necropolis is
used today for burials of the remaining Serbian population in
Tutin.
The church of St. Peter and Paul was pronounced for
the monument of culture of the great signiicant.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
120
Живалиће | Zivalice
Црква Лазарица
THE CHURCH OF
LAZARICA
Живалиће је село на десној страни Људске реке,
на тектонској падини између Великог и Малог крша. Не
помиње се у старијим документима, а могуће да је некада
носило име једне од махала села Тврдошева, пописане
1571. године. На врху села, испод стене коју мештани зову
кланац, високе преко 50 м и потпуно окомите, подигнута
је црква. Јужну и западну страну цркве од пута дели ниска
камена ограда.
Црква у Живалићу је грађевина облика
правоугаоника малих димензија, око 6,5 х 4,6 метра,
скоро до половине укопана у земљу. На источној рани,
приближно једна трећина простора одређена је за олтар
са неправилном четвоространом апсидом ширине наоса.
На унутрашњим зидовима налазе се три нише — по једна
на северном и јужном зиду и у простору проскомидије.
Између пиластара на граници наоса и олтарског простора
постављен је иконостас.
Зидови, дебљине око 80 цм, зидани су притесаним
каменом трахитом, постављеним у доста правилне редове.
При зидању цркве местимично су употребљавани делови
или цели надгробни споменици.
Zivalice is the village on the right bank of the river
Ljudska Reka, on the tectonic slop between Veliki and Mali Krs.
It was not mentioned in the old documents, and it is possible
that once had a name of one parts of the village Tvrdosevo,
registered in 1571. On the top of the village under the rock
that habitants called gorge, high over 50m and completely
vertical, was built the church. The south and the west side of
the church from the road separate only a low stone fence.
The church in Zivalic was a building in a shape of the
rectangle of small dimensions about 6, 5x4, 6m almost the half
buried in the ground. On the eastern side approximately one
third of the space was settled for the altar with the irregular
four sided apse width of the naos. On the external walls
were placed three niches- one by one on the northern and
the southern wall and in the space of proscomidia. Between
the pilasters on the edge of the naos and the altar place was
settled the iconostasis.
The walls, thick about 80cm were built by the cut
stone trachyte, placed in the suiciently regular rows. By the
church building sporadically were used parts or the whole
tombstones.
На западној фасади, изнад лунете врата, испуштен
је један лук од сиге и трахита на који је наслоњена
настрешица од камене плоче. Испод лука су две нешто
заобљене конзоле, чије су унутрашње стране украшене
розетом са крстом. На унутрашњој страни јужне конзоле
уклесан је натпис и на њему година 1624—1625, која
представља годину градње цркве. Око целе цркве, осим
западног зида налази се профилисан кровни венац.
Спољне зидне површине обрађене оу дерсовањем.
Апсида је засведена полукалотом, а наос нешто
развученим полукружним сводом, који је ојачан луком
изнад иконостаса. Овај лук је ослоњен на два пиластра
са лепо обрађеним капителима. У висини капитела, дуж
бочних зидова, протеже се профилисани венац. Свод и
апсидална полукалота рађени су блоковима сиге. Над
њим и апсидом је тросливни кров од камених плоча
неправилног облика. Обимом цркве са спољашње стране,
осим западног зида, урађен је лепо профилисан кровни
венац.
У цркву се улази кроз врата правоугаоног облика
на западном зиду и преко три степеника. Врата су знатно
нижа од човекове висине, а довратници и надвратник су од
јединствених камених блокова.
On the western facade, over the lunette of the door,
was dropped one arch of the tuf and trachyte on which was
leant the eaves from the stone plate. Under the arch were two
a bit rounded consoles whose internal sides were decorated
by the rosette with a cross. On the internal side of the southern
consol was engraved the inscription and a year on it16241625, that represented the year of the church building. Round
the whole church except the western wall was the proiled
roof corona. The external wall surfaces were elaborated by the
lat pointing.
The apse was vaulted by the semi calotte and the nave
by a bit extended semicircular vault that was strengthened
by the arch of the iconostasis. This arch was leant on the two
pilasters with nicely worked capitals. In the high of the capital,
along the lateral walls was extended proiled corona. The vault
and the apse’s semi calotte were done from the blocks of the
lime-stone. Over it and the apse was the three merged roof of
the stone plates of the irregular shape. By the volume of the
church from the external side except the western wall was
done pretty proiled roof corona.
In the church was entering trough door of rectangular
shape on the western wall and toward three steps. The door
was considerably lower than a human high, and the door
121
Живалићи – црква Лазарица / Zivalice – the church Lazarica
122
Светлост у цркву продире кроз три прозора
различитог облика. Два се налазе на апсиди, од којих
онај у осовини цркве има облик врло узане пушкарнице.
Трећи прозор је на јужном зиду и обликован у виду нешто
шире пушкарнице. Четврти отвор је на јужној половини
свода, правоугаоног је облика и споља има изглед баџе.
Допрозорници и натпрозорници су изведени од старих
надгробних плоча са представама антропоморфних и
обичних крстова.
Уз сам зид апсиде, налази се часна трпеза
квадратног облика. Под цркве је поплочан лепо
обликованим правоугаоним плочама од сивозеленог
трахита. Местимично, нарочито у олтарском простору, у
под су уграђене надгробне плоче од којих су неке украшене
крстовима.
Храм је изванредно спретно прилагођен тлу.
Неправилна четворострана апсида представља вешто
ослањање њене основе на стеновито тло, а истовремено
испуњава захтеве турских власти да грађевина што мање
личи на цркву. Све је изведено тако да је тешко у спољном
изгледу препознати православни храм. Спољашња
неугледност надокнађена је лепотом унутрашњости,
обрадом унутрашњих лица зидова, а посебно лукова
и сводова. Веома мале димензије, начин постављања,
прилагођеност у градњи оветовним грађевинама,
укопаност у земљу и спољни изглед који не одаје
хришћанску богомољу, указују на чињеницу да је зидана у
тешким околностима.
frames and the door lintel were from the undivided stone
blocks.
The light in the church penetrated trough three
windows of the diferent shape. Two were settled on the apse,
from which that in the axis of the church had a shape of the very
narrow loop-hole. The third window was on the south wall and
shaped in a shape of a bit width loop-hole. The forth opening
was on the south half of the vault; it was rectangular and
outside had appearance of the eyebrow. The window frames
and the window lintels were made from the old tombstone
plates with the presentations of the anthropomorphous and
the usual crosses.
Along the wall of apse it was settled the Holy Altar in
the square shape. The loor of the church was plated by the
nicely shaped rectangular plates from the gray green trachyte.
Sporadically, especially in the altar space in the loor was built
into tombstone plates from which some were decorated by
the crosses.
The temple was skilful accommodated to the ground.
The irregular four sided apse represented skilful leaning of
its base on the ground and at the same times illed demands
of the Turkish governments that building look like a church
less. Everything was done that is very diicult according to its
external look to recognize the orthodox temple.
The external insigniicant was compensated by the
beauty of the interior, by the elaboration of the internal faces
of the walls especially of the arches and the vaults. The very
small dimensions, the way of placing, the accommodation to
the building of the civil buildings, the burial in the ground and
the external look that did not betrayed the Christian temple,
direct on the fact that was built in hard circumstances.
Све унутрашње зидне површине храма украшене су
фрескама. Од целокупног живописа данас је очувано нешто
преко једне половине. Фреске су највише настрадале на
јужном и северном зиду као и на северној половини свода,
а најбоље су очуване у олтарском простору и на западном
зиду. Распоред фресака је уобичајен за време настанка, а
тематски садржај врло сажет због веома малих површина.
The all internal wall surface of the temple were
decorated by the frescoes. From the whole fresco painting
today is preserved a bit over one half. The frescoes sufered the
most on the southern and the northern half of the vault, and
preserved the best were in the altar space and on the western
wall. The arrangement of the frescoes was usual for the time
of the origin, the thematically contents was very condensed
because of very small surfaces.
On the vault of the altar is the igure of the Holy
Mother with distended arms and a little Christ is in the egg
shell on her chests. On the left side of the Holy Mother Head is
Archangel Michael and on the right Gabriel. On the altar wall
are igures of the saints Basil, Michael, Gabriel Stephen and
Gregory. The vault is painted by the scenes of prophets in the
circular medallions and personiications of Jesus Christ. On the
north and the south half of the vault was seven proits. Christ
as Day oldman, Christ as Pantocrator and Christ Emmanuel
were painted with suitable attributes in medallion in the top
head of the vault.
Over the south door of the iconostasis was the scene
The Death of the Holy Mother, in the right of her were igures
of the Emperor Constantine and the Empress Jelena and
the other saints, and on the left were archangel
Michael, St. Nicholas, St. Petra and St.
Marta. On the vault were presented
scenes: the Lazarus Saturday,
The Christ entry in Jerusalem
and the others were damaged.
In the north part of
the apse was painted Vision
of Saint Peter Alexandrian that
was much damaged. Next to it
is igure of Archdeacon Stefan.
Under the canopy, naked and with
crossed arms, with a spear next
to him, was presented dead Christ.
Service of the agnec in the central part
of the apse is simpliied. The northern
from the agnec is the Archangel Michael
and behind him is St. Vasilije the Great with a
scroll in his hand. The southern of the Agnus Dei
and behind the Archangel Gabriel is John Chrysostom
with all attributes of an archbishop. Between John
Chrysostom and archbishops with who inished the Adoration
to Agnus, was painted archdeacon Roman. On the soit of the
arch, over the iconostasis was painted the busts of martyrs in
the medallions, until in the top head of the arch in the square
ield half igure presentation of Christ.
In the lower zone of the northern wall from east to
west, were presented seven saints- warriors, from which were
recognized: St. George, presented how he killed dragon, St.
Artemius and St. Theodor Tyron. Above standing igures on
this wall were eight medallions with the busts of holy men and
holy women today preserved only three on the west half: St.
Sevestius, St. Tecla and St. Catherine. The upper surfaces of this
and the southern wall occupied four scenes of celebrations.
The northern wall was deprived of presence of all scenes
because damaging except the part of the last – The Christ
entry in Jerusalem over the western wall.
The general plan of the frescoes on the south wall
is the same with the northern. From the standing igures
were preserved only parts. Only it could be recognized St.
Demetrius on the horse. From eight medallions four were
completely damaged and four partially preserved. Between
them were with the preserved inscriptions: St. Georgije Novi,
St. Nicolas and St. Petka. The celebration scenes were halved,
two were preserved: the Christ`s birth and the Resurrection
of Lazarus. The western wall was in the lower zone, on the
southern half, fulilled by the standing igures of St. Nicholas
and St. Archangel Michael, with a sword in the right and
a sphere in the left hand. The Emperor Constantine and
empress Jelena were painted on the north half of this wall.
Six busts of martyrs were over the standing igures. On the
rectangular surface over the door was placed inscription that
probably informed about founder and the time of the fresco
painting origin and perhaps about the handicraftsman. The
inscription was written in suiciently long three lines. Today
it is almost completely demolished. It is visible that under the
inscription was rewritten by the black letters following text:
површине овог и јужног зида заузимале су по четири сцене
празника. Северни зид је лишен присуства, свих сцена због
настрадалости, осим дела задње — Уласка у Јерусалим, уз
западни зид.
Општи распоред фресака на јужном зиду је
истоветан са северним. Од стојећих фигура очувани су само
делови. Једино се може препознати св. Димитрије на коњу.
Од осам медаљона четири су потпуно уништена, а четири
делимичио очувана. Међу њима су са сачуваним натписима:
св. Георгије Нови, св. Никола и св. Петка. Празничне сцене
су преполовљене, очуване су две: Христово рођење и
Лазарево Васкрсење. Западни зид је у доњој зони, на
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Живалићи – црква Лазарица / Zivalice – the church Lazarica
126
На своду олтара је лик Богородице раширених
руку, а мали Христос је у љусци јајета на њеним грудима.
Са леве стране Богородичине главе је арханђео Михаило,
а са десне Гаврило. На зиду олтара су ликови светаца
Василија, Михајила, Гаврила, Стевана и Григорија. Свод је
осликан представама пророка у кружним медаљонима и
персонификацијама Исуса Христа. На северној и јужној
половини свода било је по седам пророка. Христ као
Старац данима, Христ као Пантократор и Христ као
Емануел насликани су, са одговарајућим атрибутима, у
медаљонима на темену свода.
Изнад јужних врата иконостаса је сцена Смрт
Богородице, десно од ње су ликови цара Константина
и царице Јелене и других светаца, а лево су Арханђел
Михајило, св. Никола, св. Петка и св. Марта.
На своду су приказане сцене: Лазарева
субота, Улазак Христов у Јерусалим,
а друге су оштећене.
У
северном
делу
апсиде насликана је Визија
св. Петра Александријског
која је јако оштећена. До
ње је фигура архиђакона
Стефана. Под балдахином,
наг и скрштених руку, са
копљем поред себе, приказан
је мртав Христ. Служба агнецу, у
централном делу апсиде, врло је
поједностављена. Северно од агнеца
је анђео Михаило (Жихаидтх), а позади
њега је св. Василије Велики са свитком
у руци. Јужно од агнеца, а иза арханђела
Гаврила је Јован Златоусти са свим атрибутима
архијереја. Између Јована Златоустог и архијереја
којим се завршава Поклоњење агнецу, насликан је
архиђакон Роман. На потрбушју лука, изнад иконостаса,
насликано је десет попрсја мученика у медаљонима, док
је у темену лука, у квадратном пољу, допојасна представа
Христа.
У доњој зони северног зида од истока према
западу, представљено је седам светитеља — ратника, од
којих се препознају: св. Ђорђе, приказан како убија аждају,
св. Артемије и св. Теодор Тирон. Изнад, стојећих фигура на
овом зиду је било осам медаљона са попрсјима светитеља
и светитељки; данас је очувано само три на западној
половини: св. Севестије, св. Текла и св. Катарина. Горње
127
Највероватније да су оба ова приложника плативши већи
износ за живописање цркве, захтевали да се њихова имена
накнадно упишу код главног натписа. Највећи простор овог
зида, а и целе цркве, заузима сцена Успења св. Богородице,
која је прилично добро очувана, али без сигнатуре.
На површинама зидова у висини сокла су
ромбоидни орнаменти валовите и цик-цак линије, док су
на венцима и другим мањим површинама геометријеки
орнаменти небрижљиво изведени.
Позадина иза стојећих фигура је тробојна: горе
тамноплава, у средини окержута, а доле зеленосива. Црква
је имала иконостас који је, вероватно из времена фресака,
данас су очувани само делови престоних икона.
Јако мале површине нису дозвољавале мајстору
да у сцене унесе већи број личности, па су отуда оне врло
поједностављене и готово сведене на најнеопходније. У
иконографском смислу нема никаквих изузетности.
Не зна се тачно када је саграђена и живописана, јер
је постојећи натпис готово у целости уништен.
stylistic characteristics very close to the frescoes in Janacko
Polje. Painting of the frescoes paid some Radojko and priest
Radohna that were mentioned in the inscription.
The church Lazarica the irst visited P.Z.Petrovic in the
30`s of the 20th century and noted that the main population
gathering by the church held on the Lazarus Saturday and
the church was dedicated to the Pentecosts according to
the damaged inscription. The same author concluded that
the engaged tombstones, unskillfully fresco painted and
the damaged inscriptions directed that the little church was
demolished in 1690 and then renovated in the 18th century.
Data about Lazarica left almost Dj.Boskovic in 1951.
Until 1968 the church was suiciently imperiled
especially the roofs cover. That was partitioned the southern
wall and strengthened vault and covered roof with the stone
plates. The external walls were lat pointed, regulated drainage
of the atmosphere water that penetrated to the church and so
ruined the fresco painting. On the wall painting art were done
the most necessary conserve works. The church of St. Lazarus
in Zivalic was pronounced for the monument of culture of the
great signiicant.
Међутим, претпоставка да је настала половином XVII
века може се засновати на чињеници што је живопис
овог објекта по неким стилским својствима врло близак
фрескама у Јаначком Пољу. Сликање фресака платили су
неки Радојко и поп Радохна који се помињу у натпису.
Цркву Лазарицу је први обишао П. Ж. Петровић
тридесетих година 20. века и забележио да се главни
народни скуп код цркве одржава на Лазареву суботу и да
је црква, по оштећеном напису, била посвећена Духовима.
Исти аутор је закључио да узидани надгробни споменици,
невешто живописање и оштећени натписи указују да је
црквица била рушена 1690. године и потом обновљена
у 18. веку. Податке о Лазарици оставио је и Ђ. Бошковић
1951. године.
До 1968. године црква је била доста угрожена,
посебно кровни покривач. Тада је президан јужни зид,
ојачан свод и препокривен кров каменим плочама.
Спољне зидне површине су дерсоване, регулисан одвод
атмосферске воде, која је продирала у цркву и тако
уништавала живопис. На зидном сликарству обављени су
најнужнији конзерваторски радови.
Црква св. Лазара у Живалићу проглашена је за
споменик културе од великог значаја.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Живалићи – црква Лазарица / Zivalice – the church Lazarica
128
јужној половини, испуњен стојећим фигурама св. Николе
и св. арханђела Михаила, са мачем у десној и куглом у
левој руци. Цар Константин и царица Јелена насличани су
на северној половини овог зида. Шест попрсја мученика
је изнад стојећих фигура. На правоугаоној површини
изнад врата налазио се натпис који нас је, вероватно,
обавештавао о ктитору и времену настанка живописа,
а можда и о мајстору. Натпис је био исписан у доста дуга
три реда. Данас је скоро потпуно истрвен. Видљиво је да
је испод натписа дописан црним словима следећи текст:
The most probably is that the both givers by paying
the bigger amount for the fresco painting demanded that their
names later on register at the main inscription. The largest
space of this wall and also the whole church placed scene the
Uspenje of the Holy Mother, that was very well preserved but
without the signature.
On the surfaces of the walls in the height of the plinth
were rhombus ornaments of wave and zigzag lines, until
on the capitols and the other smaller surfaces geometrical
elements were carelessly done.
The back ground behind the standing igures is in
three colors: up is a dark blue, in the middle ochre yellow
and down a green gray. The church had the iconostasis that
probably was from the time of the frescoes and today are
preserved only the parts of the throne icons.
The very small surfaces did not allowed to the
handicraftsman to bring into the scenes numerous numbers
of persons so therefore they are very simpliied and almost
deduced on the most important. In the iconographic sense
there was no extraordinary. It is not known exactly when was
built and fresco painted because the existing inscription almost
in the whole was destroyed. Meanwhile, presumption that it
originated in the half of the 17th century can be established on
the fact that fresco painting of this object according to some
129
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
130
Доња Јанча | Donja Janca
Црква св. Димитрија
THE CHURCH OF
ST. DEMETRIUS
На око 20 км северозападно од Новог Пазара,
између пута Нови Пазар – Сјеница и леве обале Људске
реке, налази се црква св. Димитрија. По свом спољном
изгледу црква оставља више утисак профане грађевине,
а не цркве. Подигнута је на средњовековној некрополи,
чије су надгробне плоче коришћене као материјал за
изградњу цркве. Горње зоне зидова рађене су од лепо
тесаних блокова трахита. Црква је средином 20. века била
омалтерисана. У народу је очувано предање да је црква
која се налазила стотинак метара североисточно од ове,
једне ноћи прелетела на место ове данашње цркве.
Црква св. Димитрија у основи је једнобродна
грађевина са петостраном олтарском апсидом на истоку.
Помоћу два пара пиластера међусобно спојених луковима,
унутрашњост је подељена на три дела: олтарски простор,
наос и припрату. Изнад наоса је полуобличасти подужни
свод, а изнад олтара и припрате су сводови у облику
неправилних полукалота, који се повијају ка средини
цркве. Олтарска преграда има зидани иконостас, што
цркву чини јединственом и разликује је од осталих
истовремних грађевина. Иконостас је украшен фрескама
и највероватније изграђен по узору на средњовековне
олтарске преграде, али прилагођен времену у ком је
настао.
About 20 km northwest from Novi Pazar, between the
road Novi Pazar-Sjenica and the left bank of the river Ljudska
Reka, was placed church of St. Demetrius. On its appearance
the church leaves more impression of the civil building and
not the church. It was built on the medieval necropolis whose
tombstones were used as a material for the church building.
The upper zones of the walls were done of the nicely chipped
blocks of trachyte. The church was in the 20th century rendered.
In the population is saved legend that the church was 100
meters north eastern from this but in one night it lew on the
place of today’s church.
The church St. Demetrius is one aisled building with
the ive sided altar apses on the east. By the help of two pilasters
mutually connected by the arches the external is divided on
three parts: the altar space, nave and the narthex. Over the
nave was semicircular longitudinal vault and over the altar
and the narthex were vaults in a shape of the irregular semi
calottes that swaddled to the center of the church. The altar
partition had the wall iconostasis that made church unique
and diferent from the other buildings of the same time. The
iconostasis was decorated by the frescoes and probably it
was built on the pattern of the medieval altar partitions but
accommodated to the time when originated.
Припрата је од наоса одвојена једном зиданом
кеменом преградом од добро тесаних плоча трахита, са
пролазом у средини. Овај зид се завршава до висине где
почиње свод. У том зиду су образовани отвори и нише чији
облици воде порекло из исламског градитељства.
Олтарски простор добија светлост кроз прозоре у
јужним деловима петостраног зида, а наос и припрата кроз
прозоре у јужном поткуполном простору. Улаз је у средини
западног зида, а у цркву се улази преко два степеника.
Делује као да је укопана у земљу, међутим, како се црква
налази у равници, на алувијалном наносу, вероватно се
око ње наслагао речни нанос и на тај начин је црквени под
постао нижи од површине око цркве.
Под у цркви је урађен од камених плоча, у наосу
је лепо обликован амвон, а у припрати су за поплочавање
коришћени и надгробни споменици орнаментисани
различито.
Све унутрашње зидне површине цркве св.
Димитрија биле су украшене фрескама које су доста
оштећене, посебно у доњим зонама и у припрати. Живопис
је рађен на веома танком слоју фреско малтера, са врло
мало плеве и сасвим ретким зрнима песка.
The narthex is separated from the nave by one built
stone partition of the very well hewed plates of the trachyte
with the passage in the middle. This wall ends until the high
where the vault began. In that wall were made openings and
the niches whose shapes originated from the Islamic building.
The altar space got the light trough windows in the
southern parts of the ive sided wall and the nave and the
narthex trough windows in the south under dome space. The
entrance was in the middle of the western wall and in the
church entered toward two steps. It seems that is buried in the
ground, but how the church is in the plain on the alluvial drift,
probably around it disposed the river drift and in that way the
church loor became lower that the surface around the church.
The loor in the church was made of the stone plates
in the naos was shaped nicely tribune and in the narthex
diferently ornamented tombstones were used for paving.
All internal wall surfaces of the church St. Demetrius
were decorated by the frescoes that were suiciently damaged,
especially in the lower zones and in the narthex. The fresco
painting was done in a very thin layer of the fresco mortar
with a very small amount of husks and completely rare grains
of sand. According the data of Petar Z. Petrovic from 1933 the
church had two layers of the fresco painting, the older the
131
On the vault was painted Jesus as a juvenile shaped in
the rhomb between four angels and Jesus Pantocrator in the
rhomb too, between four evangelists. From the northern side
in the irst zone were proits and in the second is a composition
of the Entering in Jerusalem and the Cruciixion and in the
third zone were four medallions with busts of the saints and
Transiguration. Under these in the ground loor were St.
George and St. Demetrius both on the horses and probably
the proit Elias with chariots in which were put winged horses
to the cart.
On the south side from up to down in front of
Emmanuel in the irst zone were proits, in the second the
Presentation and the Lazarus Resurrection, the third busts of
the saints in medallions. How noted in 1951 on the pilaster
towards the western side was St. Sava and next to him on the
south wall Nemanja.
On the iconostasis were Deesis, the Holy Mother and
Jesus. Over the gate was Jesus that lied between the Holy
Mother and the bust of St. John.
On the east side of the partition between the naos
and the narthex were St. Stefan (king) with a crown on his
head, probably Stephen Decanski, the bust of St. Petka and
archangels. On the northern side of the naos were Constantine
and Jelena. On the western side of the partition wall that is
in the narthex was a scene of the Last Judgment. On the
northern wall was St. Maria the Great. Except these frescoes
in the narthex it seems there were no any. In the plinth was a
marble imitation.
Јерусалим и Распеће, а у трећој зони су четири медаљона са
бистама светаца и Преображења. Испод ових, у приземној
зони су св. Ђорђе и св. Димитрије, обојица на коњима и
вероватно пророк Илија са колима у која су упрегнута два
крилата коња.
На јужној страни одозго наниже, испред Емануела
у првој зони су пророци, у другој Сретење и Лазарево
васкрсење, у трећој попрсја светаца у медаљонима. Како
је забележено 1951. године на пиластру према западној
страни на је св. Сава, а до њега на јужном зиду Немања.
На иконостасу су Деизис, Богородица и Исус. Изнад
двери су Исус који лежи између Богородице и анђела и
попрсје св. Јована.
На источној страни преградог зида између наоса
и припрате су св. Стефан (краљ) са круном на глави,
вероватно Стефан Дечански, биста св. Петке и арханђели.
На северној страни зида наоса су Константин и Јелена. На
западној страни преградног зида, тј. у припрати је сцена
Страшног суда. На северном зиду је св. Марија Велика.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Доња Јанча – црква св. Димитрија / Donja Janca – the church of st. Demetrius
132
По подацима Петра Ж. Петровића из 1933. године,
црква је имала два слоја живописа, старији који се очувао
у горњим и млађи у доњим зонама, урађен уместо старијег
који је пропао од влаге. „Старији живопис је уметнички
успелији, а млађи је с мање контраста и блед. У олтару
је од старијег живописа најупадљивији лик Богородице
раширених руку, а пред њом је мали Христос. На своду
испред олтара је лик Христа у ставу благосиљања. Поред
његовог лика је лик другог свеца, који ми је непознат. У
олтару су старије фреске добро очуване. Међу њима је лик
св. Николе. Од млађих фресака у припрати падају у очи св.
Ђорђе и Димитрије, оба на коњима. Између ликова постоји
покоји геометријски орнамент.“
Цркву је 1951. године обишао и Ђурђе Бошковић,
који је оставио податке и о живопису. У олтарској апсиди
у полукалоти горе је св. Богородица са Исусовом бистом
на грудима, између два анђела. Испод ње су Томино
неверовање, Мироснице, Благовештење и Рођење. Испод
ових је причешће апостола, у приземној зони је биста
мртвог Исуса, која је од појаса наниже у гробу. Лево и
дсесно у самој ниши су два велика натписа писана ситним
црним словима на белом позађу, али јако оштећени и
нечитљиви, сем појединих слова. Изгледа да се односе на
проскомидију.
На своду је насликан Исус као младенац уоквирен у
ромбу између четири анђела и Исус Пантократор, такође у
ромбу, између четворице јеванђелиста. Са северне стране
у првој зони су пророци, у другој је композиција Уласка у
preserved in the upper zones and the later in the lower zones
done instead of older that were ruined from the moisture.
`The older fresco painting is more artistically successful and
the later with the less contrasts and pale. In the altar of the
older fresco painting the most noticeable was the igure of the
Holy Mother by the distended arms and in front of her was a
little Christ. On the vault in front of the altar is a igure of Christ
in the position of the blessing. Next to his igure is a igure of
another saint that is not familiar to me. In the altar were older
frescoes very well preserved. Between them is a igure of St.
Nicolas. From the later frescoes in the narthex were fallen in to
eyes St. George and St. Demetrius both on the horse. Between
the igures were existed a few geometric ornaments. `
The church visited in 1951 Djurdje Boskovic who left
data also about fresco painting. In the altar apse in the semi
calotte up is the Holy Mother with Jesus bust on her chests,
between two angels. Under her were Tomas`s unbelieving,
Myrrh-bearing Women, Anunciation and the Birth. Under
this was the pricesce of the apostles in the ground level zone
was a bust of the dead Christ which was under the belt lower
in the grave. Left and right in the same niche were two big
inscriptions written with a small black letters on the white
back ground but very damaged and illegible, except some
letters. It seems that they were relatively to the proskomedia.
133
Thematically - iconographic program of the fresco
painting in the Church St. Demetrius was adopted to bounded
wall surfaces and by the arrangement of the scenes and igures
relected experiences of the irst half of the 17th century and it
is typical for the time in which originated. But instead of that it
has its own speciics: `The impression gained that the author of
Around the church of St. Demetrius still is placed
numerous number of the medieval tombstones oriented
in the direction east-west. It is about the coins, slates and
По наведеном натпису црква је била посвећена Успењу, а по
другом уклесаном по ободу камене часне трпезе, посвећена
је св. Јовану, али црква данас слави св. Димитрија. Вредно
је помена да су цркву пре Другог светског рата посећивали
болесници од „горске болести“ (епилепсије).
Око цркве св. Димитрија још увек се налази
знатан број средњовековних надгробних споменика,
оријентисаних у правцу исток-запад. Ради се о сандуцима,
слемењацима и плочама. Шест слемењака је украшено, а
мотиви су обична пластична трака и крстови. Најстарији
су споменици у облику сандука са слеменом наглашеном
траком, која лево и десно прелази у поновљене крстове.
Осим ових има и равних масивних плоча, боље или лошије
обрађених. Мање вертикалне плоче свакако су нешто
млађе. На споменицима су као симболи и знаци урезани
крстови или розете.
На некрополи се налазио један од ретких споменика
са натписом, презвитера Мијата Василића, који се данас
не уочава на терену. Уз напред поменуте, заступљене су
и плоча испупчене горње површине типа „рибља леђа“,
међу којима се могу видети и три примерка са пластично
наглашеним гребеном и крстовима, као и ниски плочасти
слемењаци са гребеном.
Број усадника који се очувао око цркве у
првобитном положају, релативно је мали. На том простору
регистрован је један кружно завршени плочасти стуб и две
стеле са једноставним крстовима. Сачувани надгробници
јасно сведоче да се на овом гробљу становништво
сахрањивало од почетка 14. па све до краја 17. века. На
plates. The six slate ridges were decorated and motifs were
usual plastic stripe and crosses. The oldest monuments in a
shape of the coin with the ridge accented stripe that in the
left and in the right crossed into the repeated crosses. Except
this there were planed massive plates, better or worse shaped.
Smaller vertical plates at any rates were a bit younger. On the
monuments as symbols and signs were increased crosses or
rosettes.
On the necropolis was placed one of the rare
monuments with the inscription of presbyter Mijat Vasilic
that was not noticeable on the terrain. With mentioned were
represented plate with the convex upper surface type `ish
beck` between which is possible to see three examples the
with plastic emphasized crest and crosses like as lower plated
slates with the crest.
The Number of the land-in monuments preserved
around the church in the original position relatively is small.
On that area is registered one circular inished plated column
and two steles with the simple crosses. Preserved tombstones
clearly testiied that on this graveyard population was buried
from the beginning of the 14th until the end of the 17th century.
On the southeastern corner of the church and the medieval
necropolis was prolonged temporary village graveyard.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Доња Јанча – црква св. Димитрија / Donja Janca – the church of st. Demetrius
134
Осим ових фресака у нартексу изгледа да их више није
било. У соклу је имитација мермера.
Тематско-иконографски програм живописа у
цркви св. Димитрија је прилагођен ограниченим зидним
површинама, а распоредом сцена и фигура одражава
искуства прве половине 17. века и типичан је за време у коме
је настао. Но и поред тога има и неке своје специфичности:
„Стиче се утисак да је аутор овог живописа био инспирисан
средњовековним минијатурама. Извесне композиције по
начину распореда фигура упућују на претпоставку да су
аутору овог сликарства као узори односно предлошци
служиле графике наших штампаних књига из 16. века“.
Аутор ових фресака припада радионици чији су мајстори
украсили још неколико цркава у околини.
Нема поузданих података о времену изградње
цркве, али судећи по живопису који има обележја
зидног сликарства четрдесетих година 17. века, може
се претпоставити да је настала најкасније током прве
половине тог века.
Петровић је забележио да је црква због своје
мале висине, заштићена густом шумом и влажним пољем,
иако се налазила поред дубровачко-босанског пута, била
поштеђена рушења. Она је највише страдала од влаге, а по
натпису изнад улаза обнову је извршио неки Радован 1872.
године, коме је то, по предању, наређено у сну. Међутим,
већ 1878. године црква је била пуста.
this fresco painting was inspired by the medieval miniatures.
Certain compositions according to the igures arrangement
direct to presumption that the authors of this painting art as
models or pattern served graphics of our printed books from
the 16th century.` The author of this frescoes belonged to the
workshop whose handicraftsmen decorated several more
churches in the environment.
There is no reliable data about the time of the church
building but upon the fresco painting that had signs of
the wall painting art of the 40`s of the 17th century it could
presume that originated subsequently during the irst half of
that century.
Petrovic noted that the church because of its little
height protected by the dense forest and moisture ield, even
was placed near the Ragusa-Bosnian road was spared of the
devastation. It sufered the most of the moisture and upon the
inscription over the entrance renovation was done by some
Radovan in 1872 to whom that according the legend was
commanded in his dream. Meanwhile, already in 1878 the
church was deserted. Upon the quoted inscription the church
was dedicated to the Dormition and upon the second incised
on the edge of the Holy Altar, dedicated to St. John but the
church today celebrate St. Demetrius. It is valuable to mention
that the church before the Second World War visited patients
from `bitter disease` (epilepsy).
135
The church in consequence of the river nearness
and the high level of the underground waters constantly was
attacked by the moisture. Under the high water level or on
the occasion of irrigation of ields from its eastern side in the
church was water about 10 cm. By the conservatory works
done in 1968 and 1969 condition partially grew better and only
in 1979 and 1980 temporary was solved. It was done drainage
canal in the length of more than 100m with the removal of
earth around the church with what the building was released
from the huge amount of the river drift.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Доња Јанча – црква св. Димитрија / Donja Janca – the church of st. Demetrius
136
југоисточни угао цркве и средњовековне некрополе
надовезује се савремено сеоско гробље.
