Unapredjenje Fizioloske Podobnosti Pripadnika Vojske Srbije U Uslovima Visokotoksicne Kontaminacije

Резиме. У раду се разматра повезаност просоцијалног понашања ученика и њиховог школског постигнућа. Најпре је пажња посвећена проблему дефинисања, операционализације и мерења просоцијалног понашања. Затим се разматрају начини на које просоцијално понашање доприноси постизању школског успеха. Сматра се да просоцијално понашање може индиректно утицати на школско постигнуће ученика, тако што је повезано са одређеним академски релевантним облицима понашања која воде постизању успеха у учењу и раду. Такође, повезаност се објашњава посредством наставникових преференција просоцијалних ученика, што се одражава на наставникова очекивања и понашање према ученицима, али и вредновање њиховог рада. Поред тога, могуће је и директно деловање просоцијалног понашања, јер се просоцијалним интеракцијама вршњака остварује позитивна интелектуална размена међу њима, што доприноси успешнијем савладавању наставног градива. У раду се даје преглед истраживања чији резултати указују на повезаност просоцијалног понашања и школског постигнућа ученика. Разматрани су и могући начини и поступци подстицања просоцијалног понашања у школском контексту, посебно улога наставника у том процесу и значај програма унапређивања просоцијалних вештина ученика. Кључне речи: ученици, просоцијално понашање, школско постигнуће, школа. Интересовање истраживача за испитивање социјалног понашања деце, као и његовог значаја за социјални, афективни и когнитивни развој није новијег датума, нити представља неистражено подручје. Пре се може рећи да је испитивање детерминанти, карактеристика и ефеката социјалног понашања деце једна од доминантних области истраживања у педагошкој и психолошкој науци током протеклих деценија. »Социјално понашање« веома је широк конструкт, повезан са многим другим феноменима. Елементи социјалног понашања често чине иманентно својство неких других конструката, као што су »вршњачка прихваћеност«, »социјална компетенција«, »пријатељство« итд. Поједностављено речено, социјално понашање може се манифестовати као позитивно и негативно. Просоцијално понашање, односно позитивно социјално понашање, чини суштинску карактеристику људских односа, узајамних веза са другим особама. Заправо, понашање усмерено ка добробити другог, тј. алтруизам, представља једну од основних вредности на којима се заснивају међуљудски односи, а могло би се рећи и квалитет живота човека. Као такво, оно је значајно за остваривање компетентности појединца у различитим сферама живота: академској, социјалној, породичној, профе-сионалној. Ипак, и поред несумљивог значаја понашања и поступака који воде позитивним социјалним исходима, чини се да су донедавно била заступљенија истраживања посвећена негативном социјалном понашању (на пример, агресивном, ометајућем или себичном понашању), него позитивним облицима понашања. Тек последње две-три деценије приметна је све већа заинтересованост истраживача за позитивна понашања, као што су помагање, подршка, брига и сарадња, чиме је област просоцијалног понашања добила заслужену пажњу. Преглед литературе о просоцијалном понашању указује да је пажња истраживача најчешће усмерена на испитивање развоја и природе просоцијалне оријентације индивидуа, али, свакако, и на ефекте таквог понашања. Вероватно да је један од значајних разлога појачаног интересовања истраживача за ову тематику управо сазнање да је просоцијално понашање повезано са бројним позитивним исходима. Један од њих тиче се и школског прилагођавања и постигнућа ученика, о чему ће у овом раду бити речи. Појам и мерење просоцијалног понашања Око одређења појма »просоцијално понашање«, као ни око сродних појмова, не постоји потпуно слагање међу теоретичарима. Уопштено говорећи, просоцијално понашање подразумева поступке и активности које доприносе добробити других. Међутим, овакво одређење ништа не говори о уделу личне добити коју појединац остварује понашајући се просоцијално, потреби жртвовања или одрицања или очекивању спољашње награде. А то и јесу неке од основних дилема око којих су се спорили теоритичари дефинишући појмове о којима расправљају. На основу различитих дефиниција просоцијалног понашања, произлази да се под тим појмом подразумева широк опсег понашања који се креће од одсуства негативних форми понашања, преко понашања која су усмерена на добробит других, уз могућу добробит и за самог појединца, до алтруистичких понашања којима је циљ туђе добро, без очекивања личне добити (Staub, 1978; Eisenberg & Mussen, 1989). Неки аутори користе тер-мине »просоцијално« и »алтруистичко понашање« синонимно, док други праве разлику, сматрајући »алтруизам« ужим појмом. Заправо, ови други дозвољавају да се о алтруизму говори тек уколико је реч о несебично мотивисаном поступку учињеном с циљем да допринесе добробити другог, без