Црква је, услед близине реке и високог нивоа
подземних вода, константно била нападнута влагом. При
високим водостајима или приликом наводњавања њива
са њене источне стране, у цркви је било воде и до 10 цм.
Конзерваторским радовима изведеним 1968. и 1969.
године, стање је делимично поправљено, а тек 1979. и
1980. године и трајно решено. Урађен је дренажни канал
у дужини од преко 100 м, уз откоп земље око цркве, чиме
је грађевина ослобођена од огромних количина речног
наноса. Црква је тада конзервирана, урађена хидроизолација и обновљен кровни покривач. На спољним
фасадама обијен је малтер и зидови дерсовани, урађени
тротоари и уређена некропола. По довршеним пословима
на архитектури, у најнужнијој мери, превентивно се
интервенисало и на живопису.
Црква св. Димитрија у Доњој Јанчи је споменик
културе од великог значаја.
The church was conserved than; hydro isolation
was done and renovated roof cover. On the external facades
mortar was taken down and the wall were lat pointing, done
side-walks and arranged necropolis. After the inished works
on the architecture in the most necessary way preventive was
intervened also on the fresco painting.
The church of St. Demetrius in Donja Janca is the
monument of the signiicant importance.
137
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Штитари | Stitari
Црква св. Николе
THE CHURCH OF
ST. NICHOLAS
138
У селу Штитарима, око 18 км северозападно од
Новог Пазара и на 2 км десно од пута који води од Новог
Пазара за Сјеницу, на сеоском гробљу налази се црква
Св. Николе, у народу позната под именом Никољача.
Црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе,
на источној страни завршена изнутра полукружном, а
споља полигоналном апсидом. Пресведена је подужним
полуобличастим сводом ослоњеним на масивне зидове. На
источном и западном делу свод се завршава полукалотама.
На линији на којој су отвори полукалота изграђени су
дубоки пиластри, који су међусобно везани луковима.
Пиластри и лукови деле простор на три травеја, од којих
је средњи, који представља наос, најдужи. Источни травеј
је краћи и представља олтарски простор, док је западни
травеј најкраћи и његова основа има облик издуженог,
попречно постављеног правоугаоника.
In the village Stitari about 18 km northwestern from
Novi Pazar and about 2km to the right from road that leads
from Novi Pazar for Sjenica on the village graveyard is situated
the church of St. Nicholas in the folk known under the name
Nikoljaca. The church is one aisled building with rectangular
base on the eastern side inished by the semicircular and
outside by the polygonal apse. It was vaulted by the lengthened
semicircular vault leant on the massive walls. On the eastern
and western part the vault was inished by the semi calottes.
On the line on which were openings of the semi calottes were
built deep pilasters mutual connected by the arches. Pilasters
and arches divided space on three bays from which the middle
that represented nave was the longest. The eastern bay was
shorter and presented altar space until the western bay was
shortest and his base has a shape of the stretched transversally
placed rectangular.
Зидови цркве грађени су од лепо обрађених
блокова камена пешчара, љубичасте фактуре и на
унутрашњој страни, на делу где почиње свод, имају
декоративно профилисан венац. Светлост у унутрашњост
продире кроз два отвора на своду наоса и један прозор на
јужном зиду. У каменом поду, између западних пиластара,
налазе се две рупе које су вероватно служиле за учепљење
стубића. Могуће да су на овом месту биле неке двери или
парапетна преграда која је служила за одвајање нартекса
и наоса. Врата у западном зиду споља су добила свечани
надвратник наглашено развијеног профила. На западној
фасади цркве налази се шест изванредно профилисаних
конзола повезаних луковима чинећи слепу аркаду.
Средњи лук је постављен изнад улаза и шири је од бочних,
а његов распон одговара ширини улазних врата. Црква је
покривена танким каменим плочама шкриљца. Зидана је у
доњим деловима од добро тесаног, а у средњим и горњим
деловима од притесаног сиво зеленкастог трахита.
The walls of the church were built of the nicely shaped
blocks of the sandstone of the purple facture and in the internal
side on the part where the vault began had decoratively
proiled corona. The light in the internal penetrated trough
two openings on the vault of the naos and one window
on the south wall. In the stone loor between the western
pilasters were placed two holes that probably served for the
establishing the little columns. It is possible that on this place
were some gates or parapet fence that served for dividing the
narthex and the nave. The door in the western wall outside
had the ceremonial door lintel by the emphasized developed
proile. On the western facade of the church was placed six
extraordinary proiled consoles connected by the arches
making the blind arcade. The middle arch was placed over the
entrance and spread from the lateral and its span suited to the
width of the entrance door. The church was covered by the
tin stone plates of the slate. Built in the lower zones from well
chipped and in the middle and upper parts of chipped greengray trachyte.
139
The Holy gates, the unique preserved part of the
original iconostasis represented especial value. On the gate
was painted scene `Anunciation`. Based on them and so on
the rest of the fresco painting and architectural characteristics
it could say that the church was built in the irst half of the 17th
century.
The church of St. Nicolas in Stitari was categorized as
a cultural good of the great signiicant. It got soaked for a long
time so the walls and preserved part of the fresco painting
were exhibited to the demolition. By the conservatory works
in 1968 the roof was recovered with the stone plates, repaired
roof corona, stripped of the mortar and pointed external sides
of the walls, done side-walk and in 1971 remedied the fresco
painting.
На основу њих, као и остатака живописа и архитектонских
одлика, може се рећи да је црква подигнута у првој
половини 17. века.
Црква св. Николе у Штитарима категорисана је као
културно добро од великог значаја. Дуго је прокишњавала,
па су зидови и очувани део живописа били изложени
пропадању. Конзерваторским радовима 1968. године
препокривен је кров каменим плочама, поправљен кровни
венац, обијен малтер и фуговане спољне стране зидова,
урађен тротоар, а 1971. године саниран и живопис.
From the south side of St. Nicolas overgrown in the
thickly bushes was situated older necropolis. It is about the
vertically placed monuments that are all felled today and
enough grown in the ground. The number of monuments and
extraordinary plastic elaboration this part of the necropolis
classiied between the most valuable on the Novi Pazar area.
The numerous number of the monument was in a shape of
cross and obelisk, decorated by the stylized geometrical
and loral ornaments. Specially emphasized examples on
which were represented schematized and stylized igures
of the deceased. This part of the necropolis belonged to the
17th-18th century. Around the church itself is a contemporary
graveyard in which are also the monuments type `Peter`s
church` relatively great crosses from the 19th and the irst half
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Штитари – црква св. Николе / Stitari – the church of st. Nicholas
140
Седмострано завршен олтарски простор, необични
сводови изнад њега и западног травеја, као и њена
сразмерно мала висина, указују да је црква св. Николе
настала под утицајем цркава брвнара.
Живопис је сачуван само у олтарском простору,
а највероватније да наос и припрата никада нису били
живописани. У олтару се налази оштећени натпис који
пружа основне информације о живопису. На основу тог
натписа сазнајемо да је ктитор живописа био неки Вујко.
Поред њега у натпису се помињу и неки Алтар и Дачул,
могуће аутори живописа. Међу фрескама није сачувана
ни једна насликана сцена већ само стојеће фигуре. Ту су
насликани св. Василије Велики, св. Глигорије Велики, св.
Спиридон, св. Кирил Филозоф и св. Никола. Када је цркву
тридесетих година 20. века посетио П. Ж. Петровић запазио
је св. Григорија и св. Константина Филозофа. Фреске су
рађене на тамно-плавој и жутој позадини, а сигнатуре су
исписане белом бојом. По ставовима неких фигура и начину
њихове обраде може се претпоставити да је аутор овог
живописа један од мајстора који је радио фреске у цркви
св. Петра и Павла код Тутина, чије је зидно сликарство
настало 1647. године. Како су фреске обе цркве идентичне,
закључено је да је и живопис св. Николе у Штитарима
настао четрдесетих година 17. века. Петровић је забележио
и записе из једног четворојеванђеља, и на једном, од 28.
октобра 1806. године, пише да црква у Штитарима тада
није „појала“.
Царске двери, једини сачувани део првобитног
иконостаса, представљају посебну вредност. На дверима је
насликана представа „Благовести”.
The seven sided altar space, unusual vaults above it
and the western travej like its proportionally small height
directed that the church of St. Nicholas originated under the
inluence of the log cabin churches.
The fresco painting was preserved only in the altar
space and probably that the naos and the narthex were not
ever fresco painted. In the altar was damaged inscription
that gave basic information about the fresco painting. Based
on that inscription we come to know that the founder of the
fresco painting was some Vujko. Next to him were mentioned
some Altar and Dacul possibly the authors of the fresco
painting. Between the frescoes was not preserved even one
painted scene of the standing igure. There were painted St.
Basil the Great, St. Gligorije the Great, St. Spiridon, St. Cyril the
Philosopher and St. Nicholas. When the church visited in the
3o`s of the 20th century P.Z.Petrovic noticed St. Gregory and
St. Constantine the Philosopher. The frescoes were done in the
dark-blue and yellow background and signatures were written
by the white color. According the poses of some igures and
the way of their elaboration it could be presumed that the
author of this frescoes one of the handicraftsman that done
frescoes in the church of St. Peter and Paul nearby Tutin whose
wall painting originated in 1647. How the both churches
were identical it was concluded that the fresco painting of St.
Nicolas in Stitari was originated in the 40`s of the 17th century.
Petrovic noted also devises from one four gospel and on one
from October the 28th in 1806 was that the church in Stitari was
not `sang` than.
141
Штитари – црква св. Николе / Stitari – the church of st. Nicholas
142
Са јужне стране цркве св. Николе, обрасла у
густо шипражје, налази се старија некропола. Ради се о
вертикално постављеним споменицима, који су данас
сви оборени и доста урасли у земљу. Број споменика
и изванредна пластична обрада, овај део некрополе
сврстава међу вредније на новопазарском простору.
Највећи број споменика је у облику крста и обелиска, украшен стилизованим геометријским и биљним орнаментима.
Посебно се истичу примери на којима су представљени
шематизовани и стилизовани ликови покојника. Овај
део некрополе припада 17–18. веку. Око саме цркве је
савремено гробље, у ком има и споменика типа „петрова
црква“, односно велике крстаче из 19. и прве половине 20.
века, са или без натписа и са најразличитијим представама
крста са једне или обе стране споменика. Најстарији
споменик са натписом је из 1842. године, који је подигнут
извесном Филимону из оближњег села Раковца.
Црква св. Николе у Штитарима проглашена је за
споменик културе од великог значаја.
of the 20th century with or without inscription and with the
most diferent presentation of a cross from one or both sides
of monuments. The oldest monument with the inscription was
from 1842 that was erected to certain Philemon from the near
village Rakovac.
The church of St. Nicholas in Stitari was pronounced
for the cultural monument of the great signiicant.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
144
Попе | Pope
Црква св. Петра
и Павла
THE CHURCH OF
ST. PETER AND PAUL
Црква се налази у средини села, на левој обали
потока, удаљена од Новог Пазара око 15 километара
у правцу запада. Прве податке о цркви записао је
Гиљфердинг 1857. године, потом 1933. П. Ж. Петровић
и 1951. године Ђ. Бошковић. Сви су записали да је црква
подигнута 1650. године, позивајући се на сачувану плочу
са натписом. Гиљфердинг пише: „Кров јој је срушен, иако
свети престо још стоји, а и живописи су прилично сачувани.
Камен с натписом, који је стајао изнад врата, збачен је на
земљу. Опрасмо га и прочитасмо:
О ктитору нема података осим што је Гиљфердинг
претпоставио да Велимир потиче из једаног засеока Попа
који носи назив Ђонлије, а што опет говори да је у 17. веку
на овом подручју било имућнијих хришћана.
The church is placed in the middle of the village, on
the left bank of a brook, far from Novi Pazar about 15km in
the west direction. The irst data about the church wrote
Giljferding in 1857 and then in 1933 P.Z.Petrovic and in 1951
DJ. Boskovic. All of them wrote that the church was raised in
1650 referring to the plate with inscription. Giljferding had
written: `The roof was ruined, even the holy throne still stands
and the fresco paintings are considerable were preserved. The
stone with inscription that stood over the door was thrown on
the ground. We washed it and read:
About the founder there was no data except Giljferding
presumed that Velimir originated from one small village Pope
named Djonlije and what again spoke that in 17th century in
this territory were richer Christians.
Како је црква била у рушевинама, то је Завод
за заштиту споменика културе у Краљеву, 1971. године
предузео прве заштитне радове. Радовима на самој цркви
и археолошким истраживањима у њеној унутрашњости
и ужем појасу около, дошло се до сазнања да изградњи
цркве 1650. године претходе две старије култне грађевине.
Данашња црква св. Петра и Павла, димензија 15 х 6 метара,
лежи на темељима старије цркве која је имала исту концепцију и приближно исте димензије. Темељи ове старије цркве
брижљиво су били изнивелисани тако да се на великом
делу теже уочавају прелази између старијих и млађих
зидова. На појединим местима ова нивелација изведена
је и постављањем надгробних плоча са некрополе која
временски одговара старијој црквеној грађевини.
Црква св. Петра и Павла једнобродна је грађевина
правоугаоне основе, оријентисана у правцу исток - запад,
са полукружном апсидом на источној страни. На западној
страни цркве и у њеној ширини, приближно квадратне
основе, очували су се темељи и незнатни делови зидова
призидане припрате. Црква је била засведена подужним
полуобличастим сводом. Црква је у унутрашњим бочним
зидовима имала систем пиластера који су имали и
конструктивну и де-коративну улогу и придржавали су
How the church was in ruins, so the Institution for
the preserving of the cultural monuments in Kraljevo in
1971 undertaken the irst preserving works. By the works in
the church itself and by the archeological researches in its
interior and in the narrow belt around, come to knowledge
that to the church building in 1650 preceded two older cult
buildings. Today`s church of St. Peter and Paul dimension of
15X6m lies on the foundations of older church that had the
same conception and approximately same dimensions. The
bases of this older church were leveled with care so on the big
part hardly noticeable passages between older and later walls.
On some places this leveling was done also by the putting the
gravestones from necropolis that suites by the time to older
church building.
The church of St. Peter and Paul is one aisled building
with the rectangular base, oriented in the direction eastwest, with the semicircular apse on the east side. On the
west side of the church in its width, approximately square
base were preserved bases and insigniicant wall parts with
the partitioned narthex. The church was vaulted by the
longitudinal semi circular vault. The church had in the internal
lateral walls system of the pilasters that had constructive and
decorative role and supported leant arches that to the lateral
145
Попе – црква св. Петара и Павла / Pope – the church of st. Peter and Paul
146
walls alleviated the burden of the vault and had a function to
divide the space on the bays. The eastern bay was intended
for the altar space. The walls from the vault and consoles that
carried arches skillfully was done proiled corona that together
with the decorated tribune plate done form a white marble,
represented interesting stone cutting creation.
The upper construction like as basic relations in the
church, the reference of the width to the length and the
reference of the altar apse toward the naos spoke that were
in the lower part preserved the medieval parts of the church.
There is no data about the older church origin but it could have
a shape that characterized the Raska architecture. On that
directs also a fact that with its base it remains on the temple of
The Holy Mother in Voljavca on the river Lim not far away from
Bijelo Polje that was built in the time of Stefan Nemanja. By its
greatness and the beauty of the architecture the church of St.
Peter and Paul in Pope was diferent from the other churches
of the same time in this district that were mostly with the
modest dimensions.
прислоњене лукове, који су бочним зидовима олакшавали
терет свода и имали функцију поделе простора на травеје.
Источни травеј је био намењен олтарском простору. Зидове
је од свода и конзола које су носиле лукове вешто урађен
профилисани венац који, заједно са украшеном амвонском
плочом израђеном од белог мермера, представља
занимљиву клесарску творевину.
Горња конструкција, као и основни односи у
цркви, однос ширине према дужини и однос олтарске
апсиде према наосу, говоре да су се у доњем делу очували
средњовековни делови цркве. Нема података о времену
настанка старије цркве, али је могла бити облика који
обележавају рашку архитектуру. На то указује и чињеница
да она својом основом подсећа на храм св. Богородице
у Вољавцу на Лиму недалеко од Бијелог Поља, која је
изграђена у време Стефана Немање. Својом величином и
лепотом архитектуре, црква св. Петра и Павла у Попама
разликује се од осталих истовремених цркава у овом крају
које су углавном скромних димензија.
Средњовековна, а самим тим и црква 17. века
леже на поду веће тробродне базилике која представља најстарији култни објекат на овом простору. Цркве
су постављене тако да прекривају њен северни и средњи
брод, а апсида нове цркве својим врхом залази у простор
апсиде базилике. Зидови базилике знатно су финије
грађени од зидова каснијих двеју цркава. Зидани су од
квадера уједначених димензија са правилно изведеним
лицем.
The medieval and with that the church from the 17th
century laying on the loor of bigger three aisled basilica that
represent the oldest cult object on this territory. The churches
were placed to cover its north and the middle aisle and the
apse of a new church with its top come into the space of the
basilica apse. The walls of the basilica were considerably ine
built from the walls of the later two churches. They were built
from the quadrangles with equaled dimensions with regularly
elaborated face. In the basilica on the bigger surface was
preserved loor of the quadrilateral bricks, discharged into the
mortar base.
На унутрашњим зидним површинама делимично
су очуване фреске из времена обнове цркве. Издужене
фигуре ратника и светитеља, раскошно одевених, снажних
покрета, енергичних израза, и испошћеног колорита,
неодољиво подсећају на исте фигуре моравског сликарства
с почетка 15. века. Упадљиве су оне фреско површине
које су испуњене разноврсним орнаментима. Оне овом
ансамблу, у коме је било интересантних композиција и
портрета, дају посебну драж. Најзад, од несумњивог је
значаја делимично очувани натпис у олтарском простору,
у коме се наводе имена ктитора декорисања цркве.
Током
конзерваторско-рестаураторских
радова, урађена су и археолошка истраживања. Њима
је констатована већа некропола, која је само делимично
истражена. Некропола је насеобинског карактера и у њој
су евидентирани поред мушких гробова и више женских и
дечјих укопа.
In the apse of the middle aisle was preserved a foot of
the honorable table, also built in the mortar base, and opposite
it in the wall of the apse was preserved a bench that served
as a seat. In the apse of the northern aisle was preserved one
more foot for the honorable table. Upon the certain indicative
on the terrain, basilica had annex from the north side that did
not completely discovered and that could present the space
for the baptistery. According a shape of the base, way of
building and the material used in that occasion, basilica could
be interpolated into the early Byzantine period.
On the internal wall surfaces partially were preserved
frescoes from the church renovation period. The stretched
igures of the warriors and saints, luxury dressed, with
powerful expressions and recluse colorit irresistibly remained
on the same igures of the Moravian painting art from the
beginning of the 15th century. Noticeable were those frescoes
surfaces that were fulilled with the various ornaments. They
to this assembly in which were interesting compositions and
portraits gave especial grace. Finally of certainly signiicant
was the partially preserved inscription in the altar space, in that
was quoted names of the founders of the church decoration.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
У базилици је на већој површини очуван под од
четвороугаоних опека, уливених у малтерну подлогу. У
апсиди средњег брода очувана је стопа часне трпезе,
такође зидана од камена у малтеру, а насупрот њој, у зиду
апсиде очувао се банак који је служио као седиште. У апсиди
северног брода очувана је још једна стопа за часну трпезу.
Према извесним индицијама на терену, базилика је имала
анекс са северне стране, који није у потпуности откривен,
а који би могао да представља простор за крстионицу.
Према облику основе, начину зидања и материјалу који је
том приликом употребљен, базилика се може определити
у рановизантијски период.
149
During the conservatory works were done
archeological researches. With them was claimed a bigger
necropolis that was only partially researched. The necropolis
had residential character and in it was evident instead the
male graves more female and children buries.
The certain number of the graves timely was
connected for the latest church. Those were the graves with
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Углавном су без икаквих орнамената, а мањи број
има шематизовану људску фигуру на горњој површини.
На једној плочи налазио се натпис извесне попадије попа
Миховила који је датован у крај 13. века (споменик се данас
не види на локалитету).
Прилози у гробовима су релативно ретки. Најчешћи
налаз представљају дугмад од бронзе, нека са позлатом.
Међу прилозима се издвајају: златна наушница са једном
јагодом, рађена од филигранске жице, која је постављена
преко подлоге од танког златног лима и сребрни прстен
са траговима позлате. Прстен има шестоугаону главу,
са урезаним грифонима, а са стране главе, на горњој
површини карике је стилизована лоза изведена у техници
емајла. Сви гробни прилози, а посебно наушница и прстен,
одређују некрополу у 13–14. век.
Известан број гробова временски се везује
за најмлађу цркву. То су гробови са споменицима у
облику крстова који по правилу немају гробне прилоге.
Некропола која припада средњој цркви, налази се у
ширем појасу око цркве, али и у њеној унутрашњости.
Гробови ове некрополе формирају готово правилне
редове, са надгробним споменицима у виду хоризонтално
постављених надгробних плоча. Поједини гробови, осим
плоча имају и по једну мању обрађену плочу насатично постављену чело главе и код ногу. Хоризонталне плоче су финије обрађене и имају косо засечене ивице.
the monuments in a cross shape which by the rule didn`t
have grave supplements. The necropolis that belonged to
the middle church was placed in the width zone around the
church, but in its exterior, too. The graves of this necropolis
formed almost regular rows, with the tombstones in a shape
of the horizontal placed grave plates. Some graves, except
the plates had one a little elaborated plate at random placed
on the front of the head and next to the legs. The horizontal
plates were more inely shaped and they had obliquely cut
edges. Predominantly were without any ornaments and a
small number had schematized human igure on the upper
surface.
151
On the one plate was placed inscription of the certain
priests Mihovil wife that was dated at the end of the 13th
century (the monument could not be seen on the locality).
The supplements in the graves were very rare. The
most frequent inding represented buttons of the bronze
some of them with the gilding. Between the supplements
emphasized: the golden earring with one strawberry, done
from the iligree wire that was placed across the base of a thin
gold tin and the silver ring with a trace of the gilding. The ring
had six sided head with incised gryphon’s, and on the side on
the upper surface of the link was a stylized vine done in the
technique of the enamel. The whole grave supplements and
especially the earring and a smaller icon done from the coated
stone with the scene of the Holy Mother on one side and two
saints on the other side, was worn as a pendant.
On the space of the necropolis was found several
coins from the 17th century but there were also from the later
periods. Were founded also the fragments of the ceramic
mostly from the pots and bowls and by the shape and the
ornaments they have the most similarities with the ceramic
material of more medieval settlements from the 13th and the
14th century.
From the southern side of the church was placed one
Roman stele of the limestone on whose top in the arch frame
were portraits of the deceased, a woman and a man. Under it
is a table with the presents and two standing igures of a man
and woman. At the bottom of the stele is a vase from which
was went out a little vine.
Analyzing whole movable material got by the
researches graveyard around the church with the tombstone
plates that were connected to the middle church, determined
erection of this church building in a frame of the 13th or at the
beginning of the 14th century and its duration until the 15th
century. In the time when the church of St. Peter and Paul
in the 17th century was built the older church building was
already in ruins.
The oldest church basilica upon its base shape, way
of building and the material that was used in that occasion,
was interpolated into the early Byzantine period. The Antique
tombstone with the relief human presentations, without
the inscription by the time could not be connected with the
basilica bur because together with it points on the settlement
of this area like in the Antique so later in the early Byzantine
period.
How the church of St. Peter and Paul in 1979 possessed
all elements for restorations, the Institution made a decision
to renovate it, because that was the only way to count on the
completely preservation thus its architecture so the fresco
pain ting. During the works all earlier phases of building were
carefully marked by the conservatory interventions and the
church of the 17th century was completely renovated. So the
whole cultural-historical content of this monument became
visible and in the suitable way protected. The works were done
in 1971 and 1972.
The church of St. Peter and Paul in Pope was
pronounced for the monument of culture of the great
signiicant.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Ван гробова откривена је и мања иконица урађена
од слојевитог камена, са представом Богородице на једној
страни и два светитеља на другој страни, ношена као
привезак.
На простору некрополе нађено је и неколико
новчића из 17. века, али их има и из каснијих времена.
Налажени су и фрагменти керамике, углавном од лонаца и
здела и по облику и орнаментици имају највише сличности
са керамичким материјалом више средњовековних насеља
13–14. века.
Са јужне стране цркве налази се једна римска стела
од кречњака, на чијем врху су у лучном оквиру, портрети
покојника, жене и мушкарца. Испод је сто са даровима и
двема стојећим фигурама мушкарца и жене. При дну стеле
је ваза из које излази лозица.
Анализирајући сав покретни материјал добијен
истраживањима, гробље око цркве са надгробним плочама
које се везују за средњу цркву, одређује подизање ове
црквене грађевине оквирно у 13. или на почетак 14. века, а
њено трајање до у 15. век. У време када је црква св. Петра и
Павла у 17. веку била грађена, старија црквена грађевина
била је већ у рушевинама.
Најстарија црква, односно базилика, према облику
основе, начину зидања и материјалу који је том приликом
употребљен, опредељена је у рановизантијски период.
Антички надгробни споменик са рељефним људским
представама, без натписа, временски не може да се доведе
у везу са базиликом, али зато заједно са њом указује на
насељеност овога краја како у античком, тако и касније у
рановизантијском периоду.
Како је црква св. Петра и Павла 1970. године
поседовала све елементе за рестаурацију, Завод је донео
одлуку да је обнови, јер се само тако могло рачунати на
потпуну заштиту како њене архитектуре тако и живописа.
Приликом радова све раније фазе грађења пажљиво су
означене конзерваторским интервенцијама, а црква 17.
века у потпуности је обновљена. Тако је укупан културноисторијски садржај овог споменика постао видљив и на
одговарајући начин заштићен. Радови су обављани 1971.
и 1972. године.
Црква св. Петра и Павла у Попама проглашена је за
споменик културе од великог значаја.
153
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Пруће | Pruce
Црква Лазарица
THE CHURCH OF
LAZARICA
154
На платоу једног узвишења, у врх села које је
засеок села Попа, налази се црква посвећена св. Лазару. По
начину и времену градње улази у групу храмова овог краја
насталих у првој половини 17. века. Црква је једнобродна
грађевина, унутрашњих димензија 7,20 х 3,75 м, засведена
подужним полуобличастим сводом, рађеним од тесаника
сиге, који се изнад апсиде завршавао полукалотом. Свод су
ојачавала два лука ослоњена на пиластре са профилисаним
капителима. Уски пиластри, изнутра, приближно на
почецима полукружног зида апсиде, обележавају границу
између наоса и олтарског простора и између њих је,
очигледно, стајао иконостас.
On the plateau of one mound on the top of the village
that was a small village of the village Pope, was placed the
church dedicated to St. Lazarus. Upon the way and the time
of building it came to the group of the temples of this area
originated in the irst half of the 17th century. The church is one
aisled building, with internal dimensions 7,2X3,75m, vaulted
by the longitudinal semicircular vault, done from the hewed
stones of the limestone which over the apse inished by the
semi calotte. The vault was strengthened with two arches
leant on the pilasters with the proiled coronas.
Олтарска апсида захвата ширину наоса и
полукружног је облика и споља и изнутра. Функцију
проскомидије обележавају две нише у северном делу
олтарског зида, а једна у јужном делу истог зида замењује
ђаконикон. Улаз у цркву се налази у средини западног зида,
а изнад западних врата је плитка полукружно завршена
ниша, која је заменила лунету портала. Унутрашњост
цркве је осветљавана једноставним четвртастим прозором
у јужном зиду наоса и јужном делу зида апсиде.
The narrow pilasters, inside, approximately on the
beginnings of the semi circular wall of the apse marked border
between the naos and the altar space and between them
obviously stood the iconostasis.
The altar apse griped the width of the naos and it was
in the semi circular shape outside and inside. The function of
the proskomedia marked two niches in the northern part of
the altar wall and one in the southern part of the same wall
replaced deaconry. The entrance in the church was placed in
the middle of the western naps and over the western door
was the shallow semicircular niche that replaced the portals
lunette.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
На јужном зиду наоса налази се једна већа ниша
завршена преломљеним луком, што указује на исламски
утицај. У шуту рушевине има неколико фрагмената
свећњака из 17. века.
Црква је грађена од крупних камених квадера и
старијих надгробних споменика. Квадери су сложени у
хоризонталне редове, а на врху западног зида очували су
се остаци поткровног венца, једноставног четвоугаоног
пресека.
Цркву је први пут, 1933. године, обишао П. Ж.
Петровић, а потом 1951. године Ђ. Бошковић. Петровић је
забележио да је црква по предању страдала у земљотресу
и да око ње има камених плоча којима је била покривена. У
олтарском простору се налазила часна трпеза и неколико
„срушених делова од мраморних стубова, па и од трахита. На
поду у југозападном углу је камено „корито“ (крстионица).
Има одломака мраморних плоча, које су орнаментисане
сложеним крстовима. Поред олтара намештен је стари
чирак од камена. У црквини је четвртасти камени стубић,
чији је врх у облику сарука (чалме), а на свакој страни
је изрезан крст. Јужна врата су зазидана“. Испод цркве
су две чесме и око њих је, 1933. године, било неколико
надгробних крстова од камена, међу којима и оних из прве
половине 19. века.
Црква Лазарица по својој складности, лепоти и
солидности једна је од најуспелијих грађевина насталих у
оквиру локалне градитељске школе 17. века. Проглашена
је за споменик културе од великог значаја.
The interior of the church was lightened with a simple
square window in the southern wall of naos and the southern
part of a wall of the apses. On the southern wall of the naos
was placed on bigger niche inished by the broken arch what
directs on the Islam inluence. In the detritus of the ruin were
several fragments of the chandelier from the 17th century.
The church was built from a large stone quadrangles
and older tombstones. The quadrangles were composed in
the horizontal rows and on the top of the western wall were
preserved remains of the under roof corona simple with
quadrangle section.
The church for the irst time in 1933 visited P.Z.Petrovic
and that in 1951 Dj.Boskovic. Petrovic noted that the church
according the legend sufered in the earthquake and that
around it had stone plates with whom it was covered. In the altar
space was placed the holy altar and several `demolished parts
of the marble columns and also from trachyte. On the loor in
the southwestern corner was stone `trough` (baptistery). There
were fragments of the marble plates that were ornamented by
the complex crosses. Near the altar was situated old candle
stick from the stone. In the church was quadrangle the stone
little column whose top was in a shape of the turban and on
every side was incised cross. The southern door was walledup. ` Under the church were two wells and around them was
in 1933 were several tombstone crosses from stone between
which those from the irst half of the 19th century.
The church Lazarica upon its harmony, beauty and
solid was one of the most successful buildings originated in
a shape of the local building school from the 17th century. It
was pronounced for the monument of culture of the great
signiicant.
157
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Доиновиће | Doinovice
Црква св. Марине
Мариница
THE CHURCH OF
ST. MARINE - MARINICA
158
У селу Доиновићу, петнаестак километара
северозападно од Новог Пазара, на највишој тачки села
(1200 м) налази се црква Св. Марине, у народу позната под
именом Мариница. До цркве се лети долази теренским
возилом или пешке, а зими је одсечена од света.
Црква је најнеобичнија грађевина међу свим
црквама новопазарског краја, неуобичајено је малих
димензија, али складних пропорција и једноставне
архитектуре. У основи је једнобродна грађевина, чија
дужина једва прелази 3 а ширина 1,5 м. На источној страни
завршава се олтарском апсидом, која је споља тространа а
изнутра полукружна. Зидана је од тесаног камена пешчара,
засведена полуобличастим сводом и покривена каменим
плочама.
In the village Doinovice, 15km northwestern from
Novi Pazar on the highest spot of the village (1200m) was
placed the church of St. Marina in the population known
under the name Marinica. To the church in the summer arrive
by the terrain vehicle or on foot and in the winter is cut from
the world.
The church is she most unusual building between
the churches of the Novi Pazar territory, with unusual small
dimensions but with harmonious proportions and a simple
architecture. In the base that was one aisled building whose
length hardly crossed 3 and the width 1,5m. On the eastern
side it inished with the altar apse, which was outside trihedral
and inside semicircular. It was built of the hewn sandstone,
vaulted by the semicircular vault and covered with the stone
plates.
Предање каже да је тадашњи турски ага, надлежан
за овај крај, дозволио градњу цркве под условом да буде
што мања, да може да се подигне за само једну ноћ и да је
на неприступачном месту. Све је испоштовано и тако је за
једну ноћ никла црква посвећена Светој великомученици
Марини. По истом предању цркву су подигли чланови
породице Смудић, који су се након тога одселили у село
Љуљац.
Унутрашњост цркве је цела осликана али због
скученог простора није приказана ни једна сцена. Живопис
се састоји од представа стојећих фигура, медаљона с
попрсјима светитеља и светитељки, и орнамената. Фигуре
светитеља, чији је распоред уобичајен, помно су обрађене.
И поред зидних површина малих димензија насликане
фигуре су задржале скоро природну величину и занатски
су изведене врло солидно. Ликови светитеља су приказани
живим бојама прилично схематизовано на плавој и
The legend says that the Turkish aga of that day
supervisor for that district allowed the church building under
the condition to be as small as possible, to be built by one night
and to be on the unapproachable place. All was respected
and so for only one night raised the church dedicated to the
Holy Martyr Marina. Upon the same legend the church was
erected by the members of the family Smudic which after that
removed to the in to the village Ljuljac.
The interior of the church was whole painted but
because the bent space was not presented even one scene.
The fresco painting consisted of the scenes of the standing
igures, medallions with the busts of saints and holy women
and ornaments. The igures of saints whose arrangement
was usual were done carefully. Even the wall surfaces had a
small dimensions painted igures kept almost natural size and
specialist’s works were done very solid. The igures of saints
were presented with vivid colors considerable schematized
159
Доиновиће – црква св. Марине – Мариница /Doinovice – the church of st. Marina - Marinica
160
жутој позадини. Попрсја неких светитеља у медаљонима
истичу се пажљивом обрадом и осећањем аутора за
карактеризацију ликова.
Фреске су доста добро очуване и рад су непознатог
мајстора скромног талента, који је припадао сликарској
радионици чији су чланови, између четврте и пете деценије
17. века, украсили неколико цркава у новопазарском крају,
попут Јаначког поља и Живалића.
on the blue and yellow background. The busts of some saints
in the medallions emphasized with careful elaboration and
feeling of the author for the igure characterization.
The frescoes were preserved very well and they were
the work of the unknown handicraftsman of modest talent
that belonged to the painting art workshop whose members,
between the 4th and 5th decade of the 17th century decorated
several churches in the Novi Pazar area like Janacko ield and
Zivalici.
Није позната година градње цркве, али је, судећи
по стилским својствима фресака и неким архитектонским
карактеристикама, настала првих деценија 17. века.
На Мариници су 1968. године предузети
рестаураторско-конзерваторски радови. Препокривен је
кров, дерсоване спољне зидне површине и ојачани темељи
и свод. Након тога, 1971. године рађено је на привременој
и превентивној заштити живописа.
Црква Мариница је проглашена за културно добро
од великог значаја.
It was not known year of the church building, but
judging to the stylistic characteristics of the frescoes and some
architectural characteristics, originated in irst decades of the
17th century.
On Marinica were in 1968 intended the restorationconservation works. The roof was recovered, the external
wall surfaces were lat pointed and strengthened bases and
the vault. After that in 1971 was done on the temporary and
preventing protection of the fresco painting.
The church Marinica was pronounced for the cultural
good of the great signiicant.
161
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Митрова Река | Mitrova Reka
Црква св. Димитрија
THE CHURCH OF
ST. DEMETRIUS
162
Црква се налази са десне стране пута који од
Дежеве води према Голији, у центру села које је име добило
по св. Димитрију, патрону цркве. Црква је ниска, здепаста,
дебелих зидова, мрачна и покривена ћерамидом.
Претпоставља се да је црква изграђена у средњем
веку, а касније је два пута обнављана. Прва обнова је
уследила након успостављања Пећке патријаршије, крајем
16. века када се и унутрашњост украшава фрескама. Црква
је настрадала негде у 18. веку, да би је мештани обновили
1853. године, што сазнајемо из натписа постављеног
изнад улаза. Том приликом грађевина је добила спољну
припрату, чиме је у знатној мери измењен њен првобитни
изглед, мада је у потпуности задржала архитектонски
концепт једнобродне базилике с полукружном односно
осмостраном апсидом и полуобличастим сводом. Фреске
су уништене у време када је црква била у рушевинама.
The church was placed on the right side of the road
that from Dezeva leads toward mt.Golija in the center of the
village that had its name upon St. Demetrius, the church
patron. The church is low, not proportional, with thick walls,
dark and covered by the mission tile.
It is presumed that the church was built in the Middle
Age and later twice renewed. The irst renovation followed after
the reestablishing the Patriarchate of Peć , at the end of the 16th
century when its interior was decorated by the frescoes. The
church sufered somewhere in the 18th century, settlements
renewed it in 1853 what we know from the inscription placed
over the entrance. In that occasion building got the external
narthex, with what considerably was changed its original look,
even completely got architectural concept of the one aisled
basilica with the semicircular, relatively, octagonal apse and
the semicircular vault. The frescoes were destroyed in the time
when the church was in the ruins.
Црква је једнобродне основе, засведена
полуобличастим сводом, са апсидом на источној страни
која је ширине брода и са спољашње стране полигонална.
Западни портал има профилисани оквир, а изнад њега је ниша
са натписом, која на обема странама каменог оквира има
по једну розету у облику седмокраке звезде. Скулптурална
The church had one aisled base, vaulted with the
semicircular vault with the apse on the eastern side with width
of an aisle and from the outside polygonal. The western portal
had proiled frame and over it was a niche with inscription that
with both sides of the stone frame had one rosette in a shape of
the seven-folded star. The sculptural presentation of the founder
163
was
представа
к т и то р а
постављена је у
простору забата, изнад
улаза у цркву. Ради се о рељефно
исклесаној глави у белом мермеру, нешто већој од
природне величине. Живопис настао приликом обнове у
16. веку, уништен је у време док је црква између две обнове
била у рушевинама.
Око цркве, осим северне стране, налази се
гробље на ком су споменици облика великих крстова,
типа „петрова црква“. Поред апсиде је и споменик попа
Марка Михаиловића, преминулог 1847. године. Крстови
нешто мањих димензија налазе се на западној страни, на
падини која се спушта до самог пута који од цркве води
према голијским селима. Да је некропола коришћена пре
подизања цркве, потврђују и средњовековни споменици
који се данас као сполије налазе у подзидима око звоника.
Ради се о хоризонталним плочама са благо засеченим
горњим ивицама.
placed
in a space of
the gable over the
church entrance. It is about
the relief hewed head in a white
marble something bigger that it’s natural
size. The fresco painting originated during the renovation in
the 16th century was destroyed in the time when the church
between two renovations was in ruins.
Around the church, except the northern side, was
placed graveyard on which were monuments of big crosses,
type `Peter`s church`. Beside the apse was the monument of
a priest Marko Mihailovic, deceased in 1847. The crosses with
a little bit smaller dimensions were placed on the western
side on the sloping ground that sloped to the road itself that
leaded from the church toward the mt. Golija’s villages. That
necropolis was used before the church building conirms
also the medieval monuments that like as couplings are in
underpin around the bell-tower. It is about the horizontal
plates with the gently cut upper edges.
165
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Ковачево | Kovacevo
Црква св.
Богородице
THE CHURCH OF
THE HOLY MOTHER
166
У селу Ковачеву смештеном у долини Ковачке
реке, око 15 км северозападно од Новог Пазара, налази
се црква по предању посвећена Богородици. Црква је
подигнута на десној обали реке на доминантном положају,
а њене рушевине први пут је забележио П. Ж. Петровић
1933. године и записао: „По величини и по облику она је
међу старијим црквинама у Рашкој, вероватно оним које су
подигнуте пре косовске битке“. Народна традиција цркву
везује за Немањиће, па је сматрано да је настала у средњем
веку.
In the village Kovacevo placed in the valley of the river
Kovacka about 15 km northwestern from Novi Pazar situated
the church that according to the legend was dedicated to
the Holy Mother. The church was erected on the right bank
of the river on the dominant place and its ruins for the irst
time noted P.Z.Petrovic in 1933 and he wrote: ` Upon the size
and shape it is among the elder church site shrines in Raska,
probably those that were raised before the Kosovo battle. ` The
national tradition connected church for the Nemanjic`s so it
was considered that originated in the Middle Age.
Августа 1986. године извршена су архитектонска и
сондажна археолошка истраживања, која су показала да
је црква саграђена на средњовековној некрополи, али не
и на остацима старије цркве. На основу архитектонских
обележја и аналогија са црквама новопазарског краја
поуздано датованим у раздобље између последње
деценије 16. и пете деценије 17. века, претпоставља се да
је ковачевска црква подигнута почетком 17. века.
Црква је била једнобродна грађевина правоугаоне
основе, малих димензија, споља широка 5,6, а дугачка
9,4 м. постављена у правцу запад-исток, са полукружном
апсидом на источној страни, која представља полукружни
завршетак наоса.
On August in 1986 was done architectural and probes
archeological researches that pointed that the church was
built on the medieval necropolis but not on the remains of
older church. Based on architectural marks and analogies
with the churches of the Novi Pazar area reliably dated in to
the period between the last decade of the 16th and the ifth
decade of the 17th century presume that the Kovacevo church
was raised at the beginning of the 17th century.
The church was one aisled building with the
rectangular base, small dimensions outside wide 5,6 and long
9,4m placed in the direction west-east, with the semicircular
apse on the eastern side, that represented semicircular inish
of the naos.
167
Снажни зидови грађени су од камена, и то тако што
су грубо образовани квадери слагани у водоравне редове,
а на угловима, поред портала и у пиластрима, коришћени су
тесани комади крупнијег камена. За зидање су употребљени
и надгробни споменици из 14. и 15. века. Јаки зидови цркве
носили су подужно постављен полуобличасти свод, који се
на источној страни завршавао полукалотом, непосредно
ослоњеном на зид апсиде. Конструкција свода ојачана
је са два попречна лука. Источни лук је одвајао олтарски
простор од наоса, а западни одваја, приближно трећину
наоса, дајући јој обележје припрате.
The robust walls were built from the stone, and that
so the rudely shaped quadrangles composed in the horizontal
rows and on the angle, next to the portal and in the pilasters
were used chipped parts of bigger stones. For building were
used also tombstones from the 14th and the 15th century. The
strong walls carried longitudinally placed semicircular vault
that on the eastern side was inished by the semi calotte,
directly leant on the apse wall. The construction of the vault
was strengthened by the two transversal arches. The eastern
arch separated the altar space from the nave, and the western
separated approximately one third of the nave giving to it
characteristic of the narthex.
By the south wall of the church was partitioned one
room with some smaller dimensions from the nave. Upon the
way of building its preserved fragments and founded bases for
the wooden columns, the most probably is about later rebuilt
wooden porch on the dry wall underpinning wall.
The church most probably was deserted in 1689 when
sufered many churches and monasteries on the width Novi
Pazar area. The church was dedicated to the Holy Mother
and at the beginning of the 21st century there was founded
nunnery. The church was pronounced for the monument of
the culture.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Црква је имала дрвени иконостас постављен
на ниски камени постамент — греду. Лица зидова су
обрађена дерсовањем. У унутрашњости цркве фресака
или фрескомалтера више нема. Црква је са западне стране
укопана у терен око 75 см, тако да се у цркву улази преко
два степеника, а под у апсиди је на нижем нивоу.
Детаљи говоре да су ктитори ковачевске цркве
ангажовали боље мајсторе-клесаре. Такав је, на пример.
венац у наосу, или под од добро тесаних плоча, у којем се
издваја и амвонска розета. Посебно је брижљиво обрађен
западни портал. Он је у потпуности саграђен по узору
на портале исламских монументалних грађевина, што
потврђује и плитка ниша завршена извијеним шиљатим
луком.
На цркви је било и више прозора. На јужном зиду
наоса био је мањи једноставно обрађен прозор заштићен
гвозденом решетком. По један прозор облика пушкарнице
налазио се уз конзолу лука у оси олтарске апсиде. Часна
трпеза, постављена уз зид апсиде, је једноставна камена
плоча коју носи стубац правоугаоног пресека закошених
ивица.
Уз јужни зид цркве призидано је једно одељење
нешто мањих димензија од наоса. Судећи по начину зидања
његових сачуваних делова и нађеним базама за дрвене
стубове, највероватније се ради о касније дозиданом
дрвеном трему на сухозидном подзиду.
Црква је, највероватније запустела 1689.
године када су страдале многе цркве и манастири на
ширем новопазарском подручју. Црква је посвећена св.
Богородици и почетком 21. века ту је заснован женски
манастир. Црква је проглашена за споменик културе.
The church had a wooden iconostasis placed on the
low stone stand- the beam. The wall faces were elaborated by
the lat pointing. In the interior of the church there were no
frescoes or the fresco lime. The church was buried from the
western side about 75cm so that in church entered toward
two steps and the loor in the apse was on lower level.
The details spoke that the donors of the Kovacevska
church engaged better handicraftsmen carpenters. Like that
was, for an instance, the corona in the nave or the loor from the
very well trimmed plates in which separated also the tribune
rosette. Especially carefully was elaborated the western portal.
It was completely built as a pattern of the portals of the Islam
monumental buildings that conirms that the shallow niche
was inished by the buckling gothic arch.
On the church were many windows. On the south wall
of the nave was a smaller simply done window protected with
the iron bars. By one window in a shape of the loop-hole was
situated by the arch console in the axis of the altar apse. The
Holy altar, placed beside the apse wall, was a simple stone
plate that leant column of the rectangular cut with the sloping
edges.
169
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Кузмичево | Kuzmicevo
Црква св. Николе
THE CHURCH
OF ST. NIKOLA
170
Стара црква у Доњем Кузмичеву, удаљена је од
већих саобраћајних путева и насеља, а увучена међу јужне
шумовите огранке Голије, са десне стране пута Нови Пазар
– Голија. Подигнута је на левој обали сеоске речице у њеној
проширеној долини, непосредно испод кућа.
Црква представља мањи сеоски храм, спољних
димензија 8,80 х 4,5 м, правоугаоне основе са олтарском
апсидом ширине брода, пресведена полуобличастим
сводом. Два пара пиластера са ојачавајућим луцима деле
наос на два травеја. На северном и јужном зиду је по једна
ниша која се завршава преломљеним луком. Осим улаза
на западној, постоји још један касније отворен на јужној
страни. Зидана је од ломљеног и полупритесаног трахита.
Црква је некада имала и живопис, а данас је са унутрашње
стране малтерисана, а са спољашње стране су зидови
добро дерсовани. Код западног улаза у цркву подигнута је
звонара на четири дрвена стуба, покривена шиндром.
The old church in Donje Kuzmicevo was far from the
bigger traic roads and settlements and drawn in between
the southern forest branches of the mountain Golija, from the
right side of the road Novi Pazar-Golija. It was built on the left
bank of the village small river in its starched valley, directly
under the houses.
The church represented smaller village temple, with
outside dimensions 8, 8X4, 5m, and rectangular base with the
altar apse width of an aisle, vaulted by the semicircular vault.
Two pairs of the pilasters with the hardened arches separated
naos on two travejs. On the northern and southern wall was
one after another niche which inished by the broken arch.
Except the entrance on the western side was existed another
one later on opened on the south side. It was built from the
broken and half hewed trachyte. The church once had a fresco
painting and today from the inside was rendered and from the
outside walls were lat pointed. By the western entrance in the
church was erected bell-tower on the four wooden columns
covered by the shingle.
На цркви у Кузмичеву уклесан је натпис у белу
мермерну плочу која је постављена изнад улазних врата.
Натпис је добро очуван и датован у 6. децембар 7106.
године, односно 6. децембар 1597. године. Тексту натписа
предходи инвокација – знак крста, затим се саопштавају
основни подаци о цркви и ктитори, као и о личности која
је осветила цркву, а био је то митрополит рашки Висарион.
Натпис говори да је Вучихна наведене
године подигао нову цркву на темељима
старе Николине цркве, која се помиње у
Бањској повељи око 1316. године. Личност
ктитора није ближе позната, а о њему се нису
сачували други подаци. Припадао је свакако
истакнутијим личностима тог краја. Могуће
да је био представник локалне власти, кнез
или какав старешина, јер су они у то време
предузимали такве подухвате.
Натпис садржи и посредне податке о
становништву села. Сама чињеница да се крајем 16. века
у Кузмичеву гради црква указује на изразито хришћанско
становништво тога села. Оно се и поред свих промена које
On the church in Kuzmicevo was engraved inscription
into a white marble plate that was placed over the entrance
door. The inscription was preserved and dated on December
in 7106 relatively on December the 6th in 1597. The text of the
inscription preceded invocation – the cross sign, than were
informed basic data about the church and founders like as a
person who blessed the church and that was the metropolitan
of Raska Visarion. The inscription said that
Vucihna in the named year built a new church
on the base of the old Nicholas church that
was mentioned in the charter of Banjska about
1316. The person of the founder was not known
closely and about he was not preserved other
data. He belonged certainly to the emphasized
persons of that area. It is possible that he was
representative of the local government, prince
or somehow commander because in that time
they undertake accomplishments.
The inscription contains also intermediated data
about the village settlers. The fact itself that at the end of the
16th century in Kuzmicevo built church pointed at expressive
171
су задесиле рашку жупу, одржало до краја 16. века. Како је
у то време изградња црквава била забрањена у мешовитим
насељима у којима су живели хришћани и муслимани,
може се закључити да у Кузмичеву крајем 16. века није
било муслимана.
Да је црква у функцији почетком 17. века говори и
попис из 1604. године у ком се помињу и два попа у селу.
Према архивској грађи, свештеник цркве у Кузмичеву
1896. био је Димитрије Мировић, који је 1907. и сахрањен
северно од цркве. Како је црква посвећена св. Николи,
народ је најчешће назива Никољачом и код ње се окупља
на Велики четвртак.
На цркви, која је била у јако лошем стању, 1968.
године су предузети конзерваторски радови. Да би се
црква заштитила од влаге, урађено је препокривање крова
и дерсовање зидова.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Christian population of that village. That even beside all
changes that happened to Raska parish sustained until the
end of the 16th century. How in that time building of churches
was forbidden in heterogeneous settlements in which
lived Christians and the Moslems it could conclude that in
Kuzmicevo at the end of the 16th century were no Moslems.
That the church was in function at the beginning
of the 17th century spoke the register from 1604 in that was
mentioned two priests in the village. Upon the archive material,
the priest of the church in Kuzmicevo in 1896 was Dimitrije
Mirovic who in 1907 was buried on the north from the church.
How the church was dedicated to St. Nicolas population often
called it Nikoljaca and next to it gather on the Great Thursday.
On the church, that was in a very bad shape in 1968
were undertaken conservative works. To protect church from
dampness was done recovering of the roof and lat pointing
of the walls.
173
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Струмице | Strumice
Црква св. Тројице
THE CHURCH
OF ST. HOLY TRINITY
174
Село Струмце лоцирано је између Јабланичке и
Драгочевске реке према заравни изнад леве обале реке
Ибар, односно изнад леве стране језера Газиводе. Црква
у селу Струмце налази се на ивици сеоског гробља међу
великим храстовима, постављена на платоу који доминира
околином. Приступ до ње доста је тежак, пошто претходно
треба савладати велики успон, јер је црква у ствари
саграђена на највишој коти села, на врху Струмачког брда.
Црква у Струмцу је мања једнобродна грађевина,
спољашњих димензија 6 х 4,30 м, са изнутра полукружном
а споља тространом апсидом. Улаз у цркву се налази на
западној страни, а врата су висока само 1,37 и широка
0,66 м и са лучно засведеним надвратником. Како је
црква делимично укопана у земљу, то се улази преко два
полукружно урађена степеника. Под у цркви је урађен од
камених плоча неправилног облика.
The village Strumice was located between the river
Jablanica and the river Dragacevska toward plane over the
left bank of the river Ibar, relatively over the left side of the
lake Gazivode. The church in the village Strumice was situated
on the edge of the village graveyard between the big oaks,
placed on the plateau that dominates on the environment.
The approach to it is suiciently hard because preliminary
could conquer the big climbing because the church was
actually built on the highest spot of the village on the top of
the Strimicko hill.
The church in Strumce was a smaller one aisled
building, with outside dimensions 6X4, 3 and inside with
semicircular and outside with the trihedral apse. The entrance
in the church was situated on the western side and the door
were high only 1, 37 and wide 0,66m with the arc vaulted door
lintel. How the church was partially buried in the ground, so it
entered toward the two semicircular done steps.
Била је засведена полуобличастим сводом од
сиге. Приликом обнове у 18. или 19. веку свод је срушен,
па је садашњи, подигнут приликом друге обнове 1925.
године, направљен од дрвене грађе облепљене малтером.
Шездесетих година 20. века кров цркве је био на две
воде и покривен каменим плочама, које су почетком 21.
века замењене црепом. Испод крова цркву опасује грубо
профилисан камени венац.
Црква је споља и изнутра омалтерисана
и бело окречена, а у олтарском простору су некада били
очувани трагови живописа. Малтерисање цркве изведено
је приликом обнове 1925. године.
Унутрашњост је осветљена са шест
прозора типа пушкарница: по једна на јужном и северном
зиду и две на источном – једна на апсиди и једна изнад
ње. У олтарском простору, северно од апсиде, налази се
полукружна лучна ниша поред које је у зиду начињено
The loor in the church was done from the stone plates
of an irregular shape. It was vaulted by the semicircular vault
of the limestone. During renewal in the 18th and 19th century
the vault was demolished so today`s built during the second
renewal in 1925 was made from the wooden materials stuck
with the mortar. In the 60`s of the 20th century the roof of the
church was on the two aisles and covered by the stone plates
that at the beginning of the 21st century were replaced by the
tiles. Under the roof the church embraced roughly proiled
stone corona.
The church was outside and inside was rendered and
limed in white and in the altar space once were preserved
traces of the fresco painting. The rendering of the church was
done during renewal in 1925.
The interior was lightened with the six windows type
loop-hole: one on the south and one on the north wall and tw
175
мање удубљење. У олтарском простору је часна трпеза,
чија је стопа добро обрађена и профилисана. Улаз у цркву
је поплочлан надгробним плочама, од којих је изведен
и продужетак северног зида цркве, даље према западу.
Тај продужетак зида представља остатке припрате коју
је првобитно црква имала и која је приликом обнове
порушена.
У непосредној близини цркве до другог светског
рата налазио се црквени конак лепих размера, грађен
у стилу народне архитектуре, који је у рату запаљен и
срушен.
o on the east-one on the apse and one above it. In the altar
space, north from the apse was placed semicircular arc
niche beside that in the wall was done a little hollow. In the
altar space was the Holy Altar, whose stand was very well
elaborated and proiled. The entrance in the church was paved
by the tombstone plates from which was embroidered also
the extension of the north wall of the church further to the
west. That extension of the wall represented the rests of the
narthex that originally church had and which was during the
renewal demolished.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Струмце – црква св. Тројице / Strumce – the church of the Holy Trinity
176
О времену подизања цркве у Струмцу нема
никаквих података. На основу неких надгробних споменика
и историјских података о области у којој се налази, црква
је подигнута у средњем веку, у периоду 13-14. века, у доба
кад је на овом подручју, био присутан врло развијен и
организован живот. По народном веровању, споменик са
стилизованим ликом човека означава гроб ктитора, што
потврђује да је црква настала у наведено време.
Данашњи изглед цркве плод је неколико обнова.
Података о времену када су ове обнове извршене
немамо, осим што нам је познато да је последњи пут на
њој интервенисано 1925. године. Средњовековна црква
је порушена доласком Турака, а вероватно обновљена
после 1557. године, након обнове Пећке патријаршије, у
време када је обновљена и добила нови живопис црква
манастира Црна Река која се налази у непосредној близини
села Струмце. Из времена обнове потичу и фрагменти
сачуваног живописа.
Занимљиво је да је за цркву у Струмцу 60-их
година 20. века забележено да је посвећена св. Василију
Великом, док је приликом каснијих обилазака записано да
је посвећена св. Тројици.
На некрополи која се користи и данас, има и
старијих споменика који су облика крстача, на којима има
различитих представа крста или натписа. Доста старијих
споменика је повађено и сложено уз јужну ивицу гробља.
Више хоризонталних надгробних плоча налази се испред
улаза у цркву, који одају утисак поплочаности. Споменици
облика огромних камених блокова и са људским
представама нису забележени обиласком цркве 2010.
године и могуће да су урасли у земљу.
In the immediate closeness of the church until the
Second World War was placed the church hostelry with
beautiful proportions, built in the style of the national
architecture that was in the war ired and demolished.
About the time of the building the church in Strumcu
there was not any data. Based on the some tombstones and
historical data in the area where it was situated, the church
was built in the Middle Age, in the period of the 13th and
14th century in the period when in this territory was present
very developed and organized life. Upon the folk belief, the
monument with stylized igure of a man marked the donor’s
grave, what conirms that the church originated in the quoted
time.
Today`s look of the church was a product of several
renewals. Data about the time when the renewals were done
we don`t have except what is known that for the last time was
intervened on it in 1925. The medieval church was demolished
by the Turks arrival and probably renovated after 1557, after
the renewal of the Pecka patriarchy in the time when was
renovated and got the fresco painting the church of the
monastery Crna Reka and which was placed in the immediate
closeness of the village Strumce. From the time of renovation
originated also the fragments of the preserved fresco painting.
It is interesting that for the church in Strumce in 60`s
of the 20th century was noted that it was dedicated to the
St. Vasilije the Great until on the occasion of later visits was
written that it was dedicated to the Holy Trinity.
On the necropolis that is also used today, are older
monuments that are in a shape of the crosses and inscriptions.
Fairly older monuments were picked up and
composed beside the southern edge of the graveyard. More
horizontal tombstones were placed in from t of the entrance in
the church that gave an expression of paving. The monuments
in a shape of a huge stone blocks and with a human igures
were not noted in visit of the church in 2010 and it is possible
that they grew in the ground.
177
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Паљево | Paljevo
Црквиште-Ћелија
CRKVISTE - CELIJE
178
На око 1000 м надморске висине у Горњем Паљеву,
у махали Штек, налази се пећинска црква звана Ћелија.
Пећина је смештена у стрмој литици кречњачке стене
испред које је плато ширине око 5 и дужине 25 метара.
Унутар пећине је уклесана црква која се састоји из три
просторије: претпростора, припрате и наоса, које су
међусобно повезане.
Предпростор је неправилног облика и, осим мањег
јужног дела просторије, где се налази и улаз, остале зидове
чини природна стена. Под просторије је од набијене
земље. У средишњем делу свода претпростора пробијен је
канал правоугаоног облика који је имао функцију оџаклије.
У овој просторији се некада живело и кувало, а около су
биле полице са судовима.
About 1000m of the nadmorske high in Gornje Paljevo
in a quarter Stek was placed the cave church called Celija. The
cave was situated in the sheer lime rock in front which was
a plateau wide about 5 and long 25m. Inside the cave was
trimmed church that was consisted of three rooms: before
space, narthex and nave that were mutually connected.
The before space had and irregular shape and except
smaller southern part of the room where was situated also
an entrance the other walls created natural rock. The loor of
the room was from the rammed ground. In the middle part
of the vault of the before space was penetrated a canal of the
rectangular shape that had a function of the chimney-stalk.
In this room once was lived and cooked, and around were
shelves with the vessels.
Између претпросторије и припрате у стени је
уклесан пролаз засведен сегментним луком. Припрата је
трапезасте основе, зидове јој чини клесана стена и нема
прозора тако да није осветљена. У стену
је уклесан и пролаз између припрате и
наоса и скоро је идентичан са пролазом
између претпростора и припрате. Оба
пролаза су имала механизам за „слепо
затварање врата“ у случају опасности.
Наос је правоугаоног облика,
димензија 3,50 х 7 м, са плитко уклесаном
апсидом на источној страни. Засведен је
полуобличастим сводом који је уклесан
у стени. Са једне и друге стране апсиде
налази се по једна ниша која има функцију
проскомидије, односно ђаконикона. Олтарски простор је
од наоса био одвојен дрвеним иконостасом, чији су остаци
уочљиви на поду и зидовима наоса.
Between the before space and the narthex in the
rock was hewing passage vaulted by the segmental arch. The
narthex had the trapezium base; its wall created hewing rock
and had no windows so it was not lightened.
In the rock was hewing passage between the
narthex and nave and almost was identical
with the passage between the before space
and the narthex. The both passages had a
mechanism for `the blind door closing` in a
case of dangerous.
The naos had the rectangular shape,
dimensions about 3,5 X 7m with the shallow
hewing apse on the eastern side. It was
vaulted by the semicircular vault that was
hewing in the rock. From one and the other
side of the apse was situated one niche that had a function of
the proskomedia relatively diaconion.
179
The altar space was from the nave separated by the wooden
iconostasis, whose remains were noticeable on the loor and
the walls of the nave. The loor in the naos was done from the
thicker layers of the mortar, and the light entered from the east
trough three windows much alike as loop-holes. The windows
were open in the wall with which was closed opening of the
cave that was done from the limestone blocks. The other
walls were hewing in the rock. From the external side of the
southwestern wall of the nave was placed smaller room with
the cave decorations that served as a storage room.
The cave church in Paljevo was erected at the end of
the 16th and at the beginning of the 17th century without the
fresco painting and the architectural plastic. Upon the legend
in this church his hermitage days spent St. Janicije Devicki.
Like many cave churches this also was known upon
healing power of water. It was dedicated to St. Nicolas and was
visited every `young Sunday` Orthodox’s and the Moslems
from the wider surrounding to heal from the diferent
sicknesses. For healing were used drops of the water from the
cave decoration and water from the fountain placed on the
right side of the cave entrance. The water to the fountain was
lead by the open canal hewing in the rock above the cave. The
well was belonged to the suiciently spread type known as
mihrab- the well with the oriental curly arch. The cave church
in Paljevo in considerable measure was devastated in the last
decade of the 20th century and in 2012 started building of the
approachable road that near Madjare divides from the road
Novi Pazar-Tutin and leads to the church.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Под у наосу је урађен од дебљег слоја малтера,
а светлост улази са истока кроз три прозора слична
пушкарницама. Прозори су отворени у зиду којим је
затворен отвор пећине, који је урађен од блокова сиге.
Остали зидови наоса су клесани у стени. Са спољашње
стране југозападног зида наоса налази се мања просторија
са пећинским украсима, која је служила као скривница.
Пећинска црква у Паљеву подигнута је крајем
16. или почетком 17. века, без живописа и архитектонске
пластике. По предању у овој цркви је своје испосничке
дане проводио св. Јанићије Девички.
Као и многе друге пећинске цркве, и ова је позната
по исцелитељској моћи воде. Посвећена је св. Николи, а
посећивали су је сваке „младе недеље“ и православни и
муслимани из шире околине да би се лечили од разних
болести. За лечење су коришћене капи воде са пећинских
украса и вода из чесме смештене са десне стране улаза у
пећину. Вода до чесме је доводена отвореним каналом
уклесаним у стени изнад пећине. Чесма припада доста
распрострањеном типу, познатом као михраб - чесма са
оријенталним витичастим луком. Пећинска црква у Паљеву
у великој мери је девастирана у последњој деценији 20.
века, а 2012. године је почела изградња прилазног пута
који се код Мађара одваја од пута Нови Пазар – Тутин и
води до цркве.
181
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Нови Пазар | Novi Pazar
Црква св.Nиколе
THE CHURCH
OF ST. NICHOLAS
182
Једина градска црква Новог Пазара у Варошмали
подигнута је на простору између улица Милорада
Јовановића и 28. Новембар и из обе улице има улаз у порту.
Саграђена је између 1868. и 1872. године, а забележено је
сећање да је истог дана ударен камен темељац за цркву и
за турску касарну у њеној близини.
The only city church of Novi Pazar in Varos Mala was
built in the territory between the streets Milorada Jovanovica
and The 28th November and from the both streets had entrance
in the church yard. It was built between 1868 and 1872 and
was noted remembrance that the same day was placed the
foundation stone for the church and for the Turkish barracks
in its nearness.
Код становника Варошмале очувана је легенда да су
Турци платили зидање цркве. Међутим, како је земљиште
на ком је почело зидање касарне било црквено, то су
турске власти откупиле земљу, а са тим новцем je подигнута
црква. Између осталих, цркву је 1891. године поменуо и
путописац Теодор Ипен: „Хришћанска општина имаде у
вароши нову, лијепу цркву, која је руским даровима богато
украшена. Неколико минута изван вароши на једном вису
с лијеве стране Рашке стоји пространа модерна касарна“.
`The habitants of the quarter Varos Mala was saved
legend that the Turks paid the church building. Meanwhile,
how the lend on which the building of the barracks began was
in the church property so the Turkish authorities bought land
and with that money was built the church. Between others
church was mentioned by the traveler Theodor Ipen: ` The
Christian municipality had in the city new, beautiful church
that was richly decorated with the Russian presents. A few
minutes outside the town on one rising on the left bank of the
river Raska stood spacious modern barracks.`
Нови Пазар – црква св. Николе / Novi Pazar – the church of st. Nicholas
184
Изграђена је као монументално црквено здање,
типа тробродне базиликалне грађевине са куполом.
Унутрашњост храма састоји се од плитке припрате са
дрвеном галеријом за хор, широког средњег брода са два
ужа бочна брода и плитког олтарског простора. Купола
цркве, подигнута изнад травеја наоса лоцираног пред
самим олтаром, почива на споља осмостраном тамбуру
који је постављен на кубично постоље. Купола је споља
рашчлањена слепим аркадама између којих су прозори.
Веома је солидно зидана од камена и делова андезитске
лаве и са извесним пластичним и декоративним
елементима.
Од посебне вредности је одлично решење дневног
осветљења преко прозора распоређених у наосу и
апсиду, док светлост која допире са прозора кубета није
задовољавајућа.
У цркви Св. Николе сачуван је аутентичан
иконостас великих димензија, који по висини скоро
потпуно затвара олтарски простор. Иконостас се састоји
од три зоне: у првој зони је 41-на икона: парапетне и
престоне иконе, царске двери, северне и јужне двери,
архитрав са четрдесет севастијских мученика и иконе
изнад двери. У другој зони су 73 иконе: празничне, иконе
светитеља, јеванђелиста и иконе старозаветних пророка,
распоређене у три реда. У централном делу треће зоне
налази се богато украшен крст са Распећем и грифонима
постављеним један наспрам другог, а са страна су
It was built as a monumental church building type of
the three aisled basilica building with the dome. The interior
of the church consisted of three shallow narthexes with the
wooden gallery for the chorus, with wide middle aisle with two
narrower lateral aisles and the shallow altar space. The dome
of the church, raised over the travej of the naos located in front
of the altar itself, rested on the outside octagonal tambour
that was placed on the cubical stand. The dome outside was
divided into sections by the blind arcades between which were
windows. It was very solidly built from the stone and parts
of the andesite lava and with certain plastic and decorative
elements.
Of especial value was the excellent solution of the daily
light toward the windows arranged in the naos and apse, until
the light reached from the dome windows was not satisied.
In the church of St. Nicholas was preserved authentic
iconostasis of huge dimensions that upon the height almost
completely closed the altar space. The iconostasis consisted of
three zones: in irst were 41 icons (parapet and throne icons,
the Holy doors, north and south gates, the architrave with 40
Sevastian martyrs and icon over the gate). In the second zone
were 73 icons: celebrations, icons of saints, evangelists and
icons of the old testimony proits, arranged in three lines. In
the central part of the third zone was placed richly decorated
cross with the Cruciixion and gryphon’s placed one opposite
to another and laterally were icons of the Holy Mother, St. John
Theologian and two cruciixions of the robbers on the cross.