downloadDownload PDFView PDFchevron_right

Шумски пожари представљају једну од најзначајнијих опасности савремене цивилизације чије проучавање захтева сложен, свеобухватан и мултидисциплинаран приступ. Последице шумских пожара често су разорне по живот, здравље и имовину људи, али и по безбедност државе и читаве међуародне заједнице. У том смислу, ради ефикасније заштите и спречавања озбиљног поремећаја функци-онисања друштва, односно великих људских, материјалних и еколошких губитака који превазилазе способност погођеног друштва да се избори са ситуацијом, односно стањем природне катастрофе, потребно је свеобухватно истражити наведени природни феномен. У овом чланку тумаче се и објашњавају форма, последице, временски и геопросторни распоред испољавања шумских пожара. Користећи међународну базу података о природним катастрофама Центра за истраживање епидемиологије катастрофа (CRED) са седиштем у Бриселу, уз подршку програма за статистичку анализу (SPSS) и метода тематске картографије, покушали смо да укажемо на број, трендове, последице, временску и геопросторну дистрибуцију шумских пожара у пер-иоду од 1900. до 2013. године, као и на потребу адекватног одговора друштва на ту врсту природне катастрофе. Кључне речи: безбедност, ванредне ситуације, природне катастрофе, шумски пожари, статистичка анализа. Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108-127.

downloadDownload PDFView PDFchevron_right

ВРШЊАЧКА ПРИХВАЋЕНОСТ/ОДБАЧЕНОСТ И ШКОЛСКО ПОСТИГНУЋЕ Резиме. Разматрања природе и улоге вршњачких односа у развоју детета показују да вршњачка интеракција представља значајан фактор у развоју социјалних и когнитивних компетенција. Вршњач-ки односи имају утицај не само на текући, већ и на каснији академски, бихејвиорални и емоционални развој. Прихваћени ученици су често академски успешнији, док је статус одбачености повезан са ака-демским тешкоћама и слабијим школским успехом. Вршњачка одбаченост релативно је стабилна ка-рактеристика на основу које се могу предвидети тешкоће у наредним годинама, као што су понавља-ње разреда, превремено напуштање школе, неоправдано изостајање, проблеми прилагођавања итд. Сматра се да је однос школског постигнућа и статуса у вршњачкој групи посредован социјалним понашањем ученика у школи. Квалитет вршњачких односа и школско постигнуће утичу једно на друго, тј. вршњачка прихваћеност служи као социјални ресурс који олакшава академско постигнуће, али и школски успех утиче на прихваћеност ученика. Да би се помогло ученицима који имају те-шкоће у социјалним односима, осмишљени су различити интервентни програми с циљем да допри-несу побољшању интерперсоналне ефикасности. С обзиром на међузависност социјалног понашања, вршњачког статуса и школског постигнућа, логично је очекивати да ће позитивне промене у понаша-њу, које често доводе до промене статуса одбачености, деловати, директно или индиректно, и на школско постигнуће. Кључне речи: вршњачки односи, прихваћеност/одбаченост, школско постигнуће, интервентни програми. Квалитет интерперсоналних односа између детета и особа из његовог окружења представља значајан фактор социоемоционалног и когнитивног развоја појединца. Социјабилност људских бића чини основу за социјалну интеракцију са другим особама. У процесу развоја и сазревања детета, поред родитеља, наставника и других одраслих особа с којима оно успоставља интеракцију, велики утицај имају и вршњаци. Иако се може дискутовати о томе да ли су за успешно одрастање важнији социјални односи са одраслим особама или са вршњацима, не доводи се у питање значај ни једних ни других. Значај вршњачких односа потврђен је бројним истраживањима која показују да квалитет и квантитет вршњачке интеракције током детињства има утицаја на текући, али и каснији развој. С обзиром на чињеницу да школа представља значајан контекст у коме се одвија социјализација и да ученици проводе доста времена у школи са вршњацима у различитим активностима (учење, играње и сл.), испитивање вршњачких односа у школској средини представља значајну и учесталу појаву. Од-ређивање статуса ученика корисно је наставнику ради сагледавања структуре односа у одељењу и прављења одређених интервенција у том смеру, али и у истраживачке сврхе, јер омогућава да се ут-врде текући и предиктивни односи између социјалног функционисања и успешности појединца у различитим доменима живота. Постоје истраживања у којима је циљ утврђивање појединих карактеристика (академских, бихејвиоралних, психолошких) ученика различитог социометријског статуса (Оllendick еt аl., 1992; Wentzel & Asher, 1995). Такође, и у истраживањима која испитују однос социјалне компетенције и академског постигнућа, вршњачка прихваћеност/одбаченост готово увек сачињава индикатор социјалне компетенције или социјалног прилагођавања у школским условима (Wentzel, 1991а; Chen, Rubin & Li, 1997; O'Neil еt аl., 1997; Wеlsh еt аl., 2001). Традиционална социометријска анализа правила је разлику између прихваћене, одбачене и изоловане деце. Са прецизнијим социометријским мерењем вршњачког статуса започело се осамдесетих година, што је довело до разликовања пет социометријских типова: популарни, одба-чени, занемарени, контроверзни и просечни (Coie, Dodge & Coppotelli, 1982). Ових пет типова често је коришћено у психолошким и педагошким истраживањима на предшколској и школској деци ради идентификовања ризичних група у развојној перспективи. Тражење одговора на питања зашто су нека деца прихваћена а друга одбачена, и какви су ефекти различитог степена прихваћености,