On the left from the central zone was situated cross, between
the testimony coin and plates with the Ten God`s commands,
until on the left of the Cruciixion cross between the gospel
Зграда Митрополије
Једна од најстаријих зграда у Новом Пазару,
позната као “Митрополија“, налази се у близини цркве
Св. Никола у Варошмали. Представља изузетан пример
народног градитељства с краја 18. века. Иако Нови Пазар
никада није био средиште митрополије, рашко-призренски
митрополити су у њему често боравили. Зграда у којој су
одседали била је њихова резиденција, па иако је веома
давно изгубила своју основну намену, назив „митрополија“
још увек се задржао. Постоје, такође и подаци да је у
Митрополији, крајем 19. и почетком 20. века радила прва
српска, најпре женска, а потом и мешовита школа. Током
20. века више пута је мењала намену и најдуже коришћена
као стамбени објекат. Грађена репрезентативно, за посебну
намену, ова зграда је одиграла историјску улогу јер је, уз
цркву била стециште српског живља у периоду турске
владавине.
Зграда Митрополије је крајем 80-тих година 20. века
делимично истражена и реконструисана и ревитализована.
Митрополија је проглашена за споменик културе.
THE METROPOLITAN
BUILDING
One of the oldest buildings in Novi Pazar known as
`Metropolitan` was placed in the nearness of the church of St.
Nicolas in Varos Mala. It represented the extraordinary example
of the national architecture from the end of the 18th century.
Even Novi Pazar never was a center of the metropolitan, RaskoPrizrens metropolitans were often stayed in it. The building in
which they stood was their residence so even very long ago
left its basic assignation, the name `metropolitan` still stood.
Also were existed data that in the Metropolitan at the end
of the 19th and at the beginning of the 20th century worked
irst Serbian, irstly female and then mixed school. During
the 20th century for many times changed its assignation and
for the longest it was used as a residential object. It was built
representatively for a special assignation, this building played
historical role because beside the church was a center of the
Serbian population in the period of the Turkish government.
The building of Metropolitan was at the end of the
80`s partially researched and reconstructed and revitalized.
The Metropolitan was pronounced for the monument of the
culture.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Нови Пазар – црква св. Николе / Novi Pazar – the church of st. Nicholas
186
иконе Богородице, св. Јована Богослова и два распећа
разбојника на крсту. Лево од централне зоне налази се
крст, између заветног ковчега и таблица са десет Божијих
заповести, док је десно од Распећа крст између јеванђеља
и путира. У трећој зони налазе се још голуб анфоре. Иконе
су рађене темпера техником на дрвету, настале 1875-76.
године и рад су зографа, браће Даскаловић и Ђиновски
из Галичника у Македонији. Они су иконостас украсили
складном, позлаћеном дрвеном декоративном пластиком,
где преовлађују флорални мотиви. Сликарство иконостаса
показује да су његови аутори познаваоци традиционалне
византијске форме.
Црква св. Николе припада српској сакралној
архитектури друге половине 19. века у крајевима под
турском влашћу и истовремена је са црквама у Штављу
код Сјенице, Сјеници, Новој Вароши и Пријепољу и
највероватније је дело истих мајстора. Звоник у порти
накнадно је подигнут. Зидан је од опеке и по „европској“
стилској обради и сасвим одудара од архитектуре цркве.
Према подацима из 50-тих година 20. века у цркви
су биле сачуване и богослужбене књиге: рукописна књига 15–16. века; Триод цветни 15–16. века; Празнични минеј
— србуља, штампана у Млецима 1538. године, непотпун;
Србуља из 16. века, непотпуна; штампани Октоих — штампарија Теодосија и Генадија из 16. века. Све књиге су биле
сложене у орману за књиге у олтарском простору, а прве
две су стављене под заштиту 1958. године.
И пре ослобођења 1912. године код цркве су
одржавани сабори за време Божића, Васкрса и других већих
празника, али је увек једна турска патрола обезбеђивала
сабор. И после ослобођења па и данас се ови уобичајени
сабори одржавају.
Поред цркве се, пре 1912. године налазила и
зграде српске основне школе. Црква св. Николе је спомник
културе.
and chalice. In the third zone were situated jet pigeon
amphoras. The icons were done in the tempera technique
on the wood, originated in 1875-76 and they were the work
of the zographs, the Daskalovic brothers and Djinovski from
Galicnik in Macedonia. They decorated iconostasis with the
harmonious, gilt wooden decorative plastic, where dominated
loral motives. The painting art of the iconostasis showed that
its authors were experts of the traditional Byzantine form.
The church of the St. Nicolas belonged to the Serbian
sacral architecture of the second half of the 19th century
in the territories under the Turkish government and it was
simultaneous with the churches in Stavalj near Sjenica, Sjenica,
Nova Varos and Prijepolje and the most probably was a work
of the same handicraftsmen. The bell-tower in the churchyard
was later on raised. It was built from the bricks and upon the
`European` stylistic elaboration and completely diferent from
the church architecture.
According data from the 50`s of the 20th century
in the church were preserved also the God serving books: a
handwriting book from the 15th-16th century, the Triode loral
15th-16th century, the Celebration menaion- srbulja, printed in
Venice in 1538 incomplete, the Srbulja from the 16th century,
incomplete, the printed Octoechoes – the Theodosios and
Genadius printing-house from the 16th century. All books
were composited in the book-case for the books in the altar
space and the irst two were placed under the preservation
in 1958. Even before liberation in 1912 beside the church
were organized gatherings for the Christmas, the Easter and
other bigger celebrations but always on Turkish patrol secured
gathering. Even after the liberation and today these usual
gatherings are keeping.
Beside the church before 1912 was situated the
building of primary school. The church of St. Nicolas is a
monument of a culture.
187
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Свиланово | Svilanovo
Црква
врачева Козме
и Дамјана
THE CHURCH OF
HOLY DOCTORS COSMAS
AND DAMIAN
188
Црква у Свиланову налази се на јужној страни
сеоског гробља, са десне стране пута који са Голије води
према долини Људске реке и селу Мухову. По предању
које је забележио П. Ж. Петровић 30-тих година 20. века
„цркву је подигла кнегиња Милица. Црква је служила у
време Карађорђевог похода на Сјеницу 1809. године. Те
године је неки паша, идући с војском из Сјенице за Нови
Пазар, порушио многе цркве у Подгору, а оставио непорушену само цркву у Свиланову. Пролазећи, војници чују клепала цркве у Свиланову, па јаве паши, који нареди да и њу
поруше.“
The church in Svilanovo was placed on the southern
side of the village graveyard, on the right side of the road that
leads from Golija toward the valley of the Ljudska reka and the
village Muhovo. Upon the legend that noted P.Z.Petrovic in
the 30`s of the 20th century `the church raised princess Milica.
The church served in the time of the Karadjordje`s campaign
on Sjenica in 1809. In that year some pasha striding with the
army from Sjenica to Novi Pazar demolished many churches
in Podgor and left not ruined church in Svilanovo. Passing by
the solders heard rattles of the church in Svilanovo so they
reported to the pasha that ordered to demolish that one too. `
Предање да је цркву подигла кнегиња Милица не
може се потврдити на терену јер археолошка истраживања
нису вршена. Са северне стране цркве и Сеоског гробља
уочава се више правоугаоних удубљења оријентације
И-З, која указују да се ту налазио старији део некрополе
са споменицима у облику хоризонталних плоча које су
повађене, а које су потицале из 14-15. века. Могуће да је у то
најстарије гробље почело да се формира поред цркве. На
основу натписа на млађим споменицима из прве половине
18. века, зна се да је црква тада постојала.
The legend that the church raised princess Milica
could not conirm on the terrain because the archeological
researches were not done jet. From the northern side of
the church and the Village graveyard were noticed more
rectangular shallows oriented to E-W which directed that there
was placed older part of the necropolis with the monuments in
a shape of the horizontal plates that were picked up and that
originated from the 14th-15th century. It is possible that that
was the oldest graveyard started to form beside the church.
Based on the inscription on the later monuments from the irst
half of the 18th century it is known that the church existed than.
Свиланово – црква врачева Козме и Дамјана / Svilanovo – the church of the Holy doctors Cosmas and Damian
Данашњу цркву подигли су парохијани 1933. године
на темељима црквине пошто су порушили старе зидине
од тесаног камена. Посвећена је летњим Врачевима, али
се народ око ње окупља и на дан св. Јеле, о Цветници и о
Преображењу. Изнад улаза у цркву је плоча о обнови, на
којој пише: „Овај свети храм св. Врачева Козме и Дамјана
у Свиланову обнови се трудом црквене управе и часног
свештеника Трајка Јанковића лета Господњег 1933, а освети
га преосвећени епископ Рашко-Призренски Г-дин Серафим
1937. године“. Са обе стране улазних врата у цркву, налази
се по један стуб на чијем врху је место за паљење свећа.
Стубови су дрвени али су постављени у камене базе, које су
са три стране украшене рељефним розетама, а на четвртој
страни је натпис: „предлаже светом храму Бошко опанчар
из Нова Пазара“.
У савременом гробљу северно од цркве има и
старијих споменика типа крстача које са источне стране
имају различите представе крста у плитком рељефу, а са
западне стране натпис са годином. Сви су типа „петрова
црква“. Нешто се разликује један споменик облика
масивне, вертикално постављене плоче, која на источној
страни има мањи крст уписан у кругу изведен у плитком
рељефу. Са западне стране је нечитљив текст, а са јужне
бочне стране је уклесан текст „бог да га прости“. Најстарији
прочитани натпис у гробљу је из 1755. године.
Today`s church were erected parishioners in 1933 on
the foundations of the church when demolished old walls of
the hewing stone. It was dedicated to the summer doctors,
but the population gathered around it on the day of St. Jela,
the Pentecost and ‘Transiguration’. Over the entrance of the
church was a plate about the renewal on which was written
:`this temple of St. Cosmas and Damian in Svilanovo renewed
with the eforts of the church management and the honorable
priest Trajko Jankovic in God`s year in 1933 and blessed it the
holy episcope of Raska –Prizren`s ser Seraphim in 1937.` From
the both sides of the church entrance door was situated one
column on which top was a place for the candle iring. The
columns were wooden but placed on the stone bases that
were from three sides decorated with the relief rosettes and
on the forth was an inscription: `supplemented to the holy
temple by Bosko shoes maker from Novi Pazar. `
In the contemporary graveyard on the north from the
church were even older monuments type crosses that from
the eastern side had the diferent presentations of a cross in
the shallow relief and from the western side inscription with
a year. All were type `Peter`s church`. Something was diferent
one monument in a shape of massive, vertically placed plate
that on the eastern side had smaller cross written in a circle
done in the shallow relief. From the western side was illegible
text and from the southern lateral side was curved text `God
forgive him.’ The oldest read inscription on the graveyard was
from 1755.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Штаваљ | Stavalj
Црква вазнесења
Христовог
THE CHURCH OF
THE ASCENSION IF GOD
192
Црква се налази на благом узвишењу, са леве стране
пута Сјеница — Дуга Пољана. Посвећена је Вазнесењу
Христовом. Рукописни запис који говори о изградњи
цркве, који се сачувао на једном црквеном јеванђељу гласи:
„Знати се, овај свети храм почет је био са зидањем 1873.
године, па мајстор одуста, а који је био из Дежеве и тек се
доврши 1876–77, када би у Србији рат са турском 75–76“.
Немци су током Другог светског рата поломили иконостас
и у цркви држали овце. Одмах након ослобођења урађен
је нови, знатно мањи иконостас. Крајем осамдесетих
година на зидовима и сводним конструкцијама појавиле
су се велике пукотине, па се 1991. године приступило
статичкој асанацији и обимним радовима на фасадама,
у унутрашњости и препокривању објекта, чиме је храм
доведен у добро стање.
The church was situated on the mild mound, from the
left side of the road Sjenica-Duga Poljana. It was dedicated to
the Christ’s ascension. The handwritten inscription that spoke
about the church building that was preserved on one church
gospel was:’ To know, this holy temple started with building in
1873 and when handicraftsman desisted and which was from
Dezeva and not until inished in 1876-77, when was a war in
Serbia with Turkey 75-76`. The Germans during the Second
World War broke iconostasis and had sheep in the church.
Right away after the liberation was done a new, considerably
smaller iconostasis. At the end of the 80`s on the walls and
the vault constructions appeared a big cracks, so in 1991
approached to statically sanitation and voluminous work on
the facades, in interior and recovering of an object, with what
the temple was brought in good shape.
Црква у Штављу је саграђена као масивна грађевина
са основом у облику правоугаоника, приближних димензија
18 х 9 м, који се шири према истоку. Простор је по уздужној оси подељен на три дела, средњи шири и два ужа
бочна дела, тако да унутрашњост има изглед тробродне
засведене базилике. Сва три брода се на источној страни
завршавају полукружним апсидама. У унутрашњем простору, квадратни ступци са капителима деле средњи од бочних
бродова. Црква је пресведена полуобличастим сводом, а
изнад централног дела је висока купола на пандантифима,
споља осмострана, а унутра кружна.
Унутрашњост цркве је осветљена са више прозора:
на јужном и северном зиду три, односно два, три на
олтарском простору и један на западном зиду. Сви прозори
су већих димензија правоугаоног облика и полукружно
завршени. Поред главних улазних врата, у северном зиду
су друга врата мањих димензија. Спољашње фасаде су
равне, рашчлањене плитким аркадним нишама између
камених пиластара. Фасаде су малтерисане и окречене у
бело.
The church in Stavalj was built as a massive building
with a base in a shape of rectangular, with proximate
dimensions 18X9m that spread toward east. The space was
upon the longitudinal axe divided on three parts, the middle
more width and two narrow lateral parts, so the interior had
the look of the three aisles vaulted basilica. The whole three
aisles inished on the eastern side with the semicircular apses.
In the internal space, square columns with coronas divide the
middle from the lateral aisles. The church was vaulted with the
semicircular vault and over the central part was a high dome
on the pandantifes, outside octagonal and circular inside.
The interior of the church was lightened by the many
windows: on the south and the north wall three, relatively
two, three on the altar space and one on the western wall. All
windows had bigger dimensions and rectangular shape and
semicircular inished. Beside the main entrance door, in the
north wall were the second door with a smaller dimensions.
The external facades were lat, divided with the shallow arcade
niches between the stone pilasters. The facades were rendered
and limed in white.
193
Штаваљ – црква Вазнесења Христовог/ Stavalj – the church of the Ascension of God
194
Постојећи иконостас у цркви је из послератног
периода и не поседује уметничке вредности. Ту је и
неколико икона са старијег иконостаса, које се чувају у
олтару. Међу њима су и две вредне грчке иконе сликане
темпером на дрвету из 1856. и 1872. године.
Црква у Штављу је подигнута над старијом
некрополом, о чему сведочи податак да се, приликом
радова на асанацији темеља 1991. године, испод самог
објекта наилазило на гробове.
The existing iconostasis in the church was from the
after war period and did not have artistic values. There were
several icons from the older iconostasis that were preserved
in the altar. Between them were two valuable Greek icons
painted by the temperas on the wood from 1856 and 1872.
The church was built in puts of older necropolis, as
evidenced by the fact that, when work on the sanitization of
the foundation in 1991, below the object encountered on the
graves.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Сјеница | Sjenica
Црква св. Петра и
Павла
THE CHURCH OF
ST. PETAER AND PAUL
196
Сјеничка црква посвећена св. Петру и Павлу почела
је да се гради 1896. године, непосредно након завршене
цркве у Лопижама.
Архитектонски црква је блиска истовременим
црквама из ширег окружења. И она је једнобродна
грађевина са троделном апсидом на источној страни, која
одаје утисак тробродне базилике. И унутрашњи простор
је стубовима повезаним луковима подељен на три брода.
Пресведена је полуобличастим сводом, а изнад наоса
је висока купола постављена. Спољашње површине су
малтерисане и бело окречене, рашчлањене плитким
аркадним нишама између камених пиластара, изнад којих
је фриз кратких слепих аркада на свим зидовима. Фриз са
аркадама се налази и на врху куполе изнад правоугаоних
прозора.
The Sjenica`s church dedicated to St. Peter and Paul
started to work in 1896, immediate after the inished church
in Lopize.
Architecturally the church was close to the
contemporary churches from the more width surroundings. It
is also one aisled building with three part apse on the eastern
side that gave expression of the three aisles basilica. Also the
internal space was with the columns connected to the arches
divided on the three aisles. It was vaulted with a semicircular
vault and over the naos was placed a high dome. The external
surfaces were rendered and limed in white, divided with a
shallow arcade niches between the stone pilasters, above
which was freeze of the short blind arcades on all walls. The
freeze with the arcades was situated on the top of the dome
over the rectangular windows.
Унутрашњост цркве је осветљена са више прозора
који су на куполи правоугаони високи и уски, а постављени
испод полукружних аркада. На јужном и северном зиду и
на апсиди су по три, а на западом зиду један прозор који
су облика бифоре и са малим капителом на средњем
стубу. Главна улазна врата су на западном зиду, урађена од
белог мермера, профилисана и са полукружним забатом
изнад. У унутрашњости цркве је иконостас на ком су иконе
постављене у три реда и већим крстом на врху.
Црква је архитектонски јако блиска и скоро
истовремена са црквама у Новом Пазару, Штављу,
Лопижама, Новој Вароши и Пријепољу. Цркву је градио
зограф и неимар Андреја Дамјановић са браћом. Црквеношколска општина Сјенице 12 година је узастопно подносила
молбу Порти за градњу цркве. Када је коначно стигао
ферман и када је прочитан на збору грађана, локални
органи власти нису дозволили да се црква подигне на
месту које је одобрено, па је саграђена на другом месту.
Изградња цркве завршена је тек 1928. године, што
је условило сиромаштво краја у ком је подигнута.
The interior of the church was lightened by the many
windows that were on the dome rectangular, high and narrow
and placed under the semicircular arcades. On the southern
and the northern wall and on the apse were by three, and on
the western wall one window that had a shape of the double
openings and with small coronas on the middle column. The
main entrance door was on the western wall, done from a
white marble, proiled and with a semicircular gable above. In
the interior of the church was an iconostasis on which icons
were placed in three rows and with a bigger cross on the top.
The church was architecturally very close and almost
contemporary with churches in Novi Pazar, Stavalj, Lopize,
Novoa Varos and Prijepolje. The church built zograph and
builder Andreja Damjanovic with brothers. The churchschool municipality of Sjenica 12 years successively presented
appeal to the Ottoman Porte for the church building. When
inally came command and when it was read on the citizens
gathering, the local organs of government did not allow to
build the church on the approved place so it was built on the
another place.
197
The church building was inished not before 1928
what caused poverty of the area where it was built. About the
eforts for its building testiies writing of Alexander Giljferding
from the time of the building beginning. He noted that in
Sjenica were no one richer orthodox, they were all presents
that `when settled aga and the state collectors of all categories,
they were satisied if stays one piece
of bread for the winter`. And so poor
they by themselves collected money
with which paid handicraftsmen and
material they procured alone.
Giljferding left a very
interesting description of Sjenica`s
priest, Elijah Cerovic. `In whole Bosnia
you won`t ind more loved and
respected priest than Sjenica`s priest
Ilija. In the area where, together with
Albanian population started to rule
right of stronger, Elijah doesn`t cede
to anyone upon the brevity. With
his red fez, with guns on his belt,
bearded bear he with his appearance looks very small on the
priest. In the church he saves stole penetrated by the bullet
in a moment when with this serving close married one girl
that wonted to kidnap Moslems. Even his knowledge doesn`t
crosses elementary literacy, population is faithful to him so his
word is a low. His inluence he used to instigate on the church
building and school founding. This action he helped with his
own means. `
The church of St. Peter and Paul is the only one
orthodox temple in Sjenica.
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
Сјеница – црква св. Петара и Павла/ Sjenica – the church of st. Peter and Paul
198
О напорима за њену изградњу сведочи и писање
Александра Гиљфердинга из времена почетка изградње.
Он је забележио да у Сјеници нема ни једног богатијег
православца, сви су кметови који су „када подмире агу
и државне скупљаче свих категорија, задовољни ако им
остане комад хљеба за зиму“. И тако сиромашни сами
су скупили новац којим су плаћали
мајсторе, а материјал су набављали
сами.
Гиљфердинг је оставио и
веома занимљив опис сјеничког
свештеника, попа Илије Церовића.
„У цијелој Босни нећете наћи
обљубљенијег
и
поштованијег
свештеника од сјеничког попа Илије.
У крају гдје, заједно с албанским
становништвом, почиње да господари
право јачега, Илија не уступа никоме
по јунаштву. Са својим црвеним фесом,
са пиштољима за појасом, обријане
браде, он по спољашности мало личи
на свештеника. У цркви чува епитрахиљ пробијен метком у
моменту када је, са том богослужбеном одеждом око врата.
вјенчавао једну дјевојку коју су хтјели отети муслимани.
Мада му знање не прелази елементарну писменост, народ
му је тако привржен да је његова ријеч закон. Свој утицај
употријебио је на то да подстакне народ на подизање цркве
и оснивање школе. Ову акцију помогао је и сам властитим
средстима.“
Црква св. Петра и Павла једина je православна
богомоља у Сјеници.
199
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Лопиже | Lopize
Црква св. Ђорђа
THE CHURCH OF
ST. GEORGE
200
Село Лопиже налази се у долини Лопижанске
и реке Чајак, леве притоке Увца, на заравни изнад леве
стране клисуре. На левој обали Лопижанске реке, налази
се сеоска црква, а са њене северне стране и активно сеоско
гробље.
Црква је по својој архитектури слична црквама у
Новом Пазару, Штављу и Сјеници, али је по димензијама
најмања. Једнобродна је грађевина са полукружном
апсидом, пресведена полуобличастим сводом на ком је
купола постављена на витком и високом тамбуру који
израста из кубичног постоља. Спољашње површине су
малтерисане и бело окречене, рашчлањене плитким
аркадним нишама између камених пиластара.
Унутрашњост цркве је осветљена са више прозора
који су на куполи правоугаони високи и уски, а постављени
испод плитких аркада. На јужном и северном зиду су по
три, на апсиди и западом зиду по један прозор који су
облика бифоре и са малим капителом на средњем стубу.
Главна улазна врата су на западном зиду.
The village Lopize is placed in the valley of the river
Lopizan and the river Cajak, the left tributary of the river Uvac
on the plateau over the left side of the clif. On the left bank of
the Lopizan river, was placed the village church, and from its
northern side active village graveyard.
The church upon its architecture is similar to the
churches in Novi Pazar, Stavalj and Sjenica, but according to
the dimensions the smallest. It is a one aisled building with a
semicircular apse, vaulted with a semicircular vault on which
was a dome placed on the slim and high tambour that grows
from the cubical stand. The external surfaces were rendered
and limed white, divided with shallow arcade`s niches
between the stone pilasters.
The interior of the church was lightened with several
windows which were on the dome high and narrow and placed
under the shallow arcades. On the southern and northern wall
were three, on the apse and the western wall one window that
had a before shape and with a small corona on the middle
column. The main entrance door is on the western wall.
У народу је очувано предање да су се у тој цркви
причестили војници који су кренули у Бој на Косово, што
би значило да је садашња црква подигнута пре краја 14.
века. Ову претпоставку би донекле могли да потврде и
подаци пописа из 1604. године када су у селу уписана два
попа. Ту је и средњовековна некропола која се налази са
јужне и западне стране цркве. На некрополи су споменици
хоризонтално постављене необрађене плоче, сачуване у
незнатном броју.
Изградња садашње цркве почела је 1855. године,
како је сачувано у предању, на месту порушене. Око
зидања или можда обнове цркве, највише се ангажовао
сјенички поп Илија Церовић. О њему и подизању цркве
податке је оставио и руски путописац Александар
Гиљфердинг, који је записао: „Лопиже је чувено по својој
цркви. То је омања грађевина, солидно зидана од чврстог
белог камена. Унутра још није довршена, иако се у цркви
већ обавља служба. Дрвена преграда чека иконе да би се
могла назвати иконостасом сада су на њу прилијепљени
којекакви ксилографи грчке производње, нешто попут
In the population was preserved legend that in this
church were blessed solders that moved to the Kosovo battle
what mean that this church was built before the end of the
14th century. This presumption should somewhat conirm data
of a register from 1604 when in the village were recorded two
priests. There is a medieval necropolis that was placed from the
southern and western side of the church. On the necropolis
were monuments horizontally placed untreated plates saved
in the insigniicant number.
The building of today`s church started in 1855 how
was preserved in the legend on the place of ruined. Around
the building or a maybe church renewal, mostly was engaged
Sjenica`s priest Ilija Cerovic. About he and the church building
data left the Russian travel writer Aleksandar Giljferding who
wrote: `Lopize is famous upon its church. That is a smaller
building, solidly built from the irm, white stone. Inside it`s not
inished yet, even in the church was done service. The wooden
partition waits icons so it could be called and iconostasis
now on it are glued some kind of the xylographs of the Greek
production something like our tasteless pictures. Indeed, this
201
АКТИВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
наших неукусних слика. Дакако, ова црква, поред све своје
сиротиње, угоднија је Богу него многи раскошни храмови“.
Лопижанска црква припада скупини тробродних
цркава подигнутих средином 19. века у: Новом Пазару,
Штављу, Сјеници, Новој Вароши и Пријепољу. У овој цркви
чувао се ћивот св. Георгија, коме је црква и посвећена.
Након Косовске битке и турских освајања овог подручја,
ћивот је чувала породица Пешић, која га је касније
поклонила цркви св. Прокопија у Прокупљу.
Поред цркве исте године изграђен је и конак и
у њему је почела да ради школа, која је прва народна
основна школа на Сјеничко-пештерској цисоравни.
church beside its poverty, was more pleasant to God that
many luxurious temples. `
The Lopizan`s church belongs to the group of the
three aisles churches erected in the middle of the 19th century
in: Novi Pazar, Stavalj, Sjenica, Nova Varos and Prijepolje. In
this church was preserved a coin with relicts of St. George
to whom the church was dedicated. After the Kosovo battle
and the Turkish conquests of this district the coin was carried
by the Pesic family which later donated it to the church of St.
Procopius in Prokuplje.
Next to the church in the same year was built a hostelry
and in it started to work a school which was the irst national
primary school on Sjenica-Pester`s plateau.
203
Захумско – Црквина / Zahumsko – the church
Zахумско | Zahumsko
Црквина
THE CHURCH
204
Село Захумско лоцирано је са леве стране пута
Баре-Куманица, на падинама које гравитирају сливу реке
Бистрице. У селу, у активном сеоском гробљу налази се
мања црква брвнара, правоугаоне основе и без апсиде на
источној страни која има изглед обичне куће. Унутрашњост
цркве је бетонирана, а кров покривен салонитом. Могуће
да је ту некада постојала старија црква и да по њој народ то
место назива Црквина.
Око цркве, са њене јужне и западне стране,
формирана је некропола са надгробним споменицима са
краја 19. века, а иста се користи и данас.
The village Zahumsko is located on the left bank of
the road Bare-Kumanica on the slops that gravitated to the
low of the river Bistrica. In the village, on the active graveyard
was situated a small church cabin, with rectangular shape and
without an apse on the eastern side that had a look of the
usual house. The interior was concreted and the roof covered
by the asbestos-cement corrugated sheets. It is possible that
sometimes was existed older church and that the population
upon it that place called Crkvina.
Around the church, from its southern and western
side, was formed necropolis with tombstones from the end of
the 19th century and the very same is used also today.
ЦРКВЕ У РУШЕВИНАМА - ИСТРАЖЕНЕ
THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
206
Дежева | Dezeva
Саборна Црква
THE CONVENTION CHURCH
Налази се на простору између школе и Дежевске
реке, у непосредној близини Краљеве чесме. Почетком
осамдесетих година 20. века ту су истражени остаци
средњовековне цркве са некрополом. Црква је
једнобродна грађевина са пространом потковичастом
апсидом, димензија 16 х 7 метара и дозиданим анексом
на јужној страни. Олтарски простор имао је и озидана
седишта — синтронос са троном, као и парапетне плоче.
Цела унутрашњост је била живописана. Црква је подигнута
у првој половини 13. века и представља место одржавања
Дежевског сабора на ком је краљ Драгутин предао престо
брату Милутину. Разорена је крајем 14. или у првим
деценијама 15. века у време првих продора Турака у ове
крајеве.
Око цркве је формирана некропола, али
је сахрањивање вршено и у цркви. Археолошким
истраживањима на простору око цркве откривено је
близу тридесет надгробних споменика, међу којима
су најбројније масивне обрађене хоризонталне плоче
закошених ивица, плоче типа „рибља леђа“, споменици
од мермера без натписа, украшени различитим мотивима.
Недалеко од цркве налази се Краљева чесма или вода цара
Симеона.
It is placed on the space between the school and
the river Dezeva in the immediate closeness of the Kings
fountain. At the beginning of the 80`s of the 20th century
there were researched remains of the medieval church with a
necropolis. The church was one aisled building with a spacious
horseshoe-shaped apse, with dimensions 16X7m and rebuilt
annex on the southern side. The altar space had rebuilt seatssyntronon with a throne, like as partition plates. The whole
interior was fresco painted. The church was built in the irst
half of the 13th century and represented a place of keeping the
Dezeva`s synod on which the king Dragutin gave up a throne
to his brother Milutin. It was devastated at the end of the 14th
or in the irst decades of the 15th century in the time of the irst
penetrations of the Turks in these areas.
Around the church was formed a necropolis but the
burials were done also in the church. By the archeological
researches on the area around the church was discovered
approximately 30 tombstones, between which were numerous
massive elaborated horizontal plates with sloped edges, plates
type `ish back`, monuments of marble without the inscription,
decorated with diferent motives. Not far away was placed the
King`s fountain or the water of the Emperor Simeon.
Александар Гиљфердинг је средином 19. века
за село Дежеву записао: „Некада је ту био град и у њему
су радо боравили Немања и његови потомци. Пут,
који од тих кућица води на сјевер, према узвишењу
Соколовици, зове се, до данашњег дана, Царска улица.
Тамо је био замак цара Душана. Разбацано камење
свједочи о древним грађевинама. Ако пођете том улицом
четврт сата, наилазите на Судско Село, које се налази на
простору гдје је раније био суд српских владара. У свим
тим мјестима сада живе муслимани“.
Остаци Саборне цркве у Дежеви су проглашени
за споменик културе.
Alexander Giljferding in the middle of the 19th century
for the village Dezevo wrote: `Sometimes here was a city and
in it gladly stayed Nemanja and his descendants. The road,
that from those little house lead to the north, toward hill
Sokolovica, was called until today`s day the Emperors street.
There was a castle of the King Dusan. The thrown out stones
testiies about the building of that days. If you go on that street
in the quarter of an hour you stumble upon on the Sudsko
village that situated on the place where earlier was a court
house of the Serbian rulers. In the whole those places now live
the Moslems.
The remains of the Convention church in Dezeva were
pronounced for the monument of a culture.
Парапетна плоча | For Parapet plates
207
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
208
Манастир | Monastery
Св. Михајла у Расу
ST. MICHAEL IN RAS
У оквиру Подграђа тврђаве Рас налази се тзв.
Новакова пећина и у њој остаци манастирског комплекса,
чији су најзначајнији објекти црква, житница и цистерна у
приземљу и поткапина која је имала три спрата. Црква овог
комплекса посвећена је арханђелу Михаилу и подигнута
крајем 12. и првим деценијама 13. века. Црква
мањих димензија има крстообразно решење,
западним делом је подвучена под свод пећине и
оријентисана у правцу север-југ. Од ње је очуван
само западни зид с једним прислоњеним луком,
почетак олтарске апсиде на северној и део зида
на јужној страни, где је био и улаз. Црква је била
живописана, а приликом истраживања је нађено
мноштво фрагмената фресака. Поред цркве,
на литици стене постојала је фреска на којој је
био насликан арханђел Михаило. Цео простор
северно од цркве био је затворен и преграђен на
више просторија. Једна од просторија је цистерна,
а нешто даље од ње и складиште за жито. Након
рушења објеката око цркве, простор је коришћен
за сахрањивање.
Околне пећине су служиле као монашке
испоснице у којима се одвијала жива преписивачка
делатност.
In the frame of the Podgradje of the Ras citadel was
placed so cold Novak`s cave and in it remains of the monastery
complex, whose the most signiicant objects the church,
the granary and cistern in the ground loor and rock shelter
that had three loors. The church of this complex
was dedicated to St. Archangel Michael and it was
built at the end of the 12thcenruty and in the irst
decades of the 13th century. The church of smaller
dimensions had cross solution, with the western side
was underlined under the cave vault and oriented in
the direction North-South. From it was saved only the
western wall with one leant arch, the beginning of the
altar apse on the northern and a part of the wall on
the southern side was was an entrance. The church
was fresco painted, and during researches was found
multitude of the fresco fragments. Beside the church,
on the clif of a rock was existed a fresco on which
was painted archangel Michael. The whole space
north from the church was closed and partitioned by
the several rooms. One of the rooms is a cistern, and
a little far from it was warehouse for the grains. After
the demolition of objects around the church, the space was
used for the burials.
The nearby caves served as monkish hermitages in
which developed vivid transcription activities. There was
written the Vukan`s gospel, gospel for the parishioner Stevan
that inished the old man Simeon that wrote at the end :
Ту је писано и Вуканово јеванђеље, односно
јеванђеље за жупана Стевана, које је довршио старац
Симеон који је на крају записао:
Дубровчанин Никола Бошковић помиње цркву св.
Михаила из времена пре велике сеобе становништва 1690.
године: „сат и по даље (мисли од Сопоћана), под једним
брдом (је) црква св. Михаила с манастиром готово сасвим
срушеним“. По легенди овде су браћа затворила Стефана
Немању.
Nikola Boskovic from
Ragusa mentioned the
church of St. Michael from
the time before the great
migration
of
the
population in 1690:`and
hour further (he meant
from Sopocani) under one
hill was the church of St.
Michael
with
the
monastery
almost
completely demolished. `
Upon the legend here the
brother
jailed
Stefan
Nemanja.
209
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Цркве
средњевековног
Трговишта
THE CHURCHES OF THE
MEDIEVAL TRGOVISTE
210
Положај средњовековног Трговишта описао је
још средином 19. века Александар Гиљфердинг. „На два
сата од Новог Пазара налази се готово заобљена долина,
заклоњена са свих страна и препуна камених зидина. Овдје
је, вјероватно, некада постојао велики град. Тај град народ
назива Пазариштем или Старим Пазаром“.
Археолошким истраживањима средњовековног
Трговишта, која су се одвијала од 1972. до 1990. године,
откривено је насеље урбаног типа, са 64 куће, брвнаре
или зидане са приземљем и спратом. Приземље је имало
економску намену, а на спрату су се налазиле стамбене
просторије. Налази луксузног посуђа, накита и оружја
уверљиво дочаравају слику живота у насељу.
У оквиру средњовековног насеља на Трговишту
откривено је пет цркава које су имале и некрополе.
Настарија је меморија са гробницом, а од цркава Црква
I, која се налази на левој обали реке Рашке, на западној
страни насеља. Она је подигнута над старијим гробљем
током друге половине 12. века.
The situation of the medieval Trgoviste described yet
in the middle of the 19th century Alexander Giljferding: ` Two
hours far from Novi Pazar was placed almost curved valley,
shielded from every side and full of the stone walls. Here was,
probably sometimes existed a big town. That town population
named Pazariste or Stari Pazar. `
By the archeological researches of the medieval
Trgoviste that developed from 1972 until 1990 was discovered
settlement of urban type with64 houses, cabins or built
with ground loor and loor. The ground loor had economic
assignation and on the loor were placed residential rooms.
The indings of luxurious vessels, jewels and weapons surely
conjured picture of life in the settlement.
In a frame of the medieval settlement in Tgoviste were
discovered ive churches that had necropolis. The oldest was
a memory with a crypt, and from churches the Church I that
situated on the left bank of the river Raska, on the western
side of the settlement. It was erected over the older graveyard
during the second half of the 12th century.
Црква је једнобродна, са апсидом која је споља
тространа а изнутра полукружна, била је засведена
полуобличастим сводом и живописана. У апсиди цркве
је 1965. године у композицији архијерејског входа, била
очувана фреска Христоса-агнеца. Крајем 14. и почетком
15. века црква је добила и припрату.
На источној страни Трговишта, на месту званом
Табачина, налази се Црква II, подигнута током друге
половине 14. века. Црква је једнобродна са припратом
на западној и апсидом споља троугаоном а изнутра
полукружном, на источној страни. Црква је била и
живописана.
Главна црква насеља, Црква III, налазила
се на доминантном положају изнад средњег дела
насеља, изграђена између 1430. и 1460. године. То
је била једнобродна грађевина са апсидом изнутра
полукружном а споља полигоналном, некада засведена
полуобличастим сводом и са очуваним траговима
живописа. Црква је током друге половине 16. века
обновљена захваљујући ктиторској делатности
The church was one aisled, with an apse that outside
was trihedral and inside semicircular, it was vaulted by
the semicircular vault and fresco painted. In the apse of
the church in 1965 in the composition of the archbishops
introit was preserved fresco of the Christ-Agnus. At the
end of the 14th and at the beginning of the 15th century the
church also got the narthex.
On the eastern side of Trgoviste, on the place
called Tabacina, was placed the Church II, raised during the
second half of the 14th century. The church was one aisled
with the narthex on the western and apse outside trihedral
and inside semicircular, on the eastern side the Church was
decorated with the frescoes.
The main church of settlement, the Church III,
was placed on the dominant place over the middle part
of the settlement, built between 1430 and 1460. That was
one aisled building with an apse inside semicircular and
outside polygonal sometime vaulted by the semicircular
vault and preserved traces of fresco painting. The church
during the second half of the 16th century was renovated
211
Имајући у виду да на обали реке Рашке, на траси
њеног тока дугог око 35 км, до сада нису забележени
остаци ни једног сакралног објекта, то се наведена црква,
највероватније, налазила на овом месту.
Поред свих цркава откривена су и гробља, са
различитим бројем истражених гробова. Највеће гробље
налазило се уз Цркву I и на Табачини, а укупно је на
некрополама Трговишта истражено преко 800 гробова.
Трговиште је важан трговачки центар на траси пута
који је из Приморја водио према унутрашњости Балкана и
Цариграду, у њему се већ од друге половине 14. века налазе
стални или привремено насељени дубровачки трговци.
Бројна су документа Дубровачког и Которског архива која
се односе на Трговиште. Турци су заузели Трговиште 1459.
године, а већ 1461. године поставили кадију и субашу. Према
попису Призренског санџака из 1571. године Трговиште
има шест махала: махала поп Дмитар; махала поп Тодор;
махала поп Божидар, махала поп Јован, махала поп Радоња
и махала поп Радман, са укупно 24 куће, 8 неожењених и 3
удовице, са приходом од 10.000 акчи
Када је шездесетих година 15. века основан Нови
Пазар, Трговиште није опустело, али се име области
пренело и на новоосновани трг и у попису 1468. године
уписано је: „Сами шехер Нови Пазар, друго име Рас,
домова: муслиманских 175, кршћанских 194, неожењених
28, удовица 7.” На основу записа из Сопоћанског поменика
у Трговишту је престао живот 1770. године.
Having a sight that on the bank of the river Raska, on
the way of its low long about 35km until now was not noted
remains of even one sacral object so the named church the
most probably was placed on this place.
Beside all churches were discovered also graveyards
with a diferent numbers of researched graves. The biggest
graveyards were placed by the Church I and on Tabacina and
totally on the necropolis of Trgoviste were researched over 800
graves.
Trgoviste was very important trading center on line
of the road that from the Coast lead toward the inland of the
Balkans and Constantinople in it were since the second half
of the 14th century were permanent or temporary settled
Dubrovnik`s traders. Numerous were documents from the
Dubrovnik`s and Kotor`s archive that were related to Trgoviste.
The Turks conquered Trgoviste in 1459 and still in 1461 placed
judge and the Turkish government representative. Upon
the register of Prizren`s Sanjak from 1571 Trgovste had six
quarters: quarter priest Dmitar, quarter priest Todor, quarter
priest Bozidar, quarter priest Jovan, quarter priest Radonja and
quarter priest Radman, with 24 houses in total, 8 unmarried
and 3 widows with an income of 10 000 akcas.
When in 60`s of the 15th century was founded Novi
Pazar, Trgoviste did not devastated but the name of district
was carried over also on the newly established square and
in the register from 1468 was noted that:` Only the city Novi
Pazar, the second name Ras, homes: Moslem 175, Christian
194, unmarried 28, widows 7. Upon inscription from the
Sopocani mention in Trgoviste life stopped in 1770.
ЦРКВЕ У РУШЕВИНАМА – ИСТРАЖЕНЕ / THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
Цркве средњовековног Трговишта / The churches of the medieval Trgoviste
212
Прибисалића, спахије Вује и његовог брата митрополита
Матеје. Урађен је нови слој живописа и нови црквени
намештај. У исто време уз цркву је са западне стране
призидана и фрескама осликана припрата која је током
читавог 17. века служила као маузолеј чланова ове
породице. Током истраживања нађене су и надгробне
плоче од фино обрађеног мермера, са перфектним
калиграфским натписима, које су драгоцен документ о
животу, утицајности и моћи ове српске спахијске породице.
Најбоље је очувана плоча Јерине Прибисалић, умрле 8.
јуна 1612. године, жене Радивоја, кћери спахије Вује и
синовице митрополита Матеје. О богатству Прибисалића
говоре и налази делова луксузне одеће са гајтанима од
позлаћене срме и дугмади од бронзе или позлаћеног
сребра, откривени у гробовима.
Црква IV мања је гробна капела, лоцирана на
западној страни насеља, северно од Цркве I. Међу црквама
на Трговишту она је најмања, и за разлику од осталих, има
правоугаони наос без апсиде, а са јужне стране је била
проширена мањим анексом. Изграђена је у првој половини
15. века.
Пета црква се, највероватније налазила са
десне стране ушћа Себечевске реке у Рашку, поред
репрезентативне базилике из 6. века. На том простору је
истражен само један број средњовековних гробова, док су
остаци цркве остали неистражени. На постојање цркве на
овом делу Трговишта упућује и запис из 1518. године, који
гласи: „У лето 1518. године 10-ог маја би потоп од Рашке и
стаја ова књига и све друго од пола дана до 9 часова у води
у цркви светога Симеона“.
thanks to the founder`s activities Pribisalic, the lend owner
Vuja and his brother metropolitan Mathew. It was done a
new layer of the fresco painting and new church furniture. At
the same time next to the church from the western side was
partitioned and by the fresco painted narthex that during
the whole 17th century served as a mausoleum for members
of this family. During the researches were found tombstones
with ine curved marble with perfect calligraphic inscriptions,
which were a precious document about a life, inluence and
power of this Serbian, lend lord family. The best preserved was
a plate of Jerina Pribisalic, died on June 8th in 1612m wife of
Radivoje, daughter of lend lord Vuja and niece of metropolitan
Mathew. About riches of the Pribisalic spoke also founding’s
of parts of luxurious clothes with cords from gilt iligree and
buttons of bronze or guilt silver, discovered in the graves.
The Church IV is a smaller grave chapel, located on
the western side of the settlement, north from the Church I.
Between the churches on Trgoviste it was the smallest and in a
diference from the others it had rectangular naos without the
apse, and from the southern side it was added by the smaller
annex. It was built in the irst half of the 15th century. `
The ifth church the most probably was placed on the
right bank of the intake of the river Sebeceva into the Raska,
beside the representative basilica from the 6th century. On
that area was researched only one number of the medieval
graves, until the remains of the church stood unexplored.
On the church existing on this part of Trgoviste also directed
inscription from 1518 that sounded: ` In the year 1518 on
May 10th was deluge from the Raska and stood this book and
everything else a half of a day until 9 o`clock in the water in
the church of St. Simeon.`
213
Црквина
THE CHURCH SITE SHRINE
Налази се на око један километар јужно од Тутина,
на платоу узвишења које се уздиже изнад леве обале
Видрењака. На платоу се налазе остаци манастирског
комплекса, археолошки истражени у периоду 1979 -1982.
година. Црква смештена на источној страни локалитета
једнобродна је грађевина, правоугаоне основе са
апсидом на источној страни која је са спољашње стране
полигонална, а са унутрашње полукружна. Зидови цркве,
дебљине око 0,90 м, са спољне стране грађени су од
квадера сиге, док је унутрашње лице зидано од ломљеног,
притесаног камена уз местимичну употребу обрађених
комада сиге. Димензије цркве су 9.65 x 6.30 метара и уз њу је
накнадно дозидана припрата. Монашки објекти смештени
су на западној страни локалитета.
У току археолошких истраживања нађени су
делови мермерне пластике који потичу са прозора цркве,
једне бифоре и два једноделна прозора. По казивању
мештана, западни портал је порушен пред други светски
рат. Црква је била пресведена полуобличастим сводом,
није имала куполу и била је покривена великим плитким
ћерамидама. Дрвеним иконостасом, унутрашњост цркве
била је подељена на наос и олтарски простор у ком су
откривени остаци часне трпезе, док се у средишту наоса
налази амвонска розета урађена од белог мермера.
Остали део пода је урађен од камених плоча, делимично
мермерних или од пешчара.
Црква има сличности са црквама рашке
градитељске школе и подигнута је у другој половини 13.
или првим деценијама 14. века, а припрата је дозидана у
17. веку
It was situated about one kilometer on the south of
Tutin, on the plateau of mound that was rising over the left
bank of the river Vidrenjak. On the plateau were situated
remains of the monastery complex, archeological researched
in the period 1979-1982. The church placed on the eastern
side of the locality was one aisled building, rectangular base
with an apse on the eastern side that was from the outside
polygonal and from the internal semicircular. The walls of the
church thick about 0,90m from the outside were built from
the quadrangles of the limestone, until the internal face was
built from the broken, hewing stone with sporadically use of
the hewing limestone. Dimensions of the church were 9, 65X6,
30m and beside it later on was rebuilt narthex. The monkish
objects were placed on the western side of the locality.
During the archeological researches were found
parts of marble plastic that originated from the window of
the church, on double and two single-parts widows. Upon
narration of the settlers the western portal was demolished
before the Second World War. The church was vaulted by the
semicircular vault didn`t had a dome and was covered by the
big shallow mission tile. The interior of the church was divided
by the wooden iconostasis on the nave and the altar space in
which were discovered remains of the holy altar table, until
in the center of the naos was placed the tribune rosette done
from white marble. The rest part of the loor was done from the
stone plates, partially marble or from the send stone.
The church has similarities with churches of the Raska
building school and it was raised in the second half of the 13th
century or the irst decades of the 14th century and the narthex
was added in the 17th century.
ЦРКВЕ У РУШЕВИНАМА – ИСТРАЖЕНЕ / THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
214
Тутин | Tutin
Откривени остаци живописа припадају времену
изградње цркве, али и времену изградње припрате. Млађи
живопис 16-17. века има сличности са живописом Цркве
св. Петра и Павла у Тутину.
Време подизања цркве одговара времену
владавине краљева Драгутина и Милутина, које народна
традиција сматра ктиторима овог храма. Како су они у то
време били у свађи, то је властела настојала да их измири.
До првог сусрета је дошло на територији општине Тутин
и то место где су се “господа састала”, од тада се зове
Господске ливаде. Недалеко од њих је Лукавица, где је била
постављена стража, која би интервенисала ако се неко
буде понашао “лукаво”. Након што су се браћа измирила,
решила су да подигну цркву и дали јој име Измирна.
Јужно и западно од цркве откривени су остаци
обимног зида који је затварао простор манастирског
комплекса. На западној страни комплекса откривени су
остаци конака који се састојао од три просторије. У једној
од њих је била кухиња у којој се налазила и пећ за печење
хлеба. Све просторије су биле међусобно повезане, а трем
према црквеној порти. Конак је имао и спрат зидан, као и
приземље, од камена.
Локалитет Црквина је проглашен за споменик
културе.
Discovered remains of the fresco painting belong to
the time of the church building but also to the time of the
narthex building. The later fresco painting from the 16th -17th
century had similarities with the fresco painting of the church
St. Peter and Paul in Tutin.
The time of the church erection suites to the time
of the king Dragutin and Milutin, which national tradition
considered as founders of this temple. How they were in the
quarrel, so the landed gentry strived to make peace with
each other. The irst meeting was came on the territory of
the municipality Tutin and that place where `lords met` since
then was called the Lords meadows. Not far from them was
Lukavica, where was placed guard, that should be intervened
if somebody should behave `cunningly`. After the brothers
reconciled they solved to build the church and gave it a name
Izmirna (the Reconcilable).
Southern and western from the church were
discovered remains of the voluminous wall that closed space
of the monastery complex. On the western side of the complex
were discovered kitchen in which was placed oven for the
bread baking. All rooms were mutually connected, and the
porch was toward the church graveyard. The hostelry also had
a loor built same as a ground loor of stone.
The locality Crkvina was pronounced for the
monument of culture.
215
ЦРКВЕ У РУШЕВИНАМА – ИСТРАЖЕНЕ / THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
216
Латинска црква
Напреље
THE LATIN CHURCH
NAPRELJE
У непосредној близини Петрове цркве, са њене
северне стране и са десне стране раскрснице где се од
старог пута Нови Пазар – Рашка, одваја пут
за Голију, налазе се остаци цркве, коју народ
назива латинском. У предању поред цркве
се налазило и гробље чији су се споменици
видели до пред други светски рат. Црква са
гробљем је скоро уништена пресецањем
путева и интервенцијама власника имања.
Од цркве је остала само припрата, док
су у остацима наоса откривени и комади
фресака, на основу којих је закључено да је
црква подигнута у првој половини 14. века.
Црква је страдала при првим турским
продорима у ову област, већ крајем 14. века,
када је страдала и црква у оближњој Дежеви.
Са Латинске цркве потиче и реверсна страна
нагрудног крста реликвијара 11-12. века.
In the direct closeness of the Peter`s church, from its
northern side and from the right side of the cross-road where
from the older road Novi Pazar –Raska separates
road for Golija were placed remains of the church
that population called the Latin. In the legend
beside the church was placed a graveyard whose
monuments were seen until the beginning of the
Second World War. The church with graveyard was
almost completely demolished by the road cutting
and interventions of owners of property. From the
church left only narthex, until in the remains of nave
were discovered fragments of frescoes, based on
which was concluded that the church was raised in
the irst half of the 14th century.
The church sufered in the irst Turkish
penetrations in this district, already at the end of the
14th century when was also demolished church in
the near Dezeva. From the Latin Church originated
also the reverses side of the over breast reliquary cross the 11th
-12th century.
На периферији Новог Пазара, на путу према
Новопазарској бањи откривени су остаци цркве највећим
делом уништене изградњом пута
Нови Пазар – Рашка. Црква је била
једнобродна, са полукружном и
незнатно издуженом апсидом на
источној страни, вероватно засведена
полуобличастим сводом. Унутрашње
површине биле су живописне,
спољашње само дерсоване. Црква је
подигнута крајем 13. или почетком
14. века, што потврђује и формирана
некропола на којој је истражено
преко 200 гробова.
Црква на Напрељу страдала
је у пожару средином 17. века, ако
не и 1689. године када су порушени или оштећени и други
споменици у новопазарском крају.
On the periphery of Novi Pazar on the road toward
Novopazarska Banja were discovered remains of the church
with the mostly part demolished
by the road building Novi PazarRaska. The church was one aisled,
with semicircular and insigniicantly
elongation apse on the eastern side,
probably vaulted by the semicircular
vault. The internal surfaces were
painted by frescoes, the external
just lat pointed. The church was
erected at the end of the 13th or at
the beginning of the 14th century
that conirms formed necropolis on
which was researched 200 graves.
The church in Naprelje was
sufered in ire in the middle of the 17th century even if in 1689
when were demolished or also damaged other monuments in
Novi Pazar area.
217
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Лукоцрево | Lukocrevo
Пожега | Pozega
Црква св.Варваре
Црквина
THE CHURCH
OF ST. BARBARA
THE CHURCH
218
У центру села Пожеге, у подножју северне падине
Оџева, на десној обали Људске реке налазе се остаци
цркве. Ради се о једнобродној цркви трапезастог облика
са правоугаоном апсидом на источној страни. Откривени
су и остаци олтарске преграде и часне трпезе, а црква
је била пресведена полуобличастим сводом. Зидови су
били дерсовани и на унутрашњим површинама зидова
нема трагова живописа. Нису откривени ни уломци
архитектонске пластике.
На основу сличних грађевина црква у Пожеги је
подигнута почетком 14. века. Није познато када је дошло до
рушења цркве. Могуће да је до тога дошло већ средином
или крајем 15. века, непосредно након турских освајања
области око Новог Пазара. Цркву су, највероватније
користили Саси који су живели у неком оближњем
рударском насељу. Поред цркве су налажени и надгробни
споменици, међу којима има и оних који припадају 14. веку,
а сахрањивање је настављено до 17-18. века.
In the center of Pozega in the stand of the north
sloping ground of Odzevo on the right bank of the Ljudska reka
were placed remains of the church. It is about the one aisled
church of the trapezium shape with the rectangular apse on
the eastern side. The remains of the altar partition and the holy
altar table were also discovered and the church was vaulted by
the semicircular vault. The walls were lat pointed and on the
internal surfaces of the walls were no traces of fresco painting.
The fragments of architectonic plastic were not discovered.
Based on the similar buildings the church in Pozega
was erected at the beginning of the 14th century. It was not
known when come to the church demolished. It was possible
that came for that in the middle or at the end of the 15th century
immediately after the Turkish conquests of areas round of Novi
Pazar. The church, most probably was used by the Sass who
lived in some near mine settlement. Beside the church were
found tombstones between which had those who belong to
the 14th century and burial was continued until the 17th-18th
century.
Остаци манастирског комплекса са црквом
посвећеној св. Варвари, налазе се на локалитету Рељина
градина, 5 км западно од Новог Пазара. Постојање цркве
забележио је Александар Гиљфердинг 1875. године, потом
Петар Ж. Петровић 1932. године.
Црква св. Варваре има облик уписаног крста, са
четири масивна ступца која су носила куполу. Олтарска
апсида је споља трапезасте, а изнутра полукружне
основе. На западној страни је узана припрата са улазом
на јужном зиду. Зидови цркве су били релативно добро
очувани, на појединим местима у висини и до два метра.
Зидање је вршено од притесаног и ломљеног камена
везаног кречним малтером, док су купола и лукови рађени
од сиге. Истраживањем је констатовано да црква са
спољашње стране није посебно декорисана. Њен изглед су
улепшавале мермерне бифоре, по једна са северне и јужне
стране, постављене у оси куполе.
The remains of the monastery complex with the
church dedicated to St. Varvara were placed on the locality
Reljina Gradina, 5km western from Novi Pazar. The existing
of this church was noted by the Alexander Giljferding in 1875
and then Petar.Z Petrovic in 1932.
The church of St. Varvara had a shape of the inscribed
cross with four massive small posts that carried a dome. The
altar apse was outside trapeze and inside semicircular base.
On the western side was a narrow narthex with an entrance
on the south wall. The walls of the church were relatively good
preserved, on some places in a high of about two meters.
The building was done of the curved and broken stone
connected with the lime mortar, until the dome and arches
were done from the limestone. By exploring was concluded
that the church from outside was not especially decorated. Its
appearance was embellished by the marble biphoras, by one
on the northern and southern side placed on the axe of the
dome.
219
На унутрашњим површинама зидова сачувани су
били и делови живописа, сокл и мале површине прве зоне.
220
The interior of the church was paved by the white
marble plates and in the center of the under dome space was
placed tribune rosette whose ten segments were done from
the white and gray marble. Only the loor in the deaconry was
paved by the hexagonal shape bricks. In the altar space was
found a foot of the holy altar table, in a shape of the truncated
pyramid, curved from the sandstone. In its closeness were
found also the parts of the broken chandelier of white marble
and parts of vessel for the holy water.
From the church furniture the most signiicant
founding presented remains of the archbishops throne that
was incorporated in the southwestern post of the under dome
space. The seat of the throne was semicircular curved like
niche by the richly elaborated construction of the trimmed
white marble. The upper construction had a shape of canopy,
until the forehead side was done like biphoras with plastically
presented lily and six members rosette done in the circle. This
construction was leant on the marble small posts. On the lower
part of the throne were placed partitioned plates framed by
the marble small beams. The front plate of the throne curved
in a shape perforated transens with a complex geometrical
ornament. By its upper and lower edge was curved founders
inscription of the metropolitan of Raska Silvestre that sounded:
On the internal surfaces of the walls were also
preserved parts of fresco painting, plinth and small surfaces
of the irst zone.
The church of St. Varvara was raised on the northern
side of the leveled plateau, on the southern side widened by
the cutting of the sloping ground that was underpinned. By the
underpinning was placed a porch under which was organized
a kitchen. The monastery objects were stretched along the
eastern and western side of the plateau, from the underpinning
until the church. On the western side was a dining room and
one bigger room with a cellar, vaulted by the semicircular vault
in which entered toward the stairway placed on the north side
of an object, and in the immediate closeness to the church.
From the western side of the stairway`s was placed a smaller
room which also had a cellar part. How in the parts of the cellar
were discovered graveyards, it was presumed that it was about
the crypt. The both loor rooms had a common porch turned
toward the churchyard. The object on the eastern side of the
churchyard was more representative and consisted of several
rooms (from which one was very large) that had a cellar.
Црква св. Варваре подигнута је на северној
страни заравњеног платоа, на јужној страни проширеног
засецањем падине која је и подзидана. Уз подзид се
налазио трем испод ког је била организована кухиња.
Манастирски објекти су се протезали дуж источне и
западне стране платоа, од подзида до цркве. На западној
страни је била трпезарија и једна већа просторија са
подрумом, засведеним полобличастим сводом, у који се
улазило преко степеништа смештеног на северној страни
објекта, а у непосредној близини цркве. Са западне
стране степеништа налазила се мања просторија која је,
такође имала подрумски део. Како су у подрумском делу
откривени гробови, претпоставља се да се ради о крипти.
Обе спратне просторије имале су заједнички трем окренут
према порти. Објекат на источној страни порте много је
репрезентативнији и састојао се од неколико просторија
(од којих једна јако велика) које су имале подрум. Спољни
зидови објеката и подзид на јужној страни, чинили су
обимни зид манастирског комплекса са улазом на североисточној страни.
У манастирској порти вршено је и сахрањивање,
али и у самој цркви која је и подигнута на делу старије
некрополе. Откривене су и надгробне плоче с краја 14. и
почетка 15. века, од којих једна има и натпис. Осим гробова
у цркви, остали део некрополе није истраживан.
Манастирски комплекс на Рељиној градини, као
седиште Рашке митрополије, подигао је епископ рашки
Симеон пре 1526. године, а ктитор преправки и доградњи
био је митрополит Силвестер, који је пре именовања за
рашког митрополита био игуман Хиландара. На рашки
трон именовао га је патријарх Макарије 1560. године.
У цркви св. Варваре последњи митрополит био је
Максим, а црква је страдала 1690. године када су страдали
и Сопоћани, Ђурђеви Ступови, Петрова црква и многе друге цркве и манастири. Камен са порушеног манастирског
комплекса муслиманско становништво је употребљавало
за подизање воденица на Рашки, а место радије називало
старијим називом Рељина градина. Назив цркве се очувао
у називу села Варево смештеног у подножју, источно од
манастира.
Године 1987/88. археолошки је истражена црква
у комплексу и остаци конзервирани, да би 2004–2006.
године били истражени и остали објекти у манастирском
комплексу.
The external walls of the object and the underpinning
on the south side were made voluminous wall of the monastery
complex with an entrance on the northeastern side.
In the monastery churchyard also were done burials,
but also in the church itself that was raised on the part of older
necropolis. Also were discovered tombstones from the end of
the 14th and the beginning of the 15th century from which one
had an inscription. Except the graves in the church the rest
part of necropolis was not explored.
The monastery complex on Reljina Gradina, like
a center of the Raska metropolitan, was erected by the
episcope of Raska Simeon before 1526 and the founder of
reconstructions and annexes was a metropolitan Sylvester,
who before the nomination for the Raska metropolitan was a
prior of Hillandar. On the Raska throne he was nominated by
the patriarch Makarije in 1560.
In the church of St. Varvara that last metropolitan
was Maksim, and the church was sufered in 1690 when were
demolished also Sopocani, Djurdjevi stupovi, Peter`s church
and many other churches and monasteries. The stone of the
demolished monastery complex Muslim population used for
building of the water-mills on the river Raska and the place
rather called with old name Reljina gradina. The name of the
church was saved in the village`s name Vararevo situated in
the stand, eastern from the monastery.
In years 1987/88 archeologically was researched
church in the complex and remains conserved; to be in 20042006 explored the other objects in the monastery complex.
ЦРКВЕ У РУШЕВИНАМА – ИСТРАЖЕНЕ / THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
Лукоцрево – црква св. Варваре / Lukocrevo – the church of st. Barbara
Унутрашњост цркве била је поплочана белим
мермерним плочама, а у средишту поткуполног простора
налазила се амвонска розета чијих је десет сегмената
урађено од белог и сивог мермера. Једино је под у
ђаконикону био поплочан опекама шестоугаоног облика.
У олтарском простору нађена је стопа часне трпезе,
облика зарубљене пирамиде, клесана од пешчара. У њеној
близини нађени су и делови поломљеног свећњака од
белог мермера и делови посуде за освећену водицу.
Од црквеног намештаја најзначајнији налаз
представљају остаци архијерејског трона који је био
уграђен у југозападни стубац поткуполног простора.
Седиште трона је полукружно уклесано у виду нише уз
богато обрађену конструкцију од клесаног белог мермера.
Горња конструкција је имала облик балдахина, док је чеона
страна рађена у виду бифоре са пластично представљеним
крином и шесточланом розетом уписаном у круг. Ова
конструкција била је ослоњена на мермерне ступце.
На доњем делу трона налазиле су се парапетне плоче
уоквирене мермерним гредицама. Предња плоча трона
клесана је у виду перфориране транзене са сложеном
геометријском орнаментиком. Уз њену горњу и доњу
ивицу уклесан је ктиторски натпис рашког митрополита
Силвестра, који гласи:
221
Црква Стеве Васојевића
Петрова | Petrova
THE CHURCH OF STEVА VASOJEVIC
Црквина
THE CHURCH SITE SHRINE
У Доњој Петрови, на падини испод брда Крст,
налазе се остаци цркве. Ради се о једнобродној грађевини
правоугаоне основе, без наглашеног олтарског простора.
Зидови цркве грађени су од великих блокова пешчара,
везаних слабим кречним малтером.
Црква у Петрови по својој
организацији простора и начину грађења припада ширем кругу
цркава у околини Новог Пазара и
оквирно се може датовати у период с
краја 16. или почетка 17. века. После
II светског рата, материјал са цркве је
одношен за зидање Дома у Пожеги.
На основу података пописа из 1468.
године, датовање цркве би могло
и да се помери. Наиме, у попису је
заведен чифлук извесног Карађоза,
коме су припадале и њиве цркве зване Петрова. Према
речима мештана, до 90-их година 20. века, о Духовима и
на Богојављење црквину су обилазиле старије жене из
суседног села Балетића.
In Donja Petrovina on the slopping ground under the
hill Krst were placed remains of the church. It was about the
one aisled building with the rectangular base, without the
emphasized altar space. The walls of the church were done
from the big block of the sandstone, connected by the weak
lime mortar.
The church in Petrova upon its organization of a
space and a way of building belonged
to the wide circle of churches in the
surroundings of Novi Pazar and in the
frame it could be dated in the period
from the end of the 16th or at the
beginning of the 17th century. After
the Second World War, material from
the church was carried of to build
the Home in Pozega. Based on data
of register from 1468, dating of the
church could be moved. Namely, in
the register was noted a land property
of certain Karadjoz to whom belonged
also ields of the church called Peter`s. Upon the words of
settlements until the 90`s of the 20th century, on the Pentecost
holiday and Anunciation church was visited by the older
women from the neighboring village Baletic.
На Радишића брду, 2 км јужно од Сјенице, налазе
се остаци цркве која је у народу позната као црква Стеве
Васојевића. Црква је мањих димензија, 4,90 х 4,30 м,
правоугаоне основе са полукружном апсидом ширине
брода и малом припратом на западној страни. Укопана је
у земљу и очувана висина зидова са унутрашње стране
износи око 1,10 м, док је спољaшња страна у равни терена.
Унутрашње лице зидова је урађено од већих комада
обрађене сиге. Уз северни, западни и јужни зид наоса и
припрате налази се банак урађен од великих тесаника
сиге. На прелазу из наоса у апсиду, на јужном зиду, очуван
је стуб четвртастог пресека на коме се налази жљеб за
постављање иконостаса. У цркву, односно у припратиу се
улазило са јужне стране, док се улаз из припрате у наос
налазио на средини западног зида. У унутрашњости цркве
нису пронађени остаци пода.
Простор око цркве је ограђен повађеним
надгробним плочама и блоковима камена са цркве. На
северозападној страни је „улаз“ ког чине два вертикално
постављена стећка. На једном од њих је пластично урађен
крст, а на другом поред крста има и натпис: „Асе лежи Трша
син Дрдилов бог да га прости“. Како натпис потиче из 15.
века, може се претпоставити да је Трша, који је поменут у
натпису, богата и угледна личност из тог времена. Стећак
са натписом је поломљен од удара грома и о њему знамо
само по ономе што је објавио Радомир Станић.
On the Radisica Brdo, 2km southern from Sjenica were
placed remains of the church that was known in population as
church of Steva Vasojevic. The church had smaller dimensions
4, 90X4, 30m, the rectangular shape with semicircular apse
wide as an aisle and a small narthex on the western side. It
was buried in the land and preserved height of the walls from
internal side was about 1,10m, until the external side was in
the level of terrain. The internal face was done from the bigger
pieces of the hewing limestone. Beside the northern, western
and southern wall of the nave and the narthex was situated a
bench done from the big hewing limestone. On the crossing
from the nave to the apse, on the southern wall, was preserved
column with square cut on which was placed a glyph for the
iconostasis placing. In the church relatively in the narthex
was entered from the southern side, until the entrance from
the nave was situated in the middle of the western wall. The
interior of the church were not found remains of the loor.
The space around the church was fenced by the
dug tombstones and stone blocks from the church. On the
northwestern side was and `entrance` made of two vertically
placed tombstones (stecak). On one of them was plastically
done cross, on the other beside the cross has an inscription:
`Here lies Trsa the son of Drdilo, God bless him`. How the
inscription originated from the 15th century it could presume
that Trsa, who was mentioned in the inscription, was a rich
and respected person from that time. The tombstone with
inscription was broken from the thunderbolt and about it we
know only what published Radomir Stanic.
ЦРКВЕ У РУШЕВИНАМА – ИСТРАЖЕНЕ / THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
222
Радишића брдо | Radisica hill
223
Вапа | Vapa
Сеоско гробље
THE VILLAGE GRAVEYARD
У селу Вапи, на северном крају Сјеничке котлине,
на десној обали реке Вапе и на око 500 м југоисточно од
основне школе налази се савремено гробље поред ког је
и старо средњовековно гробље. На старој некрополи, на
површини од око 30–40 ари, велики је број споменика од
којих су неки доста утонули у земљу. Међу њима је преко
70 плоча, великих димензија, десетак слемењака и знатан
број споменика у облику тзв. „рибљих леђа“. Заступљено
је и преко 30 стећака — монолитних камених блокова
чија висина прелази 0,30 метара. Само на једном стећку
је орнамент крстолике форме. На старијем делу гробља
је и велики број необрађених споменика — преко 50
примерака, а међу усправним споменицима заступљени су
необрађени и усадници облика крста или плоча.