downloadDownload PDFView PDFchevron_right

Апстракт Предмет рада јесу ставови студената државних универзитета у Србији о реформи високошколског образовања, започетој Законом о високом образовању из 2005. године. Анализиране су перцепције оптерећења студената обавезама у новом режиму студирања и материјалних могућности за опстанак у образовном систему. Наведене перцепције су доведене у везу са приступом социјалне биогра-фије, који објашњава интеракцију друштвених или структурних (институције, ресурси, норме) и индивидуалних (ресурси, оријентације, делање) чинилаца у процесу креирања образовних биографија младих у Србији. Циљ рада је анализа перцепција реформи студијских програма и режима студирања од стране студената државних универзитета и процена у којој мери различити аспекти те реформе представљају подстицај а у којој мери ограничење за процес креирања социјалних биографији у сфери образовања. Кључне речи: Србија, млади, образовне биографије, реформа високошколског образовања a Текст је настао као резултат рада на пројекту " Изазови нове друштвене ин-теграције у Србији: концепти и актери " , бр. 179035, који финансира Министар-ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

downloadDownload PDFView PDFchevron_right

Ricerche Slavistiche - Nuova Serie, Vol. 3 (LXIII), 2020

downloadDownload PDFView PDFchevron_right

Тематски зборник радова међународног значаја Традиционално и савремено у уметности и образовању , 2018

Савремене педагошке концепције развиле су се у другој половини XX века као снажна тежња за изменом свега онога што је претходно карактерисало ликовно-педагошку праксу као развојно неприхватљиво. Јавила се нова тенденција да се деци омогући слободан ликовни израз и да се одговарајућим поступцима подстичу њихове стваралачке способности, чиме се уједно подстиче природан дечји развој. Реперкусије различитих приступа ликовном васпитању и образовању било је могуће сагледати кроз компаративну анализу предшколских програма у Србији који се заснивају на социјализацијско-матурацијском и когнитивно-развојном приступу, као и питањима улоге васпитања у ликовном развоју детета, односно, васпитно-образовног утицаја који ови програми могу имати на децу предшколског узраста. С обзиром да се такви програми примењују у дечјим вртићима већ више од две деценије, анализом садржаја Општих основа предшколског програма (2007) искоришћена је прилика да се сагледа и упореди њихов образовни домет, посебно у погледу подстицања когнитивних аспеката и креативних способности предшколске деце. Кључне речи: методика ликовног васпитања и образовања, дечји когнитивни и креативни развој, предшколски програми васпитно-oбразовног рада

downloadDownload PDFView PDFchevron_right

Свет се нашао под утицајем енергије разорне моћи, застареле и прљаве технологије, трке у наоружању, ратних дејстава и терористичких активности. При томе, у свету постоји велике количина нуклеарног оружја различите снаге и моћи, које се и даље гомила и усавршава уз стално проширење земаља које то оружје поседују. Терористичке групе могу напасти објекте и институције за производњу нуклеарне енергије, као и само нуклеарно оружје при производњи, транспорту и складиштењу. Имајући у виду последице и деструктивност, нуклеарно оружје је потенцијално најсмртоносније оружје које терористичке групе могу искористити у спровођењу насиља, ради остваривања циљева. Једно од најзначајнијих средстава у заштити од нуклеарног оружја је правно регулисање, како на глобалном, тако и на националном нивоу. У овом раду аутори разматрају две групе питања. У првом делу је обрађен појам и карактеристике нуклеарног оружја, као и претпоставке његове злоупотребе у терористичке сврхе. Други део рада посвећен је правном регулисању и кривичноправној заштити од злоупотребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе.

downloadDownload PDFView PDFchevron_right

Непредвидивост земљотреса као и његове разорне последице стварају озбиљне проблеме доносиоцима одлука у погледу унапређења нивоа безбедности грађана и њихове имовине. Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима представља изузетно важан систематски процес у коме доносиоци одлука предузимају читав низ структурних и неструктурних мера у циљу превенције и ублажавања негативних последица. Предмет рада представља систематична анализа карактеристика процеса управљања ризицима од земљотреса као што су припрема, ублажавање, одговор и опоравак од насталих последица. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење систематског приступа управљања ризицима кроз имплементацију интегрисаних свеобухватних мера заштите грађана у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима.

downloadDownload PDFView PDFchevron_right