У централном делу гробља налазе се остаци цркве
где се народ окупља о св. Тројици. Истражени остаци цркве
говоре да је то била грађевина правоугаоног облика,
димензија 6,50 х 4,80 метара. Њени зидови су формирани
од старијих споменика узетих са некрополе. Поред
источног зида нађен је стубић часне трпезе. Улаз се налазио на западном зиду и са унутрашње стране је очуван
један камени степеник, под је од танких камених плоча.
Црква је имала облик куће брвнаре, а такав облик је био
уобичајен у овим крајевима у 16–17. веку.
In the village Vapa, on the northern end of the Sjenica
valley, on the right bank of the river Vapa and on about
500m southeastern from the primary school was placed
contemporary graveyard next to it was also the old medieval
graveyard. On the older necropolis, on the surface about 3040a, was the great number of the monuments from which
some were sink into the ground. Between them were over
70 plates, big dimensions, ten ridge stones and considerable
number of the monuments in a shape so called `ish back`
It was also represented over 30 tombstones (stecak) - the
monolith stone blocks whose height crosses over o,30m.Only
on one tombstone was an ornament of the cruciix form.
On the older part of the graveyard were a great number of
rough ashlars monuments-over 50 samples, and between the
vertical monuments were represented rough ashlars and landin monuments in a shape of a cross a plate.
In the central part of the graveyard were situated
remains of the church where population gathered on the
fest day of the Holy Trinity. The explored rests of the church
spoke that it had a rectangular shape, dimensions 6, 50X4,
80m. Its walls were formed from the older monuments taken
from the metropolis. Beside the eastern wall was found a small
column of the holy altar table. The entrance was situated on
the western wall and from the internal side was preserved one
stair; the loor was made of the thin plates. The church had a
shape of the church cabin, and such a shape was usual in these
areas in the 16th – 17th century.
ЦРКВЕ У РУШЕВИНАМА – ИСТРАЖЕНЕ / THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
Радишића брдо – црква Стеве Васојевића/ Radisica hill – the church of Steva Vasojevic
224
На некрополи, посебно са северозападне стране
цркве налази се знатан број надгробних споменика,
углавном необрађених великих плоча и притесаних
сандука, грубих плочастих комада и неправилних стубова.
Некропола је свакако старија од цркве.
Црква на Радишића брду је сондажно истражена
1979. године и датована у 17. век, а део некрополе са
северне стране цркве сондажно је истражен 1994. године.
На основу тих истраживања закључено је да је црква
подигнута у 17. веку, али на већ формираном гробљу, тако
да је остало отворено питање постојања старије цркве о
којој је у народу очувано предање. Остаци цркве су након
истраживања 1979. године конзервирани.
У једном турском документу из 1617/18. године
помиње се непозната црква у селу Дубници, која је тада
била средиште одржавања хришћанског култа посвећеног
празнику Петровдану. Како је Радишића брдо припадало
селу Дубници, то се ради о овој цркви коју народ назива
црквом Стеве Васојевића. Легенда каже да је Стева
Васојевић, син Васоја, потомка краља Драгутина. Васојевој
молби изашао је у сусрет краљ Милутин и дао му поседе
у Дубници код Сјенице да тамо борави. Васојев син Стева
Васојевић на Радишића брду је подигао цркву, а мало даље
и кулу, а оба објекта се у народу називају његовим именом,
црква Васојевић Стеве и Кула Васојевић Стеве. Недалеко
од Куле је и чесма под истим називом. Ова легенда даље
каже да је Васојевић Стева оснивач црногорског племена
Васојевића, па према овој легендн Васојевићи би били
потомци Немањића.
Једно предање о подизању цркве св. Ђорђа у
суседном селу Дујке, јужно од Дубнице говори да је та
црква једног јутра осванула у селу тако што је „прелетела“
са суседног Радишића брда.
Остаци цркве на Радишића брду проглашени су за
спомнеик културе.
On the necropolis, especially from the western side of
the church was placed considerable number of the tombstones,
mostly not elaborated big plates and hewing coins, rough
plate peaces and irregular columns. The necropolis was at any
rate older than the church.
The church on the Radisica Brdo was explored by
the probes in 1970 and dated into the 17th century, and
apart of necropolis from the northern side of the church was
researched by the probes in 1994. Based on that researches it
was concluded that the church was erected in the 17th century,
but on already formed graveyard, so left open question of the
older church existing about which was preserved legend in
the population. The remains of the church after exploring in
1979 were conserved.
In one Turkish document from 1617/18 was mentioned
one unknown church in the village Dubnica, which then was
a center of a Christian cult holding dedicated to holiday St.
Peters day. How Radisica Brdo was belonged to the village
Dubnica, it was about this church which population called the
church of Steva Vasojevic. The legend said that Steva Vasojevic,
the son of Vasoje, descendant of the king Dragutin. To Vasoje`s
begging responded king Milutin and gave him properties in
Dubnica near Sjenica to stay there. The Vasojev`s son Steva
Vasojevic on the Radisica hill raised the church, and a little
bit far tower, and the both objects were named in population
by his name, the Church of Vasojevic Steve and the Tower of
Vasojevic Steve. Not far away from the Tower was a fountain
under the same name. This legend further said that Vasojevic
Steva was a founder of the Montenegrin tribe Vasojevic, so
according to this legend the Vasojevic`s were descendants of
the Nemanjic`s.
One legend about the building of the church of
St. George in the neighboring village Dujke, southern from
Dubnica spoke that the church in one morning appeared in
the village in this way `lown over` from the neighborhood
Radisica Brdo.
The remains of the church on the Radisica Brdo were
pronounced for the monument of culture.
225
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Митрова | Mitrova
Бановац
BANOVAC
Врсенице | Vrsenice
Латинско гробље
THE LATIN GRAVEYARD
226
На југоисточној страни Сјеничког поља и
североисточним падинама Гиљеве, налази се село
Врсенице. У западном делу села, са североисточне стране
Велике градине налазе се остаци цркве и старо гробље.
На источној страни гробља су остаци цркве брвнаре, са
каменим соклом, димензија 7,35 х 4,25 м, тространом
апсидом на источној страни, остацима олтарске преграде и
часне трпезе. Под у цркви чине плоче урађене од пешчара,
неједнаких облика и врло пажљиво уклапаних. Црква је
подигнута током друге половине 16. века, а страдала у
пожару крајем 17. века. Истражена су и два гроба и у једном
је нађен дубровачки динарић из 1629. године
Око цркве је некропола која се простире на
површини од 40 х 40 м. Надгробне споменике чине,
углавном, хоризонтално постављене необрађене плоче
оријентисане у правцу И-З и поређане у редове по оси
С-Ј. Има и вертикалних споменика облика крста, али су
поломљени и разбацани по локалитету.
On the southeastern side of Sjenica ield and on
the northeastern sloping grounds of Giljeva, was placed the
village Vrsenica. In the western part of the village, from the
northeastern side of Velika gradina were placed remains
of the church and old graveyard. On the eastern side of the
graveyard were the remains of the church cabin, with a stone
plinth, dimensions 7, 35X4, 25m, trihedral apse on the eastern
side, the remains of the altar partition and the honorable
table. The loor in the church was made of the plates done
from the sandstone, with unequal shapes and very carefully
composed. The church was erected during the second half of
the 16th century, and sufered in the ire at the end of the 17th
century. Also were explored two graves and in one was found
a Dubrovnik`s small dinar from 1629.
Around the church was the necropolis that spread
on the surface of 40X40m. The tombstones made, mostly,
horizontally placed untreated plates oriented in direction E-W,
and composed in the rows upon the axis N-E. There are also
vertical monuments in a shape of cross, but they were broken
and thrown on the locality.
Село се налази на источној периферији Тутина,
а у непосредној близини извора „Банова вода“ налазе
се остаци манастирског комплекса истраживаног 1982.
године. Основа цркве је једнобродна грађевина, димензија 10,20 х 6,20 м, са плитком апсидом на источној страни.
Масивним пиластрима, унутрашњост цркве је подељена на
три травеја. Унутрашње стране зидова и под цркве били су
грубо малтерисани. Црква је имала и сводну конструкцију,
урађену од тесаника сиге и покривену ћерамидом. Према
казивању мештана зидови цркве су
некада били боље сачувани и на њима
су постојали остаци фресака.
Западно од цркве налазе се
остаци веће грађевине подељене на
две просторије, делимично укопане у
падину. Како је ниво грађевине знатно
нижи од нивоа пода цркве, вероватно
се ради о приземном — подрумском
делу са међуспратном конструкцијом
у нивоу цркве. Грађевина је служила
као конак.
Манастирски комплекс на
локалитету Бановац настао је у 14.
веку, али је у јаком пожару уништен
последњих деценија 17. века, истовремено када и црква
на локалитету Црквина и остали манастири и цркве старе
Рашке. Према народном предању на локалитету су се
налазили „банови двори“.
The village was placed on the eastern periphery of
Tutin, and in immediate closeness of the spring `Bans water`
was placed remains of the monastery complex explored in
1982. The base of the church is one aisled building, dimensions
10, 20X6, 20m, with a shallow apse on the eastern side. By the
massive pilasters, the interior of the church was divided on
three bays.The internal walls and the loor of the church were
roughly rendered. The church had a vault construction, done
from the hewing limestone and covered by the tiles. Upon
the settlers telling the walls of the church once were better
preserved and on them were existing
remains of the frescoes.
On the west from the church were
situated remains of a bigger building
divided on two rooms, partially buried
into the sloping ground. How the level of
the building was considerably lower than
the level of the church loor, probably it
is about the ground-cellar part with the
between loors construction in the level
of the church. The building served as a
hostelry.
The monastery complex on the
locality Banovac was originated in the 14th
century but in the strong ire was destroyed
in the last decades of the 17th century, simultaneously when
was destroyed the church on the locality Crkvina and the other
monasteries and the churches of Old Raska. Upon the national
legend on the locality were the `Ban`s courts`.
227
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Црчево | Crcevo
Црквина
THE CHURCH SITE SHRINE
ЗНАЧАЈНЕ - НЕИСТРАЖЕНЕ ЦРКВЕ
THE MORE SIGNIFICANT - UNEXPLORED CHURCHES
На југозападној страни села, на коси која се од
масива Голије спушта према Ваљалици и Људској реци, у
засеоку Беришићи, налази се савремено гробље и у њему
остаци цркве. Црква је била посвећена св. Арханђелима,
типична је за цркве Старе Рашке и по величини и облику
сродна је цркви у суседном селу Милићима. Ради се
о једнобродној грађевини с тространом олтарском
апсидом на истоку и припратом на западној страни. Била
је пресведена полуобличастим сводом. Од цркве је 30-тих
година 20. века био очуван олтар и преградни зид у који је
био углављен дрвени иконостас. У олтару су на три стране
били отвори који су служили као прозори. Била је очувана
часна трпеза и пред улазом у олтар, у поду амвонска плоча
са урезаном шестокраком звездом у којој је крст, а између
кракова су оцила.
On the south western side of the village on the spur
that from the massive of Golija lowered down toward Valjalica
and the Ljudska reka in the small village Berisici, was situated
a temporary graveyard and in it remains of the church. The
church was dedicated to the St. Archangels, typical for the
churches of Old Raska and upon its size and a shape related
to the church in the near village Milici. It is about one aisled
building with trihedral altar apse on the east and the narthex
on the western side. It was vaulted by the semicircular vault.
From the church was in 30`s of the 20th century preserved altar
and a partition wall in which was stuck a wooden iconostasis.
In the altar were on the three sides openings that served as
windows. The honorable table was preserved also in front
of the holy altar entrance and between the, in the loor an
tribune plate with curved hexagonal star in which was a cross
and between the shanks were tinder’s.
229
ЗНАЧАЈНИЈЕ - НЕИСТРАЖЕНЕ ЦРКВЕ / THE MORE SIGNIFICANT - UNEXPLORED CHURCHES
Црчево – Црквина / Crcevo - Church site shrine
Са обе унутрашње стране улаза у цркву била је
узидана по једна рељефна представа урађена од белог
мермера. Једна је пренета у Музеј у Новом Пазару где се
и сада налази, док је друга нетрагом нестала. Ради се о
изванредно моделованој глави у пуној пластици, која има
скоро природну величину и представља праву скулптуру.
На основу крстова на грудима, представљеним у плитком
рељефу и карактеристичне капе, претпостављено је да
се ради о неком свештеном лицу. Анализирајући изглед
скулптуре и народно предање, закључено је да сачувана
скулптура представља једног од ктитора цркве, односно
једног од рашких епископа или митрополита, док је
изгубљена скулптура представљала патријарха.
230
From the both internal sides of the entrance in the
church was bricked in one by one relief scene done from white
marble. One was carried over to the Museum in Novi Pazar
where is also now until the second disappeared with no trace.
It is about the extraordinary modeled head in the full plastic
that had almost natural size and represented a real sculpture.
Based on the crosses on the chest, represented in the shallow
relief and with a characteristically cap, it was presumed that
it was about some priest person. Analyzing the sculpture and
the national legend, it was concluded that preserved sculpture
presents one of the church founders, relatively one of the
Raska episcopes or the metropolitans, until the lost sculpture
represented a patriarch. Enclosed to that were the crosses, on
Томе у прилог иду и крстови, на левој и десној
страни груди, који наглашавају владичанску одежду и
представљају лик ктитора цркве. Скулптура, а тиме и црква
настала је после 1560. године, када и слична скулптурална
представа ктитора и цркава у Тврђеву и нешто
раније у Бекови.
Петар Ж.’Петровић је забележио да се у
цркви села Јаружана, код Босанске Градишке,
чува антимис (освештано платно у коме се чувају
мошти светих) патријарха Арсенија IV, који је
1734. године дат храму св. Арханђела у Рашкој и
претпоставио да се ради о цркви у Црчеву, односно
Беришићу како је бележе поједини истраживачи.
Црква је разорена за време Јаворског рата 1876.
године и од тада је у рушевинама. У самој цркви
сложено је више фрагментованих надгробних
споменика, међу којима има и оних из 14. века.
Са северне стране цркве у жбуњу има крстова
већих димензија без икаквог орнамента, а
на североисточној страни су на већу гомилу
послагани повађени крстови различитог облика, величине
и украса. Сахрањивање се данас врши источно и северно
од цркве.
the left and on the right side of the chests that emphasized
bishop’s clothes and represented the igure of the church
founder. The sculpture and with that the church originated
after 1560 when also the similar sculptural presentation of
the founder and the churches in Tvrdjevo and a little bit
earlier in Bekova.
Petar Z. Petrovic was noted that in the church
of the village Jaruzan near Bosanska Gradiska was
carried antimins (blessed linen in which were carried
the holy remains of the Saints) patriarch Arsenije the 4th
that in 1734 was given to the temple of St. Archangels
in Raska and presumed that it was about the church in
Crcevo relatively Berisic how was that noted by some
researchers. The church was ruined during the Javors
war in 1876 and since then it was in ruins. In the church
itself was composited more fragmented tombstones
between which were those from the 14th century. From
the northern side of the church in the bush were crosses
of bigger dimensions with no any ornaments, and on the
northeastern side on the bigger pile were composited
dug up crosses with of diferent shapes, dimensions and
decorations. The burials are done today on the east and north
from the church.
231
Дујке | Dujke
Црква св. Ђорђа
ЗНАЧАЈНИЈЕ - НЕИСТРАЖЕНЕ ЦРКВЕ / THE MORE SIGNIFICANT - UNEXPLORED CHURCHES
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
altar space. In the middle of the loor was preserved stand of
the column that supported the vault. By the quoting of older
people from the village somewhere about the middle of the
19th century this area hit an earthquake from which sufered
many buildings. The church was spared from the demolition
but because of cracking of the vault in the middle part of the
church was placed column that supported the vault.
The church was solid built from the broken limestone
whose blocks on the external edges were nicely shaped. The
vault, parts of arches and windows were built of the curved
limestone. The loor of the church was done from the partially
curved stone plates, with which it was covered, too. The whole
internal wall surfaces of the church were in the time of renewal
fresco painted.
The church of St. George originated from the beginning
of the 18th century and it was a result of the renovation of
an older building. About the renewal spoke the inscription
on the stone block, that was the most probably placed over
the entrance in the church. Based on the analyses of the
inscription and persons who were quoted, it was concluded
that the renovation of the church was done during the time
THE CHURCH ST. GEORGE
232
У селу Дујке, десет километара јужно од Сјенице,
на заобљеном врху брда изнад Основне школе налази се
сеоско гробље и у њему црква св. Ђорђа. Смештена
је на северној страни савременог гробља, уз ограду и капију. По свом архитектонском решењу то
је једнобродна црква, са малом полукружном
апсидом на источној страни. Нема припрату и
вероватно је никада није ни имала. Пресведена
је полуобличастим сводом који су ојачавала два
лука, који нису ослоњени на пиластре, већ се
појављују у виду прстенастих ојачања. Приликом
градње зидова и свода употребљаване су
керамичке посуде различите величине које су
имале функцију појачања акустичности храма.
Сада се, након отпалог малтера, види 15-ак лонаца
чија је унутрашњост глеђосана.
У цркву се улазило са јужне стране, на
углу где се јужни зид спаја са западним. Имала је пет
прозора, по један на: апсиди, северном и западном зиду
и два на јужном зиду. У простору проскомидије налази се
једна већа ниша, а друга мања је на северном зиду, ближе
олтарском простору.
In the village Dujke 10 kilometers southern from
Sjenica on the rounded top of the hill over the Primary school
was situated village graveyard and in it the church
of St. George. It was placed on the northern side of
the contemporary graveyard, beside the fence and
the gate. Upon its architectonic solution that was
one aisled church with a small semicircular apse
on the eastern side. It has no narthex and probably
never had it. It was vaulted by the semicircular vault
that was strengthened by two arches that were not
leant on the pilasters but they appear in a shape of
an annular reinforcing. During the wall and the vault
building were used vessels of diferent sizes that had
a function of strengthening the temple acoustic.
Now after the fallen mortar could see about 15 pots
whose inside was glazed.
In the church entered from the southern
side and on the corner where the southern wall connected
with the northern. It had ive windows by one on: the apse, the
northern and the western wall and two on the southern wall.
In the space of the proscomidia was placed one bigger niche,
and the second smaller on the northern side, closer to the
На средини пода очувана је стопа стуба који је
подупирао свод. По наводима старијих људи из села
негде око средине 19. века, ово подручје је задесио
јак земљотрес од кога су настрадале многе грађевине.
Црква је била поштеђена од рушења, али због напуклости
свода у средишњем делу цркве постављен је стуб који је
подупирао свод.
Црква је солидно зидана од ломљеног камена
кречњака чији су блокови на спољним ивицама лепо
обрађени. Свод, делови лукова и прозора грађени су
тесаном сигом. Под цркве је израђен од делимично
обрађених камених плоча, којима је била и покривена. Све
унутрашње зидне површине цркве биле су у време обнове
живописане.
233
of patriarch Atanasije the 1st and bishop Gregory between
1711 and 1712 in the time of sultan Mahmud. The works were
supervised by Marian from Zajecice, Veselin from Vrsenica
and Michael from Krca, all from the villages in the immediate
neighbor of Dujke. In the inscription was mentioned the fresco
painting of the church.
It was presumed that the renovated church was
erected on the base of some older that upon the national
tradition, was raised by Steven Music, cousin of prince Lazar.
That this church was a medieval building spoke data from the
inscription that it was renewed but not built in that period.
It is hard to say when the older church was demolished and
in what measure was preserved before the renovation. It
was obvious that at the beginning of the 18th century was
raised almost from the foundations, what has been seen in
uniqueness of the structure of contemporary walls but also
in the respect of the older church base. Upon the settlements
talking in the ruins of the church was one more inscription in
which, allegedly, was written that the church was built by the
Nemanjic`s. That inscription was taken away by some man
who presented himself that he was from some museum from
Belgrade. The monument was carried to Sjenica and there was
lost any trace of it.
For the church St. George in Dujke was connected
legend upon which it come lying from Radisica Brdo. This
legend is connected with the inscription in which was
mentioned a founder of the renovated church priest Mojsije
who`s second name was Radisic. It was obvious that the
renovation of the church was connected with Radisica Brdo on
which were placed ruins of so cold Vasojevica church, from that
the material, upon the opinion of R.LJ.Pavlovic, served for the
church renewal in Dujke. Radisici originated from the village
Susura near Sjenica but long ago they moved to somewhere
in Sumadija.
Upon narrations of elder settlers, the vault of the
church was demolished after the liberation in the First World
War. After the vault demolition, the interior of the church
was cleaned in 1922. Until that frescoes were preserved well
in the altar and on the southern wall and on the other side’s
considerably destroyed. Today the walls of the church still
stood preserved almost up to the vault, slanted and cracked. In
the church is a big tree of cherry that with its roots also holds
and also under digs walls.
ЗНАЧАЈНИЈЕ - НЕИСТРАЖЕНЕ ЦРКВЕ / THE MORE SIGNIFICANT - UNEXPLORED CHURCHES
Црква св. Ђорђа потиче са почетка 18. века и
резултат је обнове старије грађевине. О обнови говори
натпис на каменом блоку који је, највероватније био
постављен изнад улаза у цркву. На основу анализе натписа
и личности које су наведене, закључено је да је обнова
цркве урађена за време патријарха Атанасија I и владике
Григорија између 1711. и 1712. године, у време султана
Махмута. Радове су надгледали Маријан из Зајечића,
Веселин из Врсеница и Михаило из Крћа, сви из села
у непосредној околини Дујака. У натпису је поменуто
живописање цркве.
Претпоставља се да је обновљена црква подигнута
на темељима неке старије коју је, по народној традицији,
подигао Стеван Мусић, сестрић кнеза Лазара. Да је црква
средњевековна грађевина говори и податак из натписа да
је она обновљена, а не грађена у то доба. Тешко је рећи када
је старија црква порушена и у којој мери је била сачувана
пре обнове. Очигледно да је почетком 18. века подигнута
скоро из темеља, што се види у јединствености структуре
садашњих зидова, али и у поштовању основе старије грађевине. По причању мештана у рушевинама цркве налазио
се још један натпис у коме је, наводно, писало да су цркву
градили Немањићи. Тај натпис је однео неки човек који се
представио да је из неког музеја из Београда. Споменик је
однет у Сјеницу и ту му се губи траг.
За цркву св. Ђорђа у Дујкама везује се предање
по коме је она овде долетела с Радишића Брда. Ова
легенда се доводи у везу и са натписом у ком се помиње
ктитор обновљене цркве, поп Мојсије који се презивао
Радишић. Очигледно је да се са обновом цркве доводи у
везу Радишића брдо на ком се налазе рушевине тзв. цркве
Васојевића Стеве, са које је материјал, по мишљењу Р. Љ.
Павловића, послужио за обнову цркве у Дујкама. Радишићи
су пореклом из села Шушура код Сјенице, али су се давно
одселили негде у Шумадију.
По казивању старијих мештана, свод цркве се
срушио после ослобођења у Првом светском рату. Након
урушавања свода, унутрашњост цркве је рашчишћена
1922. године. До тада су фреске биле добро очуване у
олтару и на јужном зиду, а на осталим странама прилично
уништене. Данас зидови цркве још увек стоје очувани
скоро до свода, накривљени су и испуцали. У цркви је и
огромно стабло трешње, које својим корењем и држи, али
и подрива зидове.
235
Тврђево | Tvrdjevo
Доиновиће | Doinovice
236
Илијиница
Црквина
ILIJINICA
CHURCH SITE OF SHRINE
У оквиру сеоског гробља у Доиновићу налази се и
мања црква у рушевинама, смештена у средини гробља.
Црква је правоугаоне основе са сегментастом апсидом на
источној страни. Зидови су јој очувани и до 1,70 м висине,
а улаз, ширине 0,50 и висине 1,30 м налази
се у оквиру јужног зида. У доњим зонама за
зидање је употребљен ситан тесани камен
трахит величине, док су у горњим зонама
зидови настали слагањем старих крстова и
надгробних плоча. У југоисточном углу наоса
налази се посуда за богојављенску водицу,
урађена од белог мермера. По својим
карактеристикама може се рећи да је црква
подигнута крајем 16. и почетком 17. века, док
споменици са зидова говоре да је сахрањивања на месту
цркве било и у 14-15. веку.
In the frame of the village graveyard in Doinovic was
situated a smaller church in the ruins, placed in the middle
of the graveyard. The church has a rectangular shape with
segmented apse on the eastern side. The walls were preserved
until 1,70m height, and the entrance wide 0, 50 and height 1,
30 was placed in a frame of the southern wall.
In the lower zones for building was used tiny
curved stone in the trachyte size, until in the
upper zones walls originated by composing of
old crosses and tombstones. In the southeastern
corner of the nave was situated a vessel for
Theophany water, done from the white marble.
Upon its characteristics it could be said that the
church was erected in the end of the 16th century
and at the beginning of the 17th century, until
the monuments from the walls spoke that burials on the place
of the church were also in the 14th-15th century.
У центру села, на јужним падинама Голије, са леве
стране пута који се од пута за Голију спушта према долини
Људске реке, у долини између кућа, смештено је активно
сеоско гробље у ком су остаци цркве унутрашњих
димензија 7,10 х 4,50 метара. Зидови висине и до
1,70 м, у највећој мери изграђених од наслаганих
већих камених блокова, делова порушене цркве и
надгробних споменика. У цркву се силази низ два
степеника, а на источној страни је плитка полукружна
апсида, без наглашеног рамена и са две нише. Једна
ниша налази се у централном делу апсиде, а друга је
северно од ње. На 1,60 м од темена апсиде налази се
олтарска преграда која има изглед преградног зида
урађеног у сухозиду од обрушеног камена и старијих
надгробних споменика. На 3,20 м од олтарске
преграде, налазе се две ниже камене преграде са
уклесаним жљебом на горњој страни у који је била
постављена дрвена преграда која је одвајала наос од
припрате.
In the center of the village on the southern sloping
ground of Golija, from the left side of the road that from the
road for Golija lowered down toward the valley of the river
Ljudska reka, in the valley between the houses, was situated
active village graveyard. The remains of the church had
internal dimensions 7, 10X4, 50m has walls of height up
to 1, 70 and in the great measure built from the composed
bigger stone blocks, the parts of the demolished church
and the tombstones. In the church was come down by
the two stairs, and on the eastern side was a shallow
semicircular apse, without the emphasized shoulder
with two niches. One niche was situated in the central
part of apse and the other was northern from it. About
1,60m from the apse vertex was situated altar partition
that had a look of the partition wall done in the drywall
of the collapsed stone and the older tombstones. About
3,20m from the altar partition, were placed two lower
stone partitions with engraved glyph on the upper side in
which was placed wooden partition that separated nave from
the narthex.
237
Тврђево – Црквина / Tvrdjevo - Church site of shirine
In the apse space were situated two sculptural
portraits, from which one was secondary, placed in the
northern niche. The portrait in the niche was done in the full
relief and represented a priest person with characteristically
beard and hat, until beside the southern part of the apse was
leant a monument in a shape of a column with a relief scene
of head in the style of the Studenica school, until the front side
of the lower part was decorated with the wide zigzag stripes.
On the wall of the apse also was on marble plate with an
inscription engraved in ive lines:
In translation: In year 1594 died in peace Gods servant Toma
the monk, on August 11th, God Bless him. This plate probably
belonged to some of twp quoted sculptures, relatively on the
sculptural portrait possibly represented Toma the monk.
Д. Штитари | D. Stitari
Црквина
CHURCH SITE OF SHRINE
238
У простору апсиде налазе се два скулптурална
портрета, од којих је један секундарно постављен у
северну нишу. Портрет у ниши је рађен у пуном рељефу и
представља свештено лице са карактеристичном брадом
и капом, док је уз јужни део зида апсиде прислоњен
споменик облика стуба са рељефном представом главе у
стилу тзв. студеничке школе, док је предња страна доњег
дела украшена широким цик-цак линијама. На зиду апсиде
је и једна мермерна плоча са натписом уклесаним у пет
редова:
у преводу: године 1594, престави се раб божи Тома монах,
месеца августа 11 дан; бог да га прости. Ова плоча вероватно припада некој од две наведене скулптуре, односно
један скулптурални портрет сигурно представља монаха
Тому.
У Доњим Штитарима, на јужном крају села и
југозападно од цркве св. Николе, на платоу
елипсоидног узвишења, налази се локалитет
Црквина. На локалитету је некропола у чијем
се средишњем делу, ближе источној ивици
платоа, налазе остаци мање цркве, димензија
5,80 х 3,30 м, са зидовима рађеним од великих
камених блокова, плоча и секундарно
употребљених надгробних споменика.
Непосредно око цркве налазе се
хоризонтални надгробни споменици. Испред
улаза је плоча дужине 205, ширине 45, на
једном, 75 на другом крају и дебљине 25 цм. Плоча на
ширем крају има натпис уклесан у два реда:
In the Donji Stitari on the south end of the village and
southwestern from the church of St. Nicolas, on
the plateau of the ellipsoid mound, was situated
locality Crkvina. On the locality was a necropolis
in whose middle part, closer to the eastern
edge of the plateau, were situated remains of a
smaller church, dimensions 5, 80X3, 30m with
walls done from the big stone blocks, the plates
and the secondary used tombstones.
Immediate around the church were
placed horizontal tombstones. In front of the
entrance was a plate long 205, wide 45, on one
and 75 on the other end and thick 25cm. The plate on the
wider end had an inscription engraved in two lines:
Ради се о споменику презвитера Вучете из 1628.
године. Са свих страна цркве, осим источне где је стрма
падина, констатовани су хоризонтално постављени
надгробни споменици различитих облика. У благој ували са
западне стране цркве има троструких надгробних обележја
и разних типова вертикалних споменика, међу којима се
посебно истичу они примери на којима су представљени
стилизовани ликови покојника. Разноврсношћу облика,
некропола спада у најбогатије у овом крају.
It is about the monument of the commander Vuceta
from 1628. From the all church sides, except the eastern where
was a sheer sloping ground, were established horizontally
placed tombstones with diferent shapes. In the mild glen from
the western side of the church were three-way graveyards
signs and diferent types of the vertical monuments, between
which especially were emphasized those examples on which
were represented stylized igures of deceased. With shape
variety, this necropolis belongs to the richest in this area.
239
ЗНАЧАЈНИЈЕ - НЕИСТРАЖЕНЕ ЦРКВЕ / THE MORE SIGNIFICANT - UNEXPLORED CHURCHES
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
240
Чулије | Culije
Црквине
Рибариће | Ribarice
Црквина
CHURCH SITE OF SHRINE
CHURCH SITE OF SHRINE
На десној обали Ибра, узводно од моста у
Рибарићу, на имању Елесковић Ћамила, налази се
локалитет Црквина. Ту се налази заравњени плато већих
димензија, на ком су смештени остаци манастирског
комплекса. У конфигурацији терена уочавају се остаци
цркве, димензија око 14 х 7 метара. Местимично се могу
пратити унутрашња и спољна лица северног и јужног зида
цркве. У унутрашњости цркве власник имања је повадио
из пода цркве четири правилно тесане камене плоче и
том приликом запазио да су зидови били осликани. Међу
обрушеним каменом цркве примећују се и комади сиге.
Северно од цркве је већи објекат, вероватно
манастирски конак, димензија 8 х 6 метара. На локалитету
се уочавају и остаци манастирског обимног зида. Уз
обимни зид је прислоњен још један објекат, а на северној
страни су остаци једне куле квадратне основе. Приликом
подизања штале у близини куле, власник је вадио сасвим
правилно тесане правоугаоне квадере од сиге. Они се могу
видети узидани у зидове штале. Власник каже да је некада
код црквине била камена плоча са латиничним натписом.
On the right bank of the river Ibar, upstream from
the bridge in Ribarice, on the property of Eleskovic Camil, was
situated locality Crkvina. There was placed a leveled plateau
with bigger dimensions on which were placed remains of the
monastery complex. In the coniguration of the terrain were
noticed remains of the church, dimensions about 14X7m
.Partially it could follow internal and external faces of the
northern and southern wall of the church. In the interior of
the church the land owner picked up regularly hewing stone
plates from the loor and in that occasion noticed that the
walls were fresco painted. Between the demolished stone of
the church were noticed also the fragments of the limestone.
On the north of the church was a bigger object,
probably the monastery hostelry, dimensions 8X6m. On the
locality were noticed the remains of the monastery voluminous
wall. By the voluminous wall was leant one more object, and
on the northern side were remains of one tower with the
square base. During the raising of the stable in the tower
closeness, the owner picked up regularly curved rectangular
quadrangles from the limestone. They could be seen brickedinn in the stable walls. The owner said that near the church
once was a stone plate with the Latin alphabet inscription.
Локалитет се налази на већем заравњеном платоу
изнад Ибра, на северној падини Веприње, северозападно
од села. На ливади се, обрасли шибљем и већим дрвећем,
налазе остаци три објекта, различитих димензија и
оријентације. На свим објектима се добро уочавају
зидови који су рађени од притесаног камена везаног
кречним малтером, доста обрушених круна. Један од њих
је димензија 8 х 5 м и оријентисан у правцу И-З. Ради се
о грађевини правоугаоне основе са полукружним зидом
на источној страни, на основу ког се закључује да се ту
налазила црква.
У народној традицији ту се налазила црква,
највероватније манастир са помоћним просторијама, а са
свих зидова су мештани разносили камен за своје потребе,
посебно обрађене комаде. У народу се чак верује да су се
ту налазиле три цркве. Са југозападне стране локалитета
и нешто вишље на падини налази се извор ког мештани
називају Црквено врело, а и цело брдо изнад Црквено
брдо.
У попису из 1571. године уписан је „манастир који
припада Мојстиру у поседу Николе из села Драга“. Чулије
се граниче са Мојстиром и некада су биле његов засеок,
а како у Мојстиру нема остатака манастира, то се податак,
највероватније, односи на остатке манастирског комплекса
на локалитету Црквина у Чулијама.
The locality was placed on the bigger leveled plateau
over the Ibar River, on the northern side of the sloping ground
Veprinje, to the northwestern from the village. On the meadow
were, grown by the brushwood and bigger trees, situated
remains of three objects, diferent dimensions and orientation.
On all objects were noticed well walls that were done of the
hewing stone connected with the lime mortar, of the enough
demolished crowns. One of them had a dimension 8X5m
and oriented to the direction E-W. It is about the building of
rectangular shape with the semicircular apse on the eastern
side, based on what was concluded that there was a church.
In the national tradition there was a church, the most
probably a monastery with the auxiliary rooms, and from
all walls settlers took away stones for their needs, especially
elaborated pieces. In the population even believed that here
were three churches. From the southwestern side of the
locality and a little higher on the sloping ground was situated a
spring that settles called the Church spring, and the whole hill
was called above the Church hill. In the register in 1571, was
noted `a monastery that belonged to Mojstir in the property
of Nikola from the village Draga`. Culije were bordered upon
Mojstire and once were its hamlet, and how in Mojstir were not
any rests of the monastery, so that data probably was related
to the remains of the monastery complex on the locality
Crkvina in Culije.
241
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
Тутин | Tutin
село Црквине
THE VILLAGE CRKVINE
242
Црквине је насеље смештено на саставцима
Ковачке и Смолућке реке, у близини средњевековног
рударског насеља Глухавице. Ту се налазио средњовековни
трг — рударско насеље Глуха Вас, односно Глухавица. Краљ
Милутин је манастиру Бањској повељом 1316. године,
предао у посед и „Глоуха вьсь коло все и сь роудари“. Одмах
након Косовске битке, у марту 1396. године у Глухавици се
налази турски кадија. Након турских освајања Глухавица
носи назив Демирџи базар – Гвоздени трг. У попису из 1604.
године насеље има 73 баштиника
У насељу су се током средњег века налазиле четири
цркве, по којима је и насеље добило име Црквине. Ни једна
од наведених цркава није очувана, а њихови остаци су
забележени обиласком терена 1933. и 1951. године, као и
80-тих година 20. века. Тада су бележени остаци зидова,
фресака, опеке, људске кости. О броју цркава говори и
попис из 1604. године у ком је уписано чак пет попова: Тома
поп, Ђуро поп, Шимун поп, Мито поп, Јован поп.
Брњица | Brnjica
Crkvine is a settlement placed on the composition of
the Kovac and the River Smolucka, near by the medieval mine
settlement Gluhavica. There was placed a medieval square –
a mine settlement Gluha Vas, relatively Gluhavica. The king
Milutin to the Monastery Banjska by the charter in 1316
gave up in the property also „Глоуха вьсь коло все и сь
роудари“. Promptly after the Kosovo battle on March in 1396
in Gluhavica was placed the Turkish judge. After the Turkish
conquests Gluhavica had a name Demirdzi bazaar- the Iron
square. In the register from 1604 settlement had 73 heritors.
In the settlement during the medieval were placed
four churches, upon which it had a name. None of the
mentioned churches was not preserved, and their remains
were noted during the visit of terrain in 1933 and 1951, like
in 80`s of the 20th century. Then were noted rests of the walls,
frescoes, bricks, human bones. About the number of the
churches spoke also the register from 1604 in which were
noted even ive priests: Toma priest, Djuro priest, Simun priest,
Mito priest, Jovan priest.
Дрпа
DRPA
Идући на север од села, према планини Голији,
у шуми близу Брњичке реке, налази се предео Дрпа. На
овом потесу се налазе остаци цркве већих димензија,
око 12 х 5 м, која је са спољашње старне незнатно урасла
у земљу, док су унутрашњост мештани очистили јер се ту
окупљају на Видовдан. Црква је правоугаона грађевина
са полукружном апсидом на источној страни, грађена од
обрађеног камена и по казивању мештана зидали су је
Грци. До 70-тих година 20. века на зидовима су се видели
остаци живописа.
Са североисточне стране цркве налази се извор,
а на простору око апсиде некропола са хоризонтално
постављеним надгробним плочама, које су дислоциране
и које припадају 14-15. веку, када је могуће подигнута и
црква.
Going to the north from the village, toward the
mountain Golija, in the wood near the river Brnjica was placed
landscape Drpa. On this line were situated remains of the
church, larger dimensions, about 12X5m, that from the outside
slightly grown in the land, until the interior was cleaned by
the settlers because there they gather on the Vidovdan. The
church was a rectangular building with a semicircular apse on
the eastern side, built from the hewing stone and upon the
settlers telling it was built by the Greeks. Until the 70`s of the
20th century on the walls had been seen rests of the fresco
painting.
From the northeastern side of the church was placed
a spring, and on the area around the apse necropolis with the
horizontally placed tombstones, that were dislocated and
which belonged to the 14th-15th century when was the church
probably raised.
243
Градац | Gradac
Сеоско гробље - Црквина
THE VILLAGE GRAVEYARD,
CHURCH SITE OF SHRINE
244
У селу Грацу, смештеном на источном ободу
Сјеничке котлине, у изворишном делу реке Вапе, у подножју
локалитета Градина, налази се сеоско гробље и у њему
Црквина. Остатке цркве на овом локалитету, поред назива
Црквина, мештани називају и црквом Немањића. Како су
зидове цркве мештани надзидали каменом у сухозиду, то
њихова просечна висина износи око 1,5 метара. Црква је
једнобродна са продуженом апсидом, која је са унутрашње
стране четворострана. Са спољашње стране апсида и
зидови цркве су урасли у земљу, али се има утисак да се
не ради о укопавању цркве већ о њеном затрпавању са
спољашње стране. Унутрашње димензије цркве износе
7,40 х 4,80 м. У цркву, која је укопана у земљу, улазило се
низ два степеника урађена од камених плоча. Уз зидове
цркве, осим источног где је олтар, налази се прислоњени
банак од камених квадера, ширине 0,45 и висине 0,32 м.
Под у цркви је урађен од камених плоча. У апсиди се налази
стопа часне трпезе и неколико надгробних споменика.
Од споменика су, по средини цркве, направљене две
„клупе“ које мештани користе приликом давања даћа.
Међу споменицима око цркве забележен је и један тањи
сандук, масивни равнокраки крстови, са представама
розета, квадрата и најчешће крстова. Поред савремених,
најбројнији су споменици 19. века.
Могуће да је првобитна црква на овом локалитету
подигнута пре краја 15. или почетка 16. века, јер се у
Сопоћанском поменику налази уписано село и један монах
у њему. Како у селу нема друге цркве, онда је поменути
монах највероватније боравио у овој цркви.
In the village Gradac, placed on the eastern edge of
the Sjenica valley in the spring part of the river Vapa, in the
stand of the locality Gradina, was placed the village graveyard
and in it Crkvina. The remains of the church on this locality,
beside the name Crkvina, settlers called the church of the
Nemanjic`s. How the walls of the church overbuilt by the stone
in the drywall, so their average high amount about 1,5m. The
church was one aisled with lengthened apse, which from the
internal side was the quadrilateral. From the outside apse and
the walls grown into the ground, but there is an expression
that that was not about the digging of the church but about
its burial from the external side. The internal dimension
amounted 7,40X 4,80m. In the church, that was dug into the
ground, entered down two stairs done from the stone plates.
Beside the church walls, except the eastern where was an altar
was placed leant bench from the stone quadrangles, wide 0, 45
and height 0,32m. The loor in the church was done from the
stone plates. In the apse was situated stand of the honorable
table and the several tombstones. From the tombstones were,
in the middle of the church, made two `benches` that settlers
use during the commemorations. Between the monuments
around the church was noted also one thinner coin, the
massive isosceles crosses, with the scenes of rosettes, squares
and mostly the crosses. Beside the contemporary, the most
numerous were the monuments from the 19th century.
It is possible that the original church on this locality
was erected before the end of the 15th century or the beginning
of the 16th century, because in the Sopocani`s mention was
placed noted village and one monk in it. How in the village was
no other church that the mentioned monk probably stayed in
this church.
Гоње | Gonje
Црквина
CHURCH SITE OF SHRINE
Село Гоње се налази на источним падинама
планине Јадовник и са обе стране реке Увац. На левој
страни реке, непосредно уз Земљорадничку задругу и
школу, налази се локалитет Црквина, зарастао у коров и
једва видљив. Остаци цркве виде се само у конфигурацији
терена и приближних су димензија 8,75 х 4,20 метара. Око
цркве је некропола на којој је 70-тих година 20. века имало
надгробних споменика у виду сандука, плоча и усадника, на
једном и антропоморфна рељефна представа. Тих година
је црква оштећена нивелацијом терена и изградњом
локалног пута, а над делом локалитета је направљен
паркинг којим је оштећен западни део некрополе, све до
саме цркве. У цркви се богослужење вршило на дан сеоске
заветине прве недеље по Ђурђевдану.
Не зна се како је црква изгледала, док је у
народној традицији очувано предање да се ту налазила
црква „Павлија“ (Павлица), а могуће и црква Јања испод
Јадовника. Исто предање цркву на овом локалитету везује
за Немањиће и за њено помињање у народној песми.
Набрајајући цркве које су подигли Немањићи, народни
песник каже: „И Петрову цркву под Пазаром / Мало више
Ђурђеве Ступове / Сопоћане наврх Рашке ладне / И Тројицу
у Херцеговини / Цркву Јању у Староме Влаху / И Павлицу
испод Јадовника.“ Врло је могуће да је поменута Павлица
била на локалитету Црквина, јер је село у ком се налази
доста старо, као и некропола која потиче из 14–15. века, а
директно лежи „испод“ Јадовника.
The village Gonje was placed on the eastern sloping
grounds of the mountain Jadovnik and from the both sides of
the river Uvac. On the left bank of the river, immediate beside
the Farming community and a school, was placed locality
Crkvina, grown into the weed and hardly visible. The remains
of the church have been seen only in the terrain coniguration
and their approximate dimensions were 8, 75X4, 20m. Around
the church was the necropolis on which in 70`s of the 20th
century had the tombstones in shape of coins, plates and
inserts, on one was also an anthropomorphous relief scene. In
those years the church was damaged by the terrain leveling
and the building of a local road, and over the part of the
locality was made a parking place with which was damaged
the western part of the necropolis until the church itself. In the
church service was done on the day of the village vow in the
irst week after the St. George`s day.
It is not known how the church looked like, until in
the national tradition was preserved the legend that there
was placed the church `Pavlija` (Pavlica), and possibly also the
church Janja under Jadovnik. The same legend church on this
locality connected to the Nemanjic`s and for its mentioning in
the national song. By counting the churches that were raised
by the Nemanjic`s the folk poet said: ‘In the peter`s church
under Pazar,/ A little bit higher Djurdjevi Stupovi/Sopocani
on the top of the cold Raska/ And Trinity in Herzegovina/ The
church Janja in Stari Vlah/ And Pavlica under the Jadovnik.`
It is very much possible that mentioned Pavlica was on the
locality Crkvina, because the village in which was situated was
very old, like as necropolis that originated from the 14th-15th
century, and directly lies `under` Jadovnik.
245
Грабовица | Grabovica
Тријебине | Trijebine
CHURCH SITE OF SHRINE
THE SERBIAN GRAVEYARD
Црквина
246
У засеоку Сараје, североисточно од Тријебина, на
благом узвишењу налази се локалитет Црквина. Ту је плато
ограђен каменом у ком има и великих необрађених плоча
које су повађене са околног гробља. На северној страни
ограђеног простора налазе се остаци цркве, оријентације
И-З и димензија око 8 х 5 метара. Црква је могла да буде
подигнута у 15–16. веку, јер се 1604. године у селу налази
и поп Филип.
Са западне стране цркве налази се неколико
обрађених али поломљених већих комада камена,
који припадају архитектонским елементима са цркве,
а има обрађених надгробних споменика. Ту се изгледа
налазила и звонара. Са северне и североисточне стране
импровизоване ограде, на већој површини, налазе се
надгробни споменици облика већих необрађених плоча.
Српско гробље
In the hamlet Saraje the northeastern from Trijebine,
on the soft elevation was placed locality Crkvina. Here is a
plateau fenced by the stone in which also had big untreated
plates that were picked up from the surrounding graveyard.
On the north side of the fenced space was placed the remains
of the church, oriented to E-W and dimensions about 8X5m.
The church could be built in the 15th-16th century, because in
1604 in the village was situated also priest Filip.
From the western side of the church was placed
several treated but broken bigger stone pieces, that belonged
to architectural elements from the church, and there were
the treated grave monuments. There it seems was placed
the bell-tower. From the north and the northeastern side of
the improvised fence, on the bigger surface, were placed the
tombstones shape of the bigger untreated plates.
На узвишењу са леве стране сеоског потока и десне
стране пута Сјеница — Баре, налази се Српско гробље
У ограђеном делу сахрањивање се обавља и данас, мада
јако ретко јер је село Тријебине скоро етнички чисто
(насељавају га становници исламске вероисповести), а
у околним засеоцима има још по нека српска породица.
У СЗ углу гробља уочавају се остаци цркве оријентисане
у правцу И-З, димензија 14,5 х 5 метара. Црква није била
укопана у земљу, а њене димензије указују да се ради о
већој средњовековној цркви.
Старија некропола се налази, ван ограђеног
простора, а најуочљивији је део са северне и североисточне
стране цркве. Ту се налазе велике хоризонталне
необрађене плоче 14-15. века.
On the mound from the left side of the village`s brook
and the right side of the road Sjenica-Bare, was situated the
Serbian Graveyard. In the fenced part burials are also done
today, even very rare, because the village Trijebine is almost
ethnically clear (settled by the settlers of the Islamic religion),
and in the surrounding hamlets is still a certain Serbian family.
In the northwestern corner of the graveyard were noticed
remains of the church oriented in direction E-W, dimensions
14,5X5m. The church was not dug into the ground, and its
dimensions direct that it was about the bigger medieval
church.
The older necropolis was placed, outside the fenced
space, and the most noticeable part was from the north
and the northeastern side of the church. Here were the big
horizontal untreated plates from the 14th-15th century.
247
Лукарско Гошево | Lukarsko Gosevo
Црквина
Трнавци | Trnavci
CHURCH SITE OF SHRINE
Црква Микулина
THE CHURCH MIKULINA
248
Село Трнавци је лоцирано на десној страни
средњег тока реке Рашке. На источној страни села, северно
од засеока Микулина, на узвишењу изнад Јовске реке,
налази се локалитет Црквина. Ту су, на северној страни
локалитета остаци цркве која има правоугаону основу
и полукружну апсиду на источној страни која је ширине
брода. Унутрашње димензије цркве су 6,60 х 3,30
м. Улаз се налази на западној страни, а зидови
су очувани до 1,20 м висине. Горње зоне чине
сложени надгробни споменици. Са унутрашње
стране апсиде, на зид је прислоњен стуб часне
трпезе квадратног пресека, делимично притесан,
поред њега, на круни зида лежи фрагментована
плоча часне трпезе. На зиду апсиде је и камено
„корито“ које је, могуће, служило као крстионица.
Црква је била посвећена Св. Николи
(Микули) и није познато када је подигнута, а
порушена је по свој прилици 1690. године. Црквину
су посећивали мештани о већим празницима, а у пролеће
се у њој држе заветне молитве за кишу. По казивању
мештана цркву су посебно посећивале особе које су имале
главобољу.
The village Trnavci was located on the right bank of
the middle stream of the river Raska. On the eastern side of
the village, on the north from the hamlet Mikulina, on the
mound over the river Jovska, was situated the locality Crkvina.
Here were, on the north side of the locality remains of the
church that had a rectangular base and semicircular apse on
the eastern side that had the width of the aisle. The internal
dimensions of the church were 6, 60X3, 30m. The entrance
was situated on the western side; the walls were
preserved until the height about 1,20m. The upper
zones consisted of the composed tombstones. From
the internal side of the apses, on the wall was leant
the column of the honorable table with square cut,
partially hewing, next to it on the crown of the wall
lies fragmented plate of the honorable table. On the
wall of the apse also was a stone `trough` that was
possibly served as a baptistery.
The church was dedicated to St. Nicolas
(Mikula) and it wasn`t known when it was raised, and
was demolished on the occasion in 1690. The Crkvinu
visited settlers on the bigger celebrations, and in the spring
in it were served the vow`s prayers for the rain. Upon the
settlers telling the church especially visited persons that had
a headache.
На падини која се од врха села спушта према
Знушкој реци, Лукарима и путу Нови Пазар — Рибарићи,
на купастом узвишењу које доминира околином, налази се
локалитет Црквина. Црква је очувана само у темељима и
сва је обрасла шикаром. По конфигурацији терена, црква
има димензије 10 х 5 м, са некада полукружном апсидом,
чији се трагови данас тешко распознају услед обрушености
зидова. Дебљина зидова је око 1 м, а рађени су од притесаног
камена у кречном малтеру. Улаз у цркву на западној страни,
30-тих година 20. века био је добро очуван и са обе стране
улаза стајао је по један камени довратник. Када је локалитет
обиђен почетком 80-тих година довратници су већ били
изваљени и један се налазио са западне стране цркве. То је
камени стуб са коцкастом главом на којој се са једне стране
налази урезани крст.
Около цркве се простире некропола са по неком
хоризонталном, једва видљивом плочом и вертикалним
надгробним споменицима до којих се тешко долази због
шибља у које су урасли. Споменици су, углавном, крстаче
са рељефним представама крста, или плоче без украса.
Било је и споменика облика саркофага. По величини и
облику основе црквина спада међу старије српске цркве,
вероватно подигнута у 15. веку. Остаци цркве су доста
уништили “трагачи за златом”.
On the sloping ground that from the top of the village
lowered down toward the river Znuska, Lukari and the road
Novi Pazar-Ribarici, on the conical mound that dominated
of the environment was placed the locality Crkvina. The
church was preserved only in the foundations and all was
overgrown in the thicket. Upon the terrain coniguration, the
has dimensions 10X5m, with sometimes semicircular apse,
whose traces today are hardly recognizable in consequence of
demolition of the walls. The thickness of the walls was about
1 m, and they were done from the hewing stone in the lime
mortar. The entrance in the church was on the western side. In
the 30`s of the 20th century was very well preserved and from
the both sides of the entrance stood one stone door frame.
When the locality visited in the 80`s the door frames were fell
down and one was placed from the western side of the church.
That was a stone column with a square head on which from
one side was placed the engraved cross.
Around the church spread the necropolis with
horizontal, hardly visible plate and vertical grave monuments
until which was hard to arrive because the bushes in that they
overgrown. The monuments, mostly, were crosses with relief
scenes of crosses or the plates without the decorations. There
were monuments in a shape of the sarcophagus. Upon the size
and shape of the base the church was belonged between the
older Serbian churches, probably erected in the 15th century.
The remains of the church enough destroyed `the gold
diggers`.
249
Одојевиће | Odojevice
Сеоско гробље
Грубетићи | Grubetice
THE VILLAGE GRAVEYARD
Гробље код школе
THE GRAVEYARD NEAR THE SCHOOL
250
У центру села, поред школе и Месне канцеларије,
са леве стране пута који води даље за Драгочево, налазе
се остаци цркве око које је старија некропола. Црква је
правоугаоне основе без апсиде, димензија 10,30 х 6,5
метара. Међутим, видљиви делови цркве су „обнова“ коју
је, 1917. године, урадио неки Хрват који је био аустроугарски официр на служби у овом крају. По забележеном
предању из 30-их година 20. века, ктитор цркве, која је
била посвећена Богородици, је краљица Јелена Анжујска.
Народ се код Црквине окупља на Ускрс. Цркву је истражио
и конзервирао Завод за заштиту споменика културе у
Краљеву.
Око цркве се некада простирала некропола, која је
данас веома оштећена због просецања пута али и намерног
вађења и уништавања споменика који су, према сведочењу
мештана, били ломљени и коришћени као грађевински
материјал за подизање месне канцеларије и насипање
трасе друма. На локалитету се налази десетак споменика
који припадају 14. и 15. веку.
In the village center, near the school and the local
municipality oice, from the left side of the road that leads
toward to Dragocevo, are situated remains of the church
around which is older necropolis. The church has a rectangular
base, without an apse, dimensions 10, 30X6, 5m. Meanwhile,
the visible parts of the church was `renewal` which was done
in 1917by some Croat which was the Austro-Hungarian oicer
serving in this area. Upon noted legend from the 30`s of the 20th
century, the founder of the church, that was dedicated to the
Holy Mother was the queen Jelena Anzujska. On the Easter by
Crkvina population gathered. The church was researched and
conserved by the Institution from preservation of monuments
in Kraljevo.
Round the church once spread necropolis, that was
today very damaged because the cutting of the road and
because the intentionally pulling over and destroying of the
monuments which were by the settlers testiies were broken
and used as any other building material for raising of the local
oice and heaped the road directions. On the locality was
placed about ten monuments that belonged to the 14th and
the 15th century.
Одојевиће је село лоцирано на развођу између
Рашке и Ибра. Источно од сеоских кућа, у долини са десне
стране Одојевићке реке, смештено је сеоско гробље. На
северној страни гробља налазе се остаци цркве чији су
зидови очувани преко метар висине. Горње зоне зидова
су рађене у сухозиду од наслаганих надгробних плоча
или обрађеног камена са порушених зидова цркве. Црква
је једнобродна грађевина, димензија 12 х 3 м,
са полукружном апсидом на истоку, наосом,
и припратом на западној страни. Улаз у цркву,
односно наос, налази се на јужном. На основу изгледа обрушених зидова и у припрату се
улазило са јужне стране. На јужном зиду наоса
налазе се дислоцирани мермерни стубићи од
свећњака и другог црквеног намештаја, док је у
олтарском простору очувана стопа часне трпезе
од сивог пешчара, док је горња плоча урађена
од белог мермера. Некада су у цркви била два
мермерна свећњака. На јужним вратима одржао
се део довратника од клесаног камена, висок
1,5 м. Под црквине је поплочан шестоугаоним
опекама. Величина црквине, облик њене
основе, остаци капитела и употреба мраморних
плоча показују да је цркву у прилично пасивном крају
могла да подигне нека имућнија личност током 16. века.
Odojevice is a village located on the watershed
between the river Raska and the river Ibar. The eastern from
the village houses, in the valley from the right side of the river
Odojevic, was placed the village graveyard. On the northern
side of the graveyard was placed the remains of the church
whose walls were preserved over one meter height. The upper
zones of the walls were done in the drywall from the composed
grave plates or the treated stone from the demolished church
walls. The church was a one isled building, dimensions 12X3m,
with the semicircular apses on the east, the nave
the narthex on the western side. The church
entrance, relatively the nave, was placed on the
southern. Based on the look of the demolished
walls also in the narthex could enter from the
south side. On the southern wall of the nave were
placed dislocated marble little columns from the
chandeliers and the other church furniture, until
in the altar space was preserved stand of the
honorable table of the gray sandstone, until the
upper plate was done from the white marble.
Once in the church were two marble chandeliers.
On the southern doors was held a part of the door
frame of the hewing stone, height 1,5m. The loor
of the church was paved by the hexagonal bricks.
The size of the church, a shape of its base, the rests
of its coronas and the use of the marble plates pointed that
the church in considerably passive area could be raised by the
richer person from the 16th century.
251
Пископовце - Piskopovce
Црквина
CHURCH SITE OF SHRINE
252
На јужним падинама Турјака и на десној страни
Себечевске реке, налази се локалитет Црквиште. Локалитет
је смештен на западној падини брда, поред нове зграде
школе, у северном делу села. Народ прича да је некад у
овој цркви служио неки поп који се звао Бискуп, а који је
био католик или Грк. По њему је, верује се, село добило име.
Црква је једнобродна, са припратом и наосом
који се пред апсидом завршавао са две правоугаоно
упуштене наспрамне нише, на северном и јужном зиду по
једна. Апсида је споља и изнутра била полукружна.
Нејасан остаје начин којим је припрата одвојена
од централног дела, зидом или пиластрима. Црква
је зидана притесаним каменом везаним кречним
малтером. По негде је између камена узидано и по
неко парче ћерамиде. Међу обрушеним каменом је
било и обрађених комада сиге који највероватније
потичу са полуобличастог свода којим је црква била
пресведена. У унутрашњости цркве налазе се и два
оштећена обрађена камена који би могли бити
подпрозорници. Трагови фресака, орнаментални
мотиви и делови одеће, налазе се на северном,
јужном и зиду апсиде.
Зидови цркве су 80-тих година 20. века
били очувани и до висине од преко 1 м, нарочито
на североисточном делу. Некрополу око цркве
мештани називају „римским гробљем“, или „грчким
гробљем“, а поред крстова забележене су и обичне плоче
без украса. Мештани муслимани су развлачили камен са
цркве и користили га за изградњу објеката.
Остаци цркве у Пископовцу проглашени су за
споменик културе.
On the western sloping grounds of Turjak and on the
right bank of the Sebeceva River, was placed locality Crkviste.
The locality was placed on the western sloping ground of the
hill, near the new school building, in the north part of village.
The population spoke that once in this church served some
priest named Biskup, and which was a Catholic or Greek. Upon
him, it believed, the village gets its name.
The church is a one aisled; with the narthex and the
naos that in front of the apse inished with two rectangular
engaged opposite niches, on the north and the south wall by
one. The apse outside and inside was a semicircular. Unclear
stays the way with which the narthex was divided from
the central part, by the wall or by the pilasters. The
church was built of the hewing stone connected by
the lime mortar. Somewhere between the stones was
walled inn some tile fragments. Between the pulled
down walls were treated parts of the limestone which
the most probably originated from the semicircular
vault with which the church was vaulted. In the interior
of the church were placed also two damaged hewing
stones that could be the window frames. The traces of
the frescoes, the ornamental motives and the clothes
parts, were placed on the north, south and the wall of
the apse`s.
The church walls were during the 80`s of
the 20th century preserved upon the height over 1m,
especially on the southeastern part. The necropolis
around the church settlers call the `Roman graveyard of the
`Greek graveyard, and besides the crosses were noted the
usual plates without the decorations. The Moslem settlers
spread the stone from the church and used it for the object
building.
The remains of the church in Piskopovac were
pronounced for the monument of culture.
Гошево сјеничко - Gosev Sjenica`s
Црквина
CHURCH SITE OF SHRINE
Село Гошево се налази у долини Гошевске
реке, северозападно од села Црвско и на југозападним
падинама Гиљеве. У активном сеоском гробљу налазе се
остаци цркве, подигнуте уз саму литицу једне веће стене.
Црква је једнобродна, са полукружном апсидом на истоку
и припратом на западу. Са спољашње стране
затрпана је у висини очуваних зидова, док је
унутрашњост рашчишћена и у цркву се силази
низ два степеника, што говори да је делимично
била укопана. Зидови, ширине 0,80 м, очувани
до преко 2 м висине, грађени су од притесаног
камена у малтеру. На унутрашњим површинама
нема трагова малтерисања нити фреско сликарства. Са јужне стране апсиде је ниша која је пресведена
сигом. Својим источним делом црква је прислоњена уз
литицу, а њене спољашње димензије (без апсиде) износе
8,70 х 6 м.
The village Gosevo was situated in the valley of the
Gosevo River, the northwestern from the village Crvsko and
on the southwestern sloping grounds of mountain Giljeva. In
the active village graveyard were situated the church remains,
erected by the clif of one bigger rock. The church was a one
aisled, with the semicircular apse on the east
and the narthex on the west. From the outside it
was buried in the height of the preserved walls,
until the interior was cleaned and in the church
could enter down two stairs, what spoke about
that it was partially buried. The walls had a width
0,80m, preserved upon over 2m height, and were
built from the hewing stone in the mortar. On
the internal walls were no traces of rendering or the fresco
painting. From the south side of the apse was a niche that
was vaulted by the limestone. With its eastern part the church
was leant on the clif, and its external dimensions (without the
apse) amount about 8,70X6m.
253
Копривница | Koprivnica
Црква св. Илије
THE CHURCH OF ST. ELIJAH
НОВОПОДИГНУТЕ ЦРКВЕ
THE NEWLY RAISED CHURCHES
На обали Јовске реке, североисточно од Новог
Пазара налази се село Копривница и у њему сеоско
гробље, са чије јужне стране је црква. Ту се налазила капела
посвећена св. Илији, подигнута у периоду између два
светска рата. Црква је правоугаоне основе, димензија 6 х 4 м,
са полукружном апсидом на источној и мањом припратом
на западној страни. Пресведена је полуобличастим сводом
и са куполом изнад централног простора. Реконструкција
цркве почела је 2005. и завршена 2009. године. На западном
зиду била су очувана два реда камена старије цркве која
је разрушена приликом зидања данашње. Међутим,
како нису вршена никаква истраживања тешко је рећи
ком времену је припадала старија црквена грађевина.
Црква је и данас посвећена св. Илији, а радове је изводио
Пројектантски биро „Раде Неимар“. У гробљу поред цркве
најстарији споменици потичу са почетка 20. века
On the bank of the Jovska River, the northeastern from
Novi Pazar was situated village Koprivnica and in it the village
graveyard, from whose southern side was a church. There was
placed a chapel dedicated to St. Elijah, raised in the period
between the two World Wars. The church was a rectangular
shape, dimensions 6X4m, with the semicircular apse on the
eastern side and a smaller narthex on the western side. It was
vaulted with the semicircular vault and with the dome over the
central space. The reconstruction of the church began in 2005
and inished in 2009. On the western wall were preserved two
stone rows of and older church that was demolished during
the today`s church building. Meanwhile, how did not done any
researches it is hard to say to which time belonged the older
church building. The church today is dedicated to St. Ilija, and
the works realized the Projecting bureau `Rade Neimar`. In the
graveyard of the church the oldest monuments originated
from the beginning of the 20th century.
255
Избице | Izbice
Дежева | Dezeva
Црква св.Тројице
THE CHURCH OF THE HOLY TRINITY
256
У селу Избицама лоцираном источно од Новог
Пазара, на малој заравни изнад пута, непосредно након
бомбардовања 1999. године, почела је изградња цркве.,
која је освештана 2005. године. Црква је посвећена св.
Тројици и рађена је по нацрту београдског архитекте
Миладина Лукића, а зидали су је мајстори са Косова, из
Суве Реке.
Првобитно је црква требало да буде изграђена
на месту старије у сеоком гробљу. Са јужне стране цркве,
на левој обали Избичке реке налази се сеоско гробље са
остацима цркве. Гробље је сеоским путем подељено на
два дела, од којих северни представља старији део који
је почео да се користи већ у 14-15. веку. Ту су и остаци
цркве брвнаре чија је унутрашњост поплочана опекама
различитог облика и на тај начин је црква била подељена
на наос и припрату. Откривени делови представљају
остатке гробљанске цркве брвнаре, правоугаоне основе
без апсиде, подигнуте крајем 17. или на самом почетку 18.
века. Црква је порушена током ратних операција у Првом
српском устанку 1806. године.
In the village Izbice located eastern from Novi Pazar,
on the small plateau above the road, immediately after the
air strikes in 1999 started building of the church that was
consecrated in 2005. The church was dedicated to the Holy
Trinity and it was done upon the project of architect from
Belgrade Miladin Lukic, and was built by the handicraftsmen
from Kosovo form Suva Reka. Originally the church should
have to be built on the place of older in the village graveyard.
From the southern side of the church, on the left bank of the
Izbicka river was situated the village graveyard with the church
remains. The graveyard by the village roads was divided on two
parts, from which the northern represented the older part that
started to be used already in the 14th-15th century. Here also
are the remains of the church cabin whose interior was paved
by the bricks of a diferent shape and in that way the church
was divided on the nave and the narthex. The discovered parts
represented the remains of the graveyard`s church cabin,
rectangular shape without and apse, raised at the end of the
17th century or at the very beginning of the 18th century. The
church was demolished during the war operations in the First
Serbian rebellion in 1806.
Црква преноса моштију Светог Саве
THE CHURCH OF THE TRANSPORT OF THE
HOLY RELICS OF ST. SAVA
Епископ рашко-призренски Господин Теодосије
са представницима Завода за заштиту споменика културе
из Краљева, 14. марта 2012. године, северно од остатака
Саборне цркве у селу Дежеви, означили су локацију за
изградњу цркве. Одлучено је да црква буде посвећена
Преносу моштију Светог Саве српског.
Након мањих археолошких истраживања локације
одређене за цркву, урађен је пројекат, а камен темељац
постављен 07. октобра 2012. године. Идејни пројекат
урадила је архитекта Мирјана Славковић из Завода за
заштиту споменика културе из Краљева. Носилац послова
око изградње је Српска православна црквена општина
за Рашку област у Новом Пазару и свештеник Радослав
Јанковић.
The episcope of the Raska-Prizren mister Teodosije
with the representatives of the Institution for protecting
monuments of culture in Kraljevo, on the 14th of March in 2012,
northern from the remains of the Cathedral church in the
village Dezeva, were marked location for building the church.
It was decided that church will be dedicated to the Transport
of the holy relics of St. Sava Serbian.
After the smaller archeological researches of
location determined for the church, was done a project, and
the foundation stone was placed on the 7th of October in
2012. The ideological preliminary design was done by the
architect Mirjana Slavkovic from the Institution for preserving
monuments of culture from Kraljevo. The business bearer
around the building was the Serbian Orthodox Church
community for the Raska district in Novi Pazar and priest
Radoslav Jankovic.
257
older church today were no more.
Шароње | Saronje
Црква арханђела Гаврила
THE CHURCH OF THE ARCHANGEL GABRIEL
258
У троуглу између путева Шароње — Голија и
Шароње — Драмиће, налази се црква, подигнута 1994.
године и посвећена је арханђелу Гаврилу. Црква је
рађена по пројекту Љубише Костића из Новог Пазара.
Са њене источне и јужне стране је било старо гробље у
чијем средишту су се налазили остаци цркве издужене
правоугаоне основе с полукружном апсидом на источној
страни, димензија око 9 х 4,30 м. Судећи према очуваним
траговима зидови су били рађени у техници сухозида,
што указује да се ради о остацима каменог сокла цркве
брвнаре, каквих је на овом подручју доста изграђено током
16-17. века.
Око остатака цркве некада се налазило старије
гробље са којег су надгробне плоче повађене. Сачувани
споменици указују да је гробље почело да се формира већ
током 14. века. Између старог и новог гробља је огромни
храст „Молитва“ и око њега наслагани средњовековни
надгробни споменици. Трагова старије цркве данас више
нема.
In the triangle between the roads Saronje-Golija and
Saronje-Dramice, was situated the church raised in 1994 and
dedicated to the Archangel Gabriel. The church was done
upon the project of Ljubisa Kostic from Novi Pazar. From its
eastern and southern side was an old cemetery in which
center were situated remains of the church of lengthened
rectangular shape with the semicircular apse on the eastern
side, dimensions 9X4,30m. Judging by the preserving traces
the walls were done in the technique of the drywall, what
pointed that it was about the remains of old plinth of the
church cabin what kind on this area enough were built during
the 16th -17th century.
Around the remains of the church once was situated
the older graveyard from which the tombstones were pulled
out. Preserved monuments direct that the graveyard started
to form already during the 14th century. Between the old and
the new graveyard was a huge oak `The Prayer` and around
it composed medieval tombstone monuments. The traces of
Тушимља | Tušimlja
Манастир Вазнесења Господњег
THE MONASTERY OF LORDS ASCENSION
Село Тушимља лоцирано је североисточно од
Новог Пазара и са леве стране старог пута Нови Пазар
– Рашка. Село се дели на неколико делова и у Горњој
Тушимљи је 1976. године патријарх Павле освештао
новоподигнуту цркву посвећену Успењу Богородице.
Изградњом економије заснован је 2008. године манастир.
На месту данашње налазила се старија црква за коју се зна
да је обновљена између два светска рата. Димензије те
старије цркве биле су 8 х 6 метара. Забележено је да је она
била посвећена св. Спасу. Приликом радова на последњој
обнови цркве и изградњи манастирских објеката,
наилазило се на гробове.
The village Tusimlja was located northeastern from
Novi Pazar and from the left side of old road Novi Pazar-Raska.
The village was divided on several parts and in Gornja Tusimlja
in 1976 the patriarch Pavle blessed the newly built church
dedicated to the Dormition. By the building economy was
founded a monastery. On the place of todays was placed older
church about which is known that it was renovated between
the two world wars. Dimensions of that older church were
8X6m. It was noted that it was dedicated to St. Saviour. During
the works on the last renewal of the church and the monastery
building, was hit on the graves.
259
Врсенице | Vrsenice
Брњица | BRNJICA
260
Црква Благе Марије
Црква св.Тројице
THE CHURCH OF THE HOLY TRINITY
У центру села, са десне стране пута Нови Пазар
– Сјеница, налази се новоизграђена црква, посвећена
св. Тројици. Црква је рађена по пројекту Р. Прокића, а
завршена је 2004. године.
In the village center, from the right side of the road
Novi Pazar-Sjenica, was situated the newly built church,
dedicated to the Holy Trinity. The church was done upon the
project of R. Prokic and it was inished in 2004.
261
THE CHURCH OF THE GRACIOUS MARY
У селу Врсеницама, југоисточно од Сјенице и
источно од остатака цркве на локалитету Латинско гробље,
налази се активно сеоско гробље. У гробљу је почела
изградња цркве 2010. године. Посвећена је Благој Марији,
изграђена је по пројекту И. Јовановића и завршена 2013.
године.
In the village Vrsenice, southeastern from Sjenica and
eastern from the remains of the church on the locality the
Latin Graveyard, was situated the active village graveyard.
In the graveyard the church building started in 2010. It was
dedicated to the Gracious Mary, it was done upon the project
of I. Jovanovic and it was inished in 2013.
Буђево | Budjevo
Црква св. дванаест апостола
THE CHURCH OF THE TWELVE APOSTLES
262
Село је смештено на југоисточним обронцима
Гиљеве, поред пута Карајукића Бунари – Сјеница. На
западној страни сеоског гробља лоцираног у централном
делу села, мештани су 2008-2009. године подигли нову
цркву посвећену св. Дванаест Апостола. По казивању, у
току копања темеља наилазили су на „некакве зидове“.
Ти „зидови“ највероватније представљају остатке старије
цркве која се налазила на истом месту. Наиме, ту су се
налазили остаци цркве приближних димензија 10 х
6 метара. На источној страни остатака цркве биле су
вертикално постављене две плоче, од којих је једна имала
при врху урезан крст. Плоче су представљале улаз у цркву.
Око цркве је било старо гробље на површини од око 70
ари, делом у садашњем сеоском гробљу, а делом западно
од њега. Део некрополе унутар садашњег сеоског гробља
је доста урастао у траву, али се уочавају хоризонталне
надгробне плоче, приближно квадратног облика.
The village was placed on the southeastern sloping
grounds of Giljeva, near the road Karajukica Bunari-Sjenica.
On the western side of the village graveyard located in the
central part of the village, settlers were in 2008-2009 raised
a new church dedicated to the Twelve Apostles. Upon the
telling, during the foundations digging they met `some walls`.
Those `walls` probably were represented the remains of older
church which was situated on the same place. Namely, there
were situated remains of the church by the approximate
dimensions 10X6m. On the eastern side of the church remains
were vertically placed two plates, from which one had near
the top curved cross. The plates represented the entrance to
the church. Around the church was an old cemetery on the
surface about 70a, partly in contemporary graveyard, and
partly western from it. The part of necropolis inside the today’s
village cemetery enough grown into the grass, but were
noticed horizontal tombstones, approximately square shape.
Баре | Bare
Црква св.кнеза Лазар
THE CHURCH OF PRINCE LAZARUS
Село Баре лоцирано је у пределу који
одваја Пештерску висораван од реке Лим. У центру села
је, на омањем узвишењу, подигнута црква светог кнеза
Лазара. Градња цркве је почела 1989. године по пројекту И.
Јовановића, а завршена 2006. године.
The village Bare was located in the area that separated
the Pester`s plateau from the river Lim. In the village center, on
a smaller mound, was raised church of St. Prince Lazarus. The
building of the church started in 1989 upon the project of I.
Jovanovic, and inished in 2006.
263
Попе | Pope
264
Црква Марије Магдалене
THE CHURCH OF MARY MAGDALENE
Село се налази јужно од Тутина и по легенди је
назив добило по поповима који су овде живели пре 200
година. На врху Дедејског брда налазе се остаци старије
цркве са гробљем. Милисав Лутовац је забележио да су
се мештани ту окупљали на Спасовдан када је била сеоска
заветина.
У селу је 1994. године, почела изградња цркве
према пројекту Миодрага Протића. Црква је посвећена
Марији Магдалени, а освештана је 2003. године.
The village was placed southern from Tutin and upon
the legend name got upon the priests that lived here 200years
before. On the top of the Dedej`s hill was situated remains of
older church with the cemetery. Milisav Lutovac was noted
that the settlers here were gathered on the Spasovdan, which
was the village vow.
In the village in 1994 was started church building
upon the project of Miodrag Protic. The church was dedicated
to Mary Magdalene, and was consecrated in 2003.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
ЛИТЕРАТУРА
LITERATURE
1.
Aličić 2008 – A. Аlićić, Sumarni popis sandžaka
Bosna iz 1468/69, Mostar 2008.
2.
Банашевић 1971 – Н. Банашевић, Летопис попа
Дукљанина, Београд 1971.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Биорац 2000 - С. Биорац, Иконостас цркве св.
Николе у Новом Пазару, Новопазарски зборник
24/ 2000: 43–51.
Благојевић 2000 - М. Благојевић, О „Земљишту
радње Немањине“, Стефан Немања – Свети
Симеон Мироточиви – историја и предање,
Београд 2000: 65-75.
10. Вукадин 1977 – О. Вукадин, Истраживање
средњовековног комплекса у селу Попе,
Новопазарски зборник 1/1977: 157–167.
20. Ђурић 1981 - В. Ј. Ђурић, Рашко и приморско
градитељство, Историја српског народа, прва
књига, Београд 1981: 389-407.
11. Вукадин, Минић 1980 - О. Вукадин, Д. Минић,
Црквица на Радишића брду код Сјенице,
Делатност Завода за заштиту споменика културе у
Краљеву од 1976. до 1980. године, Рашка баштина
2, Краљево 1980: 302-303.
21. Ђурић 1981 – В. Ј. Ђурић, Рашко и приморско
градитељство, Историја српског народа, прва
књига, Београд 1981: 389-407.
12. Гај-Поповић 1975 - Д. Гај-Поповић, Остава новца
у Куманици, Рашка баштина 1, Краљево 1975:
225–229.
13. Гиљфердинг 1972 – А. Гиљфердинг, Путовање по
Херцеговини, Босни и Старој Србији, Сарајево
1972.
Богдановић 1981 - Д. Богдановић, Преображај
српске цркве, Историја српског народа, прва
књига, Београд 1981: 315-327.
14. Ђорђевић 2000 - И. М. Ђорђевић, Живопис XII века
у цркви светог Ђорђа у Расу – археолошки досије
и историографска белешка, Стефан НемањаСвети Симеон Мироточиви, историја и предање,
Београд 2000: 307-316.
Брмболић, Премовић-Алексић 2004 – М.
Брмболић, Д. Премовић-Алексић, Манастирски
комплекс на Рељиној градини, Новопазарски
зборник 28/2004: 263–268.
15. Ђорђевић 1980 - С. Ђорђевић, Делатност Завода
за заштиту споменика културе у Краљеву од 1976.
до 1980. године, Рашка баштина 2, Краљево 1980:
285–366.
Бунарџић 2013 – Р. Бунарџић, Реконструкција
предње плоче саркофага прцвог игумана
манастира Сопоћана, Гласник Друштва
конзерватора Србије 37, Београд 2013: 100-102.
16. Ђорђевић 1985 - С. Ђорђевић, Заштита споменика
културе у сјеничком крају, Зборник Сјенице 1,
Сјеница 1985: 56–66.
Војводић 2003 – М. Војводић, Како је српска црква
добила независност 1879. године, Историјски
часопис, књ. L /2003: 87-98.
Вујовић 1997 - С. Вујовић, Црква Вазнесења
Христовог у Штављу – као повод за истраживање
скупине цркава истог типа, Зборник Сјенице 8,
Сјеница 1997: 171–183.
17. Ђурић 1963 – В. Ђурић, Уметнички споменици
Југославије, Београд 1963.
18. Ђурић 1981 - В. Ј. Ђурић, Почеци уметности код
Срба, Историја српског народа, прва књига,
Београд 1981: 230-248.
19. Ђурић 1981 - В.Ј. Ђурић, Преокрет у уметности
Немњиног доба, Историја српског народа, прва
књига, Београд 1981: 273-296
22. Ђурић 1981 - В. Ј. Ђурић, Српско сликарство на
врхунцу, Историја српског народа, прва књига,
Београд 1981: 408-433.
30. Јаковљевић 2001 - А. Јаковљевић, Село Дубница
у нахији Сенице: насеље , становништво и
обичаји прославе Петровдана почетком 17. века,
Историјски часопис LX, Београд 2001: 213-229.
31. Јовановић 1995 - А. Јовановић, Археолошка
истраживања у Новопазарској Бањи,
Новопазарски зборник 19/1995: 31–67.
32. Јовановић 2010 – Д. Јовановић, Иконостас цркве
Светог Николе у Новом Пазару, Гласник друштва
конзерватора србије, 35, Београд 2010: 149-152.
23. Ђурић 1991 – В. Ј. Ђурић, Сопоћани, 1991.
24. Живановић 1984 – С. Живановић, Остаци
средњовековних скелета из ктиторске гробнице
краља Уроша I Немањића у Сопоћанима,
Саопштења XVI /1984: 243-247.
25. Зечевић, Радичевић 2001 – Е. Зечевић, Д.
Радичевић, Керамика Ђурђевих Ступова,
Новопазарски зборник 25/ 2001: 23–68.
33. Јуришић 1969 – А. Јуришић, Праисторијски слој
Петрове цркве код Новог Пазара, Саопштења VIII,
Београд 1969: 35-50.
34. Јуришић 1977 - А. Јуришић, Сопоћани –
археолошка истраживања, Новопазарски зборник
1/1977: 63-66.
26. Зиројевић 1984 – О. Зиројевић, Црква Чатал,
Новопазарски зборник 8/1984: 103-104.
35. Јуришић 1983 – А. Јуришић, Мотив волуте
и розете на керамици са ужег подручја
средњовековне Рашке, Саопштења XV, Београд
1983: 181-194.
27. Зиројевић 1988/1989 – О. Зиројевић, Манастири
у светлу турских пописа, Саопштења ХХ-XXI,
Београд 1988/1989: 231-235.
36. Јуришић 1986 – А. Јуришић, Гробна обележја
двојице игумана манастира Сопоћана,
Саопштења XVIII/1986: 167-17.
28. Зиројевић 1991 – О. Зиројевић, Турске вести о
Сопоћанима, Историјски часопис, књ. XXXVII,
Београд 1991: 213-217.
37. Кадијевић 1995 – А. Кадијевић, О проучавању и
вредновању градитељског наслеђа новијег доба
у Новом Пазару, Новопазарски зборник 19/1995:
193-202.
29. Зиројевић 1992 – О. Зиројевић, Звоник у сенци
минарета, Социјална структура српских градских
насеља (XII-XVIII век), Смедерево-Београд 1992:
161-168.
38. Kaleši 1972 – H. Kaleši, Najstariji vakufski dokumenti
u Jugoslaviji na arapskom jeziku, Priština 1972.
39. Калић, Поповић – 1986, Ј. Калић, М, Поповић:
Црква у Дежеву, Старинар XXXVI/1985, Београд
1986: 115–147.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
40. Калић, Поповић 1988 – Ј. Калић, М. Поповић,
Кузмичево и Шароње у прошлости, Рашка
баштина 3, Краљево 1988: 51-67.
41. Калић 2000 - Ј. Калић, Стефан Немања у модерној
историографији, Стефан Немања – Севти Симеон
Мироточиви, историја и предање, Београд 2000:
5-17.
42. Калић 2007 - Ј. Калић, Српска држава и охридска
архиепископија у XII веку, Зборник радова
Византолошког института XLIV, Београд 2007: 197208.
43. Калић 2009 - Ј. Калић, Држава и црква у Србији XIII
века, Зборник радова Византолошког института
ХLVI, 2009: 129-137.
44. Кандић- Марковић 1984 - О. Кандић- Марковић,
Истраживање архитектуре и конзерваторски
радови у манастиру Сопоћани, Саопштења XVI,
Београд 1984: 7-29.
45. Кандић 1988/89 - О. Кандић, Првобитни облик
спољне припрате са звоником у Сопоћанима,
Саопштења XX-XXI/1988/89, Београд 1989: 43-66.
50. Крстановић 2001 - Б. Крстановић, Етнолошки
смисао легенде о прелетању цркава, Зборник
етнографског музеја у Београду 1901-2001,
Београд 2001: 505-511.
51. Лутовац 1967 - М. Лутовац, Бихор и Корита, Српски
етнографски зборник, књига LXXXI, Насеља и
порекло становништва књига 40, Броград 1967.
52. Љубинковић 1977 - М. Љубинковић, Некропола
цркве светог Петра код Ноог Пазара,
Новопазарски зборник 1/1977: 83-90.
53. Љубинковић 1970 - М. Љубинковић, Некропола
цркве светог Петра код Новог Пазара, Зборник
радова Народног музеја VI, Београд МСМLХХ:
169-277.
54. Љубинковић 1966 - Р. Љубинковић, Оснивање
манастира Вољаваче и властелинство манастира
Ђурђевих ступова код Новог Пазара, Старинар,
нова серија, књига XV—ХVI/1964—1965, Београд
1966: 111-113.
55. Максимовић 1980 - Д. Максимовић, Напрсни крст
са Ђурђевих ступова, Рашка баштина 2, Краљево
1980: 161-164.
46. Кандић 1999 - О. Кандић, Посуда за богојављенску
восицу у Сопоћанима, Саопштења ХХХ/1998,
ХХХI/1999, Београд 1999: 213-219.
56. Mano-Zisi, Popović 1969 – Đ. Mano-Zisi, Lj. Popović,
Novi Pazar ilirsko-grčki nalaz, Beograd 1969.
47. Каниц 1985 - Ф. Каниц, Србија, земља и
становништво од римског доба до краја 19. века,
друга књига, Београд 1985.
57. Марковић 1969 - О. Марковић, Прилог
проучавању архитектуре манастира Сопоћана,
Саопштења VIII, Београд 1969: 93-99.
48. Катић 2010 - Т. Катић, Опширни попис
Призренског санџака из 1571. године, Београд
2010.
58. Микић 1986 - Ж. Микић, Антрополошке
карактеристике скелета из припрате цркве у
манастиру Сопоћани, Саопштења XVIII/1986: 173179.
49. Ковачевић 1977 - Ј. Ковачевић, Најновији
резултати на истраживању Старога Раса, Зборник
Историјског музеја Србије, Београд 1977: 5-30.
59. Милошевић 1984 - Г. Милошевић, Пећинска црква
у Паљеву, Новопазарски зборник 8/1984: 37-49.
60. Милошевић, Нешковић 1983 - Д. Милошевић, Ј.
Нешковић, Ђурђеви Ступови, Београд 1983.
70. Пилиповић 2007 – Р. Пилиповић, Обнова
манастира Сопоћани 1938-40. године, Баштина, св.
22, Приштина-Лепосавић, 2007: 183-192.
61. Мркобрад 2000 – Д. Мркобрад, Стефан Немања и
традиција рашког епископског седишта, Стефан
Немања – Свети Симеон Мироточиви – историја и
предање, Београд 2000: 249-256.
71. Popović 2001 - S. Popović, The Serbian Episcopal
sees in the thirteenth century, Старинар LI /2001:
171-184.
62. Нешковић, Николић 1987 – Ј. Нешковић, Р.
Николић, Петрова црква код Новог Пазара,
Београд 1987.
72. Поповић 1996 - Д. Поповић, Старо гробље у Вапи
код Сјенице, Новопазарски зброник 20/1996: 3350.
63. Нешковић 1984 - Ј. Нешковић, Ђурђеви Ступови у
Старом Расу, Краљево 1984.
73. Поповић 1988 - Д. Поповић, М. Поповић,
Пећинска лавра арханђела Михаила у Расу,
Новопазарски зброник 22/1988: 15-61.
70. Нешковић 2000 - Ј. Нешковић, Нека отворена
питања о црквеном градитељству у доба Стефана
Немање, Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви
– историја и предање, Београд 2000: 199–207.
64. Николић 1993 - Р. Николић, Уметничко и
национално у сопоћанском фреско скликарству,
Гласник друштва конзерватора Србије 17, Београд
1993: 77-84.
65. Петковић 1922 - Р. В. Петковић, Петрова црква код
Новог Пазара, Народна старина 1, 1922: 119-124.
66. Петковић 1950 - Р. В. Петковић, Преглед црквених
споменика кроз повесницу српског народа,
Београд 1950.
67. Петковић 1969 – С. Петковић, Сликарство на
подручју Пећке патријаршије од средине ХV века
до 1690. године, Београд 1969.
68. Петковић 1993 – С. Петковић, Уметничко стварање
од турских освајања до 1557. године, Историја
српског народа, трећа књига, други том, Београд
1993: 327-424.
69. Петровић 1984 – П. Ж. Петровић, Рашка –
антропогеографска проучавања I, Београд 1984.
74. Поповић 1988 - М. Поповић, Остаци манастирског
комплекса на локалитету Црквина у Тутину, Рашка
баштина 3, Краљево 1988: 119-136.
75. Поповић 2000 - М. Поповић, Манастир св. Варваре
на Рељиној градини код Новог Пазара, Саопштења
XXVII-XXVIII, Београд 1995/96: 95-121.
76. Поповић 2000 – С. Поповић, Преиспитивање
цркве светог Петра у Расу, Стефан Немања –
Свети Симеон Мироточиви, Историја и предање,
Београд 2000: 209-230.
77. Премовић-Алексић 1985 - Д. Премовић-Алексић,
Латинска црква у Постењу, Новопазарски зборник
9/1985: 55-65.
78. Премовић-Алексић 1987 - Д. Премовић-Алексић,
Црквина у Пожеги, Новопазарски зборник
11/1987: 37-45.
79. Премовић-Алексић 1988 - Д. Премовић-Алексић,
Напреље – остаци средњовековне цркве и
некрополе, Новопазарски зборник 12/1988: 2362.
Цркве и мАнАстири СТАРЕ РАШКЕ - CHURCHES AND MONASTERIES OF OLD RASKA
80. Премовић-Алексић 1994 - Д. ПремовићАлексић, Некропола цркве на Радишића брду,
Новопазарски зборник 18/1994: 13-21.
91. Станић 1969 - Р. Станић, Неколико натписа на
стећцима у околини Новог Пазара, Сјенице и
Рашке, Наше старине XII, Сарајево 1969: 151-152.
107. Тасић 1969 – Д. тасић, Средњовековни културноисторијски споменици, Нови Пазар и околина,
Београд 1969: 117 -146.
120. Чанак-Медић 2006 – М. Чанак-Медић,
Архитектура друге половине XIII века I,
Београд 2006.
81. Премовић-Алексић 1997 - Д. Премовић-Алексић,
Латинско гробље у Врсеницама, Новопазарски
зборник 21/1997: 27-35.
92. Станић 1969 - Р. Станић, Архитектура и сликарство
XVI и XVII века, Нови Пазар и околина, Београд
1969: 215-244.
121. Чанак-Медић, Тодић 2013 – М. Чанак-Медић,
Б.Тодић, Стари Рас са Сопоћанима, Нови Сад
2013.
82. Премовић-Алексић 2001 - Д. Премовић-Алексић,
Црквина у Избицама, Новопазарски зброник
25/2001: 77-83.
83. Премовић-Алексић 2011 - Д. Премовић-Алексић,
Нахија и насеље Трговиште у попису из 1571.
године, Новопазарски зборник 34/2011: 7-25.
93. Станић, Р., Зидно сликарство манастира Црне
Реке, Рашка баштина 1, Краљево 1975, 95-129.
108. Темерински, Нишић 2008 – Ж. Темерински, А.
Нишић, Реконструкција властеоске хаљине из
Петрове цркве код Новог Пазара, Саопштења
ХV, Београд 2008: 77-87.
109. Тодоровић 1988/89 – Д. Тодоровић, Црква св.
Богородице у Ковачеву, Саопштења XXXXI/1988/89: 215-223.
84. Премовић-Алексић 2011 - Д. Премовић-Алексић,
Прилог проучавању скулптуралних портрета
ктитора на црквама у околини Новог Пазара,
Зборник радова Народног музеја ХХ-1, Београд
2011: 471–486.
85. Radojčić 1969 - S. Radojčić, Srpska umetnost u
srednjem veku, (Umetnost na tlu Jugoslavije),
Beograd 1969.
86. Руварац 1901 - И. Руварац, Рашки епископи и
митрополити, Глас српске краљевске академије
LXII, други разред 39, Београд 1901: 1-46.
87. Самарџић 1993 – Р. Самарџић, Српска
православна црква у XVI и XVII веку, Историја
српског народа, трећа књига, други том, Београд
1993: 7-102.
88. Симић-Лазар 1985 - Д. Симић-Лазар, Иконографија
Страшног суда у цркви св. Петра и Павла у Тутину,
Саопштења XVII/1985: 167-179.
89. Станојевић 1926 - Ст. Станојевић, Историја српског
народа, (репринт) Београд 1926: 41-42.
90. Станић 1968 – Р. Станић, Две цркве у околини
Тутина и Сјеници, Наша прошлост, бр. 1-2,
Краљево 1968: 35-46.
94. Станић 1975 - Р. Станић, Делатност завода за
заштиту споменика културе у Краљеву од 1965.
до 1975. године, Рашка баштина 1, Краљево 1975:
281-331.
110. Томовић 1987 – Г. Томовић, Сопотски забел
Чрмањ, Историјски часопис XXXIV, Београд
1987: 37-58.
100. Станић 1980 - Р. Станић, Иконостас манастира
Црне Реке, Рашка баштина 2, Краљево 1980: 137159.
111. Трухелка 1930 – Б. Трухелка, Старорашка сећања
Николе Бошковића, Мисао 32, Београд 1930:
90-94.
101. Станић 1981 - Р. Станић, Један облик стварања
у сливу Људске реке код Новог Пазара,
Саопштења 13, Београд 1981: 147-161.
112. Фотић 1996 – А. Фотић, Конфискација и продаја
манастира (цркава) у доба Селима II (проблем
црквених вакуфа), Balcanica, br. 27, Београд
1996: 45-77.
102. Станић 1996 – Р. Станић, Српска уметност од X до
XVII века, Културна ризница Србије, Београд
1996: 123-155.
103. Станић 1996 – Р. Станић, Рашка – Нови Пазар,
Културна ризница Србије, Београд 1996: 461 –
479.
104. Станић 2007 - Р. Станић, Црква св. Петра и Павла у
Тутину, Одабрани радови, Београд 2007: 85-119.
105. Тадић 2012 – М. Тадић, Цркве рашке школе –
монументални оријетири, Зборник радова –
Географски факултет Универзитета у Београду
60, Београд 2012: 193-204.
106. Тановић 2014 – Д. Тановић, Црква св. Петра код
Новог Пазара – радови на каменој пластици,
Гласник Друштва конзерватора Србије 38,
Београд 2014: 89-91.
113. Чанак-Медић, Бошковић 1986 – М. Чанак-Медић,
Ђ. Бошковић, Архитектура Немањиног доба I,
Цркве у Топлици и долинама Ибра и Мораве,
Споменици српске архитектуре средњег века,
корпус сакралних грађевина, Бероград 1986:
53-76.
118. Чанак-Медић 1995 – М. Чанак-Медић,
Архитектура прве половине XIII века II,
Споменици српске архитектуре средњег века
– Корпус сакралних грађевина, Београд 1995.
119. Чанак-Медић 2000 – М. Чанак-Медић, Двојне
куле на прочељу цркава Немањиног доба,
Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви,
историја и предање, Београд 2000: 181-197.
122. Čelebi 1979 – E. Čelebi, Putopos, Sarajevo 1979.
123. Шупут 1991 – М. Шупут, Споменици српског
градитељства XVI-XVII век, Београд 1991.
Цркве У рУШевинАмА – истрАЖене / THE CHURCHES IN THE RUINS-RESEARCHED
САДРЖАЈ
CONTENT
УвОД/ INTRODUCTION ............................................................................................................................................................................................................. 6
Активне Цркве и мАнАстири / ACTIVE CHURCHES AND MONASTERIES
- Петрова црква / Petre’s church ................................................................................................................................................................................ 24
- Манастир Ђурђеви ступови / Monastery Djurdjevi stupovi ........................................................................................................................ 48
- Манастир Сопоћани / Monastery Sopocani ....................................................................................................................................................... 70
- Манастир Куманица / Monastery Kumanica ....................................................................................................................................................... 96
- Манастир Црна Река / Monastery Crna Reka .................................................................................................................................................... 104
- Тутин – црква св. Петара и Павла / Tutin – the church of st. Peter and Paul .......................................................................................... 114
- Живалићи – црква Лазарица / Zivalice – the church Lazarica ........................................................................................................................ 120
- Доња Јанча – црква св. Димитрија / Donja Janca – the church of st. Demetrius ...................................................................................130
- Штитари – црква св. Николе / Stitari – the church of st. Nicholas ................................................................................................................. 138
- Попе – црква св. Петара и Павла / Pope – the church of st. Peter and Paul .............................................................................................. 144
- Пурће – црква Лазарица / Purce – the church Lazarica ................................................................................................................................... 154
- Доиновиће – црква св. Марине – Мариница /
Doinovice – the church of st. Marina Marinica ..................................................................................................................................................... 158
- Митрова Река – црква св. Димитрија/
Mitrova reka – the church of st. Demetrius .................................................................................................................................................................162
- Ковачево – црква св. Богородице / Kovacevo – the church of the Holy Mother...................................................................................... 166
- Кузмичево – црква св. Николе / Kuzmicevo – the church of st. Nicholas ....................................................................................................170
- Струмце – црква св. Тројице / Strumce – the church of the Holy Trinity .....................................................................................................174
- Паљево – Црквиште – Ћелије / Paljevo – Crkviste – Celija ............................................................................................................................. 178
- Нови Пазар – црква св. Николе/
Novi Pazar – the church of st. Nicholas......................................................................................................................................................................
- Свиланово – црква врачева Козме и Дамјана /
Svilanovo – the church of the Holy doctors Cosmas and Damian ................................................................................................................. 188
- Штаваљ – црква Вазнесења Христовог/
Stavalj – the church of the Ascension of God .......................................................................................................................................................... 192
- Сјеница – црква св. Петара и Павла/
Sjenica – the church of st. Peter and Paul ................................................................................................................................................................ 196
- Лопиже – црква св. Ђорђа / Lopize – the church of st. George ..................................................................................................................... 200
- Захумско – Црквина / Zahumsko – the church .................................................................................................................................................... 204
- Дежева – Саборна црква / Dezeva – the Convention church ................................................................................................................... 206
- Манастир св. Михаила у Расу/Monastery of st. Michael in Ras ............................................................................................................... 208
- Цркве средњовековног Трговишта /
The churches of the medieval Trgoviste ............................................................................................................................................................ 210
- Тутин – Црквина / Tutin – the Church site shrine ........................................................................................................................................... 214
- Латинска црква / The Latin church ..................................................................................................................................................................... 216
- Напреље / Naprelje ................................................................................................................................................................................................... 217
- Пожега - Црквина / Pozega - Crkvina ................................................................................................................................................................ 218
- Лукоцрево – црква св. Варваре / Lukocrevo – the church of st. Barbara ............................................................................................. 219
- Петрова – Црквина/Petrovina – the church site shrine ............................................................................................................................... 222
- Радишића брдо – црква Стеве Васојевића/
Radisica hill – the church of Steva Vasojevic ..................................................................................................................................................... 223
- Вапа – Сеоско гробље / Vapa – the Village graveyard ................................................................................................................................ 225
- Врсенице – Латинско гробље / Vrsenice – the Latin graveyard .............................................................................................................. 226
- Митрова – Бановац / Mitrova - Banovac ........................................................................................................................................................... 227
ЗнАЧАЈниЈе - неистрАЖене Цркве / THE MORE SIGNIFICANT - UNEXPLORED CHURCHES
- Црчево – Црквина / Crcevo - Church site shrine ............................................................................................................................................ 229
- Дујке – црква св. Ђорђа / Dujke – the church st. Geotge .......................................................................................................................... 232
- Доиновиће – Илиница / Doinovice - Ilijinica ................................................................................................................................................... 236
- Тврђево – Црквина / Tvrdjevo - Church site of shirine ............................................................................................................................... 237
- Доњи Штитари – Црквина / Donji Stitari - Church site of shirine ........................................................................................................... 239
- Рибариће - Црквина / Ribarice - Church site of shirine ................................................................................................................................ 240
- Чулије – Црквине / Culije - Church site of shirine ........................................................................................................................................... 241
- Тутин – село Црквине / Crkvine – the village Crkvine ................................................................................................................................... 242
- Брњица – Дрпа/Brnjica - Drpa .............................................................................................................................................................................. 243
- Градац – Сеоско гробље – Црквина/
Gradac – The village graveyard – church site of shrine ................................................................................................................................. 244
- Гоње – Црквина / Gonje - Church site of shirine.............................................................................................................................................. 245
- Грабовица – Црквина / Grabovica - Church site of shirine ......................................................................................................................... 246
- Тријебине – Српско гробље / Trijebine – The Serbian graveyard ........................................................................................................... 247
- Трнавци – црква Микулина / Trnavci – the church Mikulina .................................................................................................................... 248
- Лукарско Гошево – Црквина / Lukarsko Gosevo - Church site of shirine ............................................................................................... 249
- Грубетиће – Гробље код школе / Grubetice – the graveyard near the school .................................................................................... 250
- Одојевиће – Сеоско гробље / Odojevice – The village graveyard ........................................................................................................... 251
- Пископовце – Црквиште / Piskopovce - Church site of shirine ............................................................................................................... 252
- Гошево сјеничко – Црквина / Gosev sjenica’s - Church site of shirine ................................................................................................... 253
нОвОПОДиГнУте Цркве / THE NEWLY RAISED CHURCHES
- Копривница – црква св. Илије / Koprivnica – the church of st. Elijah ......................................................................... 255
- Избице – црква св. Тројице / Izbice – the church od the Holy Trinity .......................................................................... 256
-Дежева – црква преноса моштију св. Саве /
Dezeva – the crhurch of the Transport of the holy relics of st.Sava .............................................................................. 257
- Шароње – црква арханђела Гаврила /
Saronje – the church of the archangel Gabriel ...................................................................................................................... 258
- Тушимља – манастир Вазнесења Господњег /
Tusimlja – the monastery of Lords ascension ........................................................................................................................ 259
- Брњица – црква св. Тројице / Brnjica – the church of the Holy Trinity ....................................................................... 260
- Врсенице – црква Благе Марије /
Vrsenice – the church of the Gracious Mary........................................................................................................................... 261
- Буђево – црква св. Дванаест апостола /
Budjevo – the church of the Twelve apostles ......................................................................................................................... 262
- Баре – црква св. кнеза Лазара / Bare – the church of prince Lazarus ......................................................................... 263
- Попе – црква Марије Магдалене / Pope – the church of Mary Magdalene ........................................................... 264
Литература ...................................................................................................................................................................................................... 